Sajt GlassDoor objavio je prosečne plate programera, ljudi iz razvoja softvera, softverskih inženjera, raznih zanimanja iz IT sektora u velikim IT firmama. Evo izvoda iz njihovog spiska. Dat je prosek godišnjih plata za 2009. godinu. Nekome će ove plate izgledati ogromne, nekome male, neka svako proceni za sebe.

Microsoft Software Development Engineer

prosek: $90,608

IBM Staff Software Engineer

$83,361

Google Software Engineer

$95,566

Oracle Software Engineer

$87,879

Yahoo Software Engineer

$97,010

Intel Software Engineer

$81,456

Hewlett-Packard Software Engineer

$88,959

eBay Software Engineer

$91,938

Symantec Software Engineer

$80,785

Mac genius bar:

$18.07 na sat

Best Buy, Geek Squad Agent

$11.92 na sat

Mac Specialist, Apple Store

$11.43 na sat

PC Technician

$11 na sat

Infosys Project Manager

$79,276

Dell Project Manager

$83,064

Sprint Nextel Project Manager

$81,052

Sapient Associate Project Manager

$59,571

Wipro Technologies Project Manager

$83,208

IT Consulting Salaries

Accenture Consultant

$81,052

Bearing Point Consultant

$73,078

Bearing Point Consultant

$73,078

Chevron IT, IT Business Analyst

$65,485

Tata Consultancy IT Analyst

$60,775

Capgemini Senior Consultant

$85,088

AOL: Senior Database Administrator

$112,250

Expedia: Senior Database Administrator

$97,595

Verizon Network Engineer

$72,985

HP Solutions Architect

$110,838

TEKsystems Technical Recruiter

$36,675

Akamai Technical Sales Engineer

$109,464

Siemens IT Solutions, Technician

$23.85 na sat

Lenovo Product Manager

$86,300

Evo zanimljivog projekta za ljude koji dobro znaju Engleski jezik. Na GetAfreelancer sajtu objavljen je projekat od strane vlasnika onlajn game aplikacije za prevođenje sa Engleskog na razne jezike, između ostalog i na Srpski, Hrvatski i Makedonski jezik. Posao se sastoji od prevođenja softvera, pisanja opisa aplikacije na maternjem jeziku, i eventualno savetovanja u vezi reklamiranja aplikacije na ovim prostorima (Srbija, Hrvatska, Makedonija). Dakle, prevodioci i oni koji misle da mogu da zarade nešto prevođenjem, prijavite se na GAF i konkurišite.

Na zapadu, gde institucija osiguranja pokriva sve šire oblasti života, postoji i osiguranje kod freelance poslova. Naime, frilenseri koji rade sa velikim klijentima, obavezno potpisuju ugovore pre početka posla i gde se radi sa većim ciframa, mogu napraviti grešku omaškom ili tzv “višom silom” – odštampaju se katalozi sa greškom u tekstu, ne ispoštuje se rok zbog nestanka struje, kvara na računaru, omaškom se na sajt stavi pogrešna slika na bitnom mestu, … Ove stvari se mogu desiti i malim igračima ali kada se ne ispoštuje ugovor sa velikim klijentom, mora se isplatiti šteta. E, tu stupa na scenu osiguranje. Kuće kao što su Axis osiguranje ili Xtreme osiguranje nude osiguranje od sličnih grešaka frilenserima. Premije su od $450 do $1500 godišnje a pokrivaju se štete od $100.000 pa naviše. Kolika će se premija plaćati zavisi od više faktora (koliki je rizik od greške, kolike štete se mogu prouzrokovati, koliki su prihodi u prethodnoj godini, …).
Za ovaj tip osiguranja je već ustaljen termin “Errors and Omission” osiguranje.

Facebook je uveo novinu kod reklama na svom sajtu. Funkcija “like” koju imate na statusima, aktivnostima (svojim i vaših prijatelja), slikama, i ostalim Facebook detaljima, sada je uvedena i za reklame. Ispod svake reklame koju viđate na desnoj strani Fejsbuk profila, stoji poziv za “like” ukoliko vam se reklama sviđa. Ukoliko je neki od vaših prijatelja “lajkovao” neku od reklama, kada se ona prikaže dok vi pregledavate Facebook, ispod reklame će pisati ko je od prijatelja to i učinio. Primer je ovde na slici, Miloju se svidela reklama za Londonsku školu za PR, recimo. Dok, reklamu za Hi-Files Show 2009, za sada ni jedan od mojih Facebook prijatelja nije lajkovao.
U gornjem desnom uglu svake reklame sada se pojavljuje znak X. On je zamena za “thumbs down” i ukoliko kliknete X moraćete i da obrazložite zašto vam se reklama nije svidela.

