Imate prijatelje

Ma koliko vas ovo podseća na besramno reklamiranje sponzora, to nije slučaj.

U poslednjih godinu dana je zaista bilo previše okupljanja i druženja, svakakvih UPova i konferencija, da smo svi po malo prezasićeni.

Zašto sam ovo okupljanje video kao drugačije, to iskreno ne znam, ali mi je svakako drago što sam bio deo ekipe na #TweetUpBL koji je održan ovog vikenda u Banja Luci.

Fotka koju sam napravio u centru grada zaista oslikava u potpunosti osećaj koji je bio prisutan u svakom trenutku.

Povod okupljanja je promocija servisa Snajper.ba koji je krenuo sa radom, a pozdravni govor je održao evanđelista Twittera, dr Zoran Torbica, u kafanici Lav.

Naš domaćin, Dragan Močević, se lavovski borio da nam boravak u Banja Luci bude “na nivou”, pa ništa nije izostalo: doručak “Kod Muje”, famozni Banjalučki clubbing, kafanica, a količinu pozitivne energije ste mogli da vidite i u tweetovima u 5 ili 6 ujutru, kada smo se vraćali iz grada.

Još jednom bih se zahvalio svima koji su bili deo ekipe, na bilo koji način, i verujem da su ovakva okupljanja potrebna, pre svega kao preventiva ludilu koje nas svakodnevno okružuje i cool način na se “resetujete”, napunite baterije i krenete u nove pobede

#thumbsUP i #win su moji heš tagovi, a vi slobodno dodajte svoje

Bookmark It

Hide Sites

Još događaja u organizaciji mladih entuzijasta sa zavidnim iskustvom iza sebe. Reč je o projektu DiscoverSolutions* – Unblock Yourself, i seminaru o primeni informaciono-komunikacionih tehnologija u savremenom poslovanju, koji je namenjen svim zainteresovanim studentima.

Glavne teme su Internet poslovanje i Internet marketing.

Primarni cilj je upoznavanje studenata sa aktuelnim trendovima u oblastima Internet poslovanja i Internet marketinga, i mogućnostima da prikazana rešenja i iskustva primene u svom okruženju.

Sekundarni ciljevi su promovisanje edukacije, obrazovanja i stručnog usavršavanja mladih ljudi, i prezentovanje intelektualnih potencijala učesnika.

Seminar će se održati u sredu, 30. novembra 2011. godine, na Poslovnom fakultetu Univerziteta Singidunum, u periodu od 10:00 do 16:00 časova. Sva predavanja će se uživo emitovati na zvaničnom sajtu projekta www.discoversolutions.org, na strani Streaming.

Organizatori veruju da je važno razvijati svest o značaju koncepta održivog razvoja na svim nivoima obrazovanja, kao ključnog činioca modernog, evropskog društva, kao i da ulaganje u mlade predstavlja ulaganje u budućnost zemlje. Takođe, zaključak organizatora je da stalna edukacija, obrazovanje i stručno usavršavanje trebaju biti imperativi mladih ljudi.

Bookmark It

Hide Sites

Sećam se da su prošle godine imali super priču. Jedno od predavanja održao je i Ivan Rečević ispred kompanije Huge Media, čiji snimak požete pogledati ovde.

U prostorijama Elektronskog fakulteta, oko 100 studenata Ekonomskog i Elektronskog fakulteta, učestvovaće na seminaru koji će im omogućiti da usavrše svoja praktična znanja iz IT oblasti.

U periodu od 08. do 11. novembra studenti elektronskog fakulteta, imaće priliku da prošire svoje veštine iz oblasti programiranja, web dizajna, sigurnosti mreža kao i da se upoznaju sa najnovijim pravcima razvoja IT sektora. Predavanja i radionice vodiće predstavnici uspešnih kompanija iz ove oblasti koji će pored kvalitetnih edukacija studentima predstaviti realne probleme, koje če studenti rešavati u okviru takmičenja, Study IT.

Drugi deo seminara namenjen je za studente ekonomskog fakulteta i ima za cilj da ih uvede u oblasti elektronskog poslovanja, internet marketinga i online bankarstva.

