Информације из Митрополије црногорско-приморске, Српске Патријаршије и других Помјесних Цркава можете пратити на званичном сајту Митрополије www.mitropolija.me и на сајту Радија Светигоре www.svetigora.com.

Бићемо активни и на Фејсбук страници Светигора прес, на Твитер профилу @svetigorapres и на Гугл страници Цетињска митрополија.

Благодаримо на интересовању.

Пожељно је донијети: душеке, постељину, кревете на расклапање, пелене за дјецу и одрасле, лампе и батерије за њих, хигијенска и антисептичка средства.

„Све треба да буде ново, такође су неопходни чекови за куповину. Није потребна одјећа, обућа и љекови, јер то једноставно не можемо пренијети преко границе“, написао је на својој фејсбук страници шеф пројекта „Потребна је помоћ“ Митја Алешковски.

Према његовим ријечима, хумантирна помоћ ће бити пренешена преко границе и дистрибуирана на лицу мјеста уз помоћ локалних хуманитарних, друштвених и владиних организација.

За потребне информације грађани Москве могу се обратити дежурном у амбасади Србије.

са руског М.Ж.

Литија ће кренути 1. јуна након Божанствене литургије у Епархијском Богородице-Рождественском манастиру града Владимира.

Од 1. јуна до 5. јула светиње ће се носити по манастирима и парохијама Александровске епархије.

„При састављању плана боравка поменутих светиња предвиђена је посјета домовима старих, затворима и болницама“, каже се у одлуци Митрополита владимирског и суздаљског Евлогија.

са руског М.Ж.

Ова књига је досада имла осам издања, и њен тираж је преко 1,5 милион примјерака. Сада се штампа девето издање у 200 хиљада примјерака. 2012. године збирка прича „Несвети а свети“ је побиједила на конкурсу „Књига године“.

Књига је преведена на енглески, грчки, француски, српски, а преводи се на њемачки, румунски, бугарски и шпански. Нарочито је популарна у Украјини.

А сада, како је саопштио издавач, архимандрит Тихон се спрема да путује за Кину, на позив Шангајског универзитета, гдје се кренуло са превођењем „Несветих а светих“ на кинески језик. Архимандрит Тихон већ ради над другим томом књиге, у који ће ући реалне приче, које отац Тихон сабира од писама која му шаљу вјерници. Средства од продаје књиге, њен аутор ће предати за изградњу храма новомученика и исповједника руских на Великој Лубјанци у Москви.

са руског М.Ж.

Дванаесту годину заредом из Подгорице ка острошкој светињи , по благослову Његовог високопреосвештенства, Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, уочи празника Светог Василија Острошког организује се ходочашће вјерника, који пјешаче око 40 км да се поклоне видару рана српских и да затраже благослова и утјехе од њега. Из године у годину број учесника литије расте, тако да је ове године, по многим процјенема, у пјешачки подвиг кренуло преко 1500 душа, међу којима је било вјерника разних узраста и физичких могућности. Али не носе ноге, него срце! Као на познатој слици Иље Рјепина „Крсни ход у Курској губернији“, гдје се међу хоругвоносцима и ходочасницима налазе дјеца, жене, старци и инвалиди.

Литију су предводили јеромонах Никон (Кокотовић) из манастира Доњи Брчели, затим јеромонах Игњатије (Мијовић) из манастира у Брскуту и свештеник Предраг Шћепановић, парох толошки. Ове, као и прошле године, част да носи велики крст (отуда назив за литију крсни ход) припала је ходочаснику-планинару Браниславу Ровчанину, који је стигао из Панчева заједно са још неколико својих суграђана. Бранислав врло често и врло радо своју планинарску вјештину оплемењује тако што је усмјерава на маршруте од манастира до манастира.

На челу колоне је био и 78-годишњи Лука Бошковић из Колашина који већ по традицији носи хоругву и који је својим крепким духом бодрио омладину иза себе.

У првим редовима је био и Мирослав Станишић из Београда, поријеклом Бјелопавлић, који је у инвалидским колицима стигао до ћивота светог Василија. Гојко Бошковић је чак из Бара препјешачио да цјелива свеца.

