Inicijalna ideja je upravo zaiskrila iz problema/potrebe. Peđa je primetio redovne probleme sa kupovinom džinsa, i kako teško nalazi pogodan model, pritom ima neke svoje specifične uslove.

Sredinom decembra 2009. godine, krenula je prva vest o mogućem projektu farmerica za geekove.

Faze u razvoju projekta

Cilj wtfJeans farmerica jeste da budu udobne, prvenstveno prema Peđinom i Sanjinom ukusu boja, i da imaju komforan džep za iPhone i iPod touch.

Ovo je prvi put da se na potpuno transparentan način neki projekat mogao ispratiti od ideje do realizacije. Sve se vidi, sve se zna! Kapa dole. Potpuna ozbiljnost i predanost.

Kratak rezime faza bi bio :

• Brend

• Dizajn i proizvodnja

• Prodaja

• Komunikacija i Marketing

U početku se nije znalo ime projekta. Osim da je to Geek Jeans, sve ostalo su bila nagađanja.

Tu nastupa još jedna fenomenalna faza projekta, a to je poziv svima da daju predloge za ime brenda. Odabrani predlog će biti nagrađen iPod shuffle od 2 GBa. I šta se dešava. Stiglo je preko 100 predloga, odabran najbolji and wtfJeans is born. @Eniac je kumovao

Obratite pažnju da se za svaki segment projekta biraju ljudi koji su profesionalci u svom poslu. Ništa se ne prepušta slučaju.

Da web site funkcioniše kako treba pobrinule su se Simplicity nindže, dok je izgled prepušten Marku Dugonjiću.

Za dizajn farmerica angažovana je mlada fashion dizajnerka Sanja Zdravković iz Beograda.
Prototipovi su ubrzo odrađeni, i nađena je pogodna fabrika za “štancovanje”.

Još jedan interesantan detalj jeste da je su svi kanali prodaje, komunikacije i marketinga isključivo online, i da se za marketing deo utrošilo 0 eura!

Snaga društvenih medija …

24 h nakon lansiranja projekta

U četvrtak 4. marta, zvanično je wtfJeans punom parom ugledao online svetlost.

Već par minuta nakon poletanja, “skromna” Twitter zajednica je reagovala poručivši prvih nekoliko modela. A onda je krenulo vrtoglavo…

Buzz je počeo da se širi. Pojavio se članak na jednom od najvećih blogova na svetu, Mashable.com, zatim na Crunchgearu, Gizmodu, Engadgetu… Čak i na jednom španskom sajtu !

Da ne bih silovao jedinstven doživljaj 24časovne slatke “panike”, koji ćete imati dok budete čitali Peđin članak na Netokraciji, izvući ću samo najbitnije, i dati svoj omaž čitave priče.

Nakon nešto više od 24časa borbe sa iznenadnim bugovima, kriznim PRom, zapitkivanjem kupaca etc, prodato je 150 primeraka!

Primer

Dvoje ljudi, online-geek addicted ppl, Sanja Rastovac i Peđa Pušelja, kreću u avanturu sa simbiozom offline i online biznisa. Jedan vrlo vrlo interesantan case study, još uvek u zelenoj fazi. Možda će neki polemisati cenu, ali ovde je reč o ciljanoj publici, i želji za kreacijom sopsvenog džins modela.

Na kraju će se ispostaviti da će prvih 1.000 komada otići brže od planiranog .

Bookmark It

Hide Sites

Laptopovi su veoma aktuelna tema ovih dana. Priča se kako cene padaju, oko nas sve više besplatnih WiFi lokacija, a sada još i prilično ohrabrujuća vest iz kompanije Toshiba.

„Garanciju bez obzira na sve“ naziv je nove kampanje koju pokreće lider u oblasti mobilnih komunikacijskih sistema, pomenuta kompanija Toshiba.

Garancija pouzdanosti i kvaliteta

Ukoliko ste se zapitali: „Ok, a šta meni, kao kupcu Toshibinog laptopa, nudi ova garancija?“, evo odgovora;

„Garanciju bez obzira na sve“ obuhvata :

• Garancija zadovoljstva – Ukoliko ste se „prešli“ prilikom kupovine laptopa, ili iz nekog razloga niste zadovoljni performansama, u roku od dve nedelje možete vratiti laptop.

• Pokriće slučajne štete – Ukoliko u roku od godinu dana dođe do slučajne štete ili oštećenja na vašem laptopu, garancijom je omogućena popravka ili zamena mašine.

