.::. kleDo šeVi .::.

Šta ja imam od 1o1 teksta

2009-10-29T12:22:00.003+01:00

Od onomad me nema...
Tja, nagrnula sila i nevolja, a ja mlad (čuj ovo), naivan (pa čuj i ovo) i pun entuzijazma (nisam valjda ovde preterao?), goloruk odgovaram na gluposti...
Šta ću, otišle neke kolege, pa ja odrađujem i njihov posao... U poslednjih par meseci više toga se izdešavalo nego u poslednjih par godina...
Ali nisam o tome hteo...

Nedavno mi je jedan lik postavio pitanje:
"Šta imaš ti od toga što pišeš taj... to... to bre tvoje na internet?"
... sa adekvatnim podpitanjem:
"A što onda gubiš vreme??!?"

Pjahm... thmmm...

A sve je krenulo naivno... daleko pre bloggera, i wordpresa i RSS-a i ostalih današnjih lepota...
U to vreme jedan nas brat-po-str(m)uci/kolega je provalio dnevnik na mreži (iliti, u to vreme WebLog) i krenuo sa pisanijem. Nekako se to njegovo putešestvije sa pisanjem poklopilo sa nekim njegovim putešestvijem po inostranstvu, pa umesto da svima piše mailove, čovek lepo stavljao to na sajt pa mi, zainteresovani, čitali...
(Stvarno se ne sećam vremena, ali bilo je to u vreme čuvenog filmskog ostvarenja uMJEtnice Severine... Zezo se tada sa SEO pa napunio stranicu adekvatnim rečima i dobio posetu veću nego Krstarica)

Meni se zasvidela ta ideja sa pisanijem iz praktičnih razloga, u narodu poznatijih kao: tračarenje...
Vazdan nekih novosti i bisera, pa vidiš se sa ovim, pa drž priču, pa vidiš se sa onim, pa drž ponovo istu priču... pa posle petog ponavljanja iste stvari prolupaš i dosadi ti...

Kockice su se sklopile kada mi se i na poslu prerila čaša i tako je nastao prvi post: 05.09.2005...
Nakon toga bilo je još par pisanija, pa sam malo zaratio sa crnogorcima i preneo blog ovde gde je i sada...

U početku je to bio "blogčić za užu familiju"... krug prijatelja koji su sporadično navraćali... Kasnije, kako je vreme prolazilo, priča se širila... Pojavljivali su se neki agregatori, pa neki drugi servisi, pa je broj posetioca rastao u vremenu od 10ak na ~20, pa na ~30... i evo, konacno smo ovih dana na broju ~40ak stalnih posetioca...

E, sad, da se vratim na pitanje koje mi je postavljeno. Šta ja imam stvarno od toga...
Da ne filozofiram imam u suštini samo 2 stvari:

1. Vidi sliku... mislim, šta reći...

Apropo toga, izgleda da sam nekog mnogo povredio nekim tekstom (ima ih, ima), pa su mi malo pljuvali po prozoru komentarišući anonimno...

2. Eto, kad se hvalim da se hvalim do kraja: dobio sam (a i prihvatio) ponudu da pišem za jedan drugi blog. Doduše nije za široke narodne mase, već za široke programerske mase. Taj blog se bavi IT problematikom, tj. jedim delom IT-a.

Sve u svemu... mislim da ima više lepih nego ružnih stvari.

Upoznao sam (čuj upoznao, čitao i mislio o onome što pišu) mnoge drage ljude (OŠTRA SRPSKA PERA), video da nas ima koji mislimo svojom glavom...

Iako vas ne znam pojedinačno, drago mi je da ste tu. Lepo je znati da jedno (u današnje vreme i dva) solidno odeljenje dolazi na ovaj moj Odeljenski Čas.

Do 2o2-gog texta, voli Vas Vaš, nadam se prijatelj,
NoctuaForYou

Živeti

2009-08-24T14:30:00.000+02:00

"B" je došla da studira. Za osam godina, promenila dva univerziteta i nekoliko fakulteta. Dala cela dva ispita na različitim fakultetima. Lagala svoje, lagala partnere.
Od pamtiveka bila promiskuitetna. Varala jednog sa dvojicom. Nalazila nove. Varala ih sa bivšima. Mladići, starci, deca, poneka devojka.
Udala se greškom. Za trenutnog. Zbog neplanirane trudnoće.
Danas smerna gospođa u Švajcarskog sa supRogom i dva SVOJA deteta.
Ima život miran, tih i bogat.
Da može, ponovo bi učinila sve isto.

"S" je završila dva fakulteta. Na jednom magistratura, na drugom doktorat. Oduvek sanjala stabilnu vezu i podršku. Pokušavala. Trudila se. Bila ponizna, poslušna. Kako u vezama tako i na ostalim poljima.
Par puta jedva izbegla silovanje. Fizički maltretirana i psihički ponižavana.
Nikad prevara. Nikad pogled u drugog. Nikad ništa.
Svi nezadovoljni njome. Porodica, partneri, okolina. Niko ne zna zašto je nezadovoljan, ali, na kraju priče, jeste...
Danas je bez posla. Sama. Tužna. Pokušava da doktorira i na drugom fakultetu. Možda joj se onda posreći.
Da može ponovo, verovatno bi bilo isto... jer... pita se gde je pogrešila...

"N" je bila perspektivna. Lepa i pametna, tatina mezimica. Završila visoke škole koje je volela
Prvog varala sa drugim. Drugog varala sa prvim.
Udata zbog računa. Za Muža koji joj je kupio stan. Pa joj našao i posao. Muž joj kupio i auto. Muž je kupio i viknedice po inostranim brdima i domaćim dolinama. Muž je uveo i u visoko društvo sa visokim standardima.
Sada ima život miran tih. Pati. Muž se kurva kako stigne i gde stigne. Javno i bez pardona.
Stan, auto, muž i monotoni dobro plaćeni posao je drže vezanom. Situacija ubija nemirni duh.
Više ne vara, jer ne može sama sebe da gleda u ogledalu. Sada vene.
Svojim projektovanim nezadovoljstvom truje jedan dečiji život.
Da može sada bi učinila drugačije.
Kasno...

"T" je prelepa. Univerzalna lepota, po svačijem kriterijumu. I muškom i ženskom. Završila šta je volela.
Poštena, vaspitana, dobar čovek, dobar stručnjak, pozitivan duh. Na poslu je zbog lepote niko ne shvata ozbiljno.
Sve veze su suviše kratke. Svi beže od lepote sa izgovorom: "Pre ili kasnije, popustićeš..."
Nikad i nigde prevara.
Tražila normalnog. Zbog silne lepote i normalnog duha sama. Sada razmišlja o donoru. Ali... boji se kako detetu da pogleda u oči i kaže da ne zna ko ga je napravio...
Da može ponovo, verovatno bi bilo isto... jer... pita se zašto je prokleta svojom lepotom...

"I" je bila i ostala pokvarena. Udata. Otac deteta nepoznat. Prvi muž joj je bio potreban da završi fakultet. Drugi da se je zaposli. Treći da bi dobila poziciju. U drugom braku je tučena. Par puta sa prelomom. Muž je zaposlio i dok je tukao komentarisao: "Ako si njega mogla da varaš samnom, mene ćeš sa drugim!"
Svakoga vara sa svakim. Nemilosrdna. Gazi i rastura brakove. Promiskuitet isključivo sa ciljem.
Za drugo i ne zna, tako da bi, i da može, ponovo sve bilo isto.

"J" je Božiji dar. Lepa, pamentna. Brilijantna u školi, fakultetu, na sportu, u kuć, za umetnosti. Piše, crta, slika, kuva, kroji, dizajnira. Sve. Talenat za sve.
Ima stan, posao koji voli i u kome je ekspert sveckog nivoa. Partner privi je i jedini. I ona njemu. Par preslatkih i prepametnih klinaca.
Bog dao svuda obilato.
Ne želi ni da razmišlja šta bi bilo kad bi bilo ponovo...

Naravoučenije: Jebem li ga...
Nema, bato...vidi šta i kako, pa živi...
A i veruj ako hoćeš...

Vašarski seks

2009-08-11T13:30:00.000+02:00

Jeste, nema me nešto... Kriv sam, stoji.

Radilo se u ovim vrelim danima. Uvalila mi gospoda neke projekte, tj, ne neke, nego konretno jedan. Jes' jedan, ali niko se nije do sada uhvatio da ga uradi...
Ko je dežurna budala i pri tom može da odradi usran posao?
Pa zna se, noctua.

Skratili mi vreme, a rokovi su za juče! Sve bre hitno u tri lepe. Toliko je hitno da se pitam kako smo uopšte živeli bez toga svih ovih godina?!?

A kao vrh na taj kolačić, legla je i metla.
Metla?
Da. Metla kojom se čiste rukovođstva i postavljaju nova.

