Nenad Zorić

Seks, svetski neprijatelj broj jedan

Nenad Zorić — Thu, 11 Mar 2010 12:21:48 +0000

Kako šuplje zvuči ovaj naslov. Seks, pa još neprijatelj.
Bio sam mišljenja da ova najstarija ljudska zabava nije toliki problem ni nekoj domaćici u provinciji kojoj ćerka u junu ne bane na vrata sa overenim indeksom već sa stomakom do zuba, a kamoli nekom tamo svetu koji se bori sa krizom.
Ali, čitajući inostranu i srpsku štampu, ispada da je tako.

Onolika bura se onomad digla zbog toga što je najbolji golfer sveta Tajger Vuds varao suprugu Elin Nordgren. Čudna mi čuda.
I ‘aj da se to završilo na tabloidnoj priči između ovo dvoje supružnika, no su i sponzori počeli da se povlače. Pa nije te robne marke Vuds reklamirao u spavaćoj sobi, nije deci dao imena brendova koji mu uplaćuju silne dolare, već je mahao onim štapom, udarao lopticu i pogađao rupice. Izgleda češće no što je propisano.

I taman je, posle silnog izvinjavanja jadnog Vudsa i priznanja da su mu rupice došle glave, stvar malo legla kad eto ti nove teme.

Toni Teri, supruga fudbalera Čelzija i kapitena engleske reprezentacije Džona Terija navodno je pokupila njihovo troje dece i otišla u Dubai, posle otkrića da je Džon imao aferu, ili narodski rečeno kresnuo, ženu fudbalera Mančester SitijaVejna Bridža manekenku Vanesu Peronsel. Polovina licemernog (zapadnog) sveta i gotovo cela Engleska horski su krenuli na ovog igrača. Aman. Jel’ igrao nameštenu utakmicu, jel’ dao neki auto gol. Jel’ pljunuo na grb države.

I najzad najnovija priča, kojom se bave i ozbiljni mediji u Srbiji, o navodnim bračnim izletima Nikole Sarkozija, francuskog predsednika i Karle Bruni, manekenke i prve dame Francuske.

Ovo poslednje mogu i da razumem. Čovek koji vara ženu nije dobar čovek. Pre svega nije pošten. A onaj ko nije pošten ne može biti ni predsednik mesne zajednice a ne države. (Mada, sklon sam da poverujem u tezu onih koji tvrde da bi nama Srbima bilo mnogo bolje da Sloba i Vuk nisu bili onoliki papučari). Ali mi nikako ne ide u glavu kome su Vuds i Teri krivi osim svojim suprugama. Da, Teri i svom saigraču iz reprezentacije i (do juče) iz Čelzija. Nikome. Nisu oni najplaćeni sportista i kapiten reprezentacije zbog toga što su fini prema svojoj ženi, što redovno okrenu taštu da je pitaju kako reuma, već zbog toga što su vrhunski sportisti. Tačka.

Jedino što me u čitavoj priči veseli, jeste saznanje da sam glasao za poštene ministre, poslanike i predsednike. Bar ako je verovati medijima. Pogotovo srpskim. A ja im verujem.

Jedno „I“, tri „A“ i mnogo „P“

Nenad Zorić — Thu, 18 Feb 2010 21:25:04 +0000

Odlukom Sinoda SPC o postavljanju privremene uprave u Eparhiju raško-prizrensku ponovo je u žižu javnosti vraćen čuveni trojac iz duhovne škole arhimandrita Justina Popovića.
Artemije je smenjen, Atanasije postavljen za administratora a Amfilohije je sve režirao. Tako bar kažu poklonici teorije zavere. Prema jednoj teoriji. Druga (teorije zavere) kaže da je sve učinjeno zbog tvrdih stavova vladike Artemija koji se kao nisu sviđali velikim igračima, pre svega sa zapada.
I zato tuče mohaha u Gračanici, protesti ispred Patrijaršije i saopštenja kako su liturgiji prisustvovali „samo oni Srbi koji su učestvovali na Tačijevim izborima“.
Dakle, klasična zamena teza.