• Pokriće krađe – Ako vam neko ukrade laptop, u roku od godinu dana, Toshiba vam garantuje davanje odgovarajućeg ili istog laptopa.

• Pokriće nezaposlenosti – Korisnicima koji kupe Toshiba laptop biće vraćen novac u slučaju da iznenada izgube posao u prvoj godini nakon kupovine i pružiće im priliku da zadrže kupljeni model kao deo dogovora.

Zaista super potez ako mene pitate. Uvek sam razmišljao šta sledi ukoliko mi neko mazne sveže kupljen lap, ili kome da se žalim ako tokom napornog noćnog rada prospem kafu po tastaturi…

Ok, a kako mogu da dođem do garancije?

Ne, ovde se ne radi ni o kakvoj prevari, sitnim slovima, neočekivanim ali detaljima.

„Garancija bez obzira na sve“ važi za svaki novi kupljen Toshibin laptop!
Da biste dobili ovu garanciju, morate da prihvatiti pravila i uslove, i da registrujete svoju novu mašinu sedam dana nakon kupovine na adresi NoMatterWhatGuarantee.com za standardnu Toshiba garanciju i „Garanciju bez obzira na sve“.

Osećaj sigurnosti i poverenje kupaca

Mislim da je baš to suština. Toshiba je ovom kampanjom, bar po mom mišljenju i ličnom utisku, pozitivno uzdrmala odluke svih potencijalnih kupaca prenosivih računara.

Upravo o tome priča gospodin Adrijan Vazdar, biznis menadžer za region Jadrana kompanije Toshiba Europe GmbH :

„Garancija bez obzira na sve” uvedena je pre godinu dana, u pravo vreme, u ekonomskoj situaciji. Ovim potezom smo dodatno učvrstili poziciju Toshibe kao pouzdane robne marke među partnerima i krajnjim korisnicima. Naši kupci mogu uvek da se osećaju sigurno kada kupuju Toshiba laptop“

Meni, kao nekome ko nema laptop, izuzetno je značajna odluka da se ovako daleko izađe u susret kupcima. Bili ljubitelj ili ne Toshibinih laptopova, morate priznati da je ovo cool potez.

Blogeri – Pažljivo čitajte!

Pomenuta regionalna komunikacijska kampanja koja promoviše jedinstveni garancijski paket, podrazumeva pored korporativnog bloga, niza kratkih online filmova, aktivnosti na Facebooku, promotivnih programa… i nagradu za vredne blogere.

Kolege blogeri, uradite ono najbolje što znate – ispričajte vašu priču, i možete očekivati vredne nagrade!

P.S. Da li ste znali da je Toshiba prva predstavila tržištu Wireless laptop, kao i prvi lap koji je imao CD-ROM drive?

Bookmark It

Hide Sites

Na zvaničnom sajtu MUP Republike Srbije, 23. februara pojavilo se saopštenje iz koga saznajemo da su dva lica lišena slobode. U pitanju su IT developeri, vlasnici nekoliko sajtova, između ostalog i spornih kladionicar.com i freebetting.net.

Navodi se da postoji osnovana sumnja da su dotična lica “u saizvršilaštvu izvršili krivična dela neovlašćeno organizovanje igara na sreću i pranje novca.“

Zaplet

Gore pomenuti sporni sajtovi pružali su informacije o klađenju, savete i uputstva kako se i gde kladiti. Na sajtu (i dalje) postoji SMS servis preko kojeg je moguće, uz naplatu, dobiti savete oko klađenja (tipove). Takođe, glavni izvor prihoda bio je model affiliate marketinga, u ovom slučaju kamen spoticanja u zemlji čiji su rezidenti bili osumnjičena lica.

Model funkcioniše tako što se ostvaruje zarada kada preko njihovog sajta posetilac ode na sajt strane kladionice i njoj ostavi novac. Određeni procenat novca ide sajtu preko koga je klijent (koji je ostavio novac) došao.

Zakon o igrama na sreću, Zabrane, član 10. :

2)  Prikupljanje uloga u Republici za učestvovanje u igrama na sreću koje se priređuju u inostranstvu;
3)  Prodaja, ustupanje, izdavanje, oglašavanje i svako drugo predstavljanje inostranih srećki i tiketa (listića) za igre na sreću na teritoriji Republike;

Lako možemo uočiti “tanak led”, šta više, odmah dobijamo asocijaciju na još mnogo potencijalno osumnjičenih u budućnosti.

