<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0" xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/">
  <channel>
    <language>sr_RS</language>
    <title>Радио Оаза</title>
    <description>Радио Оаза емитује радио емисију уживо у регијону Кичинер-Ватерлоу (Онтарио, Канада) сваке недеље у недељу у 12:00 сати, на 88,3 CJIQ FM. Чућете најновије информације из отаџбине и из Онтарија, озбиљне и неозбиљне занимљивости из света, и наравно нове и старе хитове народне и поп/рок музике.</description>
    <image>
      <url>https://www.radiooaza.com/images/radiooaza_google.png</url>
      <title>Радио Оаза</title>
      <link>https://www.radiooaza.com/</link>
    </image>
    <pubDate>Tue, 26 May 2026 13:29:52 +0000</pubDate>
    <generator>Laminas_Feed_Writer 2 (https://getlaminas.org)</generator>
    <link>https://www.radiooaza.com/</link>
    <item>
      <title>Рекордне мајске температуре: Врели талас у западној Европи,</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43527.jpg" width="130" height="199" /><p><span style="color: #800000;"><strong>Преко 30 степени у Србији</strong></span></p>
<p>Европа се суочава са неуобичајеним мајским врућинама, док су у Шпанији и Француској температуре на многим местима прешле 35 &deg;Ц. Оборени су бројни локални рекорди, а топлота се шири од Иберијског полуострва до севера Европе</p>
<p>У понедељак, 25. маја, у Великој Британији оборен је рекорд стар 82 године. Наиме, тог дана била је измерена највиша мајска температура од кад постоје мерења: 34,8 &deg;Ц у околини Лондона. Претходни рекорд, забележен давне 1944. године, био је 32,8 &deg;Ц у мају.</p>
<p>Овај рекорд је последица јаког топлотног таласа који је захватио огромно пространство западне Европе, од Португала и севера Шпаније, преко Француске до југа Енглеске.</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43527">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Tue, 26 May 2026 13:29:52 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43527</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43527</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Српска привредна делегација у Торонту о сарадњи </title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43526.jpg" width="130" height="199" /><p><span style="color: #800000;"><strong><span style="font-size: 10pt;">Са водећим канадским компанијама</span></strong></span></p>
<p>Представници српске привреде разговарали су данас у Торонту уочи Српско-канадског пословног форума о новој сарадњи са руководством компаније &bdquo;Бомбардиер&rdquo;, једног од глобалних лидера у области пословне авијације, као и са представницима &bdquo;ventureLAB&rdquo;-а, водећег канадског иновационог центра.</p>
<p>Делегацију из Србије у фабрици компаније &bdquo;Бомбардиер&rdquo; дочекао је потпредседник компаније Грејам Кели заједно са представницима сектора за међународни развој, саплај чејн тимом и менаџментом производње, саопштено је из Привредне коморе Србије.</p>
<p>Током састанака и презентација представници српских компанија представили су своје капацитете и могућности сарадње са канадским партнерима.</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43526">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Tue, 26 May 2026 13:28:25 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43526</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43526</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Преминуо Драгољуб Мићуновић</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43525.jpg" width="130" height="200" /><p><span style="font-size: 10pt;">Српски политичар и први председник Демократске странке од њене обнове Драгољуб Драгољуб Мићуновић, некадашњи председник Демократске странке, преминуо је у 96. години.</span></p>
<p>Демократска странка је саопштила да је преминуо један од обновитеља рада и оснивача модерне Демократске странке, њен први председник после обнове 1990. године и човек који је "својим животом обележио борбу за слободу, демократију и достојанство политике у Србији".</p>
<p>"Драгољуб Мићуновић припада генерацији људи који су знали цену слободе, јер су је плаћали лично, али који од борбе за демократску Србију никада нису одустали.&nbsp;</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43525">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Tue, 26 May 2026 13:26:00 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43525</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43525</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Нова стратегија за чисту електричну енергију у Канади</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43524.jpg" width="130" height="198" /><p><span style="font-size: 10pt;">Премијер Марк Карни недавно је представио дуго очекивану националну стратегију за чисту електричну енергију, која има за циљ да смањи трошкове за енергију за готово три четвртине канадских домаћинстава.</span></p>
<p>Изградња ће коштати преко билион долара и делом ће се користити средства из буџета.</p>
<p>Федерална влада планира да прилагоди прописе о чистој електричној енергији како би пружила већу флексибилност електранама на течни природни гас и помогла да се удвостручи национална енергетска мрежа до 2050. године.</p>
<p>То захтева и реформу дозвола, нова партнерства са староседелачким народима и спремност да се користи енергија из широког спектра извора, укључујући хидро и нуклеарну енергију, енергију ветра, сунца и гаса, хватање угљеника и геотермалну енергију.</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43524">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Tue, 26 May 2026 13:24:31 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43524</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43524</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Политички прогон под скутима Цркве</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43523.jpg" width="130" height="303" /><p><span style="font-size: 10pt;">Вест да је митрополит жички Јустин Стефановић званично разрешен управљања епархијом током мајског архијерејског сабора, никог није изненадила, јер је овај монах старог кова превише одударао од актуелне политике СПЦ-а. Не, он није устао против очувања вере, литургијског поретка, нераскидиве везе цркве и народа, хришћанске саборности и милосрђа, чак напротив: дозволио је да група студената са Државног универзитета у Новом Пазару преспава у манастиру Студеница на свом ходочасничком пешачењу до Новог Сада. Где је 1. новембра 2025. организован комеморативни скуп за жртве пада надстрешнице на тамошњој железничкој станици.</span></p>
<p>Митрополит жички такође је упутио писмо патријарху Порфирију, још фебруара те године, скупа са још пет владика (Григоријем, Максимом, Димитријем, Јоаникијем и Иринејем Добријевићем), у ком они истичу да подржавају студенте и да се ограђују од поруке митрополита Давида који их је упоредио са усташама.</p>
