Специјали - Радио-телевизија Војводине

У Ноћи музеја - 18.05.2013.

20 May 2013 15:10:46 +0200

Специјална емисија "У Ноћи музеја" доноси дах најмасовније културне манифестације у земљи. Провели смо вас кроз најатрактивније изложбе у музејима и галеријама, али и неизложбене просторе на отвореном у Новом Саду, упознали вас са ауторима и кустосима и питали посетиоце шта их привлачи у Ноћи музеја. Акцентовали смо поставку РТВ Војводине у Студију М "Ударна вест" о догађајима због којих је чак током последњих 50-ак година понекад прекидан редовни програм. Уредник емисије: Нада Зорић

На привременој адреси

13 May 2013 23:32:29 +0200

И након 14 година од бомбардовања и рушења зграде на Мишелуку, Телевизија Војводине (некадашња Телевизија Нови Сад) и њени запослени раде „На привременој адреси“, у Сутјеској 1. Погледајте колико се оно што видите на екрану разликује од окружења у ком се програм прави. Шта ће покрајинском јавном сервису донети нови медијски закони и предлог власти да се уместо из претплате, Радио-телевизија Војводине финансира из буџета. Специјална емисија о актуелном и алармантном стању у РТВ-у. Аутори емисије: Велимир Петрушић и Јелена Вукмановић Редитељ: Ендре Ајанди

Што је небо тамније, то су звезде јасније - 05.05.2013.

07 May 2013 12:29:24 +0200

Ускршњи програм - 05.05.2013.

КОНТРАСТ - пали на испиту (01.04.2013.)

02 Apr 2013 00:31:04 +0200

Годину дана након великог пожара у новосадској дискотеци Контраст, у којој је животно страдало шесторо младих људи, још је у току суђење. На оптуженичкој клупи тренутно седи четворо људи, а родитељи постављају питање да ли су они једино одговорни. На годишњуцу од пожара, РТВ истражује како на ту трагедију гледају сведоци, породице настрадалих, суд, ватрогасци и представници инспекција, чији је задатак био да Контраст контролишу. Ко је све пао на испиту?

Језик у првом лицу - 21.02.2013.

22 Feb 2013 17:04:59 +0100

Зашто је УНЕСКО 21. фебруар прогласио Међународним даном матерњег језика, како се према језику односи држава, уметност, медији, свако од нас. Сматрамо ли себе писменим или не? Одричемо ли се себе ако у свој језик примамо стране речи? Хоће ли знање само једног језика у ери нових технологија бити довољно за споразумевање у будућности? Нека су од питања на која одговарају проф. др Ранко Бугарски, академици Душан Ковачевић и Миро Вуксановић, књижевни критичари, лингвисти, преводиоци... Уредник емисије: Нада Зорић

Чувари традиције, 3. део

22 Jan 2013 17:41:12 +0100

ОСНОВА НОВЕ ДИМЕНЗИЈЕ КАДЕТСТВА У РУСИЈИ Како су, пре него што ће се разићи на разне стране, из различитих разлога, кадети одавали почаст ЗВЕРИЈАДИ и шта је ЗВЕРИЈАДА? Како је руски кадетски корпус Великог кнеза Константина Констатиновича у Белој Цркви радио у време окупације и када су почела идеолошка размимоилажења међу кадетима (део кадета је одан краљу Петру, неки приступају Комунистичкој партији, партизанима, чак и Немцима или одлазе у Совјетски Савез)? Како су многи отишли у „нову" емиграцију нарочито доласком Црвене Армије? Информбировски ударац на некадашње руске кадете који су остали у Југославији. Улога Фонда Алесеја Јордана у оснивање ТРГА РУСКИХ КАДЕТА у Белој Цркви и доласку кадета из кадетских корпуса Руске Федерације и некадашњих кадета кадетског корпуса Великог кнеза Константина Констатиновича расејаних по земаљском шару, у Србију, односно Белу Цркву. Улога Фонда светитеља Василија Великог, у који се улио фонд Алексеја Јордана, у школовању деце и омладине у Русији (васпитавању, чак и лечењу), наравно и кадета, организовање њиховоих долазака у Србију али и његова улога постамента - ЧУВАРА ТРАДИЦИЈЕ. Одговоре на наведена питања и досад непозната фаскта о руским кадетима у Белој Цркви поткрепиће документациони материјал и речи наратора: Александра Маслова кадета XXVII класе и Георгија Дудка, кадета XXI класе Корпуса Великог кнеза Константина Констатиновича; Ђорђа Бек-Узарова, председника Удружења руских кадета изван Русије у Србији; Андреја Тарасјева, председника Друштва за очување спомена на Русе у Србији; Владимира Кастељанова, председника Друштва српско-руског пријатељства „Бела Црква", Олге Исаковне Барковец, директорке Фонда светитеља Василија Великог и Константина Малофејева, оснивача и председник Надзорног одбора Фонда. Сценариста и редитељ: Светлана Миљанић