• Na mnogim utakmicama u Hali Pionir prikazuje se reklama online kladionice.
• Xzy novine u svojem online izdanju takođe izdaju oglasni prostor ka spornim online kladionicama
• Iste i još neke novine su preko letaka nudile offline korisnicima. Ukoliko biste iskoristili te vaučere i kodove sa istih, imali biste 10e bonusa na reklamiranoj online kladionici.
• …

Sajt (hosting i domen) je kupljen van Srbije, tačnije u S.A.D., tako da je sav sadržaj van naše zemlje, dostupan svim ljudima na svetu, sa, izgleda bitnim momentom, da su njegovi osnivači trenutno rezidenti Srbije. Postavlja se pitanje, da li je njihov rad kriminalno delo? Kako će ih teretiti nakon podizanja optužnice?

Nastup medija

Sraman.

Izgleda da niko od medija, a ni od PRa MUPa RS, nije primetio reč “osumnjičeni“, a kamoli prošlost (dosijee) dotičnih. Iako krivica nije dokazana, vest je huktala srpskim tradicionalnim i online medijima. Velike fotografije, pompezni naslovi, ukazuju običnom građaninu vrlo loš ishod i karakter samog događaja. Zašto je bilo bitno objaviti vest pre presude? Radi čega onolike fotografije na javnom medijskom servisu Srbije i ostalim medijima?

Ukoliko se ispostavi da nisu krivi, imaju osnova da tuže državu i medije za povredu ličnosti i ugleda, i da traže pristojnu nadoknadu.

Vrlo je teško naći razuman odgovor zbog čega je ovaj slučaj ovako neprofesionalno medijski propraćen.

Treba istaći

Sajt kladionicar.com postoji od 2005.,  a freebetting.net od 2002. godine.
Poslovanje sajta se nije menjalo. Kako je moguće da se tek sada došlo u sukob sa zakonom? Na koji način je sajt (lica) organizovao igre na sreću i vršio pranje novca?

• Nedavno je, 8. februara 2010. godine, lokacija freebetting.net proglašena za najbolji sports betting sajt na svetu.
• Obe lokacije su i dalje aktivne.
• Kladionicar.com je i dalje deo, verovatno najveće mreže za Internet oglašavanje na u Srbiji.
• Firma u kojoj su radili dvojica osumnjičenih je 2009. godine marta meseca, preko Infostud sajta tražila angažovanje sportskog novinara.

Kako će se slučaj završiti?

U domaćim online zajednicama u toku je opsežna debata. Nekoliko nejasnoća u saopštenju MUPa Srbije, i nedefinisani zakoni, dovode do mogućnosti dvojakog tumačenja.

• Da li je ovde došlo do krivičnog dela?
• Da li je affiliate makerting u sferi kockanja, igara na sreću, zabranjen u Srbiji?
• …

Oni koji podržavaju osumnjičene oštro se protive neprofesionalnim medijskim nastupima, i zatvorskoj kazni, dok su drugi mišljenja da je zakon jasan. Svoj protest možete iskazati i učlanjivanjem u Fejsbuk grupu, kreiranoj u znak podrške dvojici osumnjičenih IT developera.

Nismo uspeli da dođemo do ikoga bliskog osumnjičenima i saznamo više informacija, pošto su svi kontakti do kojih smo došli bili trenutno nedostupni. Razvoj slučaja je mnogima “interesantan”. MUP je najavio “obračunavanje sa sličnim sajtovima”, tako da nema mesta neozbiljnosti.

Bookmark It

Hide Sites

Današnja tema jeste poslovanje između firmi (razmena usluga, proizvoda, informacija), kao i odnos preduzeća i firme sa krajnjim korisnikom, kupcem. B2b i b2c modeli poslovanja u Srbiji, i šta se u vezi sa ovom sferom trgovačkom delatnošću dešavalo poslednje decenije u Srbiji.

U 2006. godini, ukupan promet u b2b i b2c sektoru u Srbiji iznosio je 160 miliona evra – iznosi moj današnji sagovornik, Dragan Varagić, stručnjak u oblasti Internet marketinga, E-PRa i elektronskog poslovanja.

Istražujući ovu temu, naiđoh na zanimljive podatke :

• Trgovina između kompanija odvija se 35% sa novim prodavcem; 35% sa preferiranim, poznatim ispručiocem i 30% u okviru partnerskih sistema.
• Prema ozbiljnoj analizi 76% odluka za porudžinu u Nemačkoj zasniva se na upotrebi Interneta dok 29% nalazi nove dobavljače isključivo na Internetu. 28.1.2005

izvor1, izvor2

Šta se dešava sa b2b i b2c poslovanjem u Srbiji?