<p>Јустин је подржао и побуњене пољопривреднике који су годину касније блокирали магистралне и друге путеве, у знак протеста против недостојанствено ниске цене млека, и чак лично присуствовао једном од протеста у Мрчајевцима. Разумевши борбу тих људи, &bdquo;кичме ове земље&ldquo;, за голи опстанак, како је истакао том приликом.<br /><span style="font-size: 13.333333px;">Тај црквени великодостојник стао је и уз еколошке активисте, сматрајући легитимном тежњу да живимо здраво. Заговарао је и &bdquo;неотуђиво право свих грађана Србије да изразе своје мишљење на сваки могући демократски и ненасилан начин&ldquo;, када се у августу 2024, председник Општине Кнић Срећко Илић жалио на то што се један парохијски свештеник јавно побунио против рударења литијума у том делу државе.</span></p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43523">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Mon, 25 May 2026 22:06:04 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43523</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43523</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Дани Николе Тесле 1. и 2. јуна у Београду</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43522.jpg" width="130" height="203" /><p><span style="font-size: 10pt;">Манифестација &bdquo;Дани Николе Тесле 2026&rdquo;, поводом обележавања 250 година Сједињених Америчких Држава и 170 година од рођења Николе Тесле биће одржана 1. и 2. јуна у Београду, речено је данас на конференцији Теслине научне фондације Сједињених Америчких Држава и Теслине научне фондације из Србије (ТНФ Србија).</span></p>
<p>Директор Никола Тесла клубова у региону ТНФ Србија Рада Комазец навела је, на конференцији за новинаре у прес центу УНС, да Теслина научна фондација не дозвољава да Тесла остане само један пасус у уџбеницима.</p>
<p>&bdquo;Кроз глобалну сарадњу, повезивање, иновационе пројекте и подршку талентованој деци и омладини, фондација је постала простор креативности и сведочанства да Теслин дух и данас покреће свет.&nbsp;</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43522">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Mon, 25 May 2026 14:55:32 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43522</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43522</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>У Онтарију без кинеских дронова за полицију</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43521.jpg" width="130" height="197" /><p><span style="font-size: 10pt;">Онтаријска влада саопштила је у среду да почиње са применом забрана употребе дронова кинеске производње у веома осетљивим операцијама провинцијске полиције, а да се планира и поступно укидање и будуће куповине, и то за сва провинцијска министарства.</span></p>
<p>Ова забрана донета је због страховања за безбедност осетљивих провинцијских података.</p>
<p>Кинески дронови ће бити замењени онима из домаће производње, или из других одобрених земаља. Провинцијска влада је саопштила да ће у наредним недељама отпочети консултације са произвођачима дронова и стручњацима из те области, као и са агенцијама јавног сектора.</p>
<p>Ове мере предострожности предузимају се због мера појачаног наџора кинеске технологије у читавом свету.&nbsp;</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43521">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Mon, 25 May 2026 14:53:00 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43521</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43521</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Годишњица од немачког десанта на Дрвар</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43520.jpg" width="130" height="199" /><p><span style="font-size: 10pt;">У Дрвару су данас обележене 82 године од немачког десанта. Програм обележавања, који је организовала општина Дрвар у знак сећања на херојски отпор и борбу против фашизма, почео је полагањем венаца на остацима Споменика жртвама фашистичког терора.</span></p>
<p>Начелница општине Дрвар Душица Рунић изјавила је да је Дрвар град-херој који је поднио огромне жртве за слободу и да је дух заједништва и отпора који је тада показан и данас дубоко уткан у идентитет народа.</p>
<p>Немци су под шифром "Коњички скок" пре 80 година у Другом светском рату почели ваздушни <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/Десант_на_Дрвар" target="_blank"><strong>десант на Дрвар</strong></a>, са намером да униште Врховни штаб.</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43520">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Mon, 25 May 2026 14:51:26 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43520</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43520</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Кораксово доба</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43519.jpg" width="140" height="247" /><p><span style="font-size: 10pt;">Било је једно сумануто време у овој нашој посрнулој земљи (пре овог суманутог, које сада живимо), крајем осамдесетих, затим деведесетих, па се пренело и на нови век. И било би логично да се тих година сећамо као Милошевићевог доба.</span></p>
<p>Логично и непријатно. Срећом по све нас, заломило се &bdquo;крвнику са Балкана&ldquo; да дели простор и време са једним изузетним ликом, архитектом по школи, карикатуристом по звању и честитим, поштеним и храбрим човеком, по рођењу и карактеру, једноставног имена или надимка - Corax.</p>
<p>Десило се нешто невероватно. Остаће те године у свести свих нас као Кораксово доба. Не, дакле, по ономе који је имао сву моћ, паре и оружје, који је располагао силама мрака и деструкције и тешко укаљао историју једне нације, већ по ономе који својим здравим разумом, духом, талентом и храброшћу није допустио да суманути диктатор неконтролисано дивља овим нашим просторима. Пратио га је свакодневно у стопу и својим начином расног карикатуристе и искреног борца за истину, слободу и правду спречио да и једно једино непочинство прође неопажено и остане затрпано наслагама времена и заборава.</p>
<p>Када се тако нешто догоди у једном народу, или бар у делу народа, онда је то јако похвално за тај народ. (Сваки нам комплимент добро дође у срамотним временима које живимо.)</p>
<p><span style="color: #800000;">Без зазора и длаке на језику</span></p>
<p>Такав какав је био, Предраг Кораксић претекао је из једног другог времена, здравијег и поштенијег, времена у којем је лаж тешко излазила на крај са истином.</p>
<p>Покушавам и себи и другима да појасним где је настало и сазревало умеће којим је тако ефикасно разоткривао, кажњавао и извргавао руглу одговорне за наше поремећене животе.</p>
<p>Покушавам да будем објективан Земунац и да не претерујем, али не могу да се отмем утиску да његова врцавост, оштрина, дух, брзина и рефлекс вуку своје порекло са улица Земуна, из земунског парка, са Лида, из летње баште Дома Ваздухопловства, из студентске мензе Три костура на ободу земунске пијаце, из кафане Венеција и коначно, са Мајмунског острва, ћошка улице одмах до хотела Централ, на земунској штрафти, која се тада још звала корзо, где је сваке вечери његова генерација прочешљавала, без зазора и длаке на језику, актуелне дневне земунске и остале новости.</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43519">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Sun, 24 May 2026 13:58:08 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43519</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43519</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Дан Ћирила и Методија</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43518.jpg" width="130" height="208" /><p><span style="font-size: 10pt;">У Србији је 24. мај данас државни празник - Дан <a href="https://sr.wikipedia.org/sr/Ћирило_и_Методије" target="_blank"><strong>Ћирила и Методија</strong></a>,&nbsp;</span><span style="font-size: 10pt;">односно Дан словенске писмености и културе. Њиме се обележава Дан словенске писмености и културе коју су утемељили словенски просветитељи Ћирило и Методије, оснивачи словенске књижевности и творци првог словенског писма - глагољице.</span></p>