Једанaестогодишњи Јован Живковић, један од најмлађих ходочасника, када су му понудили превоз до манастира, смирено је изјавио: „Нијесам ја кренуо у литију да бих се возио.“

У лику Рускиње која је боса стигла до свеца са иконом Мајке Божије у рукама и молитвом и акатистом светом Василију на уснама, препознали смо богобојажљивост, огромно поштовање према светитељу и савјет светог Филарета који каже: „Када ступаш у крсни ход, мисли на то да идеш под вођством светитеља коме ходиш и икона које носиш, приближавајући се самом Господу, колико нам то наша снага дозвољава.“

Или како рече отац Предраг Шћепановић: „ Ово ходочашће је мала жртва, а велики дуг према светом острошком чудотворцу Василију“.  Без обзира на умор, читавим путем, а нарочито на крају, на етапи од Доњег до Горњег манастира, на лицима ходочасника зрачило је одушевљење. И док је тијело посустајало, снагу му је давао дух који је остајао бодар и чио, радујући се сусрету са светињом.

И баш као у пјесми, „Ко јутарња зв’језда Твој лик нам се јавља“, која се орила кроз топлу тиху и звјездану мајску ноћ, коју је пратио цвркут птица, у сами освит дана нас је дочекала острошка звијезда, коју су ходочасници поздравили аплаузом. Дочекао нас је сам свети Василије, Серафим народа српског! Слава му и милост!

Жртава нема пошто храм нико не надгледа. Рестаураторски радови су вођени 1998. године, али након тога се десио пожар, послије чега је подигнут привремени кров. Иако је држава издвојила средства за ремонт, до ремонта није дошло.

Овај храм је подигнут 1778. године и има облик базилике.

На предстојећој вечери чуће се омиљене композиције Вјачеслава Кликова, пјесме и романсе у извођењу почасне умјетнице Русије Татјане Петрове у пратњи курског филхармонијског оркестра, саопштава pravoslavie.ru .

Своја сјећања на познатог умјетника подијелиће: архимандрит Тихон (Шевкунов), народни глумац Русије Александар Михајлов, заслужни умјетник Русије Сергеј Харламов, предсједник Међународног фонда словенске писмености и културе Александар Крутов и други.

Међународни  добротворни фонд „Анђелски глас Русије“ уручиће свој спомен знак „Анђео који труби“ сину Вјачеслава Кликова.

Вече ће водити доктор филолошких наука Татјана Миронова, а позвани су сви који поштују таленат и животни подвиг Вјачеслава Кликова.

са руског М.Живковић

Главни задатак школе биће предавања и практични радови за професионалце под руководством новгородских рестауратора монументалног сликарства, као и стажирање за руске и стране студенте, који тек што су овладали занатом, објаснила је аутор пројекта, директор новгородско нучно-растаураторске радионице „Фреска“ Тамара Анисимова.

„Прва класа“ већ у јулу –августу ове године биће љетња школа за изучавање и растаурацију монументалног живописа на основу највеће у земљи колекције фрагмената живописа из храмова Новгорода и других древноруских градова“, казала је Анисимова. Према њеним ријечима, љетња школа ће моћи да прими 40-60 полазника.

„Полазници школе имаће ријетку прилику да држе у рукама фреске, старе 600-800 година,  да виде технику древних мајстора, да се укључе у рад рестауратора, да раде копије“, додала је директор радионице. „Рестаураторска школа број 1“ у Великом Новгороду почеће у септембру 2014. Овај пројекат је добио подршку од добротворног фонда Владимира Потањина, казали су у музеју.

Научно-рестаураторска радионица „Фреска“ дјелује у Великом Новгороду од 1968. године. Њени умјетници вратили су свјетској култури на десетине ремек-дјела зидног сликарства, икона, уникатних дрвених резбарија у храмовима Великог Новгорода и другим градовима Русије, као и у Њемачкој.

са руског М.Ж.

„Прошло је 69 година од кад се завршио Други свјетски рат, а 9. мај јесте и биће наш главни празник. То је дан националног тријумфа, народног поноса, дан жалости и вјечног спомена“, казао је на паради предсједник Русије Владимир Путин. „То је празник када торжествује свеобухватна сила патриотизма, када ми итекако осјећамо шта значи бити вјеран отаџбини, и како је важно да умијемо да бранимо своје интересе.

