Evo  uobičajenog sezonskog izveštaja iz moje ulice.

Neki dan sam sedela pored prozora. Ne znam da li se vaša jesenja priča slaže sa ovom predivnom pesmom, ali meni je izmamila sećanja i suze. Gledala sam drveće bez lišća i kako prolazi kiša. Ali sunce se više nije pojavilo.

Prošao je još jedan jesenji mesec. Novembar će mi doneti još više ovakvih dana, znam.

Vreme je da se i priroda odmori. Dosta se narađala i nadavala za ovu godinu.

Meni će ostati senke i sećanja.

Vreme je za poslednje spremanje pred zimu…

ružna bandera, koju smo "dobili" ove jeseni od SBB-a

naša kajsija se izrađala ove godine

pogled na baštu

tužno...gde je sledeće leto?

ona se još "drži"...

...i ona...

...i sirote male "pištike"...

...a , njihovo vreme je došlo...

Da nisam usamljena u ovoj raboti, utešila me  devojka Scott-a Schuman-a, fotografa The Sartorialist-a, Garance Doré. Evo šta ona priča u jednom intervjuu……

What are your five key wardrobe pieces, things you wear constantly?
1. “High heels. When I can, I will always go for a pair of high heels. Instant chic.”
2. “Gloves. The perfect finishing touch for me, and they help me to keep my hands warm when I’m in the cold shooting.”
3.“Men’s pieces. From pants to shirts to jackets, I love to shop in my boyfriend’s wardrobe”
4. “A white V-neck T-shirt. I usually buy them from the Gap. My most sexy item, and I love them even more when they get very old.”
5. “My watch. An old Rolex my mother gave me for my 18th birthday. What a good idea she had! I love it and have been wearing it every single day since then. Without it, I feel naked!”

….s tim što ona preteruje, ona od svog momka pozajmljuje i jakne i košulje, he, he, he…

Ako volite street style fotografije sa toliko modnog i stilskog šmeka da staje pamet, pogledajte  sajt The Sartorialist, obavezno.

Ova fotografija sa ulica Pariza mi se jako sviđa. To je moj omiljeni stil za ovo doba godine, komotno, veliko, ravne cipele, “mutne”  čarape…tako udobno i stylish, tako evropski, tako pariski Rive Gauche, ( teško da se ovaj stil može videti na našim ulicama gde su mlade žene k’o štancovane ili klonirane, i iste… a bogami ni u Americi). Šta vi mislite?

Ali, isto tako, istraživanja kažu da 47% građana istočne Engleske veruje u teoriju kreacionizma, u evoluciju kao deo božijeg plana ili inteligentni dizajn, itd. uprkos državnoj politici, koja se upražnjava tim povodom, što  misle ispitanici. Nije li to jaw dropping figure ? Pogledajte ove mape !

Neki dan sam pročitala da moj omiljeni Sir David Attenborough, čovek sa najlepšom i najboljom dikcijom koju smo ikad čuli, prima hatemail-ove od kreacionista. Optužuju ga da se ne zahvaljuje dovoljno bogu na lepoti sveta. (sic!) Dakle večita borba između kreacionista i evolucionista se nastavlja. Valjda će se ove dve teorije jednom naći na nekoj middle of the road.

Pošto mi nijedna od ove dve teorije, evolucionizam i kreacionizam, nisu struka, ne bih o tome, ali… ne mogu da se otrgnem od pomisli kako bi ovaj svet bio sasvim pristojno mesto za život, kada bi mi svi koji smo pozvani na žurku, bili svesni da svaka izgovorena reč, svaki učinjen potez, može izazvati nesagledive posledice, i pozitivne i negativne, u svakom času. Kad mi neko kaže – bog sve vidi…ja se začudim… mora da je u paklu neopisiva gužva,ha ?

to be continued…who knows?

PS

Ovaj post bio mi je u draftu, i čekao. Dok sam cunjala po netu, opet sam naišla na nešto od ranije, a večito interesantno… čemu ne mogu da odolim, a ima neke veze sa celom pričom…mr Carl Sagan i ostali, i serijal od 13 epizoda, ali na ovom mestu to nije moguće videti, u kompletu ! Rezervisano za stanovnike Amerike!