<p>Овај празник обележава се радно.</p>
<p>Српска православна црква (СПЦ) и још неколико православних цркава обележавају овај дан као сећање на мисионаре и културне и политичке дипломате, творце првог словенског алфабета.&nbsp;</p>
<p>У црквама широм православља одржавају се службе али и културне манифестације у земљама којима су браћа из Солуна донела хришћанство и писменост.</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43518">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Sun, 24 May 2026 13:33:39 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43518</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43518</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Обретење моштију Светог Зосима у манастиру Тумане</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43517.jpg" width="130" height="199" /><p><span style="font-size: 10pt;">У <a href="https://manastirtumane.org/" target="_blank"><strong>манастиру Тумане</strong></a>&nbsp;</span><span style="font-size: 10pt;">обележава се 90 година од обретења моштију Светог Зосима Туманског Чудотворца и десет година од обнове велике туманске литије и пресвлачења моштију. Догађај је окупио велики број верника из целог Балкана, међу којима су и они из Северне Македоније и Републике Српске.</span></p>
<p>Света литургија претходила је пресвлачењу моштију Светог Зосима, које су обавили монаси братства на челу са игуманом манастира Тумане, архимандритом Димитријем.&nbsp;<span style="font-size: 10pt;">Затим су се верници, који су у литији носили мошти Светог Зосима Туманског, упутили ка испосници где ће мошти бити изложене до краја дана, како би окупљени могли да им се поклоне и целивају их.</span></p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43517">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Sun, 24 May 2026 13:31:57 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43517</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43517</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Опозив за скоро 17.000 возила у Канади</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43516.jpg" width="130" height="198" /><p><span style="font-size: 10pt;">Тојота је објавила опозив за&nbsp;</span><a style="font-size: 10pt;" href="https://wwwapps.tc.gc.ca/Saf-Sec-Sur/7/VRDB-BDRV/search-recherche/detail.aspx?lang=eng&amp;rn=2026241" target="_blank"><strong>скоро 17.000 возила у Канади</strong></a><span style="font-size: 10pt;">&nbsp;</span><span style="font-size: 10pt;">због &bdquo;безбедносног ризика&ldquo; повезаног са неправилном производњом.</span></p>
<p>Обавештење о опозиву објављено на сајту Transport Canada, прво у среду, а касније ажурирано у четвртак, наводи да мотори на одређеним возилима можда нису правилно произведени, због чега метални остаци могу проузроковати квар лежајева радилице.</p>
<p>Возила погођена овим опозивом укључују следећа:</p>
<p>Lexus - Модел: GX 550, произведен 2024. године</p>
<p>Lexus - Модел: LX 600, произведен 2023. и 2024. године</p>
<p>Модели Toyota Tundra, произведени 2023. и 2024. године</p>
<p>Савезна агенција је такође напоменула да је овај опозив заменио претходни опозив за <strong><a href="https://wwwapps.tc.gc.ca/Saf-Sec-Sur/7/VRDB-BDRV/search-recherche/detail.aspx?lang=eng&amp;rn=2025614" target="_blank">скоро 14.000 Тојотиних возила од прошлог новембра</a></strong>.&nbsp;<span style="font-size: 10pt;">Купци могу проверити да ли се опозив односи на њихова возила </span><strong style="font-size: 10pt;"><a href="https://www.toyota.ca/en/owners/recalls/ " target="_blank">ОВДЕ</a></strong><span style="font-size: 10pt;">.</span></p>
<p><span style="color: #888888;">Aarjavee Raaj, CTVNews.ca</span></p></div>]]></description>
      <pubDate>Sun, 24 May 2026 13:29:52 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43516</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43516</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Зашто бих ја поднео оставку - не руководим ја полицијом</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43515.jpg" width="130" height="200" /><p><span style="font-size: 10pt;">Министар унутрашњих послова Ивица Дачић данас је први пут прокоментарисао случај Сењак. Он је рекао да се у полицији и МУП-у не расправља о оставкама, већ о томе ко је крив а ко није - "јер само тако може да се разговара".&nbsp;</span></p>
<p>"Зашто бих ја због тога нудио оставку? Не сносим никакву кривицу што се тога тиче, нити сам учествовао у тим кривичним делима", рекао је Дачић за ТВ Прва, одговарајући на новинарско питање да ли је тачно да је нудио оставку. Додао је и да полицијом не руководи он, већ директор полиције.</p>
<p>Дачић је нагласио да се још здравствено опоравља, и да ће обављати државне функције док буде могао, а ако не буде могао - бавиће се нечим другим.</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43515">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Sun, 24 May 2026 13:27:38 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43515</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43515</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>"Студенти нас подигли из пепела у који су нас</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43514.jpg" width="468" height="276" /><p style="font-size: 13.333333px;"><span style="font-size: 10pt;"><span style="color: #800000;"><strong>Штеточине бациле"</strong></span><br />На Тргу Славија данас је одржан велики протест у организацији студената у блокади факултета Универзитета у Београду...</span></p>
<p style="font-size: 13.333333px;">Грађани и суденти из целе земље окупљали су се на неколико локација у Београду - Трг Републике, у Земуну и на Аутокоманди. Колоне крећу ка Славији од 16 часова, где је заказано централно окупљање за 18 часова. Опширније о томе могли сте да пратите&nbsp;<a href="https://nova.rs/vesti/drustvo/blog-uzivo-veliki-protest-studenata-gradjani-iz-cele-srbije-idu-ka-beogradu-okupljanje-na-cetri-lokacije-pa-ti-i-ja-slavija/" target="_blank"><strong>ОВДЕ</strong></a></p>
<p style="font-size: 13.333333px;">Повратак преко Бранковог моста...</p>
<p style="font-size: 13.333333px;">Нови снимак из дрона...</p>
<p style="font-size: 13.333333px;">Гаги Јовановић певао "Ружо румена"...</p>
<p style="font-size: 13.333333px;">Бакље за крај...</p>
<p style="font-size: 13.333333px;">Све то и много више&nbsp;<a href="https://nova.rs/vesti/drustvo/blog-uzivo-reka-ljudi-sliva-se-ka-slaviji-studenti-objavili-prve-snimke-sa-trga-okupljamo-se/" target="_blank"><strong>ОВДЕ</strong></a></p>
<p style="font-size: 13.333333px;">Колико је 7.691 плус 6.154? (ВИДЕО)&nbsp;<a href="https://vreme.com/drustvo/kako-je-informer-izvestavao-o-brojkama-na-slaviji-a-kako-je-to-zaista-izgledalo-video/" target="_blank"><strong>ОВДЕ</strong></a></p>
<p style="font-size: 13.333333px;"><span style="color: #888888;">Медији</span></p></div>]]></description>