Realnost, međutim, tera na sasvim drugačiji zaključak. U SPC od izbora partrijaha Irineja duvaju neki novi vetrovi, pa su i (godinama) gomilani problemi počeli da se rešavaju.
Sinod je tako prošle nedelje razrešio dužnosti upravljanja episkopa Artemija zbog „nespremnosti da izvršava odluke Sinoda i Sabora, kao i zbog saznanja da postoje velike nepravilnosti, nejasnoće, pa čak i zloupotrebe pojedinih lica i institucija u toj eparhiji“.

Ergo, ne radi se ovde o čuvenom „3A“, već o novom „I“ i mnogo „P“roblema. Koji su počeli da se vade ispod tepiha. Amin.

Seks i grad protiv Jeremije

Nenad Zorić — Fri, 12 Feb 2010 16:20:15 +0000

Znam Zoricu Tomić. Bila mi je profesor na fakultetu. Pristojna žena, sa više nego pristojnim nogama. Kasnije mi je bila i sagovornik u nekim tekstovima i prilozima. Znači i pametna. Što ne sugeriše da su mi svi sagovornici vlasnici suvislog mišljenja. Ali ova jeste.

E, ta Zorica je ovih dana tema u svim medijima.
„Seks i grad“ televizija, diže prašinu kako joj je Vlada Srbije platila 7.000 evra za mesečno rentiranje stana u Parizu. Džaba što je Jeremić objasnio onoj voditeljki (inače poznatijoj po radu glave boljem od Ivandera Holifilda) da to nije stan za Zoricu Tomić već za ambasadora Srbije pri Unesku, šifrovani ne staju.

Pošto im direktor, koji je umislio da je ministar za socijalna pitanja, još nije prešao na RTS, signal se i dalje vidi. Pa, dok ne dođe do, i tog poslednjeg trasfera, rešili da im i danas tema bude Zorica. Tačnije Vuk Jeremić. Ovo je kampanja protiv njega. To je svima jasno. Sem možda, Dragoljubu Delta Žarkoviću, koji kao i ovi sa SiGTV pominje sirotinju raju.

Da je drugačije, svi oni bi pominjali sirotinju i u toliko drugih primera. A ne kao onomad prenosili koncert „100 trubača“. E, da je i Jeremić, kao NIS, sponzor „Seks i grad“ ti-vija, Zorica bi vodila kamermane iz prostorije u prostoriju tog stana, govorila o lobiranju i poslu ambasadora… Kasnije bi šifrovani izdali i DVD. Ovako, stan je protiv sirotinje, a Bajatovićev koncert za sirotinju.
Dok, kažem, i „ministar“ ne pređe na RTS.

Funkcioneri ko proleteri

Nenad Zorić — Fri, 12 Feb 2010 13:50:44 +0000

“Uči kad nisi hteo da kopaš”, parafraza je koja za vreme ispitnog roka kruži među studentima.
I tako oni koji nisu hteli da kopaju – uče, sve nadajući se uhlebljenju. “Ma, valjda će se isplatiti, naći ću neki posao. Ako ništa, idem u politiku”, naglas razmišljaju.
Ovakve konstatacije za uzrok imaju visok stepen nepoverenja građana u političare koji ih predstavljaju. Naravno, pod uslovom da oni nisu ili će biti ti političari. Tad zavijaju kao crkveni miševi. Ali u Armanijevim odelima.

Napredak

Zato je, da podsetimo, oktobra 2008. usvojen Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije (počeo da se primenjuje 1. januara 2010.) koji je deo Strategije za suzbijanje korupcije, obaveza Srbije prema preporukama GREKO mehanizma Saveta Evropa, ali i uslov za ukidanje viza građanima Srbije za EU. U delokrug rada Agencije spada i kontrola primanja i imovine funkcionera, koji su do 1. februara 2010. morali da prijave svu imovinu koju poseduju, kao i imovinu članova njihove najuže porodice.