(U slučaju da možemo da vidimo, morala bih da vam zakažem rendezvous za oko trinaest sati)

Evo me nazad posle duže vremena. Ovih dana desila su mi se dva veoma tužna događaja. Tako to ide kod mene. Svaka radost, (Jelenina svadba, i još neke sitnije, obične i svakodnevne radosti), vrlo brzo je iščezla, pred tugom nesrećnih i žalosnih zbivanja…posle! Kao da su tužni događaji čekali da se nesmetano dese prvo oni radosni, pa onda redom…a ja, svesna, ali željna radosti, pomislila sam da će radost odložiti na neko vreme tugu.

Sada…polako život počinje da teče normalno, iako se teško privići na činjenicu da više ništa neće biti kao pre. Srećom tu je muzika, da leči i vraća u život. Ovih dana slušam  ovu vrstu muzike. Posle mog dužeg odsustva sa neta, nabasala sam danas na ovaj interesantan grafički prikaz Betovenove muzike. Svaka crtica ima svoju boju i označava instrument koji svira.

Čitamo se uskoro, pisaću o nekoj drugoj temi. Za sada slušajte Betovenovu petu, kao i ja. Meni pomaže da prođem kroz ove teške dane. A… vi, da li je i vama muzika lek za dušu!?

Jadne male devojčice, koje mame i tate oblače u skupe dugačke haljine, sprejišu, šminkaju, friziraju, lepe veštačke trepavice, zube i nokte izgledaju smešno i jadno istovremeno, jednom rečju starmalo.

Ne verujem da će ijedna od tih devojčica kazati svojim roditeljima – obucite me kao 10 $’s whore ili cocktail waitress, a ja ću protresti svoje malo dupence pred matorcima u žiriju i boriti se za nagradu od koje će nam svima biti bolje! Zna se ko tu leči svoje frustracije i neostvarene ambicije, ne bi li mu/joj se pročitalo ime na televiziji ili još bolje, ne bi li mu/joj slika obišla državu. Ali istina je da će u ovome uživati samo pedofili.

Ovakve parade i priredbe su svakako fascinantan vid subkulture u Americi. One ponajviše govore o čudnom mikrokosmosu Amerike same, kako kaže poznati bloger J. Kottke. Te vrednosti, stavovi o lepoti, glamuru, sjaju… reflektovani u snovima stotina i stotina hiljada devojčica…kao da ih od malih nogu uče da budu plitkoume, tjaaahh….

Pogledajte fotografije na highglitz. com, ja sam ostala bez teksta, i od ovoga ću sigurno imati muku u stomaku… valjda mi neće noćas u pohode stići baba – roga, he, he…

Otvoren prozor moje sobe propušta  mirise  krinova, miris trave , opojni miris lila petunija, miris leta, leta koje me uvek podseti na sve mirise s mojih prozora.

Prozor na velikoj staroj babinoj kući na selu u ovo doba, propuštao je miris sveže pečenog hleba, zrelog žita i slame. Mirisala je zrela kruška ječmenka i sveže orezani žbunovi šimšira, u prednjem dvorištu,  mirisali su kuvani kukuruzi. Mirisala je noćna frajla, i uštirkani beli čaršavi na užetu u gonku. Mirisao je kanal, i letnja vrela vojvođanska prašina, netom ugašena kratkim letnjim pljuskom.

S prozora na kući pored mora osetio se miris mora i borovine. Osetio se miris zrelih nešpula i osušene morske trave, miris lavande, ruzmarina , brnistre, lovora i drače….

I ovog leta infišana san u ponistre, nemojte zamirit…i reći da sam patetična, kad sam sigurna da i vi osetite mirise, koji bude sećanja.

Skoro da ne možete poverovati da ima još nešto o MJ, a što se ovih dana nije povlačilo po novinama. Ipak, jedan belgijski radio u Briselu (Stu-Bru) se oprostio sa Majklom neobičnim i šarmantnim tribute-om, koji je imao koncept da obožavaoci šalju klipove u trajanju od 10 sec, i to sebe dok rade moonwalk, koji je bio Majklov zaštitni znak.