Pretpostavka je da će se, nakon ovih promena, CTR (procenat klikova na reklame) povečati, jer će deo korisnika poželeti da vidi šta je iza reklame koja se svidela njihovom prijatelju.

Oprezno sa iPhone-om na visokim temperaturama. Sve više je zabeleženih slučajeva da iPhone eksplodira ili se zapali. Slučajevi su se uglavnom desili na visokim temperaturama ali još uvek nema zvaničnih izjava ni objašnjenja od strane Apple kompanije. U Francuskoj iPhone je kod 18-togodišnjeg mladića počeo da ispušta čudne zvuke a potom eksplodirao raznevši staklo u paramparčad. U Liverpulu iPhone 11-togodišnje devojčice je takođe nakon neobičnih zvukova pukao, ispustio dim i odleteo u vazduh. U Japanu je do sada zabeleženo 14 ovakvih slučajeva. Na Apple sajtu može se naći informacija da su baterije za iPod nano, ugrađene u periodu između septembra 2005 i decembra 2006 manje otporne na visoke temperature. Inače, oštećeni tvrde da im je Apple nakon što su ih kontaktirali, predložio da im refundira novac za iPhone, uz potpisivanje izjave o poverljivosti.

Svetsko tržište usluga testiranja kompjuterskog softvera nastavlja rast i procenjuje se da će do 2013. dostići vrednost od 56 milijardi dolara, uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, pokazala je studija koju je izradila konsultantska firma Ovum.

Sve više kompanija seli svoje usluge testiranja u inostranstvo, autsorsuje posao, kako se sve češće kaže. Indija tu učvršćuje svoju poziciju najpopularnije destinacije.

“Oba tržišta, i ono usluga testiranja dodeljenih podizvođačima i onih koje kompanije sprovode same, doživeće rast u sledeće četiri godine, ali ne vrtoglavom brzinom kao u protekle četiri godine”, ističe Ovum.

“Uprkos tom usporavanju, usluge testiranja zabeležiće ukupnu godišnju stopu rasta od 9,5% u razdoblju od 2008. do 2013, višu od većine drugih tržišta usluga vezanih za informatičku tehnologiju”.

Kompjuterski softver testiraju same kompanije ili specijalizovane firme, radi procene njihovih mogućnosti, ali i otkrivanja grešaka, uključujući moguće bagove.

Alexander Simkin, viši analitičar Ovuma i autor ovog izveštaja, ističe da Indija po kvalitetu pruženih usluga hvata korak s evropskim i severnoameričkim firmama za testiranje, uz znatno niže cene.

“Indijske firme koje pružaju usluge testiranja nekada su konkurisali isključivo niskim cenama. No, to se menja i sada se tamošnje firme penju u lancu vrednosti i nude iste mogućnosti kao i severnoameričke i evropske kompanije”, kazao je, dodavši da, kako je snažan rast potražnje doveo do manjka stručne radne snage u Indiji, moglo bi doći do selidbe sve većeg broja radnih mesta u toj industriji u druge jeftinije zemlje, poput Kine, Malezije i zemalja severne Afrike.

Branislava Gajić, direktorka subotičke kompanije Infostud, proglašena je jednom od najuspešnijh poslovnih žena našavši se u monografiji “Najuspešnije poslovne žene Srbije – prvih 50″, kao jedini menadžer kompanije koja se bavi isključivo Internet poslovanjem. Knjiga je pripremljena pod pokroviteljstvom Privredne komore Srbije a javnosti je predstavljena u četvrtak, 2. jula, u realizaciji izdavačkih kuća Publikum i PaunPress. S obzirom da je Branislava sa svojih 29 godina i najmlađi dobitnik ovogodišnje nagrade „Cvet uspeha za ženu zmaja“, koje tradicionalno dodeljuje Udruženje poslovnih žena, dobijena priznanja pokazatelj su brzog rasta kvaliteta i sve većeg značaja koncepta Internet biznisa u Srbiji.
U samoj monografiji “Najuspešnije poslovne žene Srbije – prvih 50″ Branislava Gajić komentariše razvoj domaćeg Internet sektora:
“Ulaskom ADSL-a, elektronsko poslovanje u Srbiji je konačno počelo da dobija potrebnu Internet infrastrukturu i polako, ali stalno raste broj korisnika Interneta. Sledeća bitna stvar treba da bude zaživljavanje plaćanja preko Interneta i, kada se to desi, elektronsko poslovanje će imati još plodnije tlo za razvoj. Ono što je sada potrebno jeste da se pokrene veći broj dobrih sajtova, koji će, osim visoke posete, imati i izgrađen poslovni sistem i biti samoodrživi. Dobra stvar elektronskog poslovanja jeste i to što ono u dobroj meri može da se vodi i iz manjih gradova i time doprinosi decentralizaciji privrede”.
O unapređenju sve boljoj tržišnoj poziciji firmi usmerenih na elektronsko poslovanje svedoči i činjenica da su, osim Gajićeve, mesto u monografiji dobile još dve žene koje dolaze iz oblasti informaciono – komunikacionih tehnologija – Diana Gligorijević, suvlasnica kompanije “TeleGroup” i Branka Radovanović, suvlasnica preduzeća “PStech” iz Beograda.