Ми смо обавезни да будемо достојни подвига наших отаца, дједова и прадједова. Они су се до смрти борили са непријатељем, бранили своју отаџбину, сломили нацизам“.

Управо је наша земља протјерала нацисте до њихових логора, довела до њиховог коначног и потпуног краха, побиједила цијеном милиона жртава и страшних мучења. Ми ћемо увијек цијенити ову бесмртну и свету истину, нећемо допустити да се издају и забораве хероји, који су не желећи себе, очували мир на планети», ријечи Владимира Путина наводи званични сајт предсједника Русије.

са руског М.Ж.

Археолози из универзитета Барселоне сматрају да данас није могуће тачно одредити чему је служила та подземна просторија ширине 3,75 м и дужине 8 м.

На мјесту ископине пронађен је и гроб живописца, који је сахрањен заједно са својим прибором за писање и сликање. Умјетник је имао свега 17 година.

Археолози су такође у крипти пронашли портрет младог човјека са коврџама. Научници претпостављају да то може бити једно од раних изображења Исуса.

У Оксиринху (или Новом Јустиниапољу) хришћани су се појавили веома рано. Прије арапског освајања, град  је био славан по својим црквама и манастирама. У првим вјековима хришћанства град је био центар епархије.

са руског М.Ж.

Према ријечима неименованог јерарха Константинопољске патријаршије, који је дао интервју грчком порталу Аgioritikovima.gr, присталица канонизација јесте и васељенски Патријарх Вартоломеј. Такође је неименовани архијереј оповргао претпоставке које циркулишу у грчким медијима, сагласно којима је одложена канонизација старца Пајсија из разлога његовог оштрог става „поводом турског питања“.

„Проширене гласине немају никакве везе са истином, којој служи наша Православна црква.“ Према подацима грчких медија, Константинопољска патријаршија ће прибројати лику светих старца Пајсија у предстојећим мјесецима.

са руског М.Ж.

Након постигнутог циља, разапети су шатори. Свештеник је одмах послије слетања одслужио благодарствени молебан и окропио водом шаторски логор. Сљедећег јутра за вријеме Божанствене литургије падобранци су се исповиједили и причестили Светим даровима. Један војник је примио свето крштење.

са руског М.Ж.

По завршетку литургије у Цетињском манастиру у част светог владике Николаја Велимировића, коју је служио Митрополит Амфилохије са свештенством и вјерним народом, у Богословији светог Петра Цетињског ђаци првог разреда ове црквено-просветне установе  приредили су презентацију макета старозавјетне скиније. Ученици су Митрополиту, професорима и гостима у току презентације говорили о историјату старозавјетне скиније и о њеном настанку, да би након ђачких презентација и Митрополит Амфилохије, присутнима одржао кратко предавање на тему значаја Скиније за свеукупни изабрани Божији народ у Старом Завјету.

Иначе, Митрополит Амфилохије је својевремено предавао на катедри за Свето Писмо Старог Завјета на Богословском Факултету у Београду, и из старозавјетне области има књигу „Историјски пресјек тумачења Старог Завјета“.

Презентација је припремљена под руководством професора Старог Завјета Драгана Радомана. Ученици првог разреда су полазници XXII генерације обновљене Цетињске богословије (2013-2018).

Након презентације, Митрополит Амфилохије је дао благослов да једна од макета буде трајно изложена у ризници Цетињског манастира, а остале да буду поклоњене другим богословијама наше помјесне Цркве.

Серегеј Сергејевич Бехтејев је рођен 7. априла 1879 . године у граду Јелецу Орловске губерније у старој племићкој породици. Из младићких година пјесника зна се да је васпитаван и обучаван у императорском Александровом Лицеју, гдје је својевремено учио А.С. Пушкин. Заједно са високим традицијама Лицеја, духом патриотизма и вјерности  монархији, С.С. Бехтејев је упио и љубав према поетској ријечи.

