Tablet uređaji su postali deo naše svakodnevnice i  sve više ljudi ih poseduje ili to želi.  Tržištem dominiraju Apple sa svojim čuvenim iPad-om, sada već četvrte generacije i  Samsung sa svojom  modelima „TAB“ i „NOTE“, tu je i ASUS sa svojim NEXUS-om  kreiranim za Google. Posle njih dolazi plejada manje ili više poznatih i manje ili više pouzdanih brendova iz „nama tako daleke , a tako bliske Kine“, kako jednom neko reče.

Tablet uređaje sada nosimo  svuda sa sobom i prvi problem koji se pojavio bile su ogrebotine, oštećenja nastala ispadanjem na pod i slično. Rešenje problema doneli su nam mnogobrojni proizvođači u vidu futrola  raznih oblika, dimenzija i boja, napravljenih od raznih materijala. Mnogi su u futrolama pored osnovne njihove funkcije,  prepoznali  svoj novi fetiš, vezan za njihovog vernog „ljubimca osetljivog na dodir“.

Uređaji su sve kvalitetniji i bolji, lepše dizajnirani, sve više funkcionalnosti, softvera besplatnog i onog koji se plaća sitne pare, što uređaje čini još primamljivijim. Tu su i slušalice, zvučnici i sve ostalo što treba. Surfujte po internetu, ćaskajte sa prijateljima gledajući se putem kamera, čitajte omiljene novine i knjige u elektronskoj formi, gledajte filmove, slušajte muziku. Sve može, uživanje je zagarantovano.

Problemi nastaju kada želite da otkucate neki duži tekst, a to je na virtuelnoj tastaturi jako naporno. Proizvođači su ovaj problem prepoznali, pa su se pojavile tastature za tablete i smart telefone, koje se povezuju preko BLUETOOTH-a, tanke su , od finih materijala i lagane, te mogu lako da se spakuju u futrole za naše ljubimce.

Drugi  i logičan korak u rešenju ovog problema su futrole i  tastature ujedinjene u „Keyboard cover“, koje predstavljaju pun pogodak  i omogućavaju da Vaš tablet postane funkcionalni laptop u momentu, a istovremeno ga čuvaju od oštećenja .

Dosta je bilo zabave, sada može i da se radi na tabletu. Kako se Vama čini?

Iako se ne bavimo medicinom, i nećemo prepisivati terapiju medikamentima, uvek Vam možemo ponuditi vedar osmeh i dobro raspoloženje. Danas smo pripremili par korsnih saveta da spremni dočekate vaše omiljeno godišnje doba.

U poslednjih nekoliko godina razni virusi su sveprisutni, ne samo u Srbiji,  nego i širom sveta. Naša preporuka je dobar, kompleksan ANTIVIRUS i problem je rešen za manje od 24 sata.  Budite Positive-ni u razmišljanjima, a mi smo tu da Vam pomognemo i posavetujemo Vas.

Reči kao što su PORESKA UPRAVA, KONTROLA, INSPEKCIJA uvek vas asociraju na nelagodu, uznemirenost, zabrinutost, čak i kad ne postoje osnovani razlozi. Verujte da ne mora uvek biti tako. Predstavljamo Vam kako naša terapija deluje preventivno. Pročitajte sledeće redove, postupite po predloženom modelu i sami ćete se uveriti.

Poreska uprava već nekoliko godina kontroliše, između ostalog, i softver na računarima koji se koriste u preduzeću. Većina naših saradnika i partnera nije sigurna da li sve što ima instalirano u svom sistemu podleže plaćanju ili je „otvoreno rešenje“, koje je dostupno za instalaciju bez nadoknade. U želji da, zbog funkcionalnosti sistema ali i obaveze o posedovanju legalnih softvera, obezbede sebi sve što je neophodno, veliki deo naših korisnika previdi one sitne aplikacije, jer misle da su gratis.

Pored pomoći koju POSITIVE tehnička podrška može ponuditi i ustanoviti pravo stanje, i Poreska uprava se postarala da omogući besplatan softver a koji se odnosi utvrđivanje legalnosti softvera. Takođe, na istom mestu možete pronaći i uputstvo za korišćenje. Vrlo korisno, videćete. Možete već danas utvrditi šta treba dokupiti i spremni i nasmejani dočekati inspektora. Smanjujete stres, povećavate samopouzdanje, sigurnost u sebe i vaše saradnike i doprinosite boljem opštem stanju i zaposlenih i preduzeća u celini.

Pretpostavljamo da postoje i oni kojima će spisak softvera predstavljati veliku nepoznanicu, bez obzira na jednostavnost i detaljnosti, kako se to čini na prvi pogled. Ponekad i mi, kao IT profesionalci, nismo sigurni da li je neko rešenje „otvoreno" ili podleže obavezi licenciranja. Zato smo tu da zajedno ustanovimo šta imate, proverimo šta Vam treba i pomognemo u razgovoru sa kompetentnima.

Mislite sa nama POSITIVE-no!!!

Napomena: Ovaj članak je napisan za specijalni dodatak "Obrazovanje" koji je izašao u dnevnim novinama "Dnevnik".

Duboko smo zagazili u 21 vek, iako se nama u Srbiji to ponekad ne čini tako. Najbolji pokazatelj toga su navike stanovnika Srbije vezane za upotrebu računara, pametnih telefona i  interneta. Statistika (izvor je publikacija „ICT in Serbia - at glance 2013“, autora Milovana Matijevića i Milana Šolaje, u izdanju Vojvođanskog ICT klastera, ICT network i Niškog ICT klastera) kaže da u Srbiji računar poseduje 55,2% domaćinstava u Srbiji, pristup Internetu ima 47,5% domaćinstava u Srbiji. Mobilni telefon poseduje 83,9% domaćinstava, a na 100 stanovnika je prijavljeno 143 ugovora za mobilni telefon. Računari se uvode u škole i u nastavu, informatika je postala u većini škola obavezan, a ne izborni predmet. Neke škole obezbeđuju svojim đacima netbook ili u poslednje vreme sve popularnije tablet računare, kao deo opreme za nastavu .

Iako politički, organizaciono , finansijski kasnimo za najrazvijenijim zemljama sveta, u tehnološkim i modnim trendovima  ih pratimo. Mesta za napredak još uvek ima mnogo, na putu ka evropskim integracijama i boljem standardu.

Kako da idemo dalje, kako da se nađemo na mapi bogatijih i bolje uređenih zemalja? Naravno,  ključ je u obrazovanju i naravno i u daljoj „kompjuterizaciji“ naše zemlje.  Informacione tehnologije su motor razvoja industrije i države u opšte , otvaraju veliki prostor za dalji napredak i razvoj svim oblastima privrede i društva.

Potencijal za zapošljavanje u IT  industriji je veoma visok, kako je i konstatovano na nedavno održanom okruglom stolu  u organizaciji Vojvođanskog ICT klastera, kojoj je prisustvovao i ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Gospodin Mlađan Dinkić. Istog dana delegacija na čelu sa ministrom  posetila je i  najznačajnije novosadske IT kompanije koje se bave proizvodnjom i izvozom softvera.  Na sastancima je rečeno da je Vlada Srbije spremna da investira i olakša poslovanje kompanijama iz IT oblasti i na taj način potpomogne rast izvoza koji naši informatičari ostvaruju par godina unazad. Problem koji su pred ministra izneli direktori tih kompanija je sledeći:

„U SRBIJI NEMA DOVOLJNO PROGRAMERA !!!“

IT industrija je državi dala jasan signal kakav obrazovni profil je potreban. Ovoj zemlji su potrebni programeri, sistem analitičari i tome srodna zanimanja! IT industrija je grana u kojoj nema nezaposlenih , a posla će biti sve više, jer je to grana koja se brzo razvija i širi. Oni koji treba sada da odaberu zanimanje, odnosno školu koju će upisati, trebalo bi da razmisle o tome. Takođe i oni koji su završili neki od tehničkih fakulteta, ali nisu uspeli da pronađu posao u struci, možda je vreme za prekvalifikaciju, naravno uz pomoć države.

Ulaganje u domaću IT industriju može je značajno smanjiti "odliv mozgova" i obezbediti da svo akumulirano znanje bude upotrebljeno u Srbiji i time doprinese rastu domaćeg bogatstva i kvaliteta života.