Чувари традиције, 2. део

14 Jan 2013 23:39:34 +0100

РУСКИ КАДЕТИ У БЕЛОЈ ЦРКВИ САЧУВАЛИ СУ ТРАДИЦИЈУ ИМПЕРАТОРСКИХ КАДЕТСКИХ КОРПУСА Руски кадетски корпус Великог кнеза Константина Констатиновича у Белој Цркви сачувао је традицију императорских кадеских корпуса. Осим кадета који су напустилу Русију другачије обојену у Октобарској револуцији, руски кадети, официри и други уписивали су своје синове, рођене у тадашњој Краљевини СХС, односно Југославији у Корпус у Белој Цркви. Како су у Корпусу успевали да одрже идеал елитне војне школе, како је организована настава, спортске и културне активности као и друштвени живот, како је основан фонда бившег белоцркванског кадета Алексеја Јордана, када су и како кадети из садашње Русије почели да долазе у Белу Цркву сведочи обиље документационог материјала и речи наратора: Александра Маслова кадета XXVII класе и Георгија Дудка, кадета XXI класе Корпуса Великог кнеза Константина Констатиновича; Ђорђа Бек-Узарова, председника Удружења руских кадета изван Русије у Србији; Андреја Тарасјева, председника Друштва за очување спомена на Русе у Србији; Владимира Кастељанова, председника Друштва српско-руског пријатељства "Бела Црква" и Валентине Кастељанов, Александара Конузина, амбасадора Руске Федерације у Србији до септембра 2012, и Олге Исаковне Барковец, директорке Фонда светитеља Василија Великог који финасира, између осталог, и рад кадетских корпуса у Русији. Сценариста и редитељ: Светлана Миљанић

Чувари традиције, 1. део

07 Jan 2013 23:10:41 +0100

РУСКИ КАДЕТСКИ КОРПУСИ У БЕЛОЈ ЦРКВИ - 90 ГОДИНА Деведесет година је прошло од доласка руског Кримског кадетског корпуса у Белу Цркву. Октобарска револуција у Русији узроковала је избеглиштво великог броја „белих" у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, односно Југославију. У Белој Цркви (код Вршца) сјатило се око 2500 Руса, укључујићи и кадете који су, од 1922. наставили своје школовање у касарни у овом месту (кадети Првог руског кадетског корпуса из Кијева и Одесе, Донског из Новочеркаска и Сибирског корпуса из Омска стижу касније у Белу Цркву), и од 1929, сви пристигли руски кадети чине Кадетску школу - кадетски корпус Великог кнеза Константина Констатиновича, све до 1944, када школа престаје са радом. О путешествију дечака и момака - кадета из Русије, до Беле Цркве, животу у самом месту и касарни сведочи обиље документационог материјала и речи наратора: Александра Маслова и Георгија Дудка, кадета Корпуса Великог кнеза Константина Констатиновича; Ђорђа Бек-Узарова, председника Удружења руских кадета изван Русије у Србији; Андреја Тарасјева, председника Друштва за очување спомена на Русе у Србији; Владимира Кастељанова, председника Друштва српско-руског пријатељства „Бела Црква" и Валентине Кастељанов која, заједно са супругом Владимиром у Музеју-меморијалној кадетској соби коју су сами, у својој кући, приредили чувају успомену на руске кадете у Белој Цркви. Сценариста и редитељ: Светлана Миљанић