1903. године послије завршетка Лицеја, издао је збирку стихова посвећену царици Марији Фјодоровној. Затим је ступио у службу коњичког пука који је био под покровитељством Њеног императорског величанства, добивши чин официра. Од почетка рата је служио у активној војсци, задобија ране у главу и смјештен је у дворски стационар, гдје се удостојио посјете царице Александре Фјодоровне са великим кнегињама, након чега се у његовим стиховима осјећају топле и свијетле ноте.

У октобру 1917. Сергеј Сергејевич вратио се у родни Јелец, гдје је написао пет пјесама: „Молитва“, „Русија“, „Боже, цара чувај“, „Вјерни“ и „Света ноћ“, које је преко грофице А.В. Хендрикове предао царској породици у Тобољск. С.С.Бехтејев одлучује да је његова  дужност да послужи „отаџбини која умире“ и одлази у добровољну војску. У новембру 1920. године С.С. Бехтејев испловљава из Керче и оставља отаџбину, али чувајући своје идеале и вјеру. Од 1920. до 1929 живи и ради у Србији. Од краја 1929. до 1954. живи у Ници. До 1946. Сергеј Сергејевич је био ктитор храма „Државне иконе Мајке Божије“ .

са руског М.Ж.

Патријарх Јован Десети је изјавио члановима Светог синода о својим покушајима дијалога са Јерусалимском црквом и о позицији Патријарха Теофила Трећег, послије чега је била једногласно донијета одлука да се прекине његово помињање у диптисима, и пошаљу одговарајуће посланице свим помјесним Црквама.

Обје помјесне Цркве сматрају дражаву Катар својом канонском територијом.

Како је било саопштено, конфликт је настао пошто је марта прошле године јерусалимски патријарх у Катар послао свог митрополита. Проблем није могао да се ријеши ни посредовањем Патријарха константинопољског Вартоломеја и владе Грчке.

са руског М.Ж.

„Анатолиј Михаилович Верховски је био вјерно чедо Руске православне цркве. Отишао је Господу одмах након причешћа Светим Христовим тајнама на Свијетлу седмицу. Хришћанска кончина, непостидна и мирна логичан је завршетка његовог подвижничког земног пута“, казао је Митрополит јекатеринбуршки и верхотурски Кирил, који је опјевао научника.

Прама Митрополитовим ријачима, А.Верховски је био неуморни истраживач, човјек  несаломиве воље, поштен, искрен и отворен, који је био спреман да „се бори за истину, ма колика била цијена тога“.

А. Верховски је први од мирјана који је је сахрањен на Гањиној јами, која је подигнута на мјесту гдје су уништени царски остаци.

са руског М.Ж.

„Поводом 1025 година крштења Русије (на љето 2013!) на кеју близу мјеста Крштења Русије, постављени су барељефи (аутор Александар Моргацки) кнеза Владимира и Претече Господњег Јована. Они су постали визит карта светога  мјеста на Дњепру и могуће их је било видјети са ријеке. Украшени оранаментима и анђелима, они као да су наставили свето дјело Крштења. А сада овдје! Дивите се Украјинци. Колико треба излити мржње према светости, да би се тако ругало над драгоцјеним образом нашега народа! Да буде јасно – кнез је у руци држао Крст! Ко сада може да каже да гњев великога кнеза кијевског није над нама?

pravoslavie.ru

По његовим ријечима, депутати Државне думе усвојили су посебну одлуку о буџету, која се тиче додатне расподјеле средстава за рестаурацију Свето-Тројицке лавре, коју је основао у 14. вијеку преподобни Сергије. „Што се тиче Лавре, радови сличног обима нијесу вођени од 15. вијека, када је Лавру спалио до пепела  један од монголских ханова. Сада се воде радови који су без преседана“, казао је клирик московског подворја Тројице-Сергијеве лавре протојереј Серије Барицки. Према његовим ријечима у савременој Русији има 700 храмова и припрата које су освештане у част преподобног Сергија. Сви они  обнављају се за јубилеј.

Како је казао Сергеј Попов, за власт и Патријарха московског и све Русије Кирила било је важно дати подстицај, стимуланс да би рестаураторски радови почели свуда на територији читаве Русије, и управо тај подстицај , по његовом мишљењу, јесте јубилеј светога. При томе није обавезно да се радови заврше до 2014. године, додао је сабесједник агенције.