Saša Grbić Direktor prodaje i marketinga POSITIVE- VAŠA KUĆA RAČUNARA

U prethodnom tekstu sam najavio novi sastanak povodom podsticaja IT industrije u Novom Sadu i to na najvišem nivou. Upravo to se i dogodilo.

Priča o potrebi da se posveti veća pažnja potrebama IT industrije u Srbiji poprimila je možemo slobodno reći državne razmere. Kako je i najavljeno ministar Dinkić je sa većim brojem svojih saradnika došao u Novi Sad na drugu rundu razgovora o merama za podsticaj IT industriji. Pre samog okruglog stola posetio je jednu članicu Vojvodjanskog IKT Klastera, kompaniju "Schneider electric DMS", i video ono čemu se nije nadao. Preduzeće sa skoro hiljadu zaposlenih, visokokvalifikovanoh mladih ljudi, sa sopstvenim proizvodom, svetskim tržištem i znanjem koje ostaje u Srbiji. Tada je, nadam se, shvatio da mere podsticaja, za razliku od nekih drugih grana privrede ne podrazumevaju pre svega novac, već stvaranje privrednog ambijenta koja će olakšati i unaprediti poslovanje preduzeća koja se bave IT tehnologijama.

Učesnici okruglog stola, uglavnom zaposleni i rukovodioci kompanija članica Vojvođanskog IKT Klastera, ali i drugi gosti, ukazali su na unapređenja koja država treba da učini. Inspirativna diskusija profesora Šenka učinila je jasnim ono što smo svi mislili. Stvaranje klime i načina razmišljanja koje će podsticati inovativnost mora biti glavni i dugoročni cilj naše države, a rekao bih i društva. Gospodin Dragan Rakita (Smart Novi Sad) konstatovao je da sa ovim treba krenuti rano, u osnovnoj školi i treba edukovati i učenike, ali i roditelje, kako bi prepoznali prednosti obrazovanja prilagođenog potrebama razvoja ove grane.

Galeriju slika sa okruglog stola možete pogledati ovde.

Postalo je sasvim jasno, između ostalog i da je Novi Sad istakao ozbiljnu kandidaturu za centar razvoja IT preduzeća u Srbiji, možda i u regionu. Veoma mi je drago i ponosan sam što sam na neki način deo ovog procesa i moram reći da možda prvi put imam vere u to da će država učiniti prave i neophodne korake i dati merljiv doprinos poboljšanju u ovoj oblasti. Naravno, sačekaćemo da vidimo i prve rezultate, a prilog javnoj raspravi i predloge i primedbe u vezi kreiranja politike prema IT industriji možete dati i direktno na sajtu ministarstva finansija i privrede. Kako kažu, ako imate šta da kažete, recite sada ili ...

Vojvođanski ICT klaster je udruženje koje se od svog osnivanja bori za bolji položaj IT industrije u Srbiji. Sve vreme aktivnosti su usmerene ne samo prema inostranstvu (od kog živi najveći deo srpske IT zajednice), već i ka stvaranju ambijenta koji će pomoći IT industriji da bude motor razvoja našeg društva. Ulaganjem u IT industriju moguće je značajno smanjiti "odliv mozgova" i obezbediti da svo akumulirano znanje bude upotrebljeno u Srbiji i time doprinese rastu domaćeg bogatstva i kvaliteta života. Ovo je grana u kojoj nema nezaposlenih, naprotiv, postoji manjak kadrova u odnosu na poslove koje je moguće obavljati. Naravno, pre svega mislim na sistem analitičare, programere i srodna zanimanja. Kad je sve tako sjajno, zašto nam je onda potrebna pomoć države?

Želimo da stvorimo ambijent u kojem će visoko obrazovanje, kao početna stepenica svakog napretka biti prirodan put svakog inteligentnog mladog čoveka. Želimo da stvorimo ambijent u kojem se tako stečeno znanje ceni i pošteno plaća. Želimo da obrazovani mladi ljudi rade u Srbiji. Zbog toga nam treba pomoć države.

Nakon nekoliko meseci pripreme i konstantnih kontakata klastera, drugih zainetresovanih i Ministarstva finansija i privrede,  7. februara je upriličen sastanak na najvišem nivou, u palati Srbije, na kojem je pokrenuta javna rasprava o ovim temama. Osnovni zaključci u najvećoj meri se poklapaju za stavovima našeg klastera i svode se na sledeće:

- Podrška za preduzetništvo i startap projekte - Poreske olakšice za softverske kompanije - Podrška izvoznicima softverskih rešenja - Unapređenje zakonskog okvira - Unapređenje obrazovanja - Promotivna kampanja

Ovakva vest sama po sebi već treba da se doživi pozitivno, bez obzira na različite konotacije u vezi motiva države oličene u liku Mlađana Dinkića, jer se konačno čuje glas ovog sektora, sa nama neko razgovara. Zanimljivo je da su reakcije došle u celoj širini spektra, od najpozitivnijih do izrazito negativnih (primer širokog dijapazona). Ovo zapravo govori o različitosti interesa, sve do moguće zabrinutosti da će ovakvo izlaganje problematike prema javnosti suzbiti eventualni bolji položaj nekih učesnika na IT tržištu u Srbiji.

Kako god bilo priča se nastavlja i već 19. februara, u sličnom sastavu nalazimo se sa najvišim predstavnicima Ministarstva finansija i privrede, na čelu sa Mlađanom Dinkićem, Jasnom Matić i Dejanom Restakom, ovog puta u Novom Sadu. Ovakav dijalog može samo dovesti do napretka, ako ništa, ono u razumevanju problema i izazova sa kojima se danas sreće IT industrija u Srbiji.

Osnovne primedbe našeg klastera se odnose na dilemu da li da se podstiču i strane kompanije koje ulažu u IT u Srbiji. Smatram da postoji dovoljno domaćeg potencijala, ali s druge strane, tržište je otvoreno za sve koji iskreno žele da doprinesu njegovom razvoju. Ono što će se, uveren sam, pokazati kao glavna prepreka još bržem razvoju IT u Srbiji nije nedostatak pojedinačnih materijalnih podsticaja, već nedostatak obrazovanih kadrova. Hitne, ali sistemske promene u obrazovanju, od osnovne škole, preko srednje škole do fakulteta moraju početi odmah. Rezultate, na žalost možemo očekivati tek za 10-tak godina. U međuvremenu, možemo raditi na prekvalifikaciji inženjera drugih struka, organizovati kurseve i obuke, ali pravi rezultati videće se tek na srednji i dugi rok. Sada je potrebno uložiti značajna sredstva za promenu načina i strukture obrazovanja. To nisu potrošena, već uložena sredstva i svako ko vodi ovu zemlju i smatra se uspešnim političarem mora da deli ovu viziju.

Zato nam treba podrška države i na ovome treba insistirati na sastanku u utorak. Šta smo postigli, čuće se, ako nigde drugde, na ovom istom mestu.

Februar – iako najkraći mesec u godini, pun je lepih dogadjaja; mesec ljubavi, iščekivanja proleća i šetnje „po oblacima“.

Nabavili ste računar na jedan od fleksibilnih načina plaćanja,sa Windows-om, i to vam je dovoljno za istraživačke pohode, u želji za novim aplikacijama. Pored igrica, koje ćete sasvim sigurno „skinuti“ sa interneta, predlažemo da testirate i najnoviji Office paket, koji je zasnovan na „cloud“ tehnologiji.

Office 365 predstavlja on line verziju Microsoft najznačajnijih proizvoda za komunikaciju i kolaboraciju i čine ga: Office 2010 Profesional Plus i cloud verzija proizvoda za kolaboraciju:

Exchange online, Sharepoint online and Lync online. Suština je da radite u programima koje poznajete i većinu od njih koristite godinama u poslovanju. To su, pre svega, Word, Excel, Outlook i PowerPoint. Outlook koga podržava Exchange online obezbeđuje alatke za upravljenje elektronskom poštom, kalendarom i kontatkima. Kratak pregled usluga koje dobijate kroz online aplikacije:

Office Web Apps – jednostavno pristupanje, pregledanje i uređivanje dokumenata u web pregledaču SharePoint online – deljenje poslovnih informacija na jednom, centralnom mestu Lync Online – povezivanje sa kolegama i klijentima sa gotovo svakog mesta: trenutna komunikacija, audio, video i web konferencija Exchange Online – sinhronizacija elektronske pošte, kalendara i kontakata na računaru, telefonu i pregledaču + vrhunska zaštita od virusa i neželjene pošte.