      <pubDate>Sat, 23 May 2026 23:53:08 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43514</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43514</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Oкупљањe на позив студената у блокади на Тргу Славија</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43512.jpg" width="130" height="198" /><p>Студенти у блокади факултета Универзитета у Београду организовали су данас, од 18 до 20 часова, скуп на Тргу Славија под слоганом "Ти и ја, Славија, јер студенти побеђују".</p>
<p>Како су навели, циљ је да подсете грађане на студентске захтеве који још нису испуњени.</p>
<p>Ово је први скуп у организацији студената у блокади који је пријављен полицији. Детаљан програм скупа није објављен.</p>
<p>Пре почетка, грађани су се окупили на четири локације, одакле су кренули ка Славији. Окупљли су се од 13 до 16 часова код Пољопривредног факултета у Земуну, а од 14 до 17 часова код Правног факултета, на Аутокоманди и Тргу републике.</p>
<p><span style="color: #888888;">Медији</span></p>
<p>(ФОТО/ВИДЕО ГАЛЕРИЈА) <a href="https://www.danas.rs/vesti/drustvo/protest-na-slaviji-studenti-23-maj/" target="_blank"><strong>Колоне људи на путу ка Славији из различитих делова Београда</strong></a></p></div>]]></description>
      <pubDate>Sat, 23 May 2026 16:24:45 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43512</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43512</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>„Србијавоз” ће бити један од првих предмета истраге </title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43511.jpg" width="130" height="197" /><p><span style="color: #800000;"><strong><span style="font-size: 10pt;">После промене власти</span></strong></span></p>
<p>Један од првих предмета истраге после промене власти биће &bdquo;Србијавоз&rdquo;, написано је на налогу ФТН се буди на друштвеним мрежама.</p>
<p>"Једна од првих истрага финансијских токова рачуна директора јавних предузећа, као и њихове кривичне одговорности, после промене власти задесиће &bdquo;Србијавоз&rdquo;. И то је једноставно тако", наводи се у објави.</p>
<p>&bdquo;Србијавоз&rdquo; је јутрос објавио да је обустављен железнички саобраћај у читавој земљи без икаквог образложења.</p>
<p>Ово је четврти пут да се у Србији укида железнички саобраћај пред велике протестне скупове који организују студенти.</p>
<p>У претходним случајевима званично образложење је било да су стигле дојаве од постављању експлозивних направа на железничку инфраструктуру.&nbsp;</p>
<p>Међутим, због ових случајева нико до сада није био процесуиран.</p>
<p><span style="color: #999999;">021.рс</span></p></div>]]></description>
      <pubDate>Sat, 23 May 2026 14:28:02 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43511</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43511</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>На дан студентског протеста „Србијавоз” не ради</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43510.jpg" width="130" height="199" /><p><span style="font-size: 10pt;">Предузеће "Инфраструктура железнице Србије" саопштило је да су рано јутрос у 03.06 сати, дежурни железнички диспечери примили анонимну телефонску дојаву о постављеним експлозивним направама у свим долазним возовима и депоима.</span></p>
<p>&bdquo;Србијавоз&rdquo; и &bdquo;Инфраструктура железнице Србије&rdquo; саопштиле да је саобраћај на целој мрежи привремено прекинут, путници упућени на алтернативни превоз.<span style="font-size: 10pt;">&nbsp;</span><span style="font-size: 10pt;">У саопштењу се наводи да су о дојави одмах обавештени припадници МУП-а.</span></p>
<p>"Надлежни државни органи предузимају мере како би се проверили возови и депои, са циљем очувања безбедности железничког саобраћаја, путника, корисника услуга и запослених" додаје се у саопштењу.</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43510">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Sat, 23 May 2026 14:20:04 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43510</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43510</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Ер Србија после 34 године увела лет за Торонто</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43509.jpg" width="130" height="200" /><p><span style="font-size: 10pt;">Ер Србија је данас увела директне летове између Београда и Торонта чиме је после 34 године поново успостављена ваздушна веза између Србије и Канаде.</span></p>
<p>Летови између Београда и Торонта реализоваће се два пута недељно, средом и суботом, авионима ербас А330-200 из флоте српске националне авио-компаније.</p>
<p>Потпредседница владе и министарка привреде Адријана Месаровић је на испраћају првог лета са београдског аеродрома истакла да Београд постаје све важније регионално и међународно саобраћајно чвориште.&nbsp;</p>
<p>Месаровићева је истакла да Србија данас наставља да се снажно позиционира као модерна, повезана и економски амбициозна држава која своје место у свету гради радом, резултатима и јасном визијом будућности.</p>
<p><span style="color: #888888;">Танјуг</span></p></div>]]></description>
      <pubDate>Sat, 23 May 2026 14:17:45 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43509</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43509</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Адриана Вилагош трећа на Дијамантској лиги</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43508.jpg" width="130" height="199" /><p><span style="font-size: 10pt;">Српска атлетичарка Адриана Вилагош освојила је треће место у бацању копља на митингу Дијамантске лиге у кинеском Сјамену.&nbsp;</span><span style="font-size: 10pt;">На такмичењу одржаном у суботу на стадиону Егрет, двадесетдвогодишња Вилагош је потврдила место у светском врху хицем од 63,64 метра, што јој је донело бронзану медаљу.</span></p>
<p>Српска атлетичарка је у преосталих пет покушаја копље бацала 63,57 метара, 62,95; 61,36; 61,33; 58,21.</p>
<p>Домаћа такмичарка Зији Јан победила је са 71,74 метра, што је други најбољи резултат свих времена, а друга је била Норвежанка Сингрид Борге са 65 метара.</p>
<p>Вилагош се пету сезону такмичи у најјачој светској серији, ово је наставак низа одличних резултата.&nbsp;</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43508">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Sat, 23 May 2026 14:13:45 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43508</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43508</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Априлска инфлација у Канади виша од мартовске</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43507.jpg" width="130" height="200" /><p><span style="font-size: 10pt;">Статистичари су саопштили да је годишња стопа инфлације, од мартовских 2,4 одсто, у априлу порасла на 2,8 одсто, највише због раста цена горива на пумпама.</span></p>
<p>Цене енергената су у априлу укупно порасле за 19,2 одсто у односу на исти прошлогодишњи период, и скоро пет пута у поређењу са прошломесечним. Бензин је скочио још више, и сада је чак 28,6 одсто скупљи него пре годину дана, због кризе у Ормуском мореузу и преласка на скупљу, летњу мешавину бензина.</p>