Бадње вече са Емиром Кустурицом

08 Jan 2013 12:50:07 +0100

БАДЊЕ ВЕЧЕ СА ЕМИРОМ КУСТУРИЦОМ У светлости Празника Рођења Богомладенца Исуса Христа, када се читав светли космос радује рођењу Сина Божјег, Радио-телевизија Војводине у свом празничном програму славиће га, како би то рекао Достојевски, као Лепоту која свет спасава и са њим многобројне друге видове Лепоте... Топао, рустичан амбијент Дрвенграда, визије и значајна дела господина Емира Кустурице, као и његова делања којима афирмише православље и повезује народе, били су више него довољан разлог да управо са њим Софија Љуковчан и екипа РТВ-а поделе доживљај Бадњег дана и вечери, и то у његовом дрвеном граду на Мећавнику. О радости рађања и Божића, вредности Живота на берзама 21. века и како се он одвија и прекраћује, о вери у Бога која се досеже када човек има највеће узлете и осећања, о својим највећим надахнућима и нади коју види у микропројектима као што су Дрвенград и Андрићград, о односу вере, уметности и науке и највећим искушењма данашњице говорио је, као домаћин централне емисије на Бадње вече, господин Емир Кустурица делећи са гледаоцима РТВ-а своје спознаје да је човек целовит тек када има идеју о Вишем реду и велик једино Богом, те да се човеково исправљање и усправљане кроз време одвијало управо кроз жртву и усхићење... Уз снимке паљења бадњака и бајковитог простора Дрвенграда, који на својим улицама бележи имена великана уметности које Кустурица носи у срцу, гледаоци ће уживати и у прелепим кадровима Србије под снегом... Уредник: Софија Љуковчан

45 година у 45 минута

04 Jan 2013 13:28:15 +0100

45 година програма на мађарском језику

Година 1992, 6. део

21 Dec 2012 00:24:10 +0100

Документарна емисија "ГОДИНА 1992. - ТРЕЋА ЈУГОСЛАВИЈА", која је емитована 20.12.2012.

Плави круг - 20.12.2012.

25 Dec 2012 15:10:12 +0100

Емисија која је емитована 20.12.2012.

Година 1992, 5. део

13 Dec 2012 21:07:41 +0100

Документарна емисија "ГОДИНА 1992. - ТРЕЋА ЈУГОСЛАВИЈА", која је емитована 13.12.2012.

Прљаво казалиште - 26 година после (13.12.2012.)

13 Dec 2012 20:40:46 +0100

ПРЉАВО КАЗАЛИШТЕ - 26 ГОДИНА ПОСЛЕ После 26 година, загребачки легендарни поп рок бенд „Прљаво казалиште“ поново у Београду. Уочи концерта 22. децембра, фронтмен бенда Јасенко Хоура у ексклузивном интервјуу за РТВ Војводина, који је на програму у четвртак у 19:25, открива разлоге зашто Казалиште тако дуго није било у Београду, да ли су размишљали да откажу концерт због актуелних српско-хрватских односа, али и да ли ће свирати Ружу Хрватску. Аутор емисије: Марина Фратуцан

Година 1992, 4. део

06 Dec 2012 23:50:55 +0100

Документарна емисија "ГОДИНА 1992. - ТРЕЋА ЈУГОСЛАВИЈА", која је емитована 06.12.2012.

Година 1992, 3. део

29 Nov 2012 17:36:59 +0100

Документарна емисија "ГОДИНА 1992. - ТРЕЋА ЈУГОСЛАВИЈА", која је емитована 29.11.2012.

Година 1992, 2. део

22 Nov 2012 17:23:50 +0100

Документарна емисија "ГОДИНА 1992. - ТРЕЋА ЈУГОСЛАВИЈА", која је емитована 22.11.2012.

Година 1992, 1. део

17 Nov 2012 00:38:37 +0100

Документарна емисија "ГОДИНА 1992. - ТРЕЋА ЈУГОСЛАВИЈА", која је емитована 15.11.2012.

Филозоф над паланком - 26.10.2012.

02 Nov 2012 14:02:31 +0100

Шта је домаћој политичкој и културној сцени значио књижевник и филозоф, академик Радомир Константиновић и због чега око његове појаве влада готово завереничко прећуткивање, тема је специјалне емисије „Филозоф над паланком“ културно-уметничког програма, припремљене поводом 27. октобра, годишњице смрти једног од највреднијих интелектуалаца којег смо имали. Мада је себе осудио на самоизолацију дуги низ година и живео у сенци, његово мишљење међу интелектуалном елитом било је крајње кредибилно. Бескомпромисног става у јавности, оснивач и први председник београдског круга, аутор увек актуелне капиталне есејистичко-филозофске студије "филозофија паланке " којом је под нос трајно гурнуо огледало средине где живимо, као и аутор шестотомног издања "биће и језик"; посвећен српској књижевности, модел књижевне критике, Константиновић је био заклети противник национализма и тоталитарних режима. Његова изабрана дела припремају се у издању Службеног гласника, а на овогодишњем 57. сајму књига у Београду организован је комеморативни скуп у знак сећања на њега. Када је преминуо, неправедно је испраћен ћутањем јавности. Година после његове смрти казује докле смо стигли у процени богатог опуса једног од најобразованијих људи Србије 20. века. Аутор емисије: Нада Зорић