са руског М.Ж.

Послије Патријарховог уласка у Кувуклију, ишчекивање Огња не траје дуго, потоњих година по правилу, не дуже од пола сата. Ове године вјерници су чекали силазак Огња мање од десет минута. Огањ се појавио као и претходне године у Кувуклији – капели унутар храма Гроба Господњег, изнад камене лож на којој је било сахрањено на Велику суботу Христово тијело. Управо ту, по многовјековној традицији православни Патријарх моли се за силазак Благодатног огња. Сагласно древном церемонијалу, прије уласка у Кувуклију, Патријархове одежде и сама капела пажљиво су прегледани, да нама случајно каквих средстава за потпалу ватре.

Делегација Фонда Андреја Првозваног на челу са предсједником старатељског савјета  и Центра националне славе, предсједником Владимиром Јакуњином и викаром Патријарха  московског и све Русије Епископом воскресењскоим Савом доставиће Благодатни огањ специјалним летом у Москву. На аеродрому Внуково-1 сви који желе добиће честицу огња. Огањ ће се преносити у лампама која су припремљена по обрасцу олимпијских.

Авион са Свете Земље стићи ће око 22:30 по московском времену, затим ће руководство  делегације предати Огањ Патријарху московском и све Русије Кирилу у храму Христа Спаса, гдје ће око 23 часа почети васкршње богослужење.

Према устаљеном обичају Огањ ће бити послат у још низ епархија РПЦ, у Санкт Петербург, Талин, Архангелск, Барнаул, Белгород, Волгоград, Вороњеж, Владивосток,  Јекатеринбург, Иркутск, Кемерово, Кострому, Краснојарск, Курск, Липецк, Магадан, Мурманск, Нижњи Новгород, Новосибирск, Орел, Перм, Рјазањ, Псков, Саратов,  Ставропољ, Тамбов, Тулу, Чебоксари, Јарослављ, Петропавловск-Камчатски, Ростов на Дону, Хабаровск, Јужно-Сахалинск, Јакутск. Ове године Огањ ће такође свечано бити достављен на Крим – у Симферопољ и Ставропољ.

са руског М.Ж.

Христос Васкрсе, Ваистину Васкрсе! Дође нам Васкрс, а са њим и нови васкршњи број „Светигоре“, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије Црногорско-приморске. „Васкрсни, Боже суди земљи“ јесте уводни текст, бесједа Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита  црногорско-приморског господина Амфилохија изговорена прошле година на Велику суботу. А о тајни и смислу празника Велике суботе прочитајте бесједу почившег Митрополита Антонија (Блума). На Велику суботу силази Благодатни огањ, опипљиви доказ да је наша вјера права вјера, о чему, такође, можете читати у новом броју «Светигоре». Све је чудо. Кроз чуда се наша вјера учвршћује, читајте о чуду светог Василија који је преузет из «Гласа Црногорца». Свети Тома је такође своју вјеру учврстио чудом, о другој недјељи по Васкрсу – Томиној недјељи, пише свештеник Георгије Димопулос.

Богословска тема овога пута гласи: «Појам у богословљу – тачка додира са Божанским откровењем -Улога разума и његове границе у православном богословљу», аутора Петра Михајлова.

Васкршња «Светигора» доноси два занимљива разговора. Један под називом „Бог не кажњава, већ исправља и подучава“ јесте  разговор са архимандритом Методијем, игуманом царске лавре Хиландара, који је недавно био у посјети нашој Митрополији, а други «Чудо Божије у којем учествује народ» јесте разговор са Момчилом Станојевићем протонеимаром саборног храма светог Јована Владимира у Бару.

Из репортажа Раја Војиновића сазнајте како је протекао Светосимеоновски сабор у Подгорици. Сабор је предводио Његова светост Патријарх српски Иринеј, те у новом броју можете наћи његову бесједу „Неисцрпно море благодати и милости Божије“. На овом јубилејном сабору, „на темељу отаџбине „ како каже Матија Бећковић, чију бесједу «Светигора» интегрално преноси, обиљежено је 900 година зачетника светородне лозе Немањића светог Симеона.