<p>Статистичари наглашавају да је потез федералне владе да суспендује акцизу на гориво, донет средином месеца, помогао да се ублажи раст цена, али је уклањање цене угљеника пре годину дана допринело порасту инфлације.</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43507">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Sat, 23 May 2026 14:07:53 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43507</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43507</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Председник Србије на РТС-у</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43506.jpg" width="468" height="230" /><p><span style="font-size: 10pt;">Председник Србије Александар Вучић у понедељак, 21. октобра, приредио је вече за памћење на РТС-у. Рецепт је стари, али усавршен. Ред <a href="https://x.com/sergioni007/status/2057550652008530310?ref_src=twsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E2057550652008530310%7Ctwgr%5E2938eaf03b9afdbb4045b354af98e145ad13cdda%7Ctwcon%5Es1_&amp;ref_url=https%3A%2F%2Fistina.media%2Fvucic-izgubio-zivce-u-emisiji-uzivo-nevideni-izljev-bijesa-pred-televizijskim-kamerama%2F" target="_blank"><strong>увреда на рачун водитеља Зорана Станојевића</strong></a>,&nbsp;</span><span style="font-size: 10pt;">па мало тешких речи за економисте који се противе руднику литијума, обилно заливено још једном обманом о правом стању на Косову и Метохији, уз прстохват истине на крају. Оне у вези председника Русије Владимира Путина...</span></p>
<p>Ред је да кренемо с истином.</p>
<p>Александар Вучић је после месец и по дана премишљања, одлучио да неће ићи на Самит БРИКС.</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43506">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Fri, 22 May 2026 21:29:09 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43506</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43506</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Заказан референдум у Алберти</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43505.jpg" width="130" height="203" /><p><span style="font-size: 10pt;">Алберта ће одржати 19. октобра референдум о томе да ли да остане у Канади или да настави процес ка новом обавезујућем гласању о сецесији, што се сматра првим озбиљним тестом јединства земље у последњим деценијама, <a href="https://x.com/TrendPolCa/status/2057819941047247045?ref_src=twsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E2057819941047247045%7Ctwgr%5Ee388b80eeb8b2f75051f76e38dc9f8ae6cb8a4db%7Ctwcon%5Es1_&amp;ref_url=https%3A%2F%2Fpulsembed.eu%2Fp2em%2F02XAXvdj1Z%2F" target="_blank"><strong>најавила је у четвртак премијерка Алберте Данијел Смит</strong></a>.</span></p>
<p>- Да ли Алберта треба да остане покрајина Канаде или ће Влада Алберте покренути правни процес предвиђен Уставом Канаде како би се одржао обавезујући покрајински референдум о томе да ли Алберта треба да се одвоји од Канаде? - навела је Смит у телевизијском обраћању питање које ће бити постављено грађанима ове јесени уочи гласања, преноси BBC.</p>
<p>&nbsp;<span style="font-size: 10pt;">Смит је истакла да ће гласати за останак Алберте у Канади.</span></p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43505">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Fri, 22 May 2026 15:27:41 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43505</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43505</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>СПЦ прославља летног Светог Николу</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43504.jpg" width="130" height="197" /><p><span style="font-size: 10pt;">Српска православна црква и верници прослављају данас младог Светог Николу, дан када су, у 11. веку, мошти овог свеца пренесене из Ликије у Бари. Приликом преноса светих моштију, десила су се многа чуда, која се, кажу, и данас дешавају, па се верници широм света моле овом светитељу када се нађу у невољи или болести.</span></p>
<p>Сматран свецем још за живота, скроман и честит, Свети Никола помагао је сиромашнима, а важи и за заштитника деце, учених људи, трговаца, морнара, путника.</p>
<p>Код нас се овај светац највише прославља на Никољдан, 19. децембра по новом календару, у знак сећања на светитељеву смрт 343. године.</p>
<p>Они који славе Никољадан, пренос моштију обележавају као преславу, и обрнуто.</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43504">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Fri, 22 May 2026 14:09:20 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43504</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43504</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Помен у Бањалуци поводом 34 године од смрти 12 беба </title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43503.jpg" width="130" height="200" /><p><span style="font-size: 10pt;">Парастосом и полагањем цвећа на Новом гробљу, Бањалука обележава 34 године од смрти 12 беба у тадашњем Клиничком центру које су умрле због недостатка кисеоника. Помен је почео парастосом и полагањем цвећа на споменику 12 беба на Новом гробљу, а венци и цвеће су положени и на споменик "Живот".&nbsp;</span></p>
<p>Одлуком Савета безбедности УН, у мају и јуну 1992. године, били су забрањени међународни летови. Чак и они са боцама кисеоника из Београда за Бањалуку нису могли да полете због чега је преминуло 12 тек рођених беба које су биле у инкубаторима.</p>
<p>Прва беба умрла је 22. маја 1992. године, после чега је уследила агонија и смрт осталих беба.&nbsp;<span style="font-size: 13.333333px;">До 19. јуна исте године у Бањалуци је умрло 12 беба које су постале симбол кршења људских права и нељудскости међународне заједнице.</span></p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43503">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Fri, 22 May 2026 14:07:19 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43503</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43503</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Расим о Андреју Пленковићу и хрватском врхУ</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43502.jpg" width="130" height="200" /><p><span style="font-size: 10pt;">Председник Социјалдемократске партије Србије (СДПС) Расим Љајић изјавио је за ФоНет да су односи у региону данас у многим аспектима лошији него првих година од завршетка ратова деведесетих, што, према његовим речима, потврђује и најновији случај из Загреба.</span></p>
<p>&bdquo;Готово читав државни врх Хрватске, предвођен премијером Андрејем Пленковићем, упутио је изразе саучешћа поводом смрти Жилијен (Јулиенне) Бушић&ldquo;, навео је Љајић. Он подсећа да је Бушић, заједно са супругом Звонком Бушићем, 1976. године учествовала у отмици америчког путничког авиона, због чега је осуђена на доживотну казну затвора, а после десет година пуштена на условну слободу.</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43502">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Fri, 22 May 2026 14:06:02 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43502</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43502</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>САД суспендовале одбрамбене разговоре са Канадом</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43501.jpg" width="130" height="199" /><p><span style="font-size: 10pt;">Одлука Сједињених Америчких Држава да суспендују планиране полугодишње одбрамбене разговоре са Канадом уследила је због све веће забринутости Вашингтона да Отава не предузима потребне кораке како би постала &bdquo;веродостојан&rdquo; безбедносни партнер, укључујући повећање војне потрошње и завршетак ревизије набавке борбених авиона Ф-35, изјавио је званичник Пентагона.</span></p>