Inače, monografija je zamišljena kao zbirka dobrih primera iz prakse ženskog preduzetništva i menadžmenta, prikazanih kroz intervjue sa 50 uspešnih žena iz sveta biznisa. Na osnovu postavljenih kriterijuma, svih 50 poslovnih žena je glasalo i odabralo tri najbolje među njima, a to su art direktor kompanije Mona, Nada Momirović, generalni direktor Dunav osiguranja, Milenka Jezdimirović, i direktor bolnice Bel medic, Jasmina Knežević.

Twitter ne koriste samo pojedinci već i ozbiljne kompanije. Tako uspostavljaju i održavaju kvalitetan odnos sa postojećim ali i potencijalnim klijentima. Evo spiska velikih firmi koje imaju i redovno održavaju svoje Twitter naloge. Na čelu je Zappos sa više od 650.000 followera.

Zappos Zappos

Whole Foods WholeFoods

JetBlue jetblue

Starbucks Starbucks

Southwest Airlines SouthwestAir

American Apparel AmericanApparel

Ford ScottMonty

Marvel Entertainment Marvel

Dunkin Donuts DunkinDonuts

Comcast ComcastCares

Red Cross RedCross

Anthony Bourdain-No Reservations NoReservations

Chevrolet AdamDenison

TV Guide TVGuide

Playboy playboy

Chicago Bulls chicagobulls

San Diego Chargers chargers

Marriott MarriottIntl

Home Depot HomeDepot

Kodak kodakCB

Humane Society of the US HumaneSociety

Alaska Airlines AlaskaAir

Travel Channel travelchannel

Paramount Pictures ParamountPics

Smithsonian Institute Smithsonian

Dell RichardAtDell

Portland Trailblazers pdxtrailblazers

Intuit Intuit

Sega sega

Carnival Cruise Lines CarnivalCruise

General Motors GMBlogs

Luxor Hotel LuxorLV

Baskin Robins BaskinRobins

DirecTV DIRECTV

Hertz ConnectByHertz

Popeye’s Chicken PopeyesChicken

AT&T ATTNews

Honda Alicia_at_Honda

Pop Cap Games popcap_games

Wachovia Wachovia

Tyson Foods TysonFoods

Detroit Pistons DETPistons

Rubbermaid Rubbermaid

Harley Davidson HarleyDavidson

H & R Block HRBlock

Pepsi pepsi

Bizarre Foods bizarrefoods

March of Dimes marchofdimes

Build-a-Bear buildabear

Bigelow Tea BigelowTea

Christian Coalition ccoalition

GoDaddy GoDaddyGuy

Scottrade Scottrade

“Mislim da na svetu može da se proda maksimalno pet kompjutera.”

- Tomas Vatson, predsednik IBM-a, 1943.

“640k je više nego dovoljno za bilo kog korisnika.”

- Bil Gejts, 1981

“Obzirom da kalkulator ENIAC ima 18 000 vakumskih cevi i teži 30 tona, kompjuteri u budućnosti će možda imati manje od 1000 vakumskih cevi i težiće samo tonu i po.”

- Popularna mehanika, 1949.

“Putovao sam po celoj zemlji, pričao sam sa najvećim stručnjacima i mogu da tvrdim da je obrada podataka hir koji neće da potraje ni godinu dana.”

- Odgovorni urednik Poslovnih knjiga, 1957.

“Ali … to ničemu ne služi.”

- Inženjer u odseku IBM-a za razvoj, 1968. godine, komentarišući otkriće mikročipa.

“Ne postoji ni jedan razlog zašto bi neko želeo kompjuter u kući.”

- Ken Olson, predsednik i osnivač kompanije Digital Equipment Corp., 1977.

“Otisli smo u Atari i rekli: “Imamo neke fantastične ideje, šta mislite da nas finansirate? Ili, mi ćemo da vam ih damo. Dajte nam samo platu, i mi ćemo raditi za vas na tom projektu.” Nisu pristali. Onda smo otišli u Hewlett-Packard, a oni su rekli: “Hej, ne trebate nam. Nemate čak ni fakultet.”

- Stiv Džobs, osnivač kompanije “Apple”, pokušavajući da zainteresuje Atari i HP za njegov i Voznijakov personalni računar.