Office 365 namenjen je preduzećima svih veličina, jednostavan je za korišćenje i administraciju i omogućava znatne uštede u poslovanju. Zvuči lepo, da li je i u praksi tako?

Kombinovanjem sistema Office sa sistemom Office 365 iskoristićete sav potencijal Office 365 sistema kao najboljeg rešenja za produktivnost, saradnju i komunikaciju. Office 365 može da se koristi sa sistemom Office 2007 SP2 ili kasnijom verzijom za PC; Office 2008 ili kasnijom verzijom za Mac.

Najveće nedoumice i predrasude u korišćenju bilo kog online servisa vezane su za bezbednost podataka i transparentnost klijenata. Kao korisnik sistema Office 365 poverili ste korporaciji Microsoft zaštitu svojih podataka. Podaci Office 365 klijenata pripadaju klijentu. Klijenti mogu da uklone svoje podatke kad god to požele. Sve detalje o bezbednosti možete pronaći na Microsoft-ovom sajtu.

Office 365 vam omogućava da bezbedno završavate sa poslovima i da komunicirate u realnom vremenu praktično sa bilo kog mesta.  Osnovni preduslov za pristup preko mobilnih uređaja je da je omogućen Wi-Fi, kao i dostupnost mreže operatera. Zavisnost nije dobra ni u jednom kontekstu, pa tako ni u ovom. Šta ako nešto od navedenog ne funkcioniše? Posmatrano iz ugla „domaćeg“ korisnika, još uvek ima područja u kojima ni taj osnovni preduslov nije zadovoljen. Zar je to moguće??? Na žalost, praksa govori da jeste.

Možda ipak MI iz IT živimo u oblacima...nije loše, probajte i VI!

Globalna svetska kriza je potrajala i trajaće još neko vreme. Kupovna moć građana Srbije dostigla je najnižu tačku u poslednjih desetak godina i prometi u trgovanju su značajno opali. Sve manje ljudi ulazi u prodavnice, prestali su i da se raspituju. Imaju  sve manje novca, a surove ekonomske prognoze teraju ih da se okreću onome najvažnijem (po teoriji Abrahama Maslowa): zadovoljenju fizičkih potreba (hrana, sex) i potrebe za sigurnošću (topli dom). Sve ostalo postaje manje bitno. Pa i računari.

Šta je preostalo nama koji se bavimo prodajom računarske opreme? Da činimo što i svi ostali trgovci – da prodajemo na rate i na taj način relaksiramo budžet naših kupaca i pokrenemo biznis sa mrtve tačke. Nema tu mnogo sreće za nas, u celoj priči banke najviše trljaju ruke. One će uzeti svoje provizije i kamate i kada se presaberemo, teško da će biti moguće napraviti neki plus. Ali će da se okreće, ipak. A to je bolje nego da sve stane.

Postoji nekoliko programa kreditiranja kupaca u prodavnici Positive koji su se nametnuli kao najpopularniji:

      1.   Plaćanje čekovima, bez kamata i uvećanja, na 10 mesečnih rata (300 dana kako kolege vole da napomenu) – odlična varijanta za sve one koji imaju pristojna primanja ili vezu u banci , pa mogu sebi da obezbede dovoljan broj čekova za ovakvu operaciju. Nema mnogo mudrosti, odaberete laptop ili računar koji Vam se sviđa, cenu podelimo na broja rata koji želite ( i za koji imate dovoljno čekova). Prodavac vam pomogne oko iznosa  i datuma koje treba upisati i priča je završena. Nosite svoju opremu istog momenta.

      2.   Plaćanje kreditnim karticama Banke Intesa na 6 meseci bez kamate, brzo i efikasno, na licu mesta se vaša kupovina podeli na 6 rata, a banka Vam oprašta kamatu na tu transakciju. Ukoliko plaćate rate u celosti i na vreme, kamate neće ni biti.  U poslednje vreme sve popularniji proizvod banaka. Procedura ne traje duže od par minuta, koliko je potrebno da se napravi fiskalni račun.

    3.   Krediti EFG banke postali su veliki hit na tržištu, kupcima je omogućeno da kredit na 12 meseci, za kupovinu u iznosu do 35.000 rsd,  dobiju samo na osnovu popunjenog upitnika i fotokopije VAŽEĆE lične karte.  Za iznose veće od 35.000 rsd, neophodno je , kao i kod svih ostalih  kredita dostaviti potrebnu dokumentaciju iz preduzeća u kome je kupac zaposlen.  Minimalni iznos za kreditiranje je 3.000 rsd, a minimalna rata u principu 1.000 rsd.  Karakteristična stvar za ovaj kredit je da kupac preuzima robu odmah po predodobrenju od strane banke, a u roku od dve nedelje mu na adresu stiže kreditna kartica i presek računa po kome treba da izvrši plaćanje prve rate. Kamate za izvršenu transakciju nema, sve dok obaveze koje vam u vidu rata banka ispostavlja redovno izmirujete.

     4.   Potrošački krediti ERSTE banke – omogućeno je zaduživanje rate u visini 50% ličnih primanja, papirologija je svedena na minimum uvođenjem ONLINE apliciranja, na licu mesta u prodajnom salonu. Minimalna rata je u vrednosti 10-ak eur, a može se uzeti  i na period duži od 12 meseci. Procedura odobravanja traje dva –tri dana, u najgorem slučaju. 

Naravno, treba obratiti pažnju na kamate koje je banka propisala i proveriti da li će ukupni ceh i visina mesečne rate biti u skladu sa mogućnostima.

U poslednje vreme, u strahu od promenljivih kamata i nepoznanica vezanih za kurs dinara, ljudi su postali skloni izbegavati ove kredite. Neke banke su ih i ugasile kao proizvod.

Kupovina na rate je jedina mogućnost za večinu naših kupaca, stoga su ovakvi proizvodi i kreirani. Poštenje, fleksibilnost i razumevanje su nam svima potrebni da bi prebrodili ova teška vremena zajedno.

U savremenom poslovanju preduzeća su izložena različitim rizicima. IT industrija, naročito ona koja se bavi prodajom opreme posebno je izložena rizicima, obzirom na nisku akumulativnot i profitabilnost ovog dela poslovanja u IT-u. Kompanije koje su to uočile počele se da traže izlaz ili u značajnom povećanju obima poslovanja, ili u pronalaženju različitih specifičnih proizvoda i usluga u okviru ovog posla.

Polazeći od osnovnih rizika delatnosti, operativnih, uvek postoji opasnost da oprema neće funkcionisati, da softver ima grešku, da isporuka neće uslediti na vreme ili da jednosatvno nismo dorasli problemu. Kada savladate sve ove strahove i opasnosti, umesto da ste mirni jer ste sve uradili kako treba, nastaje prava noćna mora - da li ćete i kada naplatiti svoju robu ili uslugu.

Poslednjih godina mnoge IT kompanije su postale svesne ovog problema i "zaoštrile" svoj odnos prema klijentima, svesno se odlučujući da neke i izgube, sve u cilju ubrzanja i osiguranja naplate. Ova se taktika pokazala  uspešnom i uvela je red koji je, po svemu sudeći, bolji nego u najvećem delu srpske privrede. Rokovi plaćanja su  kraći od onih koji će uskoro biti definisani i zakonom, tako da će on zapravo, samo dati potvrdu onome što mi već radimo.

Pa gde je onda problem?

U stalnoj trci za dobrom statistikom, oštrom disciplinom i potragom za likvidnošću gubi se nekada lepa osobina - ljudski odnos i poverenje. Svako priča ono što onaj drugi želi da čuje, zatim se izvinjava (ili ne) i idemo dalje. Data reč je devalvirana i zamenjena tabelama i pregledima, koji uzgred, nedovoljno iskusnom oku pre mogu da zamagle nego da objasne stvarnost. Ispratili smo u poslednjih par godina veliki broj IT kompanija koje su na papiru delovale snažno, imale poverenje i jednog dana samo nestale. Uz neke od njih bili smo do poslednjeg dana i nikada to nisam zažalio. Ispratićemo verovatno još neke, koje nisu imale znanja, viziju ili jednostavno sreću i snagu da istraju. Možda nisu to iskreno ni želele.