Pozitivne opaske bih završio konstatacijom da tržište i kupci postoje, i da imamo svake godine nekoliko uspešnih primera. Ono na čemu konstantno treba raditi jeste edukacija na svim nivoima. “Podizanje svesti” ne sme postati izlizan kliše u novinskim izveštajima i emisijama. Još uvek je veliki broj ljudi koji ne shvata značaj poslovanja putem Interneta.

Kakvo je stanje u Srbiji, i šta nas očekuje, pitali smo gospodina Varagića za mišljenje :

Osnovna karakteristika razvoja b2b i b2c poslovanja preko Interneta u Srbiji u poslednjih 10 godina može se opisati sa jednom rečju – Sporadično. Pojedini sektori su tokom ovih godina “iskakali” zbog pojedinih firmi, kao što je to npr. bio slučaj 2004. g. sa Pakomovim b2b servisom, ili što je u periodu od nekoliko godina (do 2008.) bila veoma aktuelna prodaja usluga informacija o tenderima. Ipak, to sporadično poslovanje preko Interneta je dovelo do toga da prošle godine prvi put Srbija uđe u godišnji izveštaj “Cetelem” koji objavljuje BNP Paribas banka, koji je pokazao ukupan promet u sektorima B2b i B2c od 160 miliona EUR za 2006. g.

Drugim rečima, pojedine firme u pojedinim sektorima ostvaruju promete preko Interneta koji na kraju zajednički pokažu rezultat koji i nije tako beznačajan.

Razvoj trgovine preko Interneta u Srbiji ide nekim svojim tokom sve ove godine, i trenutno ima nekih 10 do 15 oblasti (privrednih grana) u kojima postoje značajniji prihodi od online trgovine.

Procena je da će se ovaj broj oblasti u naredne dve godine učestvorostručiti, pod uslovom da u međuvremenu ne dođe do nekih velikih ekonomskih poremećaja kod nas i na velikim finansijskim tržištima.

Kao i kod svih promna, problematičan je proces usavršavanja, učenja, prilagođavanja novom sistemu (imamo zakon o saobraćaju, bolonju, uvođenje novog softvera u nekoj firmi itd..).

Usled toga, u fokusu uvek treba imati olakšavanje, ubrzavanje i povećanje poslovanja, koje se javlja pravilnim b2c i b2b poslovnim modelom.

Bookmark It

Hide Sites

Da je tema zanimljiva i tradicionalnim medijima, pokazuje emitovanje priloga u emisiji TV Magazin na RTSu, koji je imao za cilj da ukratko ukaže na glavne probleme u domaćoj e-kupovini.

Već čitavu jednu deceniju u Srbiji imamo konferenciju posvećenu E-trgovini, a nekoliko godina unazad tu je i biZbuZZ. Možemo sa sigurnošću reći da su ova dva skupa zaslužna za promovisanje biznisa na Internetu u najrazličitijim oblicima, podizanju svesti i značaju razvitka trgovanja na webu. Najavio sam da ćete moći da pročitate stručna mišljenja i nekoliko saveta iz prve ruke od ljudi koji imaju iskustva u ovoj branši, od vlasnika e-prodavnica do IM menadžera.

Miloš Vučić, Internet marketing menadžer u kompaniji Pakom, konkretno ispred webshopa Kameleon.rs, izašao mi je u susret vrlo zanimljivim odgovorima na pitanja o iskustvu sa radom u Internet prodavnici.

Razgovarao sam sa Milošem o razvoju sve većeg broja e-prodavnica na domaćem webu, tekućim problemima, kao i o neophodnim koracima ukoliko želite da započnete taj biznis :

Jedna od glavnih prepreka, koja je trenutno aktuelna na domaćem e-retail tržištu, je slaba informisanost potencijalnih kupaca kao i doza straha da će biti prevareni. Nažalost, i same Internet prodavnice često ne čine mnogo toga kako bi približile Internet kupovinu širokim narodnim masama, te se retko ulaže u edukaciju i pojednostavljenje procesa prodaje na Internetu.

Najbolji rezultati u vidu poboljšanja prodaje su nam se javili upravo prilikom optimizovanja prodavnice za manje iskusne kupce, kao i one koji prvi put uopšte naručuju nešto preko interneta. Za njih smo implementirali drugačiji izlged stranica u odnosu na registrovane i prijavljene kupce, kojima nudimo više opcija, koje sa sobom donose i određenu dozu komplikovanosti. Prilagođavanje različitim tipovima kupaca, koji poseduju različito znanje i iskustvo iz oblasti on-line kupovine je svakako jedan od dobitnih recepata.