Oni su sve skupili i napravili stvarno zabavan projekat. Bilo mi je smešno da gledam ljude iz raznih gradova sveta, kako po predsobljima, dnevnim sobama, kuhinjama, kupatilima hodaju imitirajući Majklov moonwalk tako bezuspešno. Ali sve u svemu, slatko je kako su iskazali svoju ljubav prema svom idolu. Pogledajte sajt ! via vsl (observer, veryshortlist)

Hrana je jedna od osnovnih i zajedničkih potreba svih živih bića na svetu. Ona koju mi ljudi spremamo za nas, nije uvek spremana jednako i na isti način, iz poznatih i razumljivih razloga. Postoje rafinirane nijanse u spremanju hrane, kad ono nije samo puko otaljavanje da se natrpa stomak sebi i drugima, nego postaje prava umetnost kad se u njega unese ljubav, volja, a tek dubok džep…

Lutajući u potrazi za dobrim food-blogovima, na jednom sam mestu malo predahnula. I ubrzo uzdahnula!

Evo zanimljivosti, i po oceni tima stručnjaka na mom omiljenom sajtu, nekoliko najskupljih jela na svetu, koje možete konzumirati skoro u svako doba. Ja sam odabrala neka jela koja su meni interesantna.

1. Dupli hamburger sa tartufima i mesom naravno, kod DB Bistro Moderne in Manhattan, NYC. Sadrži mleveno meso od rebara pomešano sa tartufima i foie gras (guščija pašteta), kojom je napunjen sočni stek od buta i ubačen, a koji je serviran na zemički, finom parmezanu, zelenoj salati i “strugotini” tartufa. Hm…burger ko burger, neko bi rekao, ali košta 99 $, ko želi varijantu samo sa tartufima, daće 59$.

2. Kavijar – Najskuplja vrsta kavijara je vrsta iranske beluge koja se zove “Almas”. Ima bledo ćilibar žutu boju. Dobija se od jesetre 50-100 godina stare. Teglica, naravno apotekarska(3,7 pound) košta 48,75 $.

3. Pie – pita – Jedan chef u severozapadnoj Engleskoj, 2006.g. napravio je najskuplju pitu na svetu, bazirajući je na uobičajenoj piti od mesa i pečuraka. But…Ovo jelo sadrži, paj’ sad ovo… Wagyu beef filett vredan 1000$ i kineske pečurke macutake, koje su tako retke i imaju naoružane stražare, koji ih čuvaju dok ne narastu, a koštaju 3300$, zatim…2 boce Chateau Mutton Rotchild iz 1982.g. crne tartufe i zlatne listiće.

Pravljena za osmoro, cena 15900$, a ko nema, može parče – 1990 $. Uhhh…skoro da zaboravim, čaša šampanjca for free!

4. Sladoled “Sundae” – On je 1000$, odmah da vam kažem da se ne zalećete! To je Grand Opulence Sundae at NY’s Serendipity. Dakle, zaslužuje svoje ime. Napravljen od mahune vanile sa Tahitija, pokriven listićima 23 karatnog zlata i posut sa Amedei Porcelana, najskupljom čokoladom na svetu. Još može da se ukrasi tartufima, zlatnim dražejama i dezertnim kavijarom, na vrhu. Bez njega.. ništa!

5. Čokolada – pakovana u kutiji, po 2000$/per pound! Pravi se pod imenom Chocopologie by Knipschildt Chocolatier of Connecticut. “The Chocolatier” je otvorio danski chef, Fritz Knipschildt 1999. g. (baš one kad su nas bombardovali), koji takođe prodaje i pravi dekadentne čokoladne trufle sa francuskim crnim tartufima u svakoj. Oni koštaju 250$, pakovanje, ne piše koliko je. Ali nemojte da očekujete da upadnete i kupite! Sve se pravi samo po narudžbini, i čeka se na termin.