Kao deo projekta predviđena je i besplatna Open IT škola tokom 05. i 06. i 12. i 13. novembra, namenjena svim zainteresovanim, mladim ljudima koji žele da steknu osnovna i naprednija znanja o radu na računaru.

AIESEC je međunarodna platforma koja omogućava mladima da otkriju i razviju sopstvene potencijale kako bi imali pozitivan uticaj na društvo. Prisustvom na više od 2100 univerziteta u  preko 110 zemalja, AIESEC je najveća studentska organizacija na svetu.

Bookmark It

Hide Sites

Zbog velikog interesovanja za učešće u Web Fest .ME 2011 takmičenju, prijavljivanje Web sajtova/projekata biće produženo još pet dana. Prijave za takmičenje će trajati do 15. oktobra 2011. a glasanje za Grand Prix počeće 20. oktobra i trajaće do 10. novembra 2011. Prijave i glasanje vrše se na sajtovima www.webfest.me i www.nadlanu.com.

Web Fest .ME 2011 je festival posvećen promociji Internet sadržaja i kvaliteta radova na globalnoj digitalnoj mreži, a nastalih u regionu. Organizatori festivala su: DoMEn, agent registracije ME domena; HUGE Media, digitalna marketinška agencija; ICON Creative, kreativni studio i AGENA, informatička kompanija.

Web Fest .ME takmičenje je podeljeno u dva dela: prijavljivanje i glasnje.

Prijave za ovogodišnji festival počele su 5. septembra u 00:00 časova i trajaće još pet dana, do 15. oktobra 2011. u 23:59 časova.

Takmičenje za najbolji Web sajt/projekat se održava na sajtovima www.nadlanu.com, uz čiju tehničku podršku je i realizovana glasačka platforma, kao i na zvaničnom sajtu festivala www.webfest.me. Svi zainteresovani će moći da slobodno prijave sajtove za koje smatraju da su najbolji u određenoj kategoriji, a svi će biti u konkurenciji za Grand Prix festivala, koji će dodeljivati javnost, glasanjem.

Glasanje počinje 20. oktobra u 12:00 časova i traje do 10. novembra u 23:59 časova.

Pored publike, žiri će glasati u devetnaest različitih kategorija i dodeliće Grand Prix festivala po mišljenju žirija. Članovi žirija Web Fest-a će, kao i prethodnih godina, biti vodeći ljudi iz sfere rada na internetu – kreativci, programeri, poslovni ljudi, uticajni blogeri i ostali koji definišu ovaj interaktivni medij.

Detaljnije informacije o celokupnom festivalu možete naći na internet adresi: www.webfest.me

Bookmark It

Hide Sites

Sajt je vredan ako donosi/pruža/omogućava neku vrednost. Generalno, to važi za servise, portale, blogove. To je suštine cele priče ukoliko želite da profitirate online, pritom ste sigurni da imate zadovoljne posetioce.

BoljaVeza.rs je servis koji je cool zato što mi štedi vreme. Takođe, omogućava mi da brzopletno ne odaberem neki paket gde trošim više no što mi treba – dakle, štedi mi novac. Snebivate se oko nekog mobilnog paketa, ili se možda pitate koji ADSL je najbolji, ili je ipak kablovski zakon? Iskoristite BoljaVeza.rs servis.

Kompanija Wiseman pokrenula je internet servis “Bolja veza” koji omogućava poređenje usluga svih mobilnih operatera i internet provajdera u Srbiji, po cenama, brzini protoka, potrošnji i drugim kriterijumima.

Domaći internet provajderi nude više od 150 različitih paketa za ADSL, kablovski i mobilni internet, a kod mobilnih operatora postoji više od hiljadu pripejd i postpejd paketa, vezanih za telefone i tarife. Retko ko ima vremena da analizira sve ponude i napravi dobar izbor.

Kompanija Wiseman je zato pokrenula sajt “Bolja veza” koji poredi cene usluga internet provajdera i mobilnih operatora u Srbiji i pomaže potrošačima da donesu dobro informisane odluke i pronađu paket koji im se najviše isplati.