Da li se vremenom prosečni srpski surfer sve više “ohrabruje” da klikne na link “pošalji u korpu”, “naruči”. Šta možemo očekivati u skorijoj budućnosti u vezi sa online prodajom?

Naravno, obim kupovina obavljenih preko Interneta je svakim danom veći i nema dileme da nas pravi procvat ovakvog vida trgovine tek očekuje. Često se dešava da kupci obave prvo test kupovinu u kojoj kupe jeftin artikl (periferiju, jednu knjigu i sl.), da bi kasnije kada vide kako to sve funkcioniše jednostavno i pouzdano, bez ikakvih prevara, potpuno transparento, kupovali skuplje artikle ili više njih.

Kreiranje armije zadovoljnih Internet kupaca treba i mora biti zadatak svake Internet prodavnice i jedino takvim razmišljanjem naše tržište može doživeti pravi i zdravi rast.

Kako bi to sve trebalo da izgleda u praksi, Zoran Ševarac, ispred preduzeća “Tehnomanija”, dobitnika priznanja za doprinos elektronskog poslovanja u Srbiji na E-Trgovini 2009, ukazao je u odgovorima koji slede.

Na čemu se bazirala inicijalna ideja, usled koje ste pre dve godine pokrenuli sajt tehnomanija.rs?

Uočili smo interesovanje posetioca na našem postojećem sajtu u to vreme, ali taj sajt nije bio ažuran i u tehničkom pogledu nije mogao da odgovori na zahteve Internet prodaje. Prepoznali smo to kao priliku za razvoj i odlučili da pokrenemo Internet prodavnicu prema svetskim standardima. Ideja je bila kreiranje lokacije za kupovinu tehnike na Internetu.

Ozbiljno ste pristupili izradi sajta, te bih vas zamolio da svim čitaocima bloga, privatnim preduzetnicima koji žele pokrenuti sličan online biznis, ukažete na okvirna početna ulaganja, i na šta bi trebalo da obrate pažnju.

Početna ulaganja u tehničkom pogledu su bila mala obzirom da smo ceo sistem outsource-ovali preko servisa internetprodavnice.com po pristupačnoj ceni, ali to naravno prate ulaganja u marketing i logistiku. Sto se tiče samog iznosa ulaganja kao i za sve drugo vazi pravilo: koliko para toliko muzike. Pri tom treba obratiti pažnju na sve elemente – sajt, asortiman i uslugu, jer samo tako se moze postići rezultat.

Kakav je vaš komentar o domaćim potrošačima na Internetu, i na online prodaju u Srbiji?

Naši kupci su najbolji na svetu zato jer kupuju kod nas! Online prodaja se ubrzano razvija, tržište postoji, ljudi hoće da kupuju preko Interneta jer im je to lakše i brže. Kao i u svakom poslu postoje razni problemi, ali uz određeni napor sve se moze rešiti.

Želim se zahvaliti Milošu i Zoranu na izdvojenom vremenu i korisnim odgovorima. Treba na kraju zaključiti, da kao i svaki biznis, poslovanje na Internetu treba shvatiti ozbiljno ukoliko želite da ostvarite profit.

Kupaca ima, videli smo kako se Kameleon strpljivo do najsitnijih detalja prilagođavao prosečnim surferima. Isto tako, Tehnomanija može služiti kao pravi školski case study kako treba organizovati webshop; od dizajna do tehničke realizacije.

U nastavku sledi još zanimljivih razgovora…

Stay tunned

Bookmark It

Hide Sites

Mnogi wireless provajderi (u daljem tekstu wisp), na početku 2010. godine dobili su milionske račune od pomenute agencije. U pitanju je naplata spornih baznih stanica koje se do sada nisu plaćale. Konkretno radi se o slobodnim opsezima 2.4, 5.4 Ghz koji se ne plaćaju po ranije donesenom pravilniku, kako saznajemo od više sagovornika (vlasnika većih wisp u zemlji). Dodajmo i to da je ovaj račun stigao samo na vrata Internet servis provajdera.

Interesantna činjenica je da se ni u regionu ni u Evropi ovi opsezi ne plaćaju.

Jedan od provajdera nam je dostavio dokument, primljen od strane RATELA 06.01.2010. godine, sa računom za naplatu u iznosu više od 850 hiljada dinara. (za 11 meseci 2009. godine).