6. Sendvič – Zahvaljujući chefu Džemsu Parkinsonu iz “The von Essen Platinum Club Sandwich” u Cleveden House Hotel blizu Londona, imamo najskuplji sendvič 197$. Napravljen je od 24 satno fermentisanog sourdough hleba, Iberico šunke odležale 30 meseci, prepeličjih jaja, belih tartufa i paj’sad…polusuvih italijanskih paradajza.

7. Šafran – 2700$/ per pound, ne mogu sad da tražim skalu za pretvaranje mera, ali svi znate da je to “da može u oko da stane”(sećam se za vreme stare yuge da ga je moja baka čuvala ko oči u glavi, i stavljala samo nekoliko mrvica u supu, da dobije lepu žutu boju), šafran je šafran…to su prašnici cveta biljke šafran, beru se ručno u Turskoj, Grčkoj, Maroku i Španiji. Prodaje se i na grame – 15$ gram.

8. Omlet- za 1000$ chef Emilio Castillo of Norma’s restaurant, NYC “Le Parker Meridien Hotel” napraviće vam ovu bilion dolars frittatu. Sadrži jaja, kavijar i celog jastoga.

9. Fruit cake – dakle, voćni kolač. Njega je kreirao 2005. g. Tokyo pastry chef, neznanog imena, 6 meseci ga je dizajnirao, i jedan mesec kreirao, do kraja, dok ga nije izneo na izložbu. Ukrašen je sa 223 mala dijamanta, između ostalog, i decembra 2005. prodavao se za 1,6 miliona dolara. Naravno da su sve ovo tajne chefova, daju se samo neke naznake o namirnicama, a kako se jedu dijamanti, i kakvog su ukusa… ne znam da vam kažem.

Šta reći, a ne zaplakati?

Patrik Tomas, izvršni direktor Hermesa, rekao je na nekom modnom samitu u Parizu, da u kompaniji neće da budu toliko zavisni od proizvodnje kožnih tašni, te podižu i ulažu u druge grane, kao što je moda i tekstil, ali uprkos tome ova proizvodnja tašni najbrže se razvija i raste. Nemaju ni dovoljno osposobljenog skupog osoblja za takvo šta. Odlučili su eto, da gaje svoje krokodilčiće, jer su liste čekanja za Birkin tašne ogromne, po nekoliko meseci vam treba da dođete na red. Kažu da je potražnja tašni takva, da ne znaju šta će i kako da se suoče s njom.

Jedna Birkin tašna košta oko 35ooo evra, jer je kažu proizvodnja jako skupa! Oni godišnje prodaju i prime porudžbine za 3000 komada, zbog ograničenih uslova.

Mogli bi i više, za njih je kriza izgleda ružna prošlost. Sada su našli rešenje, pa će uzgajati još i svoje krokodile, zalihe se ispraznile, a i svet baš nije pun krokodila, da bi se besomučno lovili. Eto, a mi se smejali onom u “Beloj lađi” kad je hteo da osniva farmu krokodila . Unosno je to, nanjušio i Hermes.

Evo je Birkin tašna koja košta k’o solidan stančić u NS!!!!

Ko bi rekao?!

Sonny (James Caan u “Kumu”)

Još malo filtriranja interneta na mom blogu! Ovoga puta pažnju mi je okupirao izvanredan, opširan članak u Vanity Fair-u, o tome kako je pravljen “The Godfather”, F.F.Coppola-e.

Morate naći malo vremena da pročitate ceo, izvanredan članak o tome kako su holivudske ajkule, pravi gangsteri i mafijaši, sa genijalcima – film makeri-ma, uspeli da naprave ovo holivudsko remek delo.