Telefon i internet skoro svi plaćamo svakog meseca, a izborom odgovarajućeg paketa moguće je dosta uštedeti tokom godine. Istraživanja su pokazala da u Britaniji čak 60% korisnika koristi pogrešan, preveliki ili premali, mesečni paket za mobilni, i da zato plaća nepotrebne dodatne troškove.

Photo by Erik Eckel

Sajtovi za poređenje cena telekomunikacionih usluga omogućavaju potrošačima da uz pomoć nezavisnih i objektivnih informacija donesu bolje odluke, a podstiču provajdere da pružaju isplativije ponude.

Bolja veza omogućava poređenje cena kućnog i mobilnog interneta, kao i mobilnih paketa sa telefonima i tabletima, po različitim kriterijumima: ceni paketa i uređaja, brzini prenosa podataka, trajanju ugovora, provajderu…

Sajt se obraća onima koji žele da promene mrežu, a zadrže broj, pređu sa pripejda na postpejd, onima koji žele brži i pouzdaniji internet i svima koji bi da provere da li su dobro odabrali provajdera.

Wiseman kreira internet servise koji informišu građane i podržavaju ih u donošenju dobrih odluka u vezi sa novcem i drugim važnim životnim pitanjima.

- Rekoše iz Wiseman-a, a ja jedva čekam da vidim još njihovih sajtova

Facebook: https://www.facebook.com/boljaveza

Twitter: http://twitter.com/#!/boljaveza

Bookmark It

Hide Sites

Prvo okupljanje korisnika, programera, i vernih sledbenika Drupal CMS-a održaće se u periodu 8 – 9. oktobra u Novom Sadu.

Cilj događaja je pre svega druženje i ostvarivanje bližih kontakata regionalne zajednice, kao i razmena znanja, ideja i tome sličnih stvari, što se od networkinga na sličnim skupovima može i očekivati.

Vidim da program nije naporan i uz to hermetički nastrojen samo Drupalovcima naprednog nivoa poznavanja. Tako da, verujem da će biti zanimljivo, s obzirom na to da će skup prštiti od programera, a gde su programeri tu je i pivo (zaista se navodi u najavi )

Dakle, Drupal Balkan Summit, 8 – 9. oktobar, Novi Sad.

Više informacija – http://drupalbalkansummit.org/

Bookmark It

Hide Sites

BorNet 2011 dođe kao logična dopuna kreativnoj promociji “zaboravljenog” kraja Srbije, i kao što napisah marta, a ispostavilo se kao istinito, organizatori imaju ozbiljan plan da slične manifestacije postanu tradicija.

Ko, šta, gde, kada i … Čemu sve to?

U Hotelu „ALBO“ (Bor) 26. i 27. novembra biće održan Bornet u organizaciji udruženja ISTOK. Pristojna lista prijatelja, partnera i sponzora manifestacije prilično ohrabruje da će cela priča proći u nivou EWF-a (a očekujemo i bolje). Prevedeno na srpski – opušteno druženje međ kreativnim i pametnim ljudima, dobra hrana, upoznavanje kulture prirodnih resursa istočne Srbije i grada Bora na najbolji mogući način.

Vodilo se računa, koliko vidim, o tome da predavanja ne budu klasična (frontalna varijanta) već su to većinom panel diskusije pod okriljem moderatora iz te branše. Generalno, teme pokrivaju oblasti kulture, sporta, umetnosti kao i zanimljivih aktuelnih tema poput umrežavanja i aktivnosti na društvenim mrežama.

Što se predavača/učesnika tiče, ništa manje zvučnih imena nego maja ove godine. Evo šta kažu organizatori:

На БОРНЕТ-у учествоваће, Оливер Дулић, Срђан Сталетовић, Срећко Секељић, Драган Срећковић. Веселин Јевросимовић, Гордана Чомић, Небојша Радовић, Милоје Секулић, Дејан Весић, Проф. Јован Марић, Дубравка Дуца Марковић, Љуба Нинковић и многи други … а кроз програм ће нас и Вас водити Бранислав Лечић.

Ovde pogledajte detaljniji program, a što se kotizacija tiče, cena je simboličnih 2.000 din uz 30% popusta za Borane.