Rešenje je sasvim sigurno u ravnoteži. Disciplina mora da postoji. Prema našim partnerima u poslovanju, kao i u životu, moramo se odnositi sa uvažavanjem i poštovanjem. Naravno, u osnovi ovog odnosa je poverenje. Ono se stiče i održava iskrenim odnosom. Svako ko zapamti i primenjuje ove principe stvara sebi novu šansu za dugoročni uspeh.

Preko 20 godina radim u IT oblasti, a unazad 10 godina vodim prodaju i marketing. Bili smo pod sankcijama, bili smo bombardovani. Bili smo tehnološki sputavani, željni računara i novih tehnologija. Želeli smo da učimo i da napredujemo. Šporete, frižidere, fenove, miksere smo imali sve vreme, nismo za njima patili.

Sankcije su pale, vratili smo se na mapu sveta kao država, a ne kao problem, ukinut je porez na računare i računarsku opremu. Positive je prepoznao šansu i otvorio prvu prodavnicu računara (čitaj Computer Shop), u kojoj je pružio mogućnost svima da dodju do kvalitetnih računara (prvo polovnih Brand name, a onda i novih). Usput smo kupce edukovali, davali podršku, poklone, savete, čuvali decu dok podignu novac, šalili se i smejali se zajedno. Zato smo i napravili uspeh. Zahvaljujući svim tim dragim ljudima koji su dolazili u našu prodavnicu RAČUNARA, da vide šta je novo, da kupe šta im treba i da malo popričaju, podele sa nama dobru , pa i lošu vest. Prodajemo tehnologiju, ali vodimo računa o duši. Ljudi ispred tehnologije, to smo mi. Kako god okrenete.

Vremena se menjaju, kriza se pojavila, ponovo se lošije živi. Nema novaca (čast izuzecima), nema više optimizma, sve je manje želje za druženjem. Otvoren je niz lanaca prodavnica računara i svega. Ljudi vitlaju internetom i traže najnižu cenu. I cene idu u bescenje, dole. Radi se bez zarade, samo da se okreće. Nema prostora za postprodajne usluge, nema prostora za kvalitetno rešavanje garancije. Ne pričam o konkurenciji. Pričam o svima, uključujući i Positive.

Poslednji hit: Niz lanaca prodavnica računara, u borbi za tržište postaje niz robnih kuća koje prodaju sve što radi na struju i baterije (ko je rekao AC/DC?)  Počeli smo svi da prodajemo multimedijalne proizvode, ali to je IT, može da se vodi tako. Pa hajde i televizori – ovi novi SMART 3D televizori su ustvari moćni računari. Pa i kućni bioskopi, audio sistemi. Pa hajde i klime, tolerišem. Ali kad krenuše epilatori, depilatori, pegle za kosu, sokovnici, tu se već umorih od proširene ponude lanaca prodavnica računara i njima sličnih. Svaka čast, ali to ne mogu. Suviše sam „old fashion“ tip, sve više „old“, a sve manje „fashion“.

Bio sam na sajmu računara i kućne tehnike neki dan u Beogradu. Dominiraju televizori , bela tehnika. Ozbiljniju ponudu računara nisam video. To potvrđuje tezu da su lanci u pravu i da se tržište okuplja oko svega što radi na struju i baterije, na jednom mestu.

Gde se mi tu uklapamo?- pitanje je na koje tražim odgovor već nekoliko meseci. Upustiti se u prodaju sitnih kućnih aparata (čitaj svega), rvati se u blatu sa mnogo moćnijim konkurentima? Možda je blato prejaka reč, ali kada se veliki igrači počnu boriti u maloj bari, obično svi završe u blatu.

Ili jednostavno raditi ono što najbolje znamo - ostati profilisana IT kompanija, posvećena kupcima računara i njihovim potrebama vezanim za iste. Pružiti im kao i ranije, uslugu, pomoć, podršku. Nekako sam bliži ovome drugom. Biram IT.

Povratak u istoriju – prema istinitom događaju

Još kao student ekonomije, na predmetu SPO :) – Sistemi Podrške Odlučivanja, imali smo susret sa računarima, koji su bili (u odnosu na današnje) skromnih karakteristika, ali u ono vreme high-end tehnologija. Diplomski rad kucala sam kod mame na poslu i štampala na Pelir-u. Uskoro sam se zaposlila preko studentske zadruge (i to zahvaljujući skromnom poznavanju rada na računaru), a nedugo zatim sam počela raditi u firmi koja se bavi IT-ijem i... Evo me i danas u toj branši sa istim dragim kolegama i direktorima Saša Grbić i Đorđe Medaković.

Sreći nikad kraja (pre više od 1,5 deceniju) kad sam počela raditi na računaru koji je više nego zadovoljavao sve moje potrebe, a još imao i lepu pozadinu – plavo nebo sa šarenim prozorima. :)

Izdvajam anegdotu koju rado i danas pomenemo, kada sam prilikom isključivanja računara dobila poruku (slika desno) koju sam pročitala kao „nije sigurno da isključite vaš računar“ (now=no) i čekala, čekala... Dok se nije pojavio jedan od kolega i pitao zašto čekam...? Sada nemam tih problema, samo kliknem „shut down“ i odem...

Danas... Možemo reći da se više od jedne decenije odlično radi i u XP okruženju i zašto bi to neko menjao?! Razloga za takvo razmišljanje ima mnogo... Koliko otežani uslovi poslovanja utiču na smanjenje kupovne moći i da li je želja za napredovanjem u sferi informatike i novih tehnologija zadržala svoj nivo ili se povećala? Koji su to razlozi za odbijanje novih softverskih rešenja?

Mislim da je jedan od glavnih motiva za ostanak u XP okruženju bila pojava Vista-e, koja je u startu pokazala niz problema, pre svega sa perifernim uređajima, tražila je više „radne“ memorije, a i neki softverski paketi nisu mogli da sa usaglase sa novim OS-om, veliki broj problema i pritužbi od strane korisnika. Lično iskustvo nije bilo toliko loše, mada moram priznati ne i sasvim zadovoljavajuće. Transparentni folderi su više puta isticani kao jedna od značajnih novina, što većini korisnika nije predstavljalo prednost kad im funkcionalnost nije poboljšana. No, ono što je za mene lično veliki benefit jeste dugme za pretraživanje „search button“-a, koji i danas najviše koristim u Win 7. Iskustvo u korišćenju Win 7 je odlično - imam sve što mi treba, i funkcionalnost i brzinu, i moderan dizajn. Sve aplikacije, kao i periferni uređaji rade besprekorno.

Prateći dalje trend, pokušala sam uraditi download Win 8 i... Pojavio se jedan mali window, u kome je stajalo upozorenje koje sve aplikacije možda neće raditi. Bilo je ih desetak, od kojih mi 8 trebaju, pa sam ipak odložila testiranje novog OS-a, za koji mesec...

Važna informacija koja nam stiže iz Microsoft-a ,a odnosi se na sve korisnike Windows XP operativnog sistema i Office 2003 paketa, kaže da do aprila 2014. možete računati na podršku za XP (Service Pack 3) i Office 2003. Na prvi pogled deluje da još uvek ima vremena da se naviknete na novo okruženje, međutim... Zasnovano na dosadašnjem iskustvu, prosečno vreme za usaglašavnje može da traje izmedju 18 i 32 meseci, što znači da i nema baš tako mnogo vremena za neke korisnike. Započnite modernizaciju odmah, tako što ćete prvo instalirati Windows 7 i Office 2010, a za više informacija o migraciji na Win 7, kao i tehničkim detaljima, možete se obratiti našem Microsoft timu, rado ćemo vam pomoći.

Nemojte se bojati da probate. Možda vam baš odgovara novi OS. A ako ipak niste za to, imate još malo vremena za uživanje u blagodetima starog.