<p>Пентагон је 18. маја саопштио да &bdquo;паузира&rdquo; своје учешће у Сталном заједничком одбору САД и Канаде за одбрану, највишем саветодавном телу за одбрану северноамеричког континента, основаном 1940. године, преноси Ројтерс.</p>
<p><span style="font-size: 13.333333px;">&bdquo;Канада још није донела тешке одлуке и направила потребне компромисе како би постала веродостојан партнер у заједничкој одбрани нашег континента и хемисфере", рекао је јуче званичник Пентагона, који је говорио под условом да не буде именован.</span></p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43501">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Fri, 22 May 2026 14:04:29 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43501</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43501</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>„Доктори против корпуције“: </title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43500.jpg" width="130" height="246" /><p><span style="color: #800000;"><strong><span style="font-size: 10pt;">700.000 грађана Србије нема ниједан зуб</span></strong></span></p>
<p>Невладина организација &bdquo;<a href="https://healthcareanticorruption.org/saopstenja/SAOP&Scaron;TENJE%20POVODOM%20XXXVI%20NEDELJE%20ORALNOG%20ZDRAVLJA_2026.pdf" target="_blank"><strong>Доктори против корпуције</strong></a>&ldquo; упозорила је у четвртак, а поводом годишње Недеља оралног здравља у Србији, да је проценат одраслих који имају све зубе свега 8,3 одсто а да 11,1 одсто, односно 700.000 грађана нема ниједан зуб, што указује на аспекте инвалидитета.</p>
<p>Подаци о здрављу уста и зуба у старосној групи &bdquo;65+ година&ldquo; показују да је безубост већа од 40 одсто, што је далеко виши постотак него у развијеним земаљама (у Италији је 19 одсто, а у Словенији, 16 одсто), пише у саопштењу.</p>
<p>У узрасту од 12 година све здраве зубе има 36 одсто деце, а у узрасту 15 година 22 одсто.</p>
<p>Наведено је и да обољења уста и зуба, каријес (зубни квар) и пародонтопатија (обољење потпорног апарата зуба), представљају најчешћа незаразнаобољења човека и имају велики здравствени, социјални, а и економски значај.</p>
<p>У саопштењу се указује да је орално здравље грађана Србије поражавајуће, упркос високој потрошњи за стоматолошке услуге.</p>
<p>Наведено је да је у државној стоматологији ове године предвиђено 96 милиона евра (11.25 милијарди динара) за збрињавање заштићених категорија становништва, док грађани за лечења лезија зуба и уста приватном сектору дају још вишеструко више новца.</p>
<p>&bdquo;Нажалост, иако стоматологија троши пет одсто од укупне годишње потрошње за здравство која у Србији износи 10 одсто бруто друштвеног произовда, орално здравље нације је алармантно у односу на уложене стотине милиона евра&ldquo;, пишу &bdquo;Доктори против корпуције&ldquo;.</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43500">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Thu, 21 May 2026 19:29:55 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43500</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43500</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Данас је Спасовдан</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43499.jpg" width="130" height="195" /><p>Српска православна црква /СПЦ/ прославља данас Спасовдан или Вазнесење Господње, хришћански празник који се обележава 40 дана после Васкрса.</p>
<p>Спасовдан је један од десет празника који је посвећен Исусу Христу и увек се слави четвртком, а према хришћанском веровању, Христос је васкрсењем показао да је јачи од смрти и 40 дана касније његови су се ученици налазили за трпезом. Тог дана им се Христос поново јавио и рекао: "Идите по свему свету и пропоедајте Јеванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује биће осуђен".</p>
<p>Да би у томе успели, Христос им је обећао Духа утешитеља и заповедио да до силаска Духа Светога не излазе из Јерусалима. Тако су могли да пренесу Христову веру у свет и тиме људе спасавати у вери - одатле назив Спасовдан.</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43499">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Thu, 21 May 2026 17:17:28 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43499</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43499</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Данас је Свети Јован Богослов</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43497.jpg" width="130" height="280" /><p><span style="font-size: 10pt;">Српска православна црква данас празникује Светог апостола и јеванђелиста Јована Богослова. Овај празник, уписан у црквени календар подебљаним словом, верници узимају и за крсну славу.</span></p>
<p>Свети Јован Богослов се родио у рибарској породици веома побожних људи, како су и њега одгајали. Постао је ученик Исуса Христа заједно са братом Јаковом. За њега се верује да је био омиљен Христов ученик. Никада га није напуштао и остао је са Богородицом под крстом када су разапели Исуса, који је касније Васкрсао, и обећао је да ће је чувати и служити јој све до њеног успења.</p>
<p>Касније је отишао у Ефес, добивши задатак да тамо шири Јеванђеље. Био је прогањан, понижаван и мучен, али је успео да доста људи преобрати у хришћанство.&nbsp;</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43497">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Thu, 21 May 2026 15:22:03 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43497</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43497</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Студенти у блокади поставили на Авалски торањ транспарент </title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43496.jpg" width="130" height="200" /><p><strong style="color: #800000; font-size: 10pt;">"Студенти побеђују": Видимо се у суботу</strong></p>
<p>Студенти у блокади су данас на Авалском торњу поставили транспарент "Студенти побеђују".</p>
<p>"Највиша тачка Београда је наша Авала. Најсветлија тачка Београда ће бити Славија. Видимо се у суботу", објавили су на <a href="https://www.instagram.com/p/DYmF-_GtlSz/?utm_source=ig_embed&amp;utm_campaign=embed_video_watch_again" target="_blank"><strong>Инстаграму студенти Фармацеутског факултета у блокади, уз видео-снимак транспарента на торњу.</strong></a></p>
<p>Транспаренти "Студенти побеђују" претходних дана истакнути су на многим местима у Београду и другим градовима.</p>
<p>Студенти у блокади су скуп на Славији најавили за суботу, 23. мај, од 18.00 сати. Окупљања за одлазак биће од 13 до 16 часова код Пољопривредног факултета у Земуну и од 14 до 17 часова на Тргу Републике, на кружном току код Аутокоманде и код Правног факултета.</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43496">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Thu, 21 May 2026 15:20:44 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43496</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43496</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Вештачка интелигенција не укида радна местa</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43495.jpg" width="130" height="200" /><p><span style="font-size: 10pt;">Вештачка интелигенција, АI, све је присутнија у свакодневном животу, али званичници Банке Канаде још увек не примећују, њен утицај на губитак радних места.</span></p>