Meni lično je možda prvi dan najinteresantniji (sa naglaskom na prva tri predavanja), a kontam da će zanimljivo biti i izlaganje ministra Dulića o ekologiji regiona i naravno najzanimljivijem delu – eko propustima

Treba otići. Opuštena atmosfera obećava miran radno-prijateljski vikend međ’ cool ekipom u uškukanom Boru, tada već jesenjih boja.

Bookmark It

Hide Sites

WebFest.me – 22-23. septembar, hotel Splendid, Budva.

Nekoliko “sitnica” me je odmah kupilo. Prva stvar je svakako – odlučnost (previše bi zvučalo kao hvalospev ako bih rekao hrabrost). Ako pogledate ko su govornici razumećete o čemu pričam. Svetska imena, aktuelni lideri uspešnih projekata. Organizovati (ovde izraz “skupiti” ne bi bio pristojan) prisustvo tih ljudi na jednom mestu – košta. Zahteva mnogo veština, znanja i vremena. Svaka čast na realizaciji.

Ovu su samo neke od tema predavanja

• Nadugačko i naširoko o vebu itd. – Michele Neylon – Blacknight.com
• Predanost je majka uspjeha – Vladimir Nikolić – Limundo
• Lična strana start-up/a  – Jure Mikuž – RSG-Capital
• Uspešna priča (TBA) – Vibor Cipan – Wall Of Tweets, Antun Debak – Wall Of Tweets
• Blogujte pametnije – Andraž Tori – Zemanta
  
• …

Mislim da se baš na njihovom primeru vide entuzijazam i podrška preduzetništvu, kao motivi kojim će biti prožeto svako predavanje.

Met Mulenvag je svakako najzvučnije ime konferncije. Kako kažu organizatori, a ja im verujem, osnivač WordPress-a je po prvi put u regionu, tako da će ovo biti ekskluzivna prilika upoznati jednog od najuticajni preduzetnika na globalnoj mreži.

Met Mulenvag

WebFest ima prepoznatljiv pečat glamura i odabranih ljudi na jednom mestu. Kada kažem odabranih, mislim na one koji svesno uviđaju značaj prisustva konferenciji, i celu priču kontaju kao poslovni odmor i priliku da se druže i razgovaraju o biznisu sa ljudima iz branše.

Lično me je iznenadio (pozitivno) veliki ustupak studentima. Cena za studente je 20 EUR + PDV! Veoma je lepo videti da su nekome i studenti bili na umu kada pravio cenovnik. Pored toga, otvoren je i poziv za volontere iz Srbije i Crne Gore koji pružiti pomoć pri završnoj večeri (ceremonija proglašenja, Beograd 17.11.). Ovo vrlo lep gest koji još jednom pokazuje da iza kulisa ipak stoje ljudi

Ako ste u prilici, verujem da nećete žaliti novaca datih na WebFest.

Više informacije možete naći na sajtu, pogledajte fotografije prošlogodišnjeg WebFesta, i pratite ih na Fejsbuku i Twitteru.

Bookmark It

Hide Sites

Kada sam prvi put čuo za bitcoin, reakcija je bila slična ovoj :”Blah, još jedan scam“. Pažnju mi je ipak privukao drug koji je podigao novac (da, onaj opipljiv) a potom sam krenuo sa iščitavanjem foruma, blogova itd., naišavši na neverovatna iskustva, kako pozitivna tako i negativna.

Možda podseća, ali Bitcoin nije nikakva apstrakcija, magla i tome slično. Razmena virtuelnih novčića se dešava u realnom vremenu, kao i stvaranje (“kopanje” istih).

Ono što je problematično, i što verovatno interesuje sve one koji nisu dovoljno upoznati sa Bitcoin-om jeste:

• Realna upotrebna vrednost coina (virtuelnih novčića)
• Stabilnost valute (fluktuacija)
• Trajnost/održivost (što je svakako povezano sa prethodnim stavkama)

Da vidimo o čemu se zapravo radi…

Koncept je, kao što rekoh u samom uvodu, zaista privlačan. I to ne zbog magle već realnih benefita. U čemu je suština – Zamisao BitCoina je da bude potpuno decentralizovana valuta, i to ne bilo kakva već elektronska/digitalna, što joj kao takvoj daje izvesne prednosti, a istovremeno i mane.