"Positive doo" je članica Vojvođanskog ICT klastera koja se ne bavi softverom. Mnogi će reći, IT preduzeće koje ne pravi ni programe ni sajtove, nema šanse za razvoj u našoj, a još manje svetskoj ekonomiji.

Kada se uzme u obzir da su mogućnosti za izvoz drugih proizvoda i usluga u oblasti IT, sem softvera, ograničene, logično pitanje je: Šta ćemo mi ovde? Odgovor je lak - da učimo.

Biti u društvu uspešnih kompanija, koje uglavnom izvoze, otvara potpuno nove perspektive mogućnosti razvoja, korporativne kulture i poimanja kvaliteta poslovanja. Preduzeća koja izvoze morala su se, htela ona to ili ne, prilagoditi "zapadnom" načinu razmišljanja i organizacije, a njihova iskustva su dragocena za nas koji za sada nemamo takvu priliku.

Napredak koji je na tom polju Positive ostvario već je sam za sebe dovoljan razlog za članstvo u klasteru. Naravno, mnoge su druge prednosti članstva. Mogućnost uspostavljanja veza izmedju uspešnih kompanija, u Srbiji i u inostranstvu, važna veza prema državnim organima i agencijama odgovornim za kreiranje strategije i zakonodavstva, olakšan pristup domaćim i inostranim fondovima podrške razvoju i inovacijama su još neki od važnih razloga zašto biti član. Prilika za društvenim angažovanjem, osećaj da možete da utičete na kreiranje pravca razvoja domaćeg, Vojvođanskog IT, kao i nezaboravno druženje među članovima samo upotpunjuju ovu sliku.

Sve u svemu, članstvo u klasteru i njegovom upravnom odboru doživljavam kao veliku čast i odgovornost za kompaniju, priliku za napredovanje u poslovanju, ali i kao ličnu satisfakciju i mogućnost da doprinosim, napredujem i time izgrađujem svoju ličnost.

Kao mnogi koji preko 20 godina rade u IT industriji, teško i sa mnogo podozrenja prihvatam nova rešenja, računare, operativne sisteme, aplikacije. Da li je to višegodišnje iskustvo mnogih poluuspelih ili neuspelih novih izuma, ili sad već imam previše godina da bih imao otvoren um prema novotarijama? Pretpostavljam da ima i jednog i drugog. Za ceo koncept društvenih mreža bilo mi je potrebno vreme da bih potpuno razumeo "čemu služi". Slično je i sa "pametnim telefonima", a i sa drugim uređajima, za koje mi je uvek najvažnije da razumem - čemu oni služe. Nisam spreman da prihvatim novitet samo radi mode, već pokušavam da mu nađem konkretnu primenu.

Pre neki mesec imao sam problem kako da pročitam veliku količinu dokumenata, koji su, kako savremeno doba nalaže, svi u elektronskom formatu. Dugo sedenje za računarom nije me privlačilo, kao ni nepotrebno štampanje gomile papira. Tada mi je po ruku dospeo tablet. Doduše ne bilo koji, već Apple iPad. Posle jednog dana saznavanja njegovih mogućnosti, shvatio sam da se savršeno uklapa u moje potrebe. Od tada, sve što čitam ili pregledam van firme, radim isključivo na iPad-u. Neverovatno je koliko je sve logično, lako, brzo...

Neki ljudi su, znači, sedeli i smišljali kako da drugima olakšaju život i utole glad za pretraživanjem i pregledanjem ogromne količine tekstova, slika, filmova... Bukvalno svaki dokument mogao sam brzo da pronađem, pregledam i sačuvam. Iako je prvenstveni način rada tableta da uvek bude on line, u Cloud-u, to nije uvek moguće, pa postoje mnogi programi koji vam omogućavaju da čuvate svoje dokumente direktno na tabletu, da razmenjuje podatke sa vašim PC računarom, pa čak i da koristi vaše aplikacije za pristup poslovnim aplikacijama i sl. Naravno, moguće je i kreirati i editovati najrazličitije dokumente (pa i iz Office paketa), ali ovo mu ipak nije prvenstvena namena. Sve u svemu, nisam još pronašao nešto što na ovaj ili onaj način ne mogu da uradim na njemu.

Da se razumemo, ovaj uređaj nije zamena za PC ili notebook, ali kao drugi (ili treći uz smart telefon) uređaj, omogućava vam neverovatan komfor i zadovoljstvo. Kao kad vozite jako dobar auto - mogli biste stići na cilj i sa Yugom, ali zadovoljstvo putovanja je neuporedivo. Uređaj je malo skup da bi bio samo igračka, ali za onoga ko može sebi da priušti, a voli da uživa Apple iPad je idealan izbor.

Servis računarske opreme postao je sastavni deo svakodnevnog života: računar ili monitor su nam postali bitni kao i televizor ili frižider. Kada prestane da radi nastupaju problemi!

U tom cilju kvalitetan servis računara i računarske opreme je bitan koliko i odabir zubara – nije vam svejedno kome ćete poveriti vaš uređaj.

Danas se u mnogim domovima uselilo i više od jednog računara. Kućne računarske mreže, iako trivijalnije nego poslovne, dele zajedničke resurse: zajednički se pristupa internetu, jedan štampač za kuću je dovoljan pa ga svi koristimo, a i možemo da kopiramo fajlove sa jednog računara na drugi. Sa ovakvim napretkom, kao i sa razvojem računara i operativnih sistema došlo je i do proširivanja mogućih grešaka koje se dešavaju na računarima i koje im smanjuju funkcionalnost.

Za rešavanje ovakvih problema kvalitetan servis je onaj koji može za prihvatljivo kratko vreme da prepozna da li je u pitanju problem koji je nastao na nekoj od komponenti (hardware) ili je problem sa operativnim sistemom ili nekim od programa (software).

Softverski kvarovi su znatno češći od hardverskih. Najčešći od svih problema jesu virusi. Kompjuterski virusi su u stvari programi koji se izvršavaju bez znanja korisnika, a posao koji „rade“ je kontraproduktivan u odnosu na ono što bi korisnik želeo.

Pored ovakvih grešaka veoma su česte greške koje nastaju nepravilnim instalacijama, odnosno deinstalacijama programa, kao i zbog brisanja fajlova za koje nismo sigurni šta su i čemu služe. Nekontrolisane instalacije velikog broja programa koji troše resurse vašeg računara čak i kada ih ne pokrenete je takođe jedan od razloga za spor rad vašeg računara.

Za razliku od softverskih problema, hardverski kvarovi su najčešće prouzrokovani spoljnim faktorima: strujni udari, prljavština, mehanička oštećenja (udarci, prosuta tečnost)… Pored ovakvih grešaka su mogući i otkazi usled „zamora materijala“ – oštećenja hard diska (tzv. bad sector) i pregorela napajanja spadaju u najčešće kvarove. Takođe su mogući i kvarovi na matičnoj ploči i RAM memoriji. Ovi kvarovi se najčešće rešavaju zamenom, pošto se većina elektronskih komponenti računara ne može adekvatno i kvalitetno popraviti.

Za nesmetani rad vašeg računara dobro bi bilo pridržavati se nekoliko jednostavnih pravila:

1. Antivirus program mora obavezno biti instaliran i ažuran. Samo postojanje antivirusa NE GARANTUJE da nećete pokupiti virus, ali značajno smanjuje šanse. Eventualno usporavanje računara zbog postojanja antivirus programa na računaru NIJE RAZLOG ZA NJEGOVO GAŠENJE. Takođe, ako vas ponekad iznervira to što ne možete da otvorite neki sajt ili neki dokument pošto vas je vaš antivirus blokirao, TO JE DOBRO – uradio je svoj posao.
2. Instalirajte SAMO one programe koji su vam potrebni. Svaki program koji je instaliran na računar uspori vaš računar po malo. Mnogo takvih programa je u stanju da vam znatno uspori rad računara.
3. Računar treba da stoji na mestu koje nije izloženo direktnom uticaju sunca i da ima priliv svežeg vazduha za hlađenje. Kako se računari greju kao i svi uređaji koji rade na struju, hlađenje im je neophodno. Oni sami sebi obezbeđuju adekvatno hlađenje, ali zato ne smeju biti na mestu koje je toplo.
4. Računar uvek mora da radi onoliko glasno kako je radio kada je proizveden. Ukoliko to nije slučaj najverovatnije neki od ventilatora ne radi posao. Samim time računar se ne hladi adekvatno, što može dovesti do pregrevanja i čak i pregorevanja neke od komponenti. Razlog za ova oštećenja ventilatora su u glavnom mehaničke nečistoće koje ventilatori uvuku u unutrašnjost računara tokom rada.