Ove izveštaje je u zakonskom roku podnelo 14.643 funkcionera, dok je njih 1.300 dostavilo izveštaje posle propisanog roka, sa nepotpunim podacima, ili na starim obrascima.
Zorana Marković, direktor Agencije istakla je da broj podnetih izveštaja pokazuje da funkcioneri ispunjavaju obaveze iz zakona, posebno ako se ima u vidu da je Republičkom odboru za sprečavanje sukoba interesa ranije podneto oko 6.000 izveštaja.
Sa ovakvom konstatacijom saglasan je i Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija koji smatra da se ovaj broj prijava može smatrati uspehom. „Ovaj podatak bi trebalo sagledati u kontekstu ukupnog broja ljudi koji bi trebalo da podnesu izveštaje“, precizira Nenadić za Ekom:east dodajući da „koliko ih god bilo, činjenica je da postoji veliki napredak u odnosu na doba važenja ranijeg zakona, a očigledno da je uticaja imalo i to što je zakonodavac sada propisao strože sankcije“.
Zorana Marković konstatuje da izveštaji i dalje pristižu, ali da je teško proceniti koliko je funkcionera u Srbiji obavezno da podnosi izveštaje o imovini i prihodima, „jer je još u toku prepiska sa državnim organima i institucijama o broju funkcionera, ali da bi se moglo oceniti da ih je oko 18.000, najviše 22.000 do 25.000“.

Kontrola

Direktorka Agencije ističe da je nedostavljanje izveštaja o imovini i prihodima, kao i davanje lažnih podataka, krivično delo, navodeći da je više od 95 odsto najviših republičkih funkcionera ispunilo tu obavezu u zakonskom roku. Zorana Marković još kaže da je u procesu izrada Registra funkcionera, kao i da će uporedo biti obrađivani izveštaji koji će, po zakonu, biti javno objavljeni na sajtu Agencije.

Dakle, svaki građanin će na sajtu te institucije moći da ostvari uvid u imetak koji će funkcioneri biti u obavezi da prijave. Čedomir Čupić, predsednik Odbora Agencije dodaje da je na sednici Odbora odlučeno da se ne objavljuje visina štednih uloga ukoliko to funkcioner ne želi, već će u toj rubrici stajati – ima, odnosno, nema ušteđevinu. „Jer prigovor je bio da bi neki kriminalac, ili kriminalna grupa, taj podatak mogao da zloupotrebi i da recimo kidnapuje nekog od članova porodice funkcionera, a da potom traži otkup u visini ušteđevine“, pojašnjava Čupić.

Pošto, neki od izveštaja još pristižu, preciznijih (zvaničnih) imovinskih karata još nema, ali su se u medijima mogle videti izjave političara i podaci o tome šta i koliko poseduju. Jednom rečju, ništa. Da im nije onih brendiranih odela, bili bi stvarno kao gore pomenuti miševi. Ispade nekako, čitajući novine, da je Srbija (ponovo) postala zemlja proleterska.
Pročitaj ceo tekst

Partija bez ideologije

Nenad Zorić — Thu, 11 Feb 2010 16:25:45 +0000

„E, Srbijo šta si dočekala, da te Bosna kukuruzom hrani!”, prokomentarisao je otac Slobodana Gavrilovića (sada direktora Službenog glasnika, ranije disidenta i u dva navrata potpredsednika) činjenicu da je Demokratska stranka najpre registrovana u BiH, tačnije u Tuzli, aprila 1990. jer u Srbiji osnivanje stranaka nije bilo dozvoljeno, a (ipak) osnovana u Beogradu 3. februara iste godine.

Dakle, prošle nedelje je bio jubilej: 20 godina (obnovljene) Demokratske stranke.
Ili, kako sadašnji prvaci rekoše u plaćenom dodatku u jednom prestoničkom nedeljniku, „Dvadeset godina Srbije i Demokratske stranke“! Što je, i činjenično i novinarski, netačno.
Pa, recimo, mogao je i Bajaga u skorašnjim koncertima u Sava centru da napiše: 20 godina Bajage, Instruktora i Srbije.
Ali, čini se da je on ozbiljni od sadašnjih instruktora DS-a koji misle da je stranka isto što i država. Pa čak i da su jednako stare.