Šta kaže zakon

Da priča bude komplikovanija poslužila je konfuzija u donesenim zakonima/pravilnicima i niz kontradiktornosti.

Pravilnik o vrstama radio stanica za koje se ne izdaje dozvola kaže u članu 5. bazne stanice za opsezima 2.4 i 5.4 Ghz su oslobođene naknade za izdavanje dozvola (predstavljaju javno dobro, i ne naplaćuju), tj. uz uslov izvrsenog postupka evidentiranja.

Dopis se poziva upravo na član 5. istog zakona, i traži da provajderi plate godišnji iznos od 50.000 dinara za dozvolu po baznoj stanici, a od istih dozvola su upravo oslobođeni članom 5. istog pravilnika.

Zakon o telekomunikacijama izdaje licence za korišćenje određenih opsega, gde su kao slobodni označeni 2.4 i 5.4 opsezi i kao takvi ne zahtevaju licencu.

Ostale regulative i pravilnici

Druga strana

Pojavljuju se oni korisnici koji su imali loša iskustva sa wireless provajderima, i ostali koji tvrde da je ovo pravi način da se Srbije očisti od wisp koji rade na crno i ometaju mreže legalnih provajdera.

Pominje se da iznos od 50.000 dinara po baznoj stanici i nije toliko strašan, jer se vrlo brzo pokrije sa nekoliko jačih korisničkih paketa.

Šta kažu provajderi

Ogorčeni su i gnevni. Razgovarali smo sa nekoliko vlasnika wireless provajdera i došli do slećih saznanja :

- Da bi veza prema korisniku bila zadovoljavajuća, bazna stanica mora biti postavljena na skoro svaka tri korisnika

- Namet koji RATEL namerava da uvede provajderima predstavlja za većinu wisp 1/4 ukupno ostvarenog prometa.

A korisnici?

Sve što ide preko leđa provajdera osete i krajnji korisnici. Ako stvari budu ovakve kakve su sada, mnogi će preko noći izgubiti provajdere, a neke će pak dočekati povećanje cena paketa.

Postavlja se pitanje šta je sa onim korisnicima i mestima u državi koji je ovo jedini način povezivanja na svetsku globalnu mrežu?

Takav slučaj je sa Kladovom i okolnim selima, gde je tek skoro došao ADSL, a mnogi krajevi još uvek nemaju tehničkih mogućnosti za tu vrstu veze.

Indirektno sa pravom nekoliko hiljada korisnika (po nekim procenama i mnogo više) sa pravom mogu da strahuju za svoj izlaz u svet?

Šta je činiti?

Konsultujući veće i manje provajdere, saznajemo da se itekako uzajamno komunicira i radi na rešavanju situacije. Naime, u roku od 8 dana od primljenog obračuna za 2009. godinu, wisp je dužan da se obrati zvanično Republičkoj Agenciji.

Provajderi su konkurentnost ostavili po strani, i ujedinili se u sačinjavanju koliko-toliko uniformnog odgovara koji su mnogi već poslali na adresu RATELa. U završnoj fazi je i osnivanje udruženja Internet servis provajdera Srbije, čiji će predstavnici voditi razgovore sa RATELom.

Naglašavamo da smo većinu podataka dobili u razgovoru sa nekoliko vlasnika domaćih wireless Internet servis provajdera, i zbog delikatnosti situacije nismo objavljivali imena. Ograđujemo se od eventualno netačnih podatka iznešenih u tekstu.

Bookmark It

Hide Sites

Da li neko uživa u redovima pred ljubaznim osobljem državnih i kojekakvih već šaltera, potom gužvi u supermarketima, buticima, radnjama… ?

Navike ljudi se menjaju

Iako toga obični, prosečni potrošači, u najvećoj meri nisu svesni, taj lukusz sebi nikako ne mogu priuštiti prodavci, marketing menadžeri, kao i direktori firmi i preduzeća.

by Fosforix*

Da ljudi u Srbiji uviđaju ogromni potencijal online trgovine, pokazuje sve veći broj tzv. “Internet prodavnica”, ali takođe, i sve veći broj pravih primera kako jedan e-shop treba izgledati.