Novčiće može stvarati svako; koliko hoće, kad hoće. Potrebno je imati dobar hardware (sa akcentom na grafiku) i može se krenuti sa “kopanjem”. Širom globalne mreže ljudi kopaju ko ludi pomoću besplatne aplikacije Bitcoin Minner.

Činjenica koja ide u prilog širenju mreže jeste da se transakcija tj. trgovina novčićima obavlja online, direktno između dve osobe, bez posrednika, što u prevodu znači bez poreza, taksi, ugrađivanja, provizija i svega ostalog sa čime se novac suočava svakodnevno.

Kvaka

Mnogi se pitaju gde se krije problem? Šta ili ko garantuje da BC neće propasti za godinu dana? Prilog tome jeste i činjenica da je tvorac Bitcoina anoniman, predstavlja se pod imenom Satoshi Nakamoto, što je zapravo nick.

Znate onu belosvetsku:”Niko nije jači od države” – Lično mislim da je to najveći neprijatelj Bitcoina. Države, banke i ostali svetski moćnici kojima nezavisna valuta jednostavno ne odgovara. Novčićima (coinima) je i danas moguće kupiti robu, usluge i na kraju krajeva, unovčiti ih. Možda se zaboravlja, ali na svaku zaradu čovek mora platiti ceh tj. porez (državi), proviziju (bankama) itd, itd.
To je već dovoljna kritična masa moćnih neistomišljenika gde se valja zapitati:”A koliko će zapravo trajati bitcoin manija, rast vrednosti?“.

Od skora je krenula sa radom i domaća Bitcoin zajednica – Bitcoin.rs. Ukoliko je ovaj tekst probudio zlatnu groznicu u vama, eto prilike da razmenite znanja i iskustva sa istomišljenicima, neumoljivim domaćim kopačima.

Budućnost

Plasiranje negativnih tekstova o nesigurnosti, krađi (prevarama, ukradenim BC nalozima) može lako dovesti do strmoglavog pada vrednosti i kraha Bitcoin priče.

Međutim, isto tako, širenje i rast isključivo zavise od podrške ljudi širom sveta i popularizacije BC koncepta. Osim gore pomenutih, zaista nema nikakvih prepreka da vrednost virtuelnih novčića u budućnosti nastavi sa rastom.

Šta vi mislite, ima li Bitcoin realne šanse da ugrozi neke od današnjih vaulta? Do kada će trajati rast vrednosti virtuelnih novčića? Da li je ovo samo još jedan economic bubble?

Bookmark It

Hide Sites

Sve ovo na trenutak može lepo da zvuči, ali u gore pomenutom saopštenju su ispušteni (namerno ili slučajno) neki detalji koji sa razlogom mogu uzdrmati vlasnike veb sajtova (čiji sadržaj nema elemenata zlostavljanja dece i seksualnog nasilja).

O čemu se radi?

Cenzura

цензура (л. censura), латиницом: cenzura
1. оцењивање, прегледање, критичко испитивање; 2. званичан претходан преглед ствари за објављивање ради одобрења или забране штампања и пуштања у јавност (књига, часописа, позоришних дела, филмова и др.); 3. државна установа која овај посао обавља; 4. испитна оцена (ђачка).

izvor: vokabular.org

Kontrolisanje, cenzurisanje određenih sadržaja prisutno je širom sveta. (Čuveni slučaj sa Kinom, a tu je i Danska, Švedska…). Što se Interneta tiče, u Vijetnamu i Turkmenistanu, država, tačnije Vlada kontroliše email naloge (gmail, yahoo, hotmail…). Da, da, jeste neverovatno ali ima i gorih slučajeva. Npr. Severna Koreja, gde samo 4% populacije ima vezu sa globalnom mrežom, a gotovo sve sajtove kontroliše Vlada, i blogovanje je zabranjeno.

I oni su sad verovatno mnogo razvijene zemlje, rešili su problem pornografije, srljaju nezaustavljivo u progres itd. Hm, ne bih rekao.

Da se razumemo, cenzura na Internetu može imati smisla, i ova koja nam preti je donekle poželjna. Sa gledišta roditelja, njima je super da im dete nikako ne može doći u dodir sa adult sadržajem. Ukuca li mališan “porn” (slučajno) u Google ili poseti porn.com, pojavi se značka i stop, nema dalje. Skeptici i oni koji se malo više razumeju u korišćenje računara će reći da nema potrebe za tim, jer naprosto postoje Parental Control programi. Međutim, IT nepismenost i nerasprostranjenost korišćenja ovakvih programa, po mom mišljenju, može biti dovoljan razlog za sličnu cenzuru. Onaj ko hoće da gleda i skida xxx sadržaje, snaći će se za proxy, a sa druge strane bezbednost dece je rešena, kraj priče.

Međutim

Na crnoj listi Interpola i MUP-a nalaze se sajtovi sa sadržajima koji se mogu svrstati pod seksualno iskorišćavanje, zlostavljanje ili zloupotrebu dece. Saradnja Telenora i MUP-a podrazumeva i da Odeljenje za visokotehnološki kriminal dostavlja Telenoru ažurirane liste sa adresama sajtova za koje su MUP i Interpol utvrdili da sadrže ilegalni materijal.

i

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić istakao je da će MUP težiti ka tome da ovakvu saradnju uspostavi i sa drugim operaterima u zemlji.

Life Conquest @ Flickr

Na osnovu ovoga, građani i vlasnici sajtova treba da kažu:”Super, verujemo mi MUP-u, on ima stručnjake koji mogu da prosude i donesu sud o tome koji sajt će staviti u filter“. Zamislite situaciju da ostali provajderi moraju staviti slične filtere, i da je dovoljno samo da od MUP-a dobiju naređenje koji sajt da stave u filter, jer podleže zlostavljanju dece…

Da li neko vidi mogućnost zloupotrebe?

Bila bi velika greška kada bi neko od čitaoca pomislio da se ovde brani i podriva zaštita dece i njihova sigurnost na Internetu. Poenta je u načinu sprovođenja eventualne cenzure koja bi u budućnosti (eventualno) bila pristuna kod svih provajdera.

MUP nema pravo da išta zabrani, stavi van funkcije, ili proglasi nezakonitim bez saglasnosti istražnog sudije, kasnije suda. Da ne bismo sad ulazili u pravne dubioze, fakat je da se za nešto ovako mora konsultovati sud. Zašto?

Pa zamislite, nekom se “omakne” i među bazom spornih sajtova bude i sajt koji nema elemente nasilja. Ovde je to teorijski, i vrlo lako praktično izvodljivo. Šta se dešava; zamislite situaciju da je taj sajt u stvari nečiji biznis, da ga odjednom ne vidi cela Srbija? Ko će nadoknaditi štetu, čak iako mu se sajt vrati munjevitom reakcijom kroz nekoliko dana?

Skeptici će reći: “Ma daj, što bi to neko radio… Sve je to – šta bi bilo kad bi bilo“.

Ako je teorijski moguće, dozvoljeno i praktično izvodljivo, još ako neko nađe neku korist u tome – zar je strah neosnovan?

U slučaju da neko ne veruje da se čuda u našoj zemlji dešavaju, neka pogleda šta se desilo srpskim developerima kada su se našli u istoj niši kao i država.

Zaključak

Postupak Telenora je u potpunosti legalan i legitiman. Kao privatnik koji pruža provajderske usluge, može da radi “šta hoće”. Sam rizikuje hoće li privući/odbiti korisnike.

Međutim, slična cenzura na nivou Srbije, pod vođstvom MUP-a, ne sme biti sprovedena u obliku kako je opisano u saopštenju. Cenzurom se inače ne postiže rešavanje krivičnog dela, već se na neki način zatvaraju oči pod plaštom prevencije.

Ako je cilj prevencija i slobodniji/bezbedniji Internernet za decu, postupak mora biti mnogo jasniji i transparentniji nego ovaj čije samo obrise možemo tumačiti.

Bookmark It

Hide Sites