Ukoliko se pridržavate ovih pravila vaš računar će produžiti svoj radni vek i smanjiti broj poseta servisu. Međutim, ukoliko se pojavi problem adekvatno opremljen servis sa obučenim serviserima je pravo rešenje za vas. Samostalni pokušaj popravke se uglavnom završi tako što se problem pogorša. Stručnjaci i inženjeri, programeri i prijatelji koji se razumeju kao i ostali eksperti za računare su još jedna potencijalna opasnost za vaš računar. Popravka u servisu podrazumeva da se za izvršenu intervenciju daje i garancija kako za delove, tako i za uslugu.

Druženje je bilo divno, domaćini ljubazni , zabavni i uvek na usluzi. Novi hotel Danubia, smešten u blizini Srebrnog jezera, veoma udoban i lep. Prvi dan je organizovana i vožnja brodom po Dunavu od Velikog Gradišta pa sve do Golubačke tvrđave i nazad, uz tamburaše i večeru. Sve je bilo na nivou, odlično organizovano, uživali smo maksimalno.

Sutradan su održana predavanja, na kakvima obično saznajemo novitete u svetu računara, a učešće u njima su uzeli predstavnici najvećih i najpoznatijih svetskih IT kompanija: HP, Lenovo, Samsung, Acer, Asus, Toshiba, Fujitsu, Microsoft, Intel. Odlični , iskusni predavači , kroz duhovite opaske vezane za prethodno veče i za stara poznanstva, učinili su da nam ovo jutro posle burne večeri bude zanimljivo i korisno.

Ono što mi kvari čitavu sliku, u stvari više me plaši da li pogađamo pravu temu, jeste tema gotovo svih predavanja kojima sam tog jutra prisustvovao (izuzev Toshiba televizora i Microsoft Windows 8 operativnog sistema), a to su Ultrabook računari, koji su označeni kao hit proizvod na kojima treba da gradimo svoju prodaju do kraja ove godine, ali i u narednih nekoliko. O njima su gotovo u glas, naravno svako o svojim proizvodima, pričali svi predstavnici proizvođača.

Daleko od toga da sporim da su ti uređaji mnogo dobri (mnooogo su dobri verujte), te da popunjavaju onu rupu na tržištu nastalu između klasičnih notebook i tablet računara. Svi su oni vrhunski napravljeni, beskompromisni kvalitet je u pitanju, od izbora samih procesora nove generacije, preko brzih SSD hard diskova, do ultra tankih aluminijumskih kućišta, u kojima su ekrani od 14“ smešteni u 13“ okvire, do neverovatnih baterija koje omogućuju autonomiju do 9 sati. Oduševljen izradom i kvalitetom, poželeo sam da posedujem jedan takav, bez obzira na proizvođača. Sve je to fantastično. Naučno fantastično u Srbiji 21. veka, Srbiji koja kupuje najjevtinije, pa i to na što više rata, ako može bez kamate.

Brine me aktuelni momenat srpskog IT tržišta, u kome se iz dana u dan borimo da prodamo bilo šta, jer ljudi sve manje imaju i sve manje su spremni da izdvoje za računare. To nam kazuju svakodnevni izveštaji iz naših prodavnica. Brine me cena uređaja koji su nam predstavljeni i strategija koja kaže uzmite u radnju 5-6 komada, prodaće se, ide kao alva. Kompletan prvi uvoz je već prodat. Koliki prvi uvoz? 3 demo modela? 10 komada? Kome da prodam?

Da su se pojavili pre 4-5 godina, ni po jada, zaista bi se prodali kao alva. Danas, veoma sam skeptičan i voleo bih da me tržište demantuje. Jer ultrabookovi to zaista zaslužuju. Pitanje je koliko zaslužuje i koliko u džepu ima srpski kupac?

Koliko puta, na postavljeno pitanje "Da li imate neki licencirani antivirusni softver?"  naiđem na istu reakciju. Iznenađenje što uopšte pitam i onda upustvo u celini kako se to radi:

- Skinem onu trajal verziju, pa kad istekne onda neku drugu, pa tako u krug. Jeste da to radim svakih mesec dana, pa stalno moram da pazim da li sam omašio, pa da svaki put to sve ponovo instaliram, pa deinstaliram...ali - ne platim ništa! Doduše, ponekad utrči i neki virus... Očistim ja to, nekad se i pomučim, potraje, pozovem drugara, a bude i da odem u neki servis pa mi srede sve i platim :(  !!!

Posle svake takve priče, „iskusnog“ korisnika nelegalnih i probnih verzija zamolim da sve preračunamo zajedno, pa da proverimo da li je ipak jeftinije staviti licenciranu Antivirusnu zaštitu?

Cene licenci antivirusnih softvera su sve pristupačnije i gotovo ne prelaze na mesečnom nivou cenu kutije kvalitetnijih cigareta (omiljeno poređenje mojih kolega iz prodaje). Licenca za celu godinu sa kojom uvek imate najnoviju verziju zaštite i zainteresovanog prodavca, koji Vas pre isteka iste podseća da je vreme da razmišljate o obnovi i to po  nižoj ceni u odnosu na prvu kupovinu!

Kad se konačno odlučimo da se zaštitimo, iskoči nov problem: koji antivirusni program? Većina ljudi koju znam ima Kaspersky ili NOD32 i kažu da su zadovoljni. Dva, na našem tržištu najpoznatija proizvoda za Antivirusnu zaštitu, oba sa odličnim kriterijumima zaštite, ali i dalje sa cenom koja neke ljude odbija da se okanu besplatnog i nelegalnog. Treba nam nešto novo, ako može i jeftinije.

U poslednje vreme na TV-u se pojavila reklama: G DATA, nov Antivirusni program, nemački proizvod! Time je našem kupcu sve rečeno: tačnost, pouzdanost, kvalitet, brzina... proizvod koji je namenjen naprednijim korisnicima interneta. Distibuteri „G Date“ je predstavljaju kao nešto ravno omiljenom Kasperskom, samo sa mnogo manje opterećenja po vašu mašinu i jevtinije. Proizvod se kao i njegov poznatiji takmac pojavljuje u više edicija, počev od osnovnog G DATA Antivirus, G DATA Internet security, G DATA total security. Opise i funkcionalnosti možete pročitati na:http://www.singi.rs/gdata-proizvodi. Verzija 2013 ima modernu, inteligentnu kombinaciju dva načina analiziranja:

• "Idle Scan" funkcija - koja stalno skenira (nadgleda) sistem
• "Cloud" funkcija -  koja blokira štetne web lokacije (web cloud) i odmah blokira viruse u pošti (mail cloud).

Poređenja radi treba pročitati i o Kaspersky proizvodima, na linku distributera:http://www.singi.rs/kaspersky-proizvodi. Teško je  poverovati da imaju toliko sličnosti, a cenovno se jako razlikuju!?

Pročitajte, probajte, proverite. Bez obzira koji antivirusni softver odaberete,  sve je jeftinije od vašeg vremena i vaših podataka!

Pokušavajući da idemo u korak sa svetom, često prihvatamo i neke običaje i aktivnosti koje možda nisu primerene našem mentalitetu i potrebama. Team building, ili okupljanje saradnika ili poslovnih partnera nije jedna od tih. Potreba da se grupa ljudi, povezanih zajedničkim poslovnim interesima okuplja van poslovnog okruženja je očigledna. Vrlo često rezultati ovakvih okupljanja mogu da doprinesu poslu više od serije poslovnih sastanaka. Kada upoznate osobe van njihovog poslovnog okruženja, znate mnogo više o njima i sasvim sigurno će vam biti lakše da ostvarite i uspešne poslovne veze.