Др Будимир Алексић поручује да истрајемо на светосимеоновском путу, то је порука његове бесједе коју је изговорио на академији поводом Недјеље православља. О централној прослави Недјеље православља, говори репортажа «У спомен побједе над иконоборцима».

Петнаест година је прошло од НАТО бомбардовања српског народа. Црква је парастосима и молитвеним сјећањима означила тај трагични јубилеј. Страшне злочине над српским народом свјетској јавности преносе и књиге. Недавно је у издаваштву «Светигоре»  изашло енглеско издање «Љетописа косовског новог распећа» Митрополита Амфилохија. О томе читате текст «Кршење међународог права и повеља УИ»,  приказ Џејмса Бикета.Ту је и репортажа «Свједочанство српског страдалништва» са промоције ове књиге у Чикагу.

Српско страдање свједочи и нова књига Буда Симоновића „Огњена Марија Ливањска“, коју је приказао Радомир Уљаревић у тексту „Видите ли проклето Лијевно“.

Архимандрит Мирон Косић пише о мучеништву Анђелка Драшковића.

Ових дана пажњу свјетске јавности, а нарочито православаца, заокупљају догађајиу Украјини. „Светигора“ преноси изјаву Светог синода Руске православне цркве о збивањима у Украјини, која би могла да се сажме у сљедећем: «Сачувати јединство вјере». Осим ове, «Светигора» преноси и још једну изјаву, а то је порука са сабрања поглавара Православних цркава у Фанару.

«Држава- Црква- друштво: историјске поуке и перспективе», назив је ХХ конференције,  коју је организовао Фонд јединства православних народа и Међународна скупштина православља, у Нишу, о чему сазнајете из излагања мр Славка Крстајића.

Народни гуслар и новинар «Светигоре» Рајо Војиновић упознаће њене читаоце са школом гуслара при саборном Храму Васкрсења Христовог у Подгорици «Млади чувари народног предања».

Светигора ће бити сиромашнија за њеног пјесника Момира Војводића. Поред  његове пјесме «Плач светог Петра Цетињског», васкршњи број садржи помен о пјеснику, који се упокојио. Поред овог, ту је и помен Митрополиту Јовану Павловићу загребачко-љубљанском.

Нови број доноси и два писма: једно је писмо читаоца под називом «Господ благосиља српског војника –Завјет», а друго је покајно писмо Живорада Павловића. Ту је и путопис Александра Вујовића «Од Цетиња краљевога до Пиризрена царевога», као и превод Митрополита Амфилохија «Књига Јездрина Друга».

Овај васкршњи 235. број «Светигоре» заокружују хронике из свијета, Помјесних  цркава, Отачаствене цркве и Митрополије црногорске –приморске.

Блажена је рођена 1814. године у селу Вањина Котромске губерније у сеоској породици, саопштава манастирски сајт. О њеном дјетињству ништа се не зна. Удала се за мјештанина  града Костроме Јегора Миљњикова. Породица је имала своју кућу и прехрамбену продавницу. За вријеме турског рата 1877-1878 њен муж је пошао у војску, а Матронушка је кренула заједно са њим на фронт. Она је била милосрдна сестра. Већ тада њена смирена душа која је добила од Бога велики дар састрадавања, показала се у пуној мјери. Помагала је свима како је могла, сву своју мизерну својину, раздала је сиромашним војницима.  Послије погибије мужа, Матрона је ријешила да сав преостали живот посвети Богу.

Пошто се завршио рат, Матронушка се вратила у Кострому, продала имање, новац раздала сиротињи и отишла да странствује узевши подвиг јуродства Христа ради. Од тог момента и до своје смрти (током 33 године) она је ишла само боса, чак и зими Матронушка је носила лаку љетњу, обавезно бијелу одјећу. Последњих тридесет година свога живота Матронушка је провела у Санкт Петербургу, у почетку је живјела на петроградској страни, а затим шеснаест година крај капеле Мајке Божије „Свих тужних радост“.

Боса и зими и љети, у лаганој бијелој одјећи, са штапом у руци она се молила крај капеле. Матронушку је високо цијенила Царска породица. Велика кнегиња Јелисавета Фјодоровна  сазнави за кончину блажене старице, дуго је плакала и послала је вијенац на гроб. Старица је починула у ноћи 30. марта 1911. године када је на Неви кренуо лед.