Raduje i široki dijapazon artikala, usluga koje nude online prodavnice; od zlatara, drvenarije, antikvinteta, muzičkih prodavnica, obuće i odeće, hrane, IT opreme, bele tehnike…

O približavanju mušterijama i konkurenciji velikih kompanije, kao i o značaju B2B modela, široke koristi koje donosi popularizacija Internet kupovine, i još o mnogim zanimljivim temama, pisaću u narednim danima. Iz prve ruke, dobićete informacije, mišljenja, savete i iskustva najboljih i najpriznatijih stručnjaka o Internet marketingu, e-poslovanju, kao i menadžera i vlasnika srpskih e-shopova.

Iskreno i ja jedva čekam da sve to uklopim u serijal tekstova,
tako da… zgrabite RSS i budite strpljivi

___
* autor fotografije

Bookmark It

Hide Sites

Prvi problem na koji nailazite je budžet, razume se.

Pošto ste slušali priče o paraleli „uglednih“ domaćih veb sajtova sa odnosom cena i konverzije, odlučili ste da krenete pametnijim putem, sa nekom PPC kampanjom recimo, Facebook i Google AdWords reklamiranjem.

Gore pomenuti načini promocije vašeg proizvoda (neka bude sajt kao primer „proizvoda“) su odlični i efektivni, uz uslov da se vrlo pametno organizuju.

Razlike između Facebook i Google AdWords kampanje

Ne bih se zadržavao o featurima koje nude obe lokacije, tehničkim podešavanjima itd. Htedo’ nešto drugo da naglasim.

Glavna „fora“ je u tome, što psihičko stanje Google surfera i Facebook surfera nije ni približno isto. Znači, morate to odmah imati na umu, i fokusirati se kako da što prigodnije servirate reklamu (čitaj: zabacite udicu) u obe teritorije.

Uzmite sebe za primer. Čak i pre nego što udarite enter nakon http://facebook.com vi zaželite odmor, razbribrigu, zezanje – mozak je velikim delom na otavi, i sva formalnost, ozbiljnost pada u podrum.

Takva atmosfera se bitno razlikuje od surfera tragača koji je full concetred na ono što traži. Dakle, znam po sebi. Kada mi neka fina drugarica kaže :“Srki, hitno mi nađi neki seminarski za tu i tu temu, u roku od odmah mi treba“ ja googlam i ne ništa drugo me ne zanima!

Setih se još boljeg primera, kada sam tražio kuće pored Drine za letnji odmor, ili objašnjenje za neku bolest/lek, ništa me u tom trenutku nije zanimalo do rezultata tj. što relevantnije destinacije.

Treba imati na umu…

Po mom iskustvu i razmišljanju, zaslepljenost banerima (Banner Blindness) je daleko veća na Fejsbuku, stoga morate imati vrlo atraktivnu reklamu i prateći tekst, a da to opet ne bude promašaj tj. da fejssurfer ne bude zbunjen. (Conquiztador.rs je tu imao pun pogodak kao pozitivni primer po mom mišljenju).

Totalni promašaj u Facebook i AdWords kampanji je da uopšte počinjete sa reklamom, a nemate završen sajt, ili je „stranica u izradi“ ili imate drastičnu pravopisnu grešku u reklami, ili pak imate takav sajt da u roku od dve sekunde posetilac klikne jedino na malenu strelicu back ili x krstić na tabu.

Ovo je bio samo mali omaž priče o kampanjama, biće uskoro više malo drugačijeg i detaljnijeg prikaza.

Bookmark It

Hide Sites

Tržište oglasa je prilično u uzlaznoj putanji. Sajtova te tematike je svakim danom sve više, što ne mora nužno značiti kvalitet, ali detaljnijim pregledanjem svih tih > dot com net in.rs .rs < …  sajtova koji nude neku vrstu oglašavanja, možemo primetiti da, narodski rečeno, tu ima para!

Ponuda i potražnja postoji od kada je sveta i veka. Potrebe za pronalaženjem i oglašavanjem predmeta tražnje su vešto pribegavale tehnološkoj evoluciji, beležeći konstantan rast.

Danas imamo zaista raznolike vrste oglasa na svakom koraku. Male oglase, specijalizovane oglase, sponzorisane, software, hardware, Google oglase, …

Neke od njih možete pratiti preko RSSa, neki servisi će vam slati redovne ponude na vaš mejl, a za neke vam ostaje jedino rešenje da ih redovno obilazite.

Postoji li kraće rešenje?

Želite nešto da kupite preko malih oglasa? Posetite Goglasi.com adresu, i vrlo je verovatno da će vas struje povoljnih web vetrova odneti na pravo mesto.