Elem, od 13 osnivača u stranci je samo (prvi predsednik) Dragoljub Mićinović, a od 22 člana osnivačkog odbora (u kome su bili i svi osnivači) trenutno je samo dr Ljubomir Tadić, otac aktuelnog predsednika.

Ova „stranka intelektualaca”, kako su je često nazivali, u startu je pokazivala da će joj buduću sudbinu određivati manje ili više tanka linija razgraničenja između slobode i neslobode, demokratičnosti i nedemokratičnosti -unutarstranačke i opšte. I posle 20 godina višestranačja jedina je stranka koja nema istog predsednika kao na svom početku.

Takođe, ona je stranka koja je najbolje, rekli bismo u tančine, osetila sve prednosti i mane koalicionog udruživanja, što berući plodove, što ribajući podove. Učestvovali su i na čuvenim demonstracijama 9. marta, što će im i dan-danas mnogi osporiti, ali i organizovali potpisivanje peticije za ostavku Slobodana Miloševića (početkom 1992.), što su im mnogi zaboravili. I, a za Srbiju je to nekako posebno bitno, to je i prva stranka čiji su članovi, među kojima i Borislav Pekić, dobili batine na demonstracijama ispred zgrade Televizije Beograd juna 1990.

Inače, Osnivačkoj skupštini Demokratske stranke prethodilo je Pismo o namerama,
Pročitaj ceo tekst

Veljuskoni vs virtuelci

Nenad Zorić — Thu, 11 Feb 2010 15:53:53 +0000

Velimir Ilić je stvaran. Čovek od krvi i mesa. Dakle, dozvoljava sebi da napravi glupost(i). Facebook je socijalna, internet, mreža. Virtualna. Ali su „na njoj“ živi ljudi.

Tog (stvarnog) Velimira je prošle nedelje napao i pesnicama u lice udario (stvarni) Dejan koji, pride, ima i profil na “Fejsbuku”. Virtuelci su mu (Dejanu, ne Velimiru) napravili nešto što se zove: „Dejan Stojanović – Fan klub čoveka koji je prebio Velju Ilića“. I do trenutka pisanja ovog posta taj klub ima 16.968 obožavalaca.

Možda je licemerno od Velimira da kritikuje druge za nasilje kome je i on (više puta) bio sklon. Ali, krajnje je licemerno da oni koji ne podnose Velimira jer je bahat, drzak i nasilan ne rade to isto i za Dejana. Sve Gandi do Gandija. Kad bi se zezali. Vide balvan u tuđem, a ni trn u svom oku.

Holandski scenario

Nenad Zorić — Fri, 05 Feb 2010 10:13:33 +0000

U politici, čini se, ne važi pravilo da se, dok je u toku, ne sme uticati na sudski proces.
Pa je one koji su pomislili da će neka ozbiljnija priča i tenzije na Kosmetu sačekati savetodavnu odluku Međunarodnog suda pravde o samoproglašenoj albanskoj nezavisnoti prvo, još jednom, razuverio Milo Đukanović. A onda i Piter Fejt, administrator takozvane civilne misije EU na Kosmetu.

„Praktične koristi“

„Strategija za sever Kosova“, naziv je plana kojim civilna misija i vlada u Prištini žele da uspostave kontrolu nad severnim delom Kosmeta. Formiranje zasebne opštine Severne Kosovske Mitrovice je, prema ovom dokumentu, najvažniji korak u nastojanju Prištine da uspostavi vlast nad severom i da se Srbima koji tu žive akcenat stavi na „praktične koristi“ od decentralizacije, kako bi se zaobišla činjenica da „osnivanje nove opštine Severna Mitrovica označava i prihvatanje nezavisnosti Kosova“.