Kako organizovati ovakav skup? Ako se radi o okupljanju zaposlenih, sasvim slobodno to može biti dobri, stari, roštilj u prirodi. Dobro je osmisliti i neku zajedničku aktivnost, sport ili slično. Na ovaj način formiraće se i neformalni timovi i pojačati ili uspostaviti nove veze medju zaposlenima. Naravno, potrebno je pronaći način i da zaposleni iz različitih sektora preduzeća sarađuju i učestvuju u pripremljenim aktivnostima. Samo jelo i piće odavno nisu dovoljni mladoj generaciji da bude potpuno zadovoljna.

Ako se radi o sastancima poslovnih partnera, obično se organizuju izleti na atraktivne obližnje turističke destinacije sa obaveznim i atraktivnim sadržajima. Kao dobar primer mogu navesti  prošlonedeljeni skup, u organizaciji beogradskog distributera IT opreme EWE computers, kada sam, zajedno sa ostalim kolegama iz IT branše bio  na jedrenju. Kada bismo to uradili "sami od sebe"? Verovatno nikad!  A propustili bismo mnogo. Pre svega izvanredno druženje, a zatim i mnogo kvalitetnih razgovora sa ljudima koji se bave sličnim poslom, gde smo barem imali priliku da se izjadamo jedni drugima na ova "teška vremena" za mali biznis.

Organizacija je takođe bila za pohvalu. I pored nedovoljno iskustava u organizovanju ovakvih skupova, malo šta im se moglo zameriti. Bili su pre svega pravi domaćini, a sve eventualne  probleme i promene planova rešavane su u hodu, brzo i efikasno.

Moj lični benefit je to da sam bolje upoznao svoje partnere, ljude sa kojima radim, što će nam olakšati dalju komunikaciju i saradnju uopšte. Upoznao sam takođe i svoju konkurenciju. Razmenili smo iskustva i mišljenja, vizit karte, posavetovali jedni druge.

Dakle poslodavci, povedite svoje zaposlene na izlet, omogućite im opuštanje u ovim izuzetno teškim vremenima. Organizujte sadržaje, podstaknite sve učesnike da budu aktivni.  Trud i izdatak su neznatani u odnosu na prednosti koje vam dobra atmosfera u timu donosi u svakodnevnom poslu. Rezultati dolaze nakon toga, sasvim sigurno.

Naslov koji sam postavio može da zbunjuje, ili da deluje neozbiljno i u neskladu sa onim što ste navikli da čitate u mojim postovima, ali ništa manje ne deluju neozbiljno i garancije koje neki prodavci računarske opreme daju (nude) krajnjem kupcu, sa namerom da ga pri (presv)vuku, još jedanput.

Ovih dana posmatram izloge, reklame na internetu i čitam neverovatne ponude za produženu garanciju na računarsku opremu. Prvo se pojaviše veliki baneri sa 5 godina garancije na laptopove i 10 godina na računare. Nedugo zatim, drugi se dosetiše, pa ponudiše garanciju od 7 godina na laptopove i , zamislite,  čak 12 godina na računare. Kada se uzme u obzir brzina kojom se IT menja i kako uređaji i standardi brzo zastarevaju, da je knjigovodstvena amortizacija računara (po starim standardima) maksimalno 4 godine, te da nijedan deo za bilo koji laptop niti računar neće moći da se pronađe već za godinu – dve, postavlja se pitanje kako davaoci ovih monumentalnih garancija planiraju da saniraju eventualne probleme koji nastanu nakon 3, 4 ili 8 godina? Teško da  i razmišljaju o tome.

Kao dokaz ovoj mojoj tvrdnji, tu su uslovi koje korisnik (koji je platio unapred produženje garancije) MORA da ispuni , kako bi mogao da ostvari pravo na garanciju (koju je platio). To je jedan fenomenalno smišljen spisak prepreka za ostvarivanje garancije, za koje morate biti spremni kao za Olimpijadu. Od licenciranog softvera ( što pozdravljam i što je lako ostvarljivo ), preko provetrene sobe sa rešenim problemima viška vlage, do poveravanja opreme na korišćenje „obučenoj osobi od poverenja“. Naravno tu su i redovni „obavezni godišnji pregledi“ u ovlašćenim servisima, koji se naplaćuju.

Oduvek sam bio protivnik dugih garancija, jer one dovode i prodavce računarske opreme i kupce iste u neprijatne situacije, preganjanja oko toga da li jeste ili nije opravdana reklamacija. I sam imam situaciju , da sam laptop sa 1 godinu garancije koristio 3 godine bez problema, a sada imam laptop sa 3 godine garancije i već posle 1 godine su nastali problemi , koje rešavam već oko mesec dana teškom mukom. Zakon o zaštiti potrošača zahteva garanciju od 2 godine, mislim da je za neke uređaje i to mnogo, ali to mora da se ISPOŠTUJE!!! Da li zakon tretira i kategoriju nerealne garancije (lažnih obećanja)?

Dati nerealnu garanciju kupcu, a onda mu rešavati problem 2-3 meseca i nakon toga mu umesto matične ploče ili grafičke kartice dati finansijsko razduženje (po najnižoj mogućoj ceni) i ostaviti ga sa neispravnim uređajem, te bez dovoljno novca da taj problem reši, je u najmanju ruku i najblaže rečeno - neozbiljno! Ta taktika deluje kao da se od starta moliš bogu da do problema ne dođe, a ako dođe ti zažmuriš i čekaš da prođe. I onda svi koji se bave prodajom računara dospevaju na loš glas i svi budu označeni kao neodgovorni.

Stoga, držimo se zakona, razumnih garancija koje dobijamo od proizvođača opreme i rešavajmo kupcima probleme u zakonom propisanom roku, oni će biti najsretniji.

Izvor: http://www.absolutechinatours.com/china-cuisine/Hefang-old-Street.html

Moderne građevine, podignute u proteklih desetak godina su ogromne i maštovito projektovane. U delovima grada sa prodavnicama moguće je pronaći baš svaku robnu marku koju možeš zamisliti. Cene su, naravno evropske, ako ne i veće. Zalazak sunca iznad jezera je nestvaran. Uz jezero se nalaze, slobodno mogu reći stotine restorana i kafića, kao i prodavnice automobila sa izloženim primercima Mercedesa, Audija, Aston Martina, Fererija i drugih.

Univerzitet u Hangzhou ima 40.000 aktivnih studenata, a kampus smo obilazili autobusom, pošto je malo veći – i naravno nov. Tehnološki park, sa mnogim inovativnim kineskim i stranim kompanijama osnovan je pre četiri godine i sada je to praktično novi grad sa 300.000 ljudi koji tamo žive i rade. Svi brojevi su takvi. Recimo, alibaba.com najveći kineski šoping sajt ima 22.000 zaposlenih. Internet kupovina je jako popularna, ovde mladi ljudi čak i svakodnevnu hranu naručuju online, pa plaćaju kad im donesu.

I onda taman mislite da ste videli sve, a naši ljubazni domaćini nas odvedu u Šangaj.

Četiri dana u Šangaju bili su krcati obilascima znamenitosti ovog grada. Šangaj ima 28 miliona stanovnika i najbogatiji je grad u Kini (ne računajući Hong Kong, koji i nije sasvim u Kini, ima granicu i svoju valutu). Novi deo grada Pudong je pre 20 godina bio livada, a sad ima barem pedeset građevina preko 50 spratova, od kojih je skoro svaka malo remek delo. Upravo se dovršava i zgrada koja će biti visoka preko 500 metara. Ulice su pune zelenila, a obala reke (The Bund) je predivno šetalište.

Autor:dawvon , http://500px.com/dawvon

Izvor: http://architecture.about.com

Ako vas baš zanima, imaju odlične ulice za šoping, naravno sa Apple radnjom u sredini i svim ostalim svetskim markama. Mi, gosti iz Srbije, naravno nemamo dovoljno para da tamo kupujemo. Zato smo obišli muzej grada u kome je maketa Šangaja, vrlo detaljna, veličine košarkaškog igrališta, muzej razvoja čovečanstva, koji ne mogu ni da opišem, akvarijum i kao posebnu atrakciju Oriental TV toranj, visok preko 400m. Na 259 metara visine postoji staklena platforma, po kojoj možete da šetate. A ispod vas provalija. Neverovatna je igra koju naš mozak igra sa nama. Adrenalin kada zakoračite u „ništa“ je neverovatan.