Дан сахране Матронушке Босоноге поклопио се са Врбицом. На сахрани блажене старице окупило се око 25 хиљада људи. У совјетско вријеме велика и лијепа црква посвећена икони Мајке Божије „Свих тужних радост“ је срушена, а гроб блажене Матронушке се изгубио.

1990. капела се претворила у цркву која је постала подворје Зеленецког Свето Тројицког мушког манастира. 1997. године је пронађен и откривен гроб блажене Матроне и ту се свакодневно, осим недјељом, служе помени.

са руског М.Ж.

На литургији је било тридесетак вјерника из Трешњева, Цетиња и Подгорице, а за пјевницом је појао уредник катихетског програма радија «Светигоре», теолог Александар Вујовић.

Литургији су присуствовали и замјеник амбасадора Руске Федерације у Црној Гори г. Сергеј Форопонов и посланик Скупштине Црне Горе г. Александар Дамјановић.

Након службе Божије сви присутни били су гости г. Миодрага Мијушковића на ручку у породичној кући у Ћеклићима.

На крају литургије сабраном вјерном народу бесједио је о. Гојко Перовић, говорећи о овом великом празнику.

У главној згради Руске националне библиотеке (РНБ) отвара се изложба посвећена 700-ој години преподобног Сергија Радоњешког, саопштава Интерфакс-Религија. На изложби ће бити представљени рукописи XV-XIX  вјекова из фонда РНБ.

Међу уникатним експонатима јесте најранији текст житија Сергија Радоњешког који је написао Пахомије Логофет (Србин)  1442. године. Изложбу допуњавају књижевне минијатуре, цртежи и акварели умјетника кружока Иље Тјумењева који приказују Тројице-Сергијеву лавру с краја 19. вијека.

На отварању ће наступити ансамбл староруске музике „Знамење“ као и експерти са својим излагањима посвећеним, посебно српским и грчким пјевачким традицијама у писаним споменицима.

са руског М.Ж.

Васкршњи фестивал отвара се у ноћи  између суботе и недјеље. До три сата ноћу радиће сајмови, на великим екранима биће преношени филмови посвећени Васкрсу. Дакле, у току читаве седмице организоваће се мајсторски курсеви сликања васкршњих јаја и плетења корпица, који се затим у оквиру хуманитарне акције могу поклонити ветеранима и сиромашним породицама.

На пјешачким зонама појавиће се мали звоници гдје ће Московљани моћи научити како да звоне. Осим традиоционалних догађаја, ове године је предвиђен специјални програм чији је задатак да овјековјечи сјећање на изгубљене светиње. На мјестима гдје су у совјетско вријеме стајали храмови и манастири поставиће покретне звонике поред којих ће се налазити штандови са информацијама о храмовима који су нестали са мапе Москве у ХХ вијеку. Очекује се да ће бити организовано седам спомен обиљежја.

са руског М.Ж.

3 априла по новом календару 1864. године у малој православној  цркви Свете Тројице, која се непосредно налази уз руски конзулат у Урги (стари назив Улан-Батора), забајкалски свештеник Јован Николски одслужио је прву Божанствену литургију. Тај дан сматра се рођенданом парохије Свете Тројице Руске православне цркве у Монголији.

У совјетско вријеме парохија није била активна. Црквени живот је обновљен 1990-их година. На љето 2001. године Митрополит смољенски и калињинградски, сада (Његова светост Патријарх московски и све Русије) положио је камен темљац за нови храм у част Свете Тројице. Храм је подигут и освештан још 2009. године. Главни спонзор изградње је било руско-монголско предузеће „Ерденет“. Такође су улагала и друга руска предузећа, као и појединци.

Свечаности поводом поменутог јубилеја организовале су парохија Свете Тројице у Улан- Батору и амбасада Руске Федерације у Монголији.

Настојатељ парохије отац Алексије (Трубач) честитао је сабранима знаменити датум и лично ставио календарски и поштански штамбиљ на коверте.

са руског М.Ж.