Autor knjige M.Puzo, imao je u glavi odmah viziju da Kuma igra Marlon Brando. Ali producenti Paramounta, istinska, prava mafija, Frenk Sinatra i ostali direktori kompanija i svi executives, bili su protiv da se film uopšte snimi, a kamoli da u njemu igraju Brando i Paćino. U daljim pregovorima, za ulogu Kuma bili su viđeni Lorens Olivije, Ernest Borgnin, Ričard Konte, Entoni Kvin, čak i Karlo Ponti. Svi samo ne Brando! Iz filma je morao da se oseti “smell of spaghetti”, a njemu je rejting u to vreme znatno pao, bio je predebeo, svima poznat po preterivanjima i nesuvislim zahtevima na snimanjima. Paćino je bio prenizak, čak i u cipelama sa potpeticama. “Glavna posada” iz Njujorka telegrafisala je Holivudu…nećemo finansirati Marlona u glavnoj ulozi! Nema dalje diskusije! Case closed!

Glavni chairman kompanije “Gulf and Western” u NYC, bio je Čarls Bluhdorn, austrijski tajkun, imao je samo jedno pitanje – Šta želite da uradite ovim filmom?

Poznati producent Al Radi, iako nije bio Italo – Amerikanac, uzet je, jer je važio za nekog ko zna da napravi film brzo i jeftino. Na odlučujućem sastanku, mirno je sedeo i hvatao beleške u svom notesu. Znajući da je Bluhdorn debelo upetljan u poslove s mafijom(btw, to je bila i politika – It’s nothing personal! Just a business! – fazon), bio je “sladak” i rekao: “Čarli, želim da napravim strašan film, o ljudima koje ti voliš”. Bluhdorn je pozeleneo, lupio šakom o sto i izleteo iz sobe. Al Radi je dobio posao !

Za reditelja je bio angažovan Kopola, a on je hteo da Don Korleonea igra samo Marlon Brando. Njegova borba za to je počela!

Oko mnogobrojnih epizodnih uloga nije bilo toliko gužve. Interesantna je epizoda sa snimanja scene između Sonija, kojeg je dobio da igra Džems Kaan, i njegovog mlađeg brata Majkla, Al Paćino. Tu se desilo da Kaanu odneznaniongde, padnu na pamet reči sa nekih improvizacijskih, “nebeskih” visina. Rugajući se bratu, koji je hteo da ubije Solozzo-a i nekog podmićenog policajca irskog imena McCluskey, koji mu je jednom prilikom slomio vilicu, izvalio je onomatopeju- bada bing! Ove reči postale su mantra svih mafijaša i wannabe mobstersa. Kasnije je čak i strip tiz bar Tonija Soprana u “The Sopranos”, dobio ime Bada bing, Bada boom!

Gazde su konačno pristale da se razgovara s Brandom, ali pod uslovom da nema nikakvog avansa u novcu(Kopola mu je ipak kasnije dao 50000 $), da položi jemstvo da neće biti nikakvog ludovanja i preterivanja u zahtevima, i najšokantnije od svega da uradi test-probno snimanje(sic!)

Poznavajući glumce i sujetu, mudri Kopola ovo poslednje, naravno nije nazvao tako, kad je kontaktirao Marlona. Ulazeći sa ekipom i kamerama u Brandovu kuću, rekao je da će uraditi par snimaka da potroši ostatak trake.

Brando je izašao iz spavaće sobe u kimonu, s plavo obojenom kosom, skupljenom u konjski rep. Kopola i ekipa prisustvovali su čudesnoj transformaciji! Brando je stajao pred ogledalom, skupio kosu u malu punđu, namazao je crnim imalinom, stalno mrmljajući šta radi. Urolao je par klineksa, i nafilovao usta. Odjednom je odlučio da priča onim njegovim unjkavim, “smešnim” glasom, jer je Don “nekad” bio pogođen u grlo. Obukao je jaknu, podigao kragnu kao pravi mafia guy, okrenuo se i objasnio: “To je lice buldoga – podmuklog izgleda, ali toplog iznutra!”

Kopola je odneo test snimak Bluhdornu, koji je, kad je video da se ipak radi o Brandu, odstupio i povikao: “Ne, ne!”…ali odgledavši snimak transformisanog Branda, mogao je jedino da prizna da je Brando fantastičan. Posle njegovog pristanka, ostale “ajkule” su ga sledile. Rest is a history!

“When the legend becomes fact, print the legend.”

(Džon Fordov,The Man Who Shot Liberty Valance.)