Za oproštaj, domaćini su nas vodili u cirkus. Ali kineski. To je zapravo predstava puna akrobacija sa završnom tačkom koja nas je sve ostavila bez daha. Sigurno se sećate (oni stariji), vožnje motorom po zidu smrti. E pa, ovo je kugla u kojoj se prvo vozi jedan motor, pa dva, pa tri… i na kraju osam!

Ako vam ovaj tekst liči na putopis, on to i jeste, jer su nam ove nedelje zaista pokazivali „najbolje iz Kine“. Naravno da ne izgleda cela Kina ovako, ovo je i dalje siromašna zemlja, ali se razvija ogromnim koracima. Postoje veoma ozbiljne socijalne razlike, a naročito razlike po regionima, razlike izmedju sela i grada i sve ostale moguće razlike i ekstremi.

Koliko god ih dobro razumemo ili ne razumemo, postoje stvari na koje bismo se mogli ugledati. Naravno, kineska hrana koju mi jedemo kod nas nije ni slična onoj koju jedu Kinezi.

Na kraju, mogao bih da izvedem sledeći zaključak: U Kini ništa nije onako kako Evropljani zamišljaju da jeste.

Delegacija srpskih privrednika - menadžera zapocela je drugu nedelju boravka u Kini. Naši ljubazni domacini su nam održali seriju predavanja kako bismo bolje upoznali i razumeli ovu zemlju.

Kina po svemu videnom (u gradovima),  izgleda kao zemlja razvijene kapitalisticke privrede. Oni svoj sistem nazivaju Socijalisticka tržišna ekonomija. Onim malo starijima ovaj izraz mora da je dobro poznat. Naravno, Tito je ovde i dalje prijatelj Kine. Fantasticno je to da su oni do današnjeg nivoa stigli za smo 30 godina. Ne treba zaboraviti da su do 1976. godine bili zatvorena zemlja, siromašna i pod uticajem "kulturne revolucije". Danas imaju tržište, berzu i devizne rezerve od 3.200 milijardi dolara. Poceli su sa 200 miliona dolara. Za samo trideset godina!

U Kini od 1979. godine vlada zakon po kojem svaka porodica može imati samo jedno dete. U suprotnom vas kazne. U selima im baš to i ne ide, ali u gradovima da. E, sad su ta deca jedinci, pa su razmaženi. Roditelji se žale. Nikad ne možete svima ugoditi.

1976. godine, cak i ako ste imali novca, niste ništa mogli da kupite. Danas omladina kupuje preko interneta. Razumem ih. Da biste stigli do vaše omiljene prodavnice u Pekingu (kaže se Bei Jing - severna prestonica), morate da predjete 30 kilometara. Pa lakše je da narucite i sacekate da vam neko donese.

Peking inace nije najveci grad u Kini. Ima samo 22 miliona stanovnika, Šangaj ima 24 miliona. Najveci grad, sa 36 miliona stanovnika je Chongquing (nikad culi, zar ne?)

Kada su Kinezi uvodili tržišnu ekonomiju tada su otpustili sve radnike u državnim preduzecima za jednu noc. Ujutru su zaposlili ponovo skoro sve - sem nekih 50 miliona radnika. Njima su dali otpremnine i rekli, radite nešto. I oni su poceli da rade...

Kina se i dalje ubrzano menja. Njihov najnoviji cilj je, da umesto da budu poznati po "made in China", u svet idu sa "created in China". Mudro, zar ne? U Pekingu je tolika gužva u saobracaju (uglavnom veoma luskuzni evropski automobili pravljeni u kineskim fabrikama), da su uveli da svako sme da ima samo jedan auto, ali tek kad na lutriji dobije dozvolu da ga kupi. I jedan dan u nedelji ne sme da vozi.Kvadrat stana je od 2 do 6 hiljada evra (ali smete da imate samo jedan). Naravno to nije tako u celoj Kini, ali Peking je jednostavno toliko veliki, a ljudi imaju sve više para, da su morali nekako da ih ogranice (privremeno). U socijalistickoj tržišnoj ekonomiji, najbogatiji kineski privatnik ima imovinu od 13 milijardi dolara...

Naravno, nije sve baš tako sjajno. Jedno vece smo se vracali taksijem kroz naselja u predgradju Pekinga i tu se vide ogromne razlike izmedju bogatih i siromašnih. Jedino što oni, za razliku od nas imaju i brzo rastucu srednju klasu, kao nosioca potrošackog društva.

I tako bih mogao unedogled da pišem, jer me sve što ovde vidim fascinira. Ipak, ono što je najlepše u Kini je istorija. Obišli smo objekte od kojih zastaje dah. Prvo smo mislili da je zabranjeni grad nešto izuzetno. A onda smo otišli u letnju palatu. Ogroman park i jezero, sa malo gradjevina i hramom. Mesto za uživanje. Zatim smo posetili i Nebeski hram. Recima svakako ne mogu dobro da opišem taj prostor i lepotu, možete malo pogledati i slike na netu, ali jedino ako ste prisutni možete osetiti velicinu i znacaj ovih mesta.

Narednih dana idemo u Hangzhou (zovu ga raj na zemlji) i Šangaj, ekonomski centar Kine. Pokušacu da vam sledece nedelje docaram i te delove Kine.

Kada vas jedno vece zatekne mail: Da li želite da idete u Kinu na tri nedelje, šta da pomislite?

Trenutno boravim u Kini na poziv i u organizaciji kineske vlade, u okviru delegacije Vojvodjanskog IT klastera, kao vid saradnje sa privredom Srbije. Domacini su za nas organizovali seminar, koji treba da nam približi iskustva i izazove poslovanja u modernoj Kini.

Uslovi u kojima boravimo su odlicni, okruženi smo pažnjom domacina, ali nam je istovremeno omoguceno da samostalno uživamo u ovoj cudesnoj zemlji. Kroz seriju predavanja (neka su cak na srpskom jeziku) upoznajemo se sa razlicitim aspektima poslovanja i života u Kini. U slobodno vreme uživamo u svim pogodnostima luksuznog odmora i obilazimo neke od simbola Kine.

Poseta kineskom zidu bila je veliko iznenadjenje za mene. Ocekujuci veliki, ravan, dugacak zid, bio sam ne malo iznenadjen kada sam shvatio da se zid proteže preko vrhova planinskih venaca . Poseta kineskom zidu je zapravo penjanje stotinama, veoma strmih i nejednakih stepenica. U Kini kažu da je onaj ko se popne na odredjeni deo kineskog zida (ceo je dugacak preko 6.000 kilometara), postaje pravi covek. Sad znam i zašto. Poseta kineskom zidu nije za one sa slabom kondicijom.

Kina je zemlja ogromnih brojeva: 1,3 milijarde stanovnika, 750 miliona zaposlenih, koji izmedju ostalog proizvode preko 2 miliona automobila MESECNO. Audi, BMW, Škoda i mnogi drugi imaju svoje fabrike u Kini. Najveci kineski mobilni operater ima 260 milona korisnika.

Kao i u svakoj zemlji koja se brzo razvija, razvoj je neravnomeran, ali centar Pekinga izgleda svetski. Grad sa 23 milona stanovnika, sem bogate istorije ima i veliki broj izuzetnih modernih gradjevina, pocev od olimpijskih objekata, stadiona „pticije gnezdo“, preko monumentalnih gradjevina u samom centru grada, do ogromnog trga Tjenanmen, natera vas da razmišljate na veliko. Naravno, pored luksuznih prodavnica svih svetskih brandova, tu su i prodavnice sa cuvenim „kopijama“. Na ulasku u jednu takvu robnu kucu, cuveni "Silk" market piše: „borimo se za zaštitu intelektualne svojine, sprecimo pirateriju!“ Postoji original Apple radnja sa najnovijim uredjajima, ali i mesto gde jeftino možete kupiti Ipad2 sa Android operativnim sistemom.

Internet je svuda, ali ne možete koristiti Facebook i Twitter. Ima devet politickih partija, ali su sve u vlasti.

Postoje privatne kompanije, ali ne i privatne banke.

Zemlja suprotnosti koja sigurnim korakom napreduje u potrošacko društvo.