Ljudi, ne mogu da vam opišem kakvo je to mučna i odvratna situacija kada se smenjuje vlast u državnoj firmi.
Nagledo sam se suza, pretnji, molbi, gluposti, uvlačenja, ulizivanja, zlobe, zavisti, ma... svega...
Kao u najgoroj komediji.
Jedni su padali sa mesta od par 'iljada evara na mesto od par stotina evra. Drugi su se vraćali na svoja stara mesta, podižući sebi platu, treći su besneli što su preskočeni...

Zapanjujuće je videti osobu koja je do juče pričala: "JA SE OVDE PITAM I JA SVE ZNAM!" kako danas pita, sa pravim suzama u oku "Zašto ja nisam šef?" ili kako se unezverenog pogleda dere u, sada već bivšoj kancelariji: "JA MORAM DA BUDEM ŠEF, MAKAR U ZATVOR ZAVRŠIO!"
Ponižavajuće. Slivnik bolesnih ambicija i pogubljenih veza sa pameću.

U celoj ujdurmi, ja sam avanzovao.
Hvala, hvala... Znam šta mislite, ali nije to.
Nije zato što sam se istakao radom, o no...
U državnoj firmi niko ne napreduje radom, jok bato.
NE, nije ni politika.
Jednostavno, napravio se vakuum na poziciji, a nije bilo nikoga osim mene da popuni mesto... Pa sam prošao u celoj priči kao "kolateralna šteta".
Dobro, nije šteta po mene, ali, doduše nije ni pozicija, već jednostavno bolje plaćeno mesto...

No, šta da se radi... vašar bio, prošo... Seksa je bilo i za one koji su hteli i za one koji nisu...
što kažu naši, udarila muka na nevolju...

Nego, nisam heteo o tom vašaru i tom seksu pisati.

Htedoh o jednoj budalaštini kojoj smo prisustvovali 08.08.2009 u dvorištu crkve Svetog Pantejelmona.
Možda znate, a možda ne, nebitno, ali dan kasnije je vašar. I zgodne li okolnosti, vašar se održava baš u dvorištu crkve.
Dobro, ima prostora, zašto ne...

Mada, lično, nekako mi se ne slaže šatra sa Crkvom, ali... svuda toga ima, pa ajde... Mada, nikako ne mogu da se pomirim sa bukom koju emituju vlasnici šatora.
Trešti ozvučenje ko da je, Bože prosti, disko, a ne sveto mesto.

Inače, mi često koristimo taj park/dvorište. Veliko, ograđeno, travica, drveće, malo bazenče, idealno za popodnevnu šetnju.
I tako, inkriminisanog datuma, mi u šetnji. Negde oko 17h. Vreva, gužva, šatre se postavljaju, klinci po vrteškama, pljeskavice i pivo, igračke i majce za 100 dinara, svega...

Čuje se sa najjačeg razglasa neki hit. Neka ekstradna umjetnica arlauče nešto. U onoj vrevi mi se pričinjava da se
pominje neki seks...
Tja... Možda grešim... Ne obraćam pažnju ali jeste intriganto. Šće seks na vašar, jel?
U tom momentu zvoni za večernju Službu.

Nekako, kao da je zvono uspelo da nadjača vrevu... i u pozadini jasno i glasno se, pored zvona, probija:

"... popiću jednu na eks
pa ću da vidim da li si za seks
da liii si zaaaaaa see--ee--eeeks"

Ja zblanut. Okrećem se da vidim o čemu se radi. Ništa. Niko ne reaguje. Snajka i dalje ište seksa.
Pop Mića, kulira, ulazi da odšljaka svoj deo posla.

Jebote, jesam li ja lud ili šta? Mislim se nešto, koji god da je Bog u pitanju, božija kuća je sveto mesto u svakoj religiji i spram tog mesta mora da postoji neko poštovanje...
Ali ovo je prevršilo svaku meru...
Pa mi se onda razmota film.

Kako smo imali problema sa popovima... šta ono beše piše u Bibliji, kako i zbog čega su Fariseji proterani, šta je ko rekao na tu temu u onoj Svetoj Knjizi...

Jevanđelje po Mateju

²⁵ Teško vama književnici i fariseji, licemeri što čistite spolja čašu i zdelu a iznutra su pune grabeža i nepravde. Mk. 7:4, Lk. 11:39

²⁶ Fariseju slepi! Očisti najpre iznutra čašu i zdelu da budu i spolja čiste.

Ovde ću da stanem, da ne bih ušao u retoričku agoniju psovanja i napušivanja sveštenstva nam vrlog.
Smirio sam se.
Ako je i za vašar, mnogo je.

PS. Raspitao sam se ko je snajka što joj fali seksa: Stoja a ako mi ne verujete, evo teksta pa sami vidite.

Motivation letter

2009-07-10T15:10:00.001+02:00

Motivaciono pismo dobio malopre na mail.

Potpuno nespreman za rad pod pritiskom kao i prekovremeni rad, osim ako nije debelo plaćen. Iskreno me zabole za ciljeve vaše kompanije ako platom ne mogu da pokrijem sve tekuće troškove plus da mi ostane za malo garderobe, knjiga, putovanja, izlaske, sport i zezanje.
Funkcionišem po principu kolko para tolko muzike.
Takođe me savršeno ne zanima što ste u buli i očekujem da sve vaše zakonom predviđene obaveze izvršite na vreme kao i da poštujete sve praznike i zakonski predviđen godišnji odmor.
Sva je prilika da ću vas napustiti čim nađem nešto malo bolje.
Nadam se da ofis ne počinje s radom pre devet, jer se teško budim. Radni dan započinjem velikom šoljom dobre crne kafe pa očekujem da stoji na raspolaganju, kao i zalihe nesa i mleka koji će mi zatrebati negde oko podneva. Najdalje oko jedan ima najstrašnije da se smorim pa bi mi prijao jedan muzički intermeco, po mogućstvu Madonna ili disko haus da ujedno i odtancujem malo i razdrmam ukočene mišiće.
Komunikativan sa prijatnim i ljubaznim svetom, za drkadžije imam kratak fitilj. Psujem na nekoliko svetskih jezika, al ozbiljnu prepisku i razgovor vodim samo na srpskom i engleskom i ne proseravajte se s multinacionalnim korporativnim tripom jer vam je i to previše. To što s vremena na vreme sklopite neki dil s Bosnom i Crnom Gorom ne čini vas ozbiljnom kompanijom.

Studirao sam 100 godina i prosek mi je bedan, ali smatram da je uspeh što sam uopšte završio bilo šta u ovoj zemlji ovakvoj kakva je. Radio sam 10 godina za raznorazne i znam o poslu mnogo više nego vaš gazda/direktor. Usavršavam se stalno i bez vas jer sam radoznao i mislim da život ima smisla i bez umiranja na poslu.

Često mi se dešava da u radno vreme zapadnem u takozvani daydreaming pa vas molim da me ne prekidate naglo, možda budem usred neke genijalne zamisli. Reagujem samo na pozitivnu stimulaciju ili finansijsku. Ne gušite s testiranjima i tim HR budalaštinama. Ako se već proseravate s tim zapadnjačkim forama onda ponudite i zapadnjačku platu i uslove rada.
To što ste pohađali dva, tri seminara, ne čini vas obrazovanom osobom.

Šta ne znam, naučiću, nisam debil. I, da, postoje stvari koje bih u životu radio iz čistog entuzijazma, ali žalim što moram da vas obavestim da to nije posao koji nudite.

Iskreno vaš

Majstore, majstore moj...

2009-06-25T15:15:00.000+02:00

Auto nam je u Release Candidate stanju.
Kako?

Pa lako... Otoič, što bi se reklo u moe selo, se pokvari... Iz Stable/Final stanja pređe u RC stanje... Iz čista mira i ničim izazvano.
Nije se baš pokvario, ali, zamuckuje. Malo ga "zagušuje" kvačilo... cvili i pišti, ko da je na samrti...
Nije dobro, al šta se može...

Pošto tu Bog nešto ne pomaže, nije da neće, nego mahanika i nije resor gde se oseća kao kod kuće, jel, krenem ja u kukanje, naplakivanje i ostale radnje koje su prigodne takvoj prilici.

Normalno, Veliko Bratstvo Zgubidana moje firme, odjedared iznađe sve niške Majstore i majstore, Stručnjake i stručnjake. Ima brojeva, a svi, bre, doktorirali kvačilo, a francuze rasturaju u pola noći, bez alata...

Dooobrooo... Ajmo rednom....

Majstor prvi
------ Zvr, Zvr, Zvr, Zvr, Zvr, Zvr, Zvr, Zvr, Zvr, Zvr

- Aloooo?? Kuj e to?
- Dobar dan, da li je tu majstor?
- Ene ga, vari ogradu pa te ne čue!
- Popravlja li on pežoe?
- Ma ume ti on sve! I traktori i ašovi i ove bre... ove... što lade... ma sve popravlja!
- Dobro, hva...
- Da ga viknem li?
- Neka ću dođem!
- Ajd.
- Ajd

Majstori (od drugog pa do n-tog)
---------- Zvr, zvr, zvr...

- Koe?
- Alo, dobar da...
- Šćeš bre?
- Crklo kvačilo. Pa sam mislio da...
- Ma, može, bre, aj dođi za pola sata!
- Kolko pare?
- E, ebem ga, ti odma pare! Otkud ja da znam kolko? Će se dogovorimo!
- Pa kolko da ti ponesem? Da dođem li sa prazne ruke?
- Kako da kažem, kvačilo, onako celo, ti je od 12, 25 iljade...
- A ruke?
- Nisam ti ja skup ič!
- Kolko ruke?
- Pa... par iljade
- Bree???
- Aj može iljadu?
- Aj važi... Nego, znaš li ti da popravljaš fr...
- Ma sve je to isti kurac, italijan, nemac, isto govno, bombina tamo bombina ovamo. Aj čekam te.
- Aj čekaj...

Prepredeni majstori i servisi:
----- Zvr, Zvr, Zvr
- Halo?
- Dobar dan! Majstor (servis) taj i taj?
- Da, da. Ja sam. Kaži šta te muči?
- Kvačilo na 406ci
- Aha... Može... Radim(o) francuze.
- Pa koliko bi to koštalo?
- Znate kako, cene se kreću od 10 do 40 hiljada, zavisi od kubikaže, od godišta, od tipa motora, od...
- A Benzinac, 2001-vo?
- Pa znate kako, cene ne mogu sada da Vam kažem, moram(o) da otvorimo, da se vidi šta je i kako je...
- A koliko ruke?
- Ma to nikad nije problem... Dogovorićemo se već nekako. Gde vi ono radite?
- Molim!?
- Pa da dođete odmah, ako možete da izađete sa posla?
- A radite subotom?
- Pa zavisi GDE radite... Ako ne radite, onda i ja ne bih radio, znate...
- Aha... pa dobro, a koliko rekoste za ruke?
- Vidite, to je veoma različito, zavisi šta je otišlo, koliko je to komplikovano, koliko mi vremena treba, ja bih stvarno morao prvo da to pogledam, dijagnosticiram, a mi imamo najsavremenije mašine, pa tek onda mogu da kažem neku okvirnu cenu...
- Pa, dobro... naprimer... najgora mogućnost, sve je crklo, i sve mora da se menja... koliko za ruke?
- A gde ono rekoste da radite?
- A što je to toliko bitno?
- Pa da dodjete odmah. U kojoj firmi radite? Znate, neko ne može mnogo da se zadržava van posla... I koja je firma u pitanju?
- Ma nije firmin auto... privatni je...
- Da, da, da... razumem sad... nemožete da izađete sa posla... A gde radite?
- A KOLKO PARE ZA RUKE?
- Pa dođite da se vidimo, da procenimo zajedno...
- Ajd saću...

Ovlašćeni servis
---------------- Zvr
- Dobar dan, Verano servis!
- Dobar dan.
- Izvolite?
- Imam kvar na kvačilu.
- Samo momenat da vas prebacim u Radionicu...

Ta, ta, ta-ta, tu, tu, svir, svir...
- Dobar dan, Verano servis!
- Dobar dan.
- Izvolite?
- Imam kvar na kvačilu.
- Samo momenat da vas prebacim u Prijemno...

Ta, ta, ta-ta, tu, tu, svir, svir...
- Dobar dan, Verano servis!
- Dobar dan.
- Izvolite?
- Imam kvar na kvačilu.
- Dobro. Tip automobila?
- 406ca
- Dobro. Godište?
- 2001.
- Dobro. Dizel?
- Ne.
- Dobro. Broj motora?
- Uh... ne znam napamet...
- Broj šasije?
- Uh... ni to...
- Nema problema, samo vi pogledajte, pa se javite ponovo... A šta je problem?
- Kvačilo.
- Nema tu problema, mogu da vam zakažem za sledeći četvrtak u 11:20. Odgovara?
- Ovaj... neznam koliko to košta?
- Samo momenat da proverim...
Čuk, čuk, klik, klik
- Set kvačila... ide u celom kompletu... ne može samo delovi... cena 20 hiljada dinara.
- A ruke?
- Mi to radimo po satu.... samo da proverim koliko vremena treba za zamenu... aha...10,5 hiljada dinara.
- Znači... sve ukupno je... oko 30ak hiljada...
- Sve ukupno je 30,5 hiljada dinara. Javite mi samo broj motora i šasije i to je rešeno.
- Hoću, hvala.
- Hvala Vama. Doviđenja!

Nezvanični servis (Da ne ispadne da ih sad reklamiram, ali su na izlazu iz Niša, u Vrežini ;)
--- Zvr
- Servis, izvolite.
- Dobar dan. Imam problema sa kvač...
- Koj tip?
- 406
- Kad ga nagaziš, čuje se da cvili?
- Eee, to!
- I malo trese?
- Aha!
- Menjač treća?
- Jok, nisam primetio...
- Super. Onda nije otišlo komplet. Samo semering i lager.
- Dobro, kolko pare?
- 70eu su moje ruke. Ostalo kupuješ sam a mogu i ja da ti nabavim. Imaš na Vencu radnju gde ja kupuem, nije baš najjeftiniji, ali je najkvalitetniji. A imaš i kod Pivare najjeftinije. Pa, sad, ti sam biraj koje delove da uzmem ili da sam uzmeš... Meni svejedno.
Ali da znaš, na bolje delove dajemo garanciju. Na lošije... ništa... tako ti je kako ti je...
- I kolko, otprilike sve, mislim, bolji delovi?
- Pa, ako je ono što mislim da jeste, oko 12 hiljade. Ali dođi da ga otvorim, vidimo šta je, pa ti javim da rešiš šta ćeš da radimo.
- U najgorem slučaju, ako je sve crklo?
- Onda je oko 20hiljada. A ako ti je dizelaš, u najgorem slučaju ide 20 iljade plus 35 ijade za... (tu reče koji deo, ali ja ne zapamtih)
- A šta da radim ako nemam dovoljno pare a ti si ga već rasturio kad si gledao?
- Pa ništa... jebi ga... nemaš, nemaš... Može da stoji kod mene, tu na moj parking, dok ne skupiš lovu, a mogu i da ga sklopim, pa ga vozi tako... Ništa ne plaćaš... Mada, mnogo jeftinije će ti biti da ga ne voziš... Bolje da se ne kvari dalje... Pa kad skupiš lovu, dođeš, rešimo.
- Ok. Kad da dođem?
- Uf, uf, uf, danas imam već tri komada... hm... neću da stignem... možeš sutra?
- Mogu...
- Ajd prepodne, treba za njega jedno dva, dva ipo sata... i delove dok nabavim... računaj ga tri i kusur sati... Može?
- Može batice. Vidimo se sutra.
- Znaš gde smo?
- Ma znam...
- Ae onda ćao
- Ćao

Od juče, auto je upgrade-ovan u Stable stanje... A mi smo downgrade-ovani za 21.540 dinara...

PS. Čik pogodite koji majstor je radio :)

Budi i ti Neko

2009-06-23T11:02:00.001+02:00

Eto, malopre se nešto raspravljasmo oko posla. Dobro, ne oko posla, nego oko nekih plaćanja koje su pojedinci potpisivali...
Zapravo, nismo se raspravljali, nego su razgovarali a ja sam samo ćutao i slušao. U tih par minuta razgovora 7 (da, sedam) puta sam čuo rečenice koje sadrže reč NEKO:

"NEKO će, kad tad, da pita gde su te pare?"
"NEKO će da pozove na odgovornost!"
"Ne može tako doveka! NEKO će ga smeniti..."
"Neko na vlasti će se setiti..."
"NEKO će..." - da ne nabajam dalje...

Ajde da su to govorile kolege koje su 50to, 60to godište, pa da im i ne uzmem za zlo. Šta će ljudi, uštrojena generacija... Doduše, jesu pominjali, ali... strašno je što su u toj priči prednjačile 70te generacije!!!
Stvarno ne znam šta se do dešava u glavama moje generacije i kada i na kom putu su toliko izgubili mooda, ali brateee...

Pa mi onda pade na pamet tužno sećanje da me taj (a možda je i ta?) NEKO proganja celog života. Od kako znam za sebe, pričali su:
- Šta ako te NEKO sutra pita... ?
- NEKO će da pomisli da si...
- Šta ako neko dođe/kaže/uradi...
Svaki period i svako okruženje je imalo svog NEKOg koji je po potrebi propitivao, zapitkivao, prozivao, mislio loše, pozivao, dolazio, odlazio... ma sve radnje radio....

A da, za početak, malo JA budem TAJ JEBENI "NEKO"!
Ajmo malo 'vako:
- Ja pitam zašto smo dali 30 miliona (da, trideset!) za nešto što ne radi?
- Ja pitam zašto imamo manjak 300 (stručnih) ljudi a višak 500 administrativaca u firmi?
- Ja pitam zašto radnici moraju da dolaze na vreme a šefovi ne?
- Ja bih da znam koji bilmez je doveo hemijskog laboranta na mesto šefa referenata ekonomista?
- Ja bih da pozovem na odgovornost sve one koji usraše ovu zemlju!

Ne stvarno... Pa, hebeš mu mater, imate li, iko makar gram samopoštovanja, možda, i koji gram mozga? Cenite li vi ono što radite i ono od čega živite?
Pa dokle ćemo više da ćutimo i čekamo da dođe jebeni NEKO da reši problem?!?
Ili, jebem se blesava, ja nešto nisam u redu...?

Što neko reče, "Iako smo Srbi, budimo ljudi".

Mali čovek

2009-06-10T13:15:00.000+02:00

Budimo se i ustajemo.
- Hoćemo da se umijemo?
- Um
- Mogu ja prvo da se umijem?
- Neee
- Hajde onda zajedno.

Nosimo se do kupatila.

- Do.
- Da. Pustamo vodu.
- Doooo.
- Dobro! Evo je voda. (Prim aut: voda je DO a sok je KO)
- Pie
- Posle ćeš da piješ. Sada se umivamo.
- Ke
- Da. Peremo ruke
- Tapuuu
- Da, sapunom
- Pie do
- Pije dete vodu.
- Pravac na brisanje
- Bi
- Do
- Hoćeš da piješ vodu?
- Pie Do
- Voda?
- DOOO
- Da te spustim dole?
- Oooo :)

Brišemo se. Ruka. Ruka. Lice.
- Jesi gladan?
- Daaa
- Koliko si gladan? Da vidim?

Zeva i plazi jezik.

- Kuku, koliko je dete gladnoooo...
- Kukuu
- Šta hoćeš za doručak?
- Tupu
- Ne doručkuje se supa... Šta hoćeš drugo?
- Toootu
- Ne može ni torta. Šta ćemo da jedemo?
- Ma
- Margarin?
- Kem
- I krem?
- Daaa, daaa, daaa
- Dobro. Idemo.

Kuhinja.

- Ne bacaj hleb!
- Pau
- Nije pao, nego si ga bacio
- PAAU
- Dobro, pao je, al' nemoj više pau.
- Kepa
- Nema kečapa.
- KEPAAA
- NE MOŽE KEČAP.
- Uaaaa... AoAoAoAo...
- Ne pomaže maženje, nema kečapa.
- Kame.
- Da pustimo reklame?
- Mu
- I muziku?
- Auuu
- Nema muzike. Gledaj reklame.
- Ohhhh
- Jesi li pojeo?
- Poojo

---- Popodne

- Papa
- Idemo napolje?
- Papa Ko
- Kolima.
- Bu
- Da se igamo "BU".
- Pa
- U parkić.
- Daaa Daaa Daaa... Kobupa
- Da. Idemo kolima u park da se igramo Bu. Dođi da se presvučemo.
- NEEEE
- Ajde, molim te.
- NEEEE
- DETE DOLAZI OVAMO!!!
- UAAAAA... MAMAAAA
- Neće ti majka pomoći, moramo da presvučemo pampers.
- Pa
- Da pampers.
- Kema
- I da namažemo kremu za Sunce.
- Oooo

Presvlačenje. Jurnjava po krevetu. Natezanje. Red plača. Red smeha.

- Hajde da se obujemo.
- Buje
- Da. Da dete obuje cipele.
- Ka
- Nosimo i kanticu
- Pa
- I lopaticu.
- Kame
- I kamen
- Pe
- Idemo u pesak
- Kobupa
- Pa hoćeš u pesak ili u park?
- Pe
- Nećeš park?
- Ko
- Kolima?
- Pe
- Kolima u pesak?
- Ouuu daaa
- Jel ti to mene zajebavaš?
- Daaa
- Jel ti mene nista ne razumeš?
- Da

I tako teku naši zemaljski dani. A ja sam ovladao jezikom malih ljudi.

PS. Nagradno pitanje glasi: Šta znače reči: Keo; Go; Kima; Ava; Kopute i Pajooo?

Veliki servis

2009-04-22T15:00:00.000+02:00

...
Još me bude misli lude,

Još za tebe pitam ljude,
...
Džej Ramadanovski

Strah me je.
Vrtim se po hodniku.
Novembar 1990. Sneg. Hladno. Meni nije. Verujem da imam temperaturu. Proliv i groznica su me već prošli.

- Ajde, uđi!
Ušao sam.

- Raskomoti se.
Skinuo sam jaknu. Okačio na čiviluk.

- Dođi.
Ušao sam u manju prostoriju.

- Sedi i obuj ovo.
Seo sam. Natakao sam nešto belo na kanađanke.
Stolica. Nova. Nema rukohvate.
Pokušavam da sednem u polu-sedeći-polu-ležeći položaj. Neudobno.

Prekrivaju me nečim belim. Čaršav? Peškir? Ne znam, spremam se da se onesvestim.
Ekipa se priprema. Njih troje plus sestra.

- Zini.
Ubod. Ubod. Ubod. Ubod. I tako 12 puta. U jezik, takođe.
Tada nisu bile u upotrebi insulinske igle. Osećam svaki probod. Čini se, osećam zid igle.

Trne vilica.
Usta puna pljuvačke. Ne mogu da gutam. Okus krvi.

Spušta se stolica. Više ležim. Nemam za šta da se uhvatim. Strah.
Prekrivaju glavu. Više ne vidim ništa. Slušam okolinu. Kreću se.

- Probali smo kupus. Nije još speman.
- Naša paprika dobra...
- Sestro, sisaljku...
- Moj kafiol nije uspeo...

Osećam otvaranje usta. Drže me za čelo. Pretpostavljam da vuku vilicu.
Unezveren sam.
Kretanje i lagana konverzacija. Opuštam se malo. Puls, prihvatljivih 150.

- Sestro, testeru.
Strah. Puls 200. Šta testeru??!

- Ako ti je loše digni ruku...
Ne mogu. Paralisan sam. Panično kolutam očima. Belo. Vidim samo onaj beli pokrov, peškir, ili šta je već.
Spustim pogled pored nosa. Između nosa i onog peškira otvor.
Vidim svoju usnu.
Razvučenu.
Osećam po nogama neke kablove.

Tiho bzzzzzzzzz.

- Sestro, pojačaj radio.
Džej Ramadanovski.
Urezuje se u sećanje. Zanavek.

Čujem glasnije bzzzzz.
Vidim samo svoju krvavu, donju, usnu... i bele rukavice. Testera seče moju kost.
Nema bola. Samo strah.
Suza kreće. Druga za njom.

Strašno je čuti rezanje sopstvene kosti.

Tišina. Užurbani su. Osećam tenziju u vazduhu. Plačem. Od užasa.

- Konci.
- Sutra idem da kupim onu bluzicu.
- Ovo je moglo da bude čupavo...
- Onu što pričaš već mesec dana?
- Drži ovde.
- Da, tu. Mnogo mi se sviđa.
- Sestro, spremite sledećeg... za jedno pola sata...

Umor.
Bol je došao kasnije.
Stah je postojao i ostao.

U Boru, oralna hirurgija. Mislim da je ta operacija bila apikotomija, aprikotomija ili tako nekako... Za ekipu običan radni dan... Za mene... Eh...

Ovih dana sam bio 5 puta na vađenje. Razno korenje.
Umor. Stah i bol.
Šta ću kada imam očajne zube... Toliko puta popravljani da više nema šta da se popravlja...
Neke stvari se moraju srediti... a ja se i dalje PLAŠIM zubara.

Postoji li sigurnost podataka kod nas?

2009-04-09T12:24:00.001+02:00

Obećao sam pa da nastavim temu.
Zamislite sledeću, sasvim realnu, situaciju:

Osoba je završila neki od fakulteta vezanih za računare.
Tokom studiranja, ta osoba, ima dvadesetakak "kontakta" (Kontakt = Cimeri, kolege sa fakulteta, društvo iz srednje/osnovne škole, društvo iz ulice...) koji su, takođe, završili neke škole i sada rade.
Nakon završetka studija, osoba uvek radi u struci. Za svojih 10ak godina radnog staža je promenila nekolicinu firmi.
Na svim pozicijama, u svim firmama, zbog prirode posla, osoba ima pristupa svim informacijama u elektronskom obliku.
"Kontakti" takođe rade u struci i imaju pristupa informacijama u elektronskom obliku.
Osoba je u braku i ima decu.
Osoba, povremeno radi i na privatnim projektima.
Osoba je... (Upisati, po svom nahođenju, bilo koju karakteristiku: frustrirana, nezadovoljna, kompleksirana, neodgovorna, zaboravna...)

Za potrebe ovog primera, zamislićemo, takođe, da je ta osoba radila kao administrator baze podataka (DBA) na svim poslovima u svim firmama.

Hajde da nabrojimo (mimo hronološkog reda) i firme u kojima je radila.
Npr. Univerzitet, Telekom (a može i Telenor, VIP, sasvim svejedno), Bolnica i na kraju Kreditni biro (ili kako se već to zove. Zapravo, to je ona institucija koju sve banke pitaju da li je klijent kreditno sposoban i gde se slivaju sve informacije o kreditima).

Recimo i to da "kontakti" rade u EPS-u, PTTu, nekom od VELIKIH marketa, Opštini, SUPu... (nabrajati sve ono što Vam je zanimljivo)

Pre početka glavne priče evo još nekih, opšte poznatih informacija:

Sigurnost podataka. U našim firmama, najviše u državnim, je na bednom (čitaj: Nikakvom) nivou.
To ide dotle da ljudi koji odu iz neke firme imaju aktivne ključeve, znaju lozinke za alarme, protiv-požarne alarme, poznaju portire/čuvare... i mogu da uđu u svoju bivšu firmu kad god požele...
Da ne pričamo o tome da je Administrator B O G koji ima pristup svemu i može sve. Nažalost, to važi i za one administratore koji su otišli iz firme! Njih često zovu da pripomognu kada se desi problem iako nisu u firmi...
BackUp. Svaki DBA to radi. Pravi rezervne kopije. Često se desi da neka kopija završi na nekom CDu/DVDu/USB disku administratora... Bez ikakve namere zadnje namere...
Ljudi iz "branše" se poznaju, čine jedni drugima, pomažu se i razmenjuju iskustva. Često, "upadaju" u tuđe projekte da bi pomogli, posavetovali, rešili problem u cilju poštovanja zadatih rokova.
Često se dešava da, posle takvih aktivnosti, osobi koja je "upala" kao ispomoć, ostane ceo kod projekta... naravno, bez ikakve zadnje namere...

Sad počinje teorija zavere:

Osoba sa početka posta, na osnovu toga što poznaje dovoljan broj ljudi (stavke 1 - 4, stavka 7) koji su na odgovarajućim mestima (stavka 5, 7) može u kratkom roku da "sakupi" sve o Vama!

Uzmimo na primer samo sledeće baze podataka do kojih imaginarna osoba iz posta može da dođe:
PTTa, Mobilni operateri, Banake, EPS, Opština, Univerzitet/Škola, Bolnica, Velikih trgovina, možda SUP/MUP, Turistička Agencija...

Onda, postoji nešto što se zove OLAP. { Olap je - da totalno banalizujem: smešate babe, žabe, automobile, kape, jabuke i prehlade. Onda kažete računaru, nađi mi zavisnosti...
I on nađe... koliko baba ima žabu za ljubimca, nosi feredžu i autom ide da kupi jabuke u velikom marketu kad ima kijavicu!}
Sa njim, možete da vidite neke nepovezive stvari... da nađete veze u moru nepovezivih podataka, da uočite pravilnosti...

Ako pogledamo tačku 8 rađaju se strašne ideje... Možda je osoba maltretirana od strane šefa. Možda je iskompleksirani frik koji želi svima da se osveti... možda je frustrirana izgledom i hoće da napakosti onoj drugoj osobi koja odbija vezu... možda...
A ako pogledamo tačku 5 pada na pamet i ideja, možda MORA da uradi tako nešto jer ga Neko ucenjuje... preti porodici...

Naivni će pitati: A šta da uradi sa svim tim?

Pa da otkrije (proda?) Vaše podatke, Vaš život!

Naivni će opet pitati: Pa šta ako neko zna moje podatke?

Hmmm... :)

Možda i nije toliko strašno što zna podatke... strašno je što može da otkrije navike. Koliko trošite, koliko zarađujete, kako živite, sa kim ste u kontaktu, šta radite... sve o vama...
Uzmimo najbeznačajniju stvar: Ako neko zna šta volite (šta kupujete), potrudiće se da vam "uvali" sličnu robu... nesvesno ćete trošiti više...
A šta ćemo ako neko zna nešto malo više o Vama, pa može da Vas "proziva" po medijima, da Vas možda i uceni, da malo manipuliše Vama, da...

A kako se naša država bori protiv takvih scenarija?
Koliko je meni poznato, ova država se ne bori uopšte za realnu sigurnost podataka... uglavnom se oslanja na "miran san" radnika, moralnu etiku, i ostala pomoćna sredstva.
Bože, daj da grešim.
U državnim preduzećima, ako i ima DBA, plaćeni su mizerno (a videti i opšte poznate informacije). Zakon je rastegljiv. Mislim, nije rastegljiv, nego ga se niko ne pridržava... Može a i ne mora...

Neprijatno, a?

PS.
Ovaj post (zapravo, tema) je inspirisan činjenicom da sam, migrirajući sa jedne na drugu maxinu, našao u svom BackUp-u, informacije koje, po prirodi stvari NE BI SMEO da posedujem. Jebi ga, ostala baza od nekog davnog projekta za turističku agenciju...

Stare niške mangupske izreke

2009-03-27T14:30:00.000+01:00

Jesam obećao drugu temu za sledeći post, ali ovo mi je stiglo na mail, pa ne mogu da odolim. Ima poznatih, ali ima i tako dobrih...

Živi roditelji - mrtav kapital
Stra' lojze čuva
Lako s'tuđu patku kroz koprive
Na kraj se ciganče davi
Žalio se tatku što mu jebao majku
Ko batinu nosi, tri jezika priča
Od govna pitu ne mož' napraviš
Bolje kilometri u noge, nego santimetri u dupe
Kog je voda nosila i uzvodno lako pliva
'de lubenica prođe, teško šljiva zakrpi
Ćuti ko pička i pravi se gljiva
Ko s' decu spava, pišan se budi
Za budalu uvek ima pos'o
Kog jebaše, njemu i ostade
Pojeo medved muvu
Kuma dala, pa uzela
Kome je jebanje suđeno, njemu gaće same padaju
Puno babice, kilava deca
'oće se jebe a da mu ne ulazi
U tuđega tatka pogolema patka
Dva'es' po tuđu guzicu ništa ne košta
Tatko na jaganjci
Crne cipele i tvrd kurac ne izlaze iz mode
I nad jačeg ima jači
Jedino udovica uvek zna kude joj je muž
Ko da ima zmije po džepovi
Da je svuda ko oko muda, gaće ne bi trebale
Mala bara velike aždahe

Postoji li sigurnost informacija?

2009-03-25T15:13:00.001+01:00

Pažnja: text je na granici zakona!

Konačno sam završio migraciju. Mislim, dobio sam novu maxinu na poslu pa sam se "selio" sa stare... A joj smora...

I tako, čekajući da se kopiraju pojedine stvari, kako neke "operativne", tako i raznovrsni BackUp-ovi, svašta sam našao na svojoj mašini... Pa me sve te informacije potaknu na razmišljanje.

I tako... dokon um je, zna se čija, igračka, a meni padne na pamet jedna... jedna... khm... pa zovimo je: teorema o "sigurnosti"^*...

Kad kažem sigurnost, ne mislim na viruse, spam, vrhunske hakere, pedofile i FB, i slične stvari sa kojima se susrećemo ovih dana...
Mislim da sigurnost podataka od "curenja". Mislim na faktor "običan čovek", programer, sys admin i slično...

Kao uvod u priču o sigurnosti, nameće se jedno, naizgled, nebitno pitanje:

Koliko vredi sve ono što ste uradi do sada u svom poslovnom životu?

Ne, trenutno, ne mislim koliko ste naplatili... ne mislim na novac...

Mislim koliko taj rad ima neku upotrebnu vrednost u stvarnom životu, u poslovnom procesu, o tome kako neka firma/osoba ne može da radi svoj posao bez vašeg rada... I mislim na vrednost informacija kojima barata ta vaša aplikacija (desktop, web, baza...)?

I sad, zamislite, da se pojavi lik (firma, organizacija, ko god) i ponudi da otkupi sve podakte kojima vaše aplikacije barataju. Ne kod, ne aplikacije, nego P O D A T K E... informacije...

Normalno, pretpostavljam da imate pristup svojim aplikacijama, a možda i tuđim^*... Čak i da nemate više pristup, verovatno imate neki zastareli BackUp, neko "inicijalno" punjenje informacijama u svrhe testiranja u realnom okruženju...
Možda, trenutno održavate svoju aplikaciju...
Ako ste poslovali na srpskom tržištu, verovatno imate i neki "tajni ulaz", a?

E, sad je momenat da se setite koliko ste i uz koje muke naplatili taj svoj rad... I vredelo li je to truda?

Sasvim logičan zaključak se nameće sam:

Za koliko bi prodali sve informacije iz svojih aplikacija?

Nije bitno kome, nije bitno u koje svrhe, bitan je stav:

Da li bi prodali informacije i za koliko?

Ili još gore (ako ste neki admin): Za koliko bi bili spremni da zažmurite na jedno oko da neko "virne" u informacije a da vi "ne primetite"?

^* O razradi teoreme više u sledećem postu...

19:15

2009-03-12T15:55:00.002+01:00

Sedam i petnaest, tabla eurokrema, Dvojni-C i...

... uživanje!

Neko mi je davno poslao ovu sliku...
Danas sam je pronašao...

Ako je se sećate... eto... seta, a?

A ako je niste upamtili ili je prvi put vidite ili... Ma, onda vam ionako ništa nije jasno...

PS. Ko je ono beše prvi put upotrebio smailije???

Pljačka preko računa II put - RTV pretplata

2009-03-06T12:10:00.000+01:00

Obećah nastavak, u komentarima, pa da se nastavim, jel...

Da se odmah razumemo, ovo nije poziv na bunt, građansku neposlušnost, neplaćanje računa, izbegavanje zakona ili šta-ti-ja-znam-već-čega...
Ovo su jednostavno činjenice sa kojima živimo. I koje plaćamo, jel...

Malo sam se (čuj malo... gde malo... dobrano sam pročešljao probematiku) raspitivao naokolo i došao do nekih informacija.

Dug zastareva nakon godinu dana.
RTV pretplata se plaća preko računa za struju.
Na računu za struju nema žiro-računa, pib-a i ostalih informacija RTS-a, već samo distribucije.
Prvo se podmiruju obaveze za struju, pa tek onda za RTV pretplatu.
Prilikom "preplaćivanja" računa za struju, samo prvi put se pare prebacuju RTSu, svaki sledeći put ne!!! (barem je ovako u Nišu... za ostale distribucije ne znam...)
Utužuju se samo redovni platiše struje (dakle, oni koji redovno izmiruju račun za struju!!!) dok oni koji su dužni za struju, se sudski NE (i neće - vidi prvu tačku! ) gone za plaćanje.
Kada se u banci pravi "trajni nalog" za automatsko plaćanje računa za struju, banka postavlja pitanje da li želite da plaćate RTS (AIK Banka u Nišu)!?!?
Ne postoji mogućnost da se (pa sve i da je "obična" uplatnica) plati SAMO RTV pretplata u pošti, banci i šalterima distribucije!!!
Na računu za struju nije iskazan PDV za RTV pretplatu (računi koji se štampaju u Nišu)!!!
I distribucija i RTS vode evidenciju o uplatama za RTV, ali se sravnjavaju periodično, pri čemu RTS šalje distribuciji ispravljeno stanje.. (?!?!)
Do sada niti jedna finansijska inspekcija (iako ih je bilo dovoljno mnogo!) nije kontrolisala tok novca na relaciji distribucija - rts...

Dakle, opet da se razumemo, ovo nije moje mišljenje! Sve ovo navedeno su PROVERENE činjenice koje važe na jugu Srbije!!! A lično verujem da važe u celoj zemlji.

Takođe, postoje tu i neka prebijanja i kamaćenja među firmama koje učestvuju u toj papazjaniji (da ne kažem neku težu reč). Šta mislite, da distribucija za dž deli tuđe račune? Ili da banka/pošta ne uzima procenat od transakcije za plaćanje struje (a samim tim i RTV pretplate)? Aha...
Ali to nije baš tema ovog posta, tako da u to neću zalaziti.

E, sad, prevedeno na "govorni srpski" imamo sledeći scenario:

Kupujete na kiosku novine (zna se cena, pdv, računi, sve...)
Uz novine, TREBA da platite i kikiriki (zna se samo cena, PDV pretpostavljamo da postoji). To saznajete tako što pogledate u fiskalni račun i vidite još jednu stavku (ali nije izražen PDV)!
Prodavac vam dozvoljava da platite samo novine iako na računu postoji i kikiriki koji ne morate da kupite ako nećete.
Ukoliko ste se pretplatili na novine, onda vam poštar donosi uredno na kućnu adresu novine, i ukoliko to želite, i kikiriki... ako nećete da grickate ništa dok čitate novine, dobijete samo račun za novine.
Uvoznik kikirikija će vas možda tužiti što niste plaćali kikiriki koji ste možda, a možda i ne, kupili samo ukoliko ne kupujete novine "na recku"
I onako, za kraj, ako uspem da zeznem prodavca i ne platim mu kikiriki za godinu dana (a možda i novine, zašto pa da ne?), onda zakonski nisam ni obavezan da plaćam taj dug...

Dakle, može li iko da vidi ko tu koga... ?

U celoj priči, koja je, da se ne lažemo, izuzetno zamršena, a čini mi se i pomalo protiv-zakonita, ne može se sa sigurnošču reće ko, gde i kad plaća PDV? I ono što je najbitnije, da li to uopšte radi?

Da li je to distribucija?
Da li je to RTS?
Da li su to i distribucija i RTS?

Molim Vas, nemojte mi samo reći da, ako se ne vidi račun i iskazan PDV, ne znači da ga nema... mislim... stvarno... molim Vas! Svi mi vrlo dobro znamo da u načoj zemlji srbiji važi pravilo da TREBA da se pridažava(mo/ju) zakona a ne da MORA da se pridžava(mo/ju)!!!

Slažem se ja da sam možda nesretno dao naslov postu, i da se ne radi tu o plačkanju PREKO računa... ali niko ne može da me ubedi da tu nema plačke!

Pitanje je samo ko koga plačka?

Ili još bolje pitanje: Ljudi, šta mi uopšte plaćamo i kome bre??

Jedna zabluda oko našeg simbola

2009-02-21T10:15:00.001+01:00

Često sam (a i svi mi) u prilici da slušam rasprave "stručnjaka", "istoričara" i "političara", kako uživo, tako i preko raznih medija.
Više mi se smučilo. Naročito jedan detalj mi konstantno para uši: ŠAJKAČA.

Sa jedne strane (one "naučne", jel) stalno se čuje: šajkača, pa šajkača, pa simbol Srbije od pre ameba... A sa druge strane... sećam se nekih detalja od ranije, dok je škola bila Škola.

Bukvar (doduše iz 1980te. Novije nisam video...)

Druga strana je slika Vuka S. Karadžića (na prvoj je onaj, sa ledenim pogledom čita knjigu...). Čovek nosi FES!

Istorija (udžbenici iz 1985-1990)

Tamo, jeste da je bilo relativno malo o srpskoj istoriji, ali moglo se što-šta videti a i pročitati. Recimo, nači ustanci i Miloš Obilić. Gle čuda, i on nosio FES neko vreme.
Pa onda su se tu sretali razni naši junaci i njihovi podvizi, i pored nekih silnih datuma i bitnih lokacija zalutala sličica Hajduk Veljka... Oooo, gle čuda opet, i on nosi FES.

Umetnost

Naši slavni slikari i umetnici su uglavnom izuzetno obrazovani ljudi i umeli su za svoje slike da urade prethodne pripreme. Navešću samo par primera:
Paja Jovanović: Zbor ustanika u Takovu 1815
Paja Jovanović: Mačevanje
Stavan Todorović: Hajduk Veljko na topu

Pa onda, narodna pesma: "Crven fesić". Što bre negde ne napraviše pesmu "Zelena šajkača, mamooo..."?!?

I tako da ne nabrajam dalje...

Obzirom da mi istorija nije baš jača strana, ne budem lenj i potražim u štampanoj literaturi (enciklopedije, i "nepristrasne" istorije). Ono što je najpribližnije "istini" (istina pod navodnicima, jer, znamo da istinu pišu pobednici) je opisano na sledećom linku: Šajkača. Obavezno pročitati, ali obavezno!

Citiram ključnu rečenicu:

"Нова униформа се није допала владару Фрањи Фердинанду те је урађено ново решење а постојеће већ сашивене унифроме је купила Србија у четврт цене."

I tako... naš simbol (a ako se dobro sećam i jedan od simbola jedne, sada već ne tako jake i popularne političke stranke) je baziran na tuđem ukusu? Na našoj škrtosti? Na... laži? Na... nemarnosi i neznanju?

PS.
Naravno, na temu nacionalne nošnje i kapa, može se na mreži naći mnogo tekstova i rasprava. Naročito oko crnogorske, hercegovačke i ličke kape, ali u biti, zar se sve to ne vuče korene iz turskiog fesa?

Pljačka preko računa

2009-02-19T10:10:00.000+01:00

Ovih dana stigne račun za kablovsku.
Lepo. Čuj lepo, idilično.
Čovek doneo na vrata, nikog kod kuće, i otišao.

Tako poslednjih godinu, i nešto jače, dana plaćamo kod onog ko raznosi te račune u Jotel-ovo ime. Ranije smo bili na SBB. Isto su i oni veoma ažurni u podeli "računa". Pa smo se preselili i dobili u nasleđe Jotel.

I tako to teče divno i fino sve dok ja ne odem u PTT da platim i taj račun. Ko za inat, nešto ne radi kako valja u PTT i snajka za šalterom naplati račun za PTT ali ne može "račun" za kablovsku.
Kaže ona meni nešto u stilu:

Š: "Trenutno ne mogu da primim uplatnice."
Ja: "A... ovaj... račun za telefon?"
Š: "To je račun."
Ja: "Pa... mislim... i ovo je račun za kablovsku."
Š: "Ne, gospodine, to je obična uplatnica. A ono je bio pravi račun."
Ja: Gledam je zbunjeno i zblanuto... ne kapiram definitivno.
Š: "Znate, to što bi sad platili je isto kao kad bi poslali nekome novac. A PTT račun za telefon je kao da ste u drakstoru kupili hleb pa dobili račun."

Meni se pale sijalice. One da sam ukapirao.

Pa lepo zagledam. Jes tako je. Žena je u pravu. Ja držim u ruci najobičniju uplatnicu (NALOG ZA UPLATU) sa unapred popunjenim poljima.

Vidi, vidi čega su se gospoda dosetili.

Kada plaćaš račun (dakle FISKALNI račun) u njega je uračunat i PDV. Ili prostije rečeno, tačno se zna:

šta plaćaš
koliko košta jedinica mere toga što plaćaš
koliko jedinica mere pazariš
KOLIKI JE DEO koji ide Državi!

Znači, još banalnije, kablovski operateri KRADU državu!
Ono što Jotel i SBB dele kao "račun" je ustvari obična uplatnica kojom se uplaćuje novac. Nigde specifikacije šta ti to plaćaš, koliko to košta i koliki je PDV!

Ako se pozabavimo elementarnom matematikom (koliko košta "pretplata" kod provajdera * broj korisnika * PDV%) vidimo koliko mesečno neko strpa para u džep...
A možda i plaća PDV paušalno... ne znam... samo se pitam...

Ono što priču čini zanimljivijom je činjenica da je SBB konkurisao, a ako sam dobro upućen, i dobio, neke stvari na nacionalnom nivou...

Ili uzmimo još strašniji primer: RTV pretplata.

Ja se stvarno ne razumem u pravo i zakone, ali... zar ne bi trebalo da dobijamo RAČUN za to? Ok, možda je to Servis, ali... zar za to ne treba i PDV?

Ono što je najstrašnije u celoj priči je igranka oko tekućeg računa. Hipotetički gledano... mislim da svaki privredni subjekat mora da ima i neki žiro račun, tekući račun ili bilo koji drugi račun preko koga bi išlo plaćane...
Mislim, čisto u praktične svrhe... neko bi hteo da plaća tu RTV pretplatu trajnim nalogom u banci, ali ne želi da plaća preko struje jer se, recimo, tuži sa Distribucijom...

Ako uporedim prvi i drugi primer dolazim do zaključka:

AKO ME VEĆ DRŽAVA PRAVI BUDALOM, ŠTO PA DA ME NE ZAJEBAVA PRIVATNIK?!?
I to po zakonu...

A se onda zapitam, da li su ekonomisti budale pa ovo ne vide... ili... šta radite to lude jedne??

U sledećem postu: Srpski simbol?

Laž(n)i BRE(nd)

2009-02-10T09:15:00.001+01:00

Često sam na blogovima čitao a, u poslednje vreme, i u razgovorima čujem, o srpskim brendovima...
Pa dobro... nisu baš brendovi, ali... nemam nekog adekvatnijeg naziva. Proizvodi zvuči... neodgovarajuće...

Pa, onda, pošto me Bog dao blesava, razmislim o tome i...
Ne znam šta da kažem... ili sam ja stvarno lud ili nešto tu ne štima...

Evo samo nekih od "lažnih brendova" koje mi paraju uši:

"Dunjevača"

Lično preferiram rakije. Naročito te voćne... Probao sam ih skoro sve. Neke su užas i žali-Bože-para, a neke su stvarno pitke. Da ne navodim ovde proizvođače, ispašće da ih reklamiram.
A baš sam se bio navukao na istu...
I onda, u razgovoru koji se često povede u društu, otvoriše mi ljudi oči. Nešto tu nije kako valja jer bi bilo: Srbija međ' dunjama...
A znamo dobro da je Srbija međ' šljivama, zar ne?

Gde god da svratiš, u koju god kafanu da naiđeš, čuješ: "Ne da imam domaću dunjevaču... !". Ajde?!?

I ko je tu lud a ko dodaje veštačku aromu???

"Originali i originalna roba"

Navešču samo par primera, komentar i objašnjenje... nije potrebano.

Prošle godine, početkom jeseni, natrčim ja na stari Levis 501 u Podzemnom. I to u "ovlađćenoj" Levis prodavnici. Cena? Ma, prava sitnica...
Posle nekog vremena, čujem od naše čistačice koja valja robu iz Novog Pazara, da je prestala da radi "na malo"... Sad dobalja robu buticima isključivo...
Na listi korisnika njenih usluga je i pomenuta "ovlašćena" radnja...
Mislim... original, a?
Sad za Novu Godinu tražili smo neke ukrase za jelku. A gde ih tražiti? Pa naravno, među Kineze! Nema čega nema... Nađosmo mi i to.
Kad, imam šta da vidim: u kinesku radnju (Niš, Azija Centar, 29.12.2008) ulazi jedan vlasnik niškog butika koji "pouzdano" prodaje samo originale... i to po paprenim cenama....
Vadi svežanj novčanica i plaća. Kineskinja vadi robu: par kutija dukseva i par kutija jakni. Pada dogovor za sledeći put: par kartona markiranih trenterica! Svejedno koja marka samo da su markirane...
Mislim... originali, a?
Prošle nedelje, mi u Tempu. Velika nabavka mesečnih potrepština. Pored nas, na kasi, vlasnik "Super Marketa" u našem kraju. On gura jedna kolica sa šećerom, brašnom i uljem. Iza njega, supruga mu, gura kolica sa "sitnicama"...
I tako... ne mislim...

Privatni fakulteti

Da nije žalosno, bilo bi smešno.

Pre četri, pet, a možda i više, godina žalila mi se majka jedne moje školske drugarice: "Niko moju ćerku neće da zaposli!!! A ona je DOKTORIRALA ekonomiju!"
U jebote... sećam se da je napustila studije ekonomije... bil joj težak faks... a sad... doktor... Hmmm... Starim... Zaboravljam... Gubim se, izgleda...
Kad, ono, ispade da je doktorirala na MegaTrendu...
Ajde...
Ovih dana sam je video u jednoj banci. Radi kao referent. Trebalo bi uskoro da napreduje, za nekog šefa. Čim "dosavlada posao".
Vidim ja da se ceni taj fakultet među privatnicima...
Pre par godina, prisustvovao sam spremanju matematike za ispit na "privatnom fakultetu".
"Sabirak menja znak i postaje negativan" - objašnjava kolega
"Šta ti je to sabirak?!?"
Osoba je iz prve položila Matematičku analizu, po ceni od 150eu, i dobila desetku sa pohvalom da je najbolje spremila ispit od svih kandidata!!!
Samnom u vojsci je bio asistent na, tadašnjem, BK univerzitetu (postoji li to još? radi li to?). Pričao mi je kako funkcionišu: od svih "studenata" naberu pare. Ako u generaciji postoji neko ko je stvarno, ali stvarno dobar, pokupe ga i pošalju u svet, da stvarno nauči biznis. Kada se vrati šljaka kod njih. Mora da se vrati. Takav je ugovor da nema tu mnogo mesta za zajebanciju...
I kad mi se pojavi neki rukovodeći organ koji je dobio 7 stepen za par meseci, a doktorat za godinu dana ja ga, lepo, pošaljem u $%&/#$... sa sve njegovim znanjem.

"Domaća kobasica (meso, i sl.)"

Može biti da grešim, ali... kad pročitam novine vidim silne natpise tipa: "Uništen stočni fond u Srbiji". A na rafovima gledam sve više i više proizvoda, što bi se reklo meso-based. Hm...

Opet novine i opet naslovi tipa: "Bela kuga" i "Propadaju poljoprivrednici". A ovamo sve veći i bolji asortiman domaćih proizvoda od mesa.

Kažem, može biti da grešim, ali, prostom logikom vođen zapitam se ko, bre, to čuva tolka grla stoke? A i gde ih čuva?

"Računi"

O sisemskim mehanizmima za pljačkanje (tzv. račun) u sledećem postu.

Felne i žene

2009-02-02T11:00:00.001+01:00

Opake su to stvari.

Napomena: Post je pun explicitnih izraza i nije za... ma da... taj tekst ste već pročitali. :)

Glavnog lika ste već upoznali.
Šta da kažem, život nas je fizički razdvojio. Ali, čujemo se. Ne baš često, ali smo u kontaktu. Naši razgovori su tolstojevske prirode. Traju dok ne prečešljamo sve sitnice iz života. Naravno, prošarani su toplim izlivima hard-core terminologije.

Telefonski razgovor od pre dve godine:
...
C: "Sređujem kola, jebem ih pa njih.."
ja: "Šta više sređuješ, paore jedan?"
C: "Mama ti paor, ofarbao sam ih."
ja: "Što si, bre, farbao? Dobra ti bila i ona farba!"
C: "Sad izgleda jebački, metalik! Ribe se smrznu kad ih vide."
ja: "Ti si bio i ostao budala..."
C: "Na jedi govna, pička ti materina!"
ja: "Idiote jedan, nemoj posle da mi kukaš kako nemaš pare a ovamo si prso za farbanje!"
C: "A u pičku materinu, ja sam naj-jebač!"
ja: "Jao, seljačino, akuzativ! U pičci materinoj! Dokle bre više da te ispravljam!"
C: "U dupence li te, ti će mi kažeš nešto, za tebe sam rektor srpskog..."
ja: "Za mene si samo ćelavi banderaš! I nepismen pride..."
C: "Kurcu jedan, ne seri više. I kupio sam nove ALU flene."
ja: "Kolko pare to čudo?"
C: "150eu komad"
ja: "Šta si bre ti kupovao? Felne za avion? Bože budale?!? Odrali te pa te otkinuli."
C: "A u kurac, ne da su dobre! Po narudžbini. Boli glava!"
ja: "Mene boli glava od tolke cene... Pa koji će ti to moj?"
C: "Pičke se pale na to! Sad ću se otkinem od jebanje!"
ja: "Jes, jes... oće to... sve ako ti supruga ne dozvoli..."
C: "Kurac ti se osušio, da Bog da! Ne uriči me, mamu ti!"
...

Teleonski razgovor od prošle godine:

...
C: "Ma u pičku materinu..."
ja: "Dativ, u pičci! Dokle bre da te..."
C: "Ne jedi govna, prošli put bio lokativ! Šta sad sereš sa..."
ja: "Ti si nepismen! Nije lokativ nego genitiv! I mogu da kažem šta oću! Nema ti to da razumeš. Znaš li ti uopšte kolko padeža postoje?"
C: "Na sedam kurca te nataknem!"
ja: "Tolko padeža samo Srbi razlikuju, a u Rusa ih ima..."
C: "Ne jedi govna bre, jebem te pa tebe!"
ja: "U silan si mi ti jebač, nego, kako idu ribe?"
C: "U kurac... slabo nešto!"
ja: "Pa jes... teško je to kad si oženjen i imaš decu... ne biva... a i ne diže ti se..."
C: "Majke mu ga, bi ja, al nemam pare..."
ja: "Koji će ti pare? Imaš lud auto, jebačke flene... Kolko si recke samo na felne upisao?!"
C: "E, cimeru, da ne veruješ! Ni jednu!"
ja: "Kako bre? Pa ti reče na metalik i alu felne, same se skidaju?!?"
C: "Jok, kurve jedne! Nijedna nije dala!"
ja: "Kurve a ne daju!?! Budalo, nauči da koristiš mozak kad pričaš!"
C: "Mrš bre! Reko ti da nemam pare..."
ja: "Pa nije ni čudo, kolko si para dao u taj jebački auto, mogo si bre vikendicu da napraviš!"
C: "Majci mu ga, a, pogodi li? jedva se očitavi od dugovi!"
ja: "Kakvi dugovi pa sad??"
C: "Ma znaš li kolko sam se zadužio samo dok sam sredio auto?!?"
ja: "Govedo jedno, ti stvarno nisi normalan? Zadužio si se da bi kupio felne???"
C: "Ma kurac moj felne. I za farbanje, i za servis, i za klince stvari i zimnica..."
ja: "I tolko pare a nigde seksa, e bre... i gde ti je sad taj auto? Što ga ne prodaš?"
C: "Ne mogu... sad ga žena vozi..."
ja: "I ona sad skuplja ribe, a? A i frajeri nisu imuni na felne..."
C: "More, mrš mamu ti jebem!"
...

Telefonski razgovor ove godine:

...
C: "Mani me, nemam pare, pizda mu materina!"
ja: "Pa nemam ni ja al ne kukam tolko. Idiote, bitno da si zdrav i lud"
C: "Ti si lud i zdrav, a ja moram da prodam auto, mamu mu!"
ja: "I bre? Tolko li je opasno?!"
C: "Nije tolko, nego ova moja žena, majke joj ga pa njoj, neće da vozi više auto! Kaže felne šljašte!"
...

Pušači su...

2009-01-29T11:21:00.003+01:00

$%%$#%$

I to najveće!

Da se razumemo ja JESAM pušač. Barem još uvek. Zapravo to kod mene varira. Od nepušača koji ne zapali par meseci, preko periodičnog pušača, koji pali jednu u par dana, do pasioniranog ovisnika koji puši paklu dnevno. Zavisi od prilike i situacije.

Ali... uvek se trudim da ne budem SVINJA!

Kod nas u firmi je zabranjeno pušenje u kancelarijama.
Pozdravljam!
Iako konzumiram duvan, lepše mi je u nezadimljenoj prostoriji! A pored sebe imam i dvoje kolega koji ne puše. Spojili smo lepo i korisno. I svi se osećamo prijatnije.

Strogo sam zabranio pušenje u mojoj knacelariji! Ja lično, i preko službene zabrane!
Svima!
Čak sam nalepio na vratima one oznake za zabranjeno pušenje.
I redovno izbacujem, iz svoje kancelarije, budale koje se ogluše o to...

I šta se dešava?

Upravo sam ušao u SVOJU kanceriju i zatičem lokalnog šefčića (D.S.) sa sve upaljenom cigaretom koga sam već izbacivao i koga sam više puta upozorio!

Eksplozija i dranje!

Ja: "ZNAŠ LI DA JE ZABRANJENO PUŠENJE U MOJOJ KANCELARIJI!?!?"
DS: "Pa... ja da iskoristim dok nisi tu..."
Ja: "AJDE, IZLAZI, MOLIM TE, NAPOLJE!"
DS: "Pa i ti pušiš!"
Ja: "DA! Ali napolje! IZAĐJI! ODMAH!!!" Ustajem.
DS: "Ali njima ne smeta!" Blago se povlači...
JA: "MOLIM TE IZLAZI DA NE PRAVIMO SVAŠTA!" sad već urličem i polazim ka njemu vidno iznerviran.
DS: "Uuuu što si pa ti neki..." i izađe da ugasi cigaru ispred vrata...

Govedo, šta drugo da kažem...

Da nije izašao, tačno bih zaradio suspenziju zbog tuče na radnom mestu... Ne tuče, nego napada na rukovodioca i to na radnom mestu...

Kada je ušao ponovo upozorio sam ga, ovog puta poslednji put:
Ja: "Ako još jednom uđeš sa upaljenom cigarom u našu kancelariju, ja ustajem i udaram te gde stignem! Tog momenta. Bez pardona."
DS: "Kaznio bih te..."
Ja: "Ja sam te lepo upozorio, poslednji put. A ti kako hoćeš... Uopšte se ne zajebavam.... Ako misliš da će kazna da reši ovaj problem, kazni... "
DS: "Žaliću se da mi pretiš!"
Ja: "... me odmah! Ja. Rekoh. A. Ti. Vidi."

Videćemo ko će kako da istera svoje... Ja ili on...

---

Elementarna kultura nalaže da pitaš da li možeš da zapališ u nečijem prisustvu! Elementarna kultura je da ne pušiš ako nekome smeta! Pa, za toliko može svako da se pomeri par metara i da, ako baš, baš, mora da se otruje tog momenta, završi to što ima sam!

Alo bre, pušači, pa ako smo već navučeni i sebe trujemo, ne moramo da budemo neotesana goveda i da smetamo drugima!

Pušači, Budite makar kulturni!

Dužina i centimetri

2009-01-26T12:18:00.002+01:00

Napomena: Post je pun explicitnih izraza i nije za mlađe od 18 cm godina!

Dok sam studirao, a bogami i kasnije, imao sam gomilu cimera i cimerki. Ponekad mi se čini da sam stanovao sa pola Srbije.
Jedan od cimera je bio "Banderaš" iz SB.
Duša od čoveka. Što bi se reklo "na ranu da ga previješ"! Samo... bio je kao hepo kockica. Očaš posla ga upališ. A imao je rečnik sastavljen od psovki. Svaka rečenica bi mu počinjala ili se završavala psovkom.. Živeli smo dugo zajedno.
Naš cimerski život je bio pun bisera a razgovori su bili... najpribližnije... scenariji za hard-core pornić... prepuni sočnih izraza i deskriptivnih opisa. Naravno, on je prednjačio sa detaljima, a ja, obzirom da ne volim baš da psujem, sam ga hvatao na logičke i gramatičke greške...

Cele jedne godine sam se zevzečio i igrao preferans.
Logičan nastavak je da sam pao (treću) godinu. Nema veze, nije student onaj ko nije pao godinu, jel?
Plan je bio da za vreme obnovljene godine počistim sve.
Al nešto me nije htelo. Vazda sam padao, dešavale se gluposti, jednostavno te neće. Cele godine nisam dao ni jedan ispit...

A onda... Septembar devedeset i neke.
Hvatam uslov za cetvrtu godinu, u drugom pokušaju, i to moram da ga hvatam sa sedam ