rascepani je oblak

gromovima

krpio rane

ali

Sunce ga je neprestano

razaralo

oblak je zapomagao

pred njegovom lepotom

ljubeći mu zrake

prinoseći biserni prah

avaj

Sunce je vladar nadzemnog sveta

za tren je tropski san

svilenog oblaka

rasuo kroz jesen

te mrvice očaja padale su

na mokro lišće

taložile se i postajale

senovit prekrivač tuge

tog dana

oblaka više nije bilo

obezglavljenim nebom

vladar je otišao u drugi zenit bez pozdrava…

Marina Adamović

čuvaj ih
ja ću zaploviti lađom misli
do kraja svijeta
nekad su Gibraltar
tako zvali
raščerečena usta
ponora

preslano je često
moje more
a nebo na kratko
plavo kao oči
koje me gledaju
sa toplinom brižnom
kako bih rado plivala u njima

zapiši ponešto
vrijedno što nađeš
ostalo odmakni
od ruku svojih
nije baš sve za dijeliti
nije sve ni za odbaciti
prosij sitnice do krupnog da dođeš

pričuvaj mi niti
zategni ih ponekad
na ove labave
teško se navikavam
zategni kao svoje
zaboliti neće
zaboliti ne može

Tanja Zupčević Alečković

Dosta mi je gorkih pića;
Dosta mi je: „Hoćeš?“ – „Hoću“.
Dosta mi je ljudi-leda;
Da se smeju, a da ropću
Kao pogan usred Limba,
Kao žaba gatalica,
Kao zmija izjelica,
Kao pauk-plete-mrežu.

Dosta mi je!

„Hoćeš?“ – „Neću!“
I da hoću, opet: NEĆU!
Neću da se smešim lažno,
Kezim zube čas porazno,
Čas zarazno,
Jer je njima tako milo,
Jer je njima tako znano,
Sve nečasno, i sve prazno!

Ali:
Hoću nebo celo,
Sunce, ptice,
Potok čedan,
Vetar, kišu, dan.
Hoću jedan pogled iskren,
i nedogled sav!

I još jednom da ti kažem:
DOSTA MI JE,
DOSTA,
SVEGA!

Želim samo da se predam jednoj reči,
Jednom danu.
DOSTA MI JE da me bude
A ja želim SAN!

Branislava Džigurski

Vesna Pešić

Miroslav Pelikan

Zašto mi nisi rekao
da ovo imam,
vrisnula si.

Zato što sam
mislio da guza
baš tako treba
da izgleda,
odgovorio sam zbunjeno,
kao da si ti veći deo mladosti
provela gledajući porniće,
a ja gledajući nežne,
ljubavne francuske filmove.

Bojan Marjanović

kad se vratiš Amalija.

Edi Sorić

Pokopan u stihu
kada te budu čitali
lice će ti zamisliti
pred njima ćeš se roditi
omotan plaštom svojih stihova
ponovo rodjen
samo da bi
po zatvaranju knjige
pao mrtav.

Do ponovnog čitanja.

Adnan Sokolović

Refleksijom svetlosti dobijam oblik.
Izobličeni vid Lepote.
Rađa se odraz u oku,
ali bez znaka Prepoznavanja.

-Mogu li videti nešto drugo?
-U meni možes videti jedino Sebe.
-Ne vidim.
-Žmuriš.
-Mogu li videti nešto drugo?
-Kada ne vidiš Sebe, možes li?

Pokušaji – opravdanja -
jedino Sebi u svakome od njih.
Neizlečivo Slepilo i
izlizani pojam Razumevanja.

-Ne vidim.
-Jesi li spreman da vidiš?
-Ja samo ne znam gde.
-Sa Druge strane.

Okrenuti se
u pravom trenutku,
u pravom smeru,
pravom Sebi.

-Sa Druge strane nema ničega.
-Ili ne vidiš?
-Prazno je, nepoznato.
-Stvori.
- Šta?

Konfuzija kroz Trajanje
abortiranih Spoznaja.
I komadići Polomljenog
proganjaju.

-Ne razumem.
-Razumećes.
-Ćuti.
-Ja sam nem. Ti govoriš.

Tatjana Đukić

Na danima dalekim
leta vrelog,
ožiljak sećanja …

… tamo,
gde se sunce propinje
do purpurne zore,
gde s imenom
na ustima
trenutci, ne teku više …

PRELUDIJ

Na oddaljenih
dneh vročega poletja
zaznamek spomina…

…na tistem mestu,
kjer se sonce razteza
do rdeče zarje,
kjer se z imenom
na ustih
ustavljajo trenutki…

Milena Sušnik Falle – Slovenija –

(Pesniška zbirka PROZORNI KRISTALI JUTRA)