<p>Мишел Алексопулос, заменица гувернера централне банке, говорила је у среду на пословном скупу у Отави, о потенцијалном утицају АI на економију. Она сматра да вештачка интелигенција има потенцијал да, променом начина функционисања привреде, покрене повећање продуктивности у земљи, а самим тим и повећању плата радника, без повећања инфлације.</p>
<p>Алексопулос каже да је још увек прерано рећи да ли ће АI имати свеобухватан утицај на начин на који послујемо, како је то учинио рачунар, или ће на крају постати моћна, али резервна технологија.&nbsp;</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43495">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Thu, 21 May 2026 15:18:18 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43495</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43495</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Манастир Фенек - светиња која пркоси географији: </title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43494.jpg" width="130" height="228" /><p><span style="color: #800000;"><strong><span style="font-size: 10pt;">Чувар моштију Свете Петке и уточиште Карађорђа</span></strong></span></p>
<p>Иако се налази усред сремске равнице, далеко од обронака Фрушке горе,&nbsp;<a href="https://www.manastirfenek.com/" target="_blank"><strong>манастир Фенек</strong></a> вековима се сматра једном од најважнијих светиња фрушкогорског манастирског круга. У њему су чуване мошти Свете Петке, боравио је Карађорђе, а верници и данас долазе због мира, историје и чудотворног извора.</p>
<p>Када се помену фрушкогорски манастири, већина одмах помисли на шумовите падине Фрушке горе. Ипак, међу њима постоје и светиње које се налазе далеко од планинских обронака, усред сремске равнице.</p>
<p>Једна од најпознатијих је Манастир Фенек, смештен у атару села Јаково, на територији градске општине Сурчин, свега двадесетак километара од центра Београда.</p>
<p>Иако географски није на Фрушкој гори, Фенек се због свог историјског и духовног значаја сматра делом фрушкогорског манастирског круга и вековима представља важно место православне вере у Срему.</p>
<p><span style="color: #800000;">Светиња између историје и народног предања</span></p>
<p>Почетак манастира Фенек обавијен је легендама и народним предањем.</p>
<p>Према једном веровању, светињу је почетком 15. века подигао српски деспот Стефан Лазаревић, око 1410. године, када је изграђен храм посвећен Светој Тројици, односно Светим Три Јерарха.</p>
<p><span style="font-size: 13.333333px;">Друго предање везује настанак манастира за породицу Ангелине Бранковић и њених синове Јована и Максима Бранковића, који су после смрти деспота Стефана наставили да брину о овој светињи.</span></p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43494">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Thu, 21 May 2026 00:37:02 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43494</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43494</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Канадски суд одбацио захтев сепаратиста Алберте</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43493.jpg" width="140" height="264" /><p><span style="font-size: 10pt;">Канадски суд је одбацио петицију за референдум о независности у Алберти. Утврђено је да 'Први народи' нису консултовани, што је задало ударац сепаратистичким надама у западној покрајини земље.</span></p>
<p>Судија Шајна Леонард из Краљевског суда обуставила је покушај сепаратистичке групе да одржи референдум о сецесији од Канаде. Она је рекла да је покрајинска влада Алберте имала обавезу да се консултује са 'Првим народима' пре него што дозволи организаторима да прикупљају потписе.</p>
<p>У канадском закону, постоји обавеза консултација са староседелачким народима када влада разматра акције које би могле да угрозе њихова абориџинска или уговорна права. Закони такође захтевају да консултације буду смислене и да се обављају у доброј вери, пише BBC.</p>
<p>Две групе 'Првих народа' тврде да би сваки референдум кршио њихове уговоре са Круном, који претходе стварању Алберте.</p>
<p>&bdquo;Са логиком и здравим разумом, нема сумње да ће сецесија Алберте од Канаде имати утицај на Уговоре 7 и 8&ldquo;, потписана у 19. веку са 'Првим народима' и 'Круном', написала је судија у својој одлуци.</p>
<p>Одлука је такође разматрала закон који је усвојила Влада Алберте, а којим се уклања захтев да референдумска питања буду уставна и право главног изборног службеника да упућује предлоге судовима на преиспитивање.</p>
<p>Леонард је указала да сепаратистима није требало дозволити да поново поднесу захтев јер је главни изборни службеник одбио њихов први предлог.</p>
<p>Пре две недеље, сепаратисти су тријумфално доставили кутије са више од 300.000 потписа у корист предложеног референдума. Али неколико дана касније, откривено је да је група повезана са сепаратистима илегално добила приступ приватним подацима о изборима, што је довело до истрага изборних званичника и полиције.</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43493">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Wed, 20 May 2026 15:04:26 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43493</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43493</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Чудесни Појас Пресвете Богородице стигао у Београд</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43492.jpg" width="130" height="203" /><p><span style="font-size: 10pt;">Поводом обележавања Спасовдана, у Београд са Свете Горе стигла је једна од највећих светиња хришћанског света - Чудесни појас Пресвете Богородице, који је, према предању, Богородица својим рукама направила од камиље коже.&nbsp;</span></p>
<p>Према предању, Пресвета Богородица је сама исплела појас од камиље коже и имала га је код себе када је добила благе вести да ће родити Исуса, као и кад је Христ разапет. Три дана након што се упокојила, према једној верзији, предала је појас Светом Томи.</p>
<p>Византијској краљици Зое, супрузи Лава Шестог, која је била тешко болесна, јавила се Богородица и рекла да јој она може помоћи, односно њен појас. Тај појас до тада није нигде излаган, али га је она пронашла и помогао јој је да оздрави. Онда га је она са златном нити опшила. Научници доказују да је захваљујући, тој златној нити, појас опстао.</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43492">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Wed, 20 May 2026 14:56:40 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43492</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43492</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>На данашњи дан патентиране су фармерке</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43491.jpg" width="130" height="222" /><p><span style="font-size: 10pt;">У току калифорнијске златне грознице 1853. године немачки досељеник у Америку&nbsp;</span><a style="font-size: 10pt;" href="https://en.wikipedia.org/wiki/Levi_Strauss" target="_blank"><strong>Леви Штраус</strong> </a><span style="font-size: 10pt;">направио је прве фармерике.&nbsp;</span></p>
<p>Прве панталоне биле су од смеђег грубог платна које се користило у рударским камповима и као покривач за запрежна кола. Кројач и клијент Штрауса, Џејкоб Девис стављао је нитне на углове џепова како би ојачао панталоне.</p>