Ovaj vertikalni pretraživač malih oglasa, nalik vast.com lokaciji, trenutno “sakuplja” oglase sa oko 10-15 vodećih oglasnih sajtova u Srbiji. U bazi, u trenutku pisanja ovog unosa, moguće je pretraživati 162.653 oglasa, što je na prvi pogled dopadljiva brojka.

Od uspeha zavisi budućnost

Trenutno je ovo pretraživač malih oglasa samo na teritoriji Srbije. Razgovarao sam sa jednim od osnivača ovog projekata, i rekao mi je da samo od uspešnosti sajta u Srbiji zavisi njegovo “putovanje u inostranstvo”.

Rano je davati bilo kakve prognoze gledajući statistiku, pošto Goglasi.com postoje tek nekih tridesetak dana. Treba naglasiti podatak da 64.9 % poseta dolazi sa pretraživača, što bi se u sa trendom rasta posete u budućnosti moglo dobro iskoristiti (čitaj: isplatiti).

Međutim, treba biti vrlo obazriv od zasnivanja poslovnog modela isključivo na Google poseti…

Iako je minimalistički dizajn dobro uklopljen, sugerisao bih na zaslepljenost tekstom posle par sekundi pretrage, i nemogućnosti brzog nalaženja (vizuelne percepcije) relevantnih rezultata.

Generalni utisak je dobar, i lično volim servise koji su besplatni, i tako koncipirani da svima mogu poslužiti, bar jednom u životu. 

Bookmark It

Hide Sites

Sistem obaveštavanja jako podseća na Twitter okolinu, s tim što je platforma na VIPeru obogaćena mogućnostima lakog pretraživanja profila estradne ličnosti, i kreiranja fan grupa.

Dakle, želite li da :

1. znate šta vaši omiljeni glumci, pevači, estradni likovi koje viđate svakog dana na TVu rade upravo sada?
2. pošaljete, kao nikada do sada brzo i lako pohvale i kritike Seki Aleksić, Jeleni Karleuši, ili možda Kseniji Pajčin?

Ukoliko želite, VIPer.co.rs će vam se zaista dopasti.

The Other Side Of The Moon

Nisam hteo odmah da napišem svoju “recenziju” ovog projekta, iako sam ga pratio još dok je na index strani bio brojač do konačnog starta. Ubrzo nakon lansiranja, srpska online javnost, pretežno geek populacija je raspalila po roze-ljubičastom Fan Social Network servisu.

Mala analogija

Situacija je bila kao kad biste u sred punk svirke pustili April u Beogradu od Zdravka Čolića, koji bi pritom falširao.

Na “recenzije” koje su preneli Varagić i Deda, primetna je velika količina negativne energije u komentarima.

Kao prvo, ne treba biti dovoljno pametan, pa zaključiti da posetioci ovih blogova jednostavno nisu ciljna grupa dotičnog servisa. Čisto sumnjam da Varagića zanima šta u ovom trenutku radi Džej, ili recimo Flylorda ne verujem da zanima kako je Ceca umorna posle slave u selu. 

Ali zato, setimo se da je u Srbiji veoma tražena žuta štampa. Da li ste pogledali ko garantuje tačnost profila poznatih? Svet, Scandal, Hello! Žuti list, Svet, koji ima nedeljno oko 100.000 primeraka, i više od milion poseta na svom sajtu i više nego dobar razlog zašto bi se neko upustio u ovaj projekat sa gledišta isplativosti. Kritične mase definitivno ima, i vrlo je zgodna za iskoristiti (čitaj: profitirati) ukoliko se to uradi na pravi način …

A kako je počelo

Rekao bih, u neku ruku, nespretno.
Iskreno, ako u potpisu vidim FuturMediu, a znam ko stoji iza te kompanije, moje oko očekuje više “na prvi ulaz”. Između ostalog zbog toga većina developera negativno kritikuje ovaj projekat. Sajt još uvek nije optimizovan za 1024*768 rezoluciju ekrana, a na DPT forumu je skoro pokrenuta tema iz koje zaključujemo da je ta rezolucija i dalje dominantna.

Ali sa druge strane, servis trenutno broji oko 700 registrovanih članova, koji konstantno raste, a oko 60ak poznatih je do sada napravilo neki unos u svom VIP profilu. Priznaćete da tendencija rasta nije loša, a uz pretpostavku da se sajt ozbiljno i efektivno reklamira, ne sumnjam da će imati sve više i više posetioca – i eto isplativnosti.

U svoje lično ime, čestitam na dobroj ideji, a nadam se što uspešnijem poslovnom modelu i redovnim radovima na poboljšanju dizajnu.

Bookmark It

Hide Sites