Голијан, 2. део

15 Oct 2012 22:48:38 +0200

ГОЛИЈАН, 2. део Од праведника до издајника. Од паметног момчета из босанске забити до духовника. Од обожаваног проте до прогнаника. То је путања проте Милорада Голијана. Истинољубив, поштен, образован, срчан, непоткупљив, некористољубив, непоколебљив борац, човек који има времена за свакога, поп без таса и тарифника, речити брђанин прерастао у вансеријског говорника чији баритон громовито преноси његове умне, човечне поуке, проповедник који зна да повеже духовну сферу са свакодневним, практичним животом обичних људи, привукао је масу присталица и следбеника. Али и љутих противника, из редова корумпираних, бирократизованих, једноумних, и завидних. Крећу прогони, бива проглашен за издајника, припрема се његова ликвидација... Измучен, прогањан, прота Голијан на крају ослепи... Али ово није документарац о слепом човеку. Него прича о супериорном праведнику који, због тога што је такав какав је, испашта. Парабола на Христов пут и пострадања. Величанствено житије проте Голијана, казују сам прота и петорица његових јеванђелиста. Уредник, сценариста и редитељ: Владимир Перовић

Андрићград - 12.10.2012.

15 Oct 2012 15:20:37 +0200

Снимак емисије "Андрићград, или бајка о бесмртности", која је емитована 12.10.2012.

Голијан, 1. део

10 Oct 2012 17:28:06 +0200

ГОЛИЈАН, 1. део Од праведника до издајника. Од паметног момчета из босанске забити до духовника. Од обожаваног проте до прогнаника. То је путања проте Милорада Голијана. Истинољубив, поштен, образован, срчан, непоткупљив, некористољубив, непоколебљив борац, човек који има времена за свакога, поп без таса и тарифника, речити брђанин прерастао у вансеријског говорника чији баритон громовито преноси његове умне, човечне поуке, проповедник који зна да повеже духовну сферу са свакодневним, практичним животом обичних људи, привукао је масу присталица и следбеника. Али и љутих противника, из редова корумпираних, бирократизованих, једноумних, и завидних. Крећу прогони, бива проглашен за издајника, припрема се његова ликвидација... Измучен, прогањан, прота Голијан на крају ослепи... Али ово није документарац о слепом човеку. Него прича о супериорном праведнику који, због тога што је такав какав је, испашта. Парабола на Христов пут и пострадања. Величанствено житије проте Голијана, казују сам прота и петорица његових јеванђелиста. Уредник, сценариста и редитељ: Владимир Перовић

Духовка (слов.) - 07.10.2012.

08 Oct 2012 13:21:18 +0200

Снимак емисије која је емитована 07.10.2012.

Ник Вујичић - Будите нечије чудо

28 Sep 2012 14:27:22 +0200

Снимак говора Ника Вујичића у Новом Саду, емитован 27.09.2012.

Андалузија укратко - 06.08.2012.

06 Aug 2012 22:53:26 +0200

АНДАЛУЗИЈА УКРАТКО Полазиште Кристофора Колумба на путу којим је заувек променио свет, и његово крајње одредиште. Место где је крајем 19. века рођен један од највећих сликара и оснивач кубизма Пабло Пикасо. Центар некадашњег маварског калифата, а данас чудо архитектуре непролазне лепоте и најпосећенији споменик Шпаније - Алхамбра. Градови који чувају трагове из различитих историјских епоха, а које повезују боје, укуси и ведар менталитет сунчане Андалузије. Путопис који је екипа Радио-телевизије Војводине започела у Малаги на Сунчаној обали или како је Шпанци називају Costa del Sol због невероватних 320 сунчаних дана годишње, приказује и неке од најважнијих градова за историју Шпаније - Севиљу, Гранаду, Нерху,... Чудан је осећај када се две и по хиљаде километара далеко од родног града ипак некако осећате као код куће. Када вас на рецепцији хотела поздраве на српском језику или када вас на локалној пијаци у Малаги заустави некадашњи земљак који је у Андалузију само навратио пре 23 године и остао ту заувек. Сазнајте како се у Андалузији живи, у чему ужива и како се она обилази. Упознајте Шпанију у боји, са свим њеним укусима и ритмовима. Најмање уклопљена у шаблон европских метропола, највише аутентично шпанска - Андалузија укратко на РТВ1 у понедељак 6. августа у 19 сати. Аутор емисије: Наташа Крстин

Загревање - 26.07.2012.