<p>Дејвис је предложио Штраусу да уложи новац у патент и да поделе власништво над патентом.</p>
<p>На данашњи дан 1873. године добили су УС Патент број 139121. Зато се 20. мај 1873. године сматра званичним &bdquo;рођењем&ldquo; фармерица.</p>
<p><span style="color: #888888;">Политика, Гордана Чановић </span></p></div>]]></description>
      <pubDate>Wed, 20 May 2026 14:53:24 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43491</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43491</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Више младих и даље живи са својим родитељима,</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43490.jpg" width="130" height="198" /><p><span style="color: #800000;"><strong>Него што је то било раније</strong></span></p>
<p>Једна недавна статистичка студија показује да је већа вероватноћа да миленијалци, старости од 25 до 30 година, живе са својим родитељима, него што је то био случај са бејби бумерима када су били тих истих година.</p>
<p>Подаци се односе на 2021. годину и тада је сваки шести миленијалац живео са најмање једним родитељем. Када се погледају подаци из 1991. године, дакле свега тридесет година раније, тај број је двоструко мањи.</p>
<p>Такође, мало мање станова у власништву имали су миленијалци, сваки други, у поређењу са скоро 56 одсто бејби бумера пре двадесет година.&nbsp;<span style="font-size: 13.333333px;">Примећује се да је проценат миленијалаца који су још увек под родитељским кровом био највећи у Торонту и Ванкуверу, у којима је становање најскупље.</span></p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43490">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Wed, 20 May 2026 14:51:45 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43490</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43490</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Протесту Срба у Грачаници и Липљану</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43489.jpg" width="130" height="199" /><p><span style="font-size: 10pt;">У више средина на централном <a href="https://www.youtube.com/watch?v=Md5HMDyeYJY&amp;time_continue=1&amp;source_ve_path=MjM4NTE&amp;embeds_referring_euri=https%3A%2F%2Fwww.rtrs.tv%2F" target="_blank"><strong>Косову и Метохији одржана су протестна окупљања</strong></a> поводом хапшења седморо директора здравствених и просветних установа које раде у систему владе Србије, а због сумње да су наводно починили кривично дело "кршење слободног опредељења бирача".</span></p>
<p>Трећи по реду скуп данас одржан је на платоу испред полицијске станице у Грачаници, где су окупљени на мирном протесту пружили подршку ухапшеним директорима са подручја општине.</p>
<p>Протесту су присуствовали представници локалних самоуправа, здравствени и просветни радници као и бројни грађани.</p>
<p>Милош Рашић је истакао да је на данашњи протест дошао како би подржао државу Србију и свој српски народ на Косову и Метохији.</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43489">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Wed, 20 May 2026 14:47:12 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43489</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43489</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Данас се обележава Пренос моштију Светог Саве</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43488.jpg" width="130" height="214" /><p><span style="font-size: 10pt;">Српска православна црква данас обележава Пренос моштију Светог Саве. Он се одиграо за време краља Владислава 1237. године, из <strong><a href="https://www.instagram.com/p/BqXwI9Xndz1/?utm_source=ig_embed&amp;utm_campaign=loading" target="_blank">Трнова у манастир Милешево</a>.</strong></span></p>
<p><span style="font-size: 10pt;">Годину дана после смрти светитеља (13. јануар 1236) и сахране у Трнову, у цркви Светих Четрдесет Мученика, свеблажени намесник његов архиепископ Арсеније ражалио се за Светим као за својим оцем и учитељем, па је отишао краљу Владиславу да га моли да светитељеве мошти не леже у туђој земљи већ да га пренесе у његову.</span></p>
<p>Краљ се обрадовао овом предлогу и послао свог најугледнијег благородника своме тасту, бугарском цару Асепу, са молбом да му да тело Светога Саве. Ипак, наводећи да се светитељ упокојио међу њима и да његово свето тело лежи у цркви са великом почашћу, цар је одговорио да нема потребе да се свете мошти преносе.<span style="font-size: 10pt;">&nbsp;</span></p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43488">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Tue, 19 May 2026 14:34:52 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43488</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43488</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Канађанин са крузера погођеног хантавирусом</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43487.jpg" width="130" height="198" /><p><span style="font-size: 10pt;">Канадски држављанин који је боравио на крузеру МВ Хондиус, на којем је у априлу дошло до избијања инфекције хантавирусом, тестиран је позитивно на болест, саопштиле су здравствене власти &nbsp;Британске Колумбије.</span></p>
<p>Како је наведено, он је један од четири путника који се налазе у изолацији на острву Ванкувер након повратка са брода, а код кога су се развили благи симптоми болести, преноси BBC.</p>
<p>Главни покрајински здравствени службеник др Бони Хенри саопштила је да оболели нису имали контакт са јавношћу од доласка у Канаду, као и да је тест првобитно означен као "вероватно позитиван", док се коначна потврда очекује од националне микробиолошке лабораторије.</p>
<p>Светска здравствена организација препоручила је период изолације од 42 дана.</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43487">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Tue, 19 May 2026 14:29:29 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43487</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43487</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Годишњица бомбардовања КБЦ „Др Драгиша Мишовић“</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43486.jpg" width="130" height="200" /><p><span style="font-size: 10pt;">У нападу авијације НАТО-а 20. маја 1999. године на Клиничко-болнички центар &bdquo;Др Драгиша Мишовић&rdquo; у Београду страдала су четири пацијента, док је живот изгубило и седам гардиста који су у време ратног стања обезбеђивали објекат.</span></p>
<p>Током бомбардовања погођена су и уништена одељења неурологије, дечје пулмологије и гинекологије, као и операционе сале на неурологији, гинекологији и хирургији, што је довело до значајног разарања медицинске инфраструктуре.</p>
<p>НАТО је 1999. године, без одобрења Савета безбедности УН, извео ваздушну кампању против Савезне Републике Југославије, коју је правдао оптужбама о наводним злочинима над косовским Албанцима и хуманитарној кризи на терену.</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43486">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Tue, 19 May 2026 14:25:37 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43486</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43486</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
  </channel>
</rss>