Fejtova strategija predviđa i pojačano
Pročitaj ceo tekst

Gazela i nojevi

Nenad Zorić — Thu, 04 Feb 2010 11:27:00 +0000

Prepoznajete životinju sa slike. Gazela. Sisar koji naseljava savane.

Gazela je, još uvek, i najprometniji beogradski most preko koga dnevno pređe više od 165.000 vozila iako je projektovan za oko 40.000.
Izgrađen je od 1966. do 1970. kao deo gradskog autoputa i autoputa Bratstvo i jedinstvo koji je trebalo da poveže ondašnje republike SFRJ Makedoniju, Srbiju, Hrvatsku i Sloveniju.

Ovih dana je tema u svim medijima i glavama stanovnika Beograda jer je glavni nosač napukao, pukao, ili može da napukne i pukne. Ko će ga više znati.

Znamo samo da se u ovoj državi sve odvija kao u onoj Zmajevoj Jututunskoj himni, gde se odprilike kaže: još nije vreme, još nije vreme, još nije vreme, e sad je kasno. Na svu sreću još uvek nije, toliko, kasno ali nešto mora da se preduzme.

E, tad na scenu stupaju nojevi. Zabiju glavu u pesak i cute.
Nema ni predsednika Tadića da kaže
Pročitaj ceo tekst

KK Partizan vs vlade srpske

Nenad Zorić — Wed, 03 Feb 2010 12:33:19 +0000

Barsa nema šansu, Pionir je u transu. No, čak i da bude kako ne treba.

Krv, znoj i suze. Obećao je Duško Vujošević pre devet godina. Isto su uradili u političari pre devet i po godina.

KK Partizan je osvojio osam titula prvaka države, dva domaća kupa i dva prstena koja sleduju pobedniku regionalne lige. Već nekoliko godina za redom nalaze se među top 16 timova u Evropi. Bilo je mnogo znoja. Nije manjkalo ni borbe i krvi. A suze su bile samo zbog sponzora kojih nema. I zbog odlaska, gotovo, svih nosećih igrača. Svake sezone.

Vlade srpske za isto vreme nisu uradile mnogo. Jeste da više nema redova, ratova i represije, ali hleba i igara ima i u Pioniru. U njima je bilo više promena nego u Partizanu. Ali nije bilo znoja. Borbe tu i tamo. I suza na pretek. Što za nasleđe, što za okruženje, što za uvezenu krizu.

Zbogom olovo

Nenad Zorić — Wed, 03 Feb 2010 12:25:32 +0000

Belgijski nedeljnik The Bulletin posle 47 godina od izlaska iz štampe prvog broja, prešao je početkom ove godine u kategoriju mesečnika. Pogađate, razlog je ekonomska kriza.

Ni u Americi za magazine ne cveta cveće. Prošla godina je, gledajući prihode od oglašavanja, bila izuzetno loša sa ukupno ostvarenim prihodima od 19,5 milijardi dolara.

Nakon 13 godina od osnivanja, 16. januara izašao je poslednji broj dnevnog lista Glas javnosti a doskorašnji čitaoci moći će da čitaju vesti na internet stranici ovog dnevnika

Pa opet Amerika. Menadžment The New York Times je sve bliže odluci da počne sa naplatom poseta internet stranicama ovog lista. Takođe, čelnici ove kompanije razmišljaju da se pridruže Rupertu Mardoku i njegovoj kompaniji News Corporation u pritiscima na Google u smislu precizniranja načina i uslova korišćenja novinskih sadržaja na stranicama Google portala.

Još od ranije je poznato da su tiraži novina, i dnevnika i magazina, u konstantnom padu zbog niza faktora. Stariji nemaju novca i vremena, mlađi nemaju naviku i više vole silicijum od olova, previše je medija (internet, tv, kablovski sistemi…) a i sa porastom broja godina kod dolazećih generacija ne raste broj čitalačke publike.

Dakle, zbogom olovo. Biće novina. Ali na ekranu.