27 Jul 2012 13:13:59 +0200

Српски олимпијци дан пре почетка игара на РТВ-у! Они су се "загрејали", загрејте се и ви! Олимпијски тим Србије у петак 27. јула започиње борбу за што бољи резултат на XXX Летњим Олимпијским Играма у Лондону. У емисији "Загревање" ранији учесници износе своја искуства и анегдоте, а дебитанти описују са коликим нестрпљењем очекују свој први наступ. Припремни период током којег је, у изјавама спортиста, владала комбинација уздржаности, оптимизма и понеког обећања је завршен. Сада се сви, потајно, надају да могу до медаље... За "Загревање " о амбицијама на лондонским спортским борилиштима говоре: тенисери Новак Ђоковић, Јанко Типсаревић, Ненад Зимоњић, Јелена Јанковић, стрелци: Јасна Шекарић, Зорана Аруновић, Ивана Максимовић, Немања Миросављев, Дамир Микец и Андрија Златић, атлетичари Ивана Шпановић и Михаил Дудаш, кајакаши Марко Новаковић, Марко Томићевић, Антонија Нађ, теквондисткиње Драгана Гладовић и Милица Мандић, веслач Радоје Ђерић, бициклиста Иван Стевић, рвач Александар Максимовић, рукометаши, ватерполисти, одбојкашице и други... Аутор: Иван Илић

Фестивал Црвена ружа 2012.

02 Jul 2012 16:11:41 +0200

Снимак емисије која је емитована 01.07.2012.

Аутономија Војводине - (Ре)капитулација, 3. део

06 Jun 2012 23:39:45 +0200

АНАТОМИЈА АУТОНОМИЈЕ Дванаест година након што се "аутономија почела враћати кући", у процесу који су тадашњи лидери ДОС најавили као "афирмацију војвођанске аутономије", у јавности је присутно питање - да ли се могло више, али и оно, још израженије - да ли је могуће више? Ова питања могла су се чути и у минулој предизборној кампањи и на њих су странке пружале различите одговоре. Неке одговоре дали су и сами резултати избора. У троделном серијалу "Аутономија Војводине: (Ре)капитулација" екипа Greenfield продукције из Новог Сада, предвођена ауторским двојцем Драганом Гмизићем, новинаром РТВ, и Денисом Колунџијом, новинаром Дневника, прихватила се својеврсне анатомије аутономије, осветљавајући актере, догађаје и околности који су у великој мери утицали на процес повратка војвођанске аутономије у протеклих 12 година, те нарочито на њен постојећи облик. Кроз три епизоде од по 26 минута аутори серијала сагледавају како су доминантни политички процеси у Србији у протеклих 12 године пресудно утицали на исцртавање садашњег оквира војвођанске аутономије, али које су реперкусије тих процеси оставили на економију и препознатљиву војвођанску физиономију. Серија је реализована уз помоћ Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање, и у сарадњи са Радио-телевизијом Војводине, у којој је урађена постпродукција.

Аутономија Војводине - (Ре)капитулација, 2. део

30 May 2012 22:00:43 +0200

Евровизијско одбројавање 2012.

04 Jun 2012 16:32:48 +0200

ЕВРОВИЗИЈСКО ОДБРОЈАВАЊЕ 2012. Емисија је посвећена овом традиционалном европском музичком мега-спектаклу чији смо ми запажени учесник годинама уназад. Сем актуелности и атрактивности саме манифестације, Евровизијско обдбројавање 2012 даје дубљи осврт и анализу саме природе овог догађаја који без обзира на критике траје и активно проналази нову публику. Пажњу бисмо усмерили не само на њен естрадни печат и границе које у том смислу сваке године наново истражује и помера, већ и на њен изразито феноменолошко-социолошки профил. У разговору са гостима у студију покушаћемо да додирнемо све кључне аспекте овог забавног концепта, али и да проверимо колико су Војвођани заинтересовани за Евровизију. Саговорници у студију: Станко Црнобрња (редитељ и медијски експерт), Милица Церовић (кореограф) и Саша Драгић (композитор, продуцент и менаџер). Гледаоце ћемо током емисије укључити уживо међу љубитеље Еуросонга у региону, а преко нашег стручног штаба и међу највеће фанове у Азербејџану. Имаћемо прилику да чујемо професионалне утиске и ставове Марка Кона, Верице Ракочевић, Љиљане Петровић, Јоце Адамова... Уредник и водитељ: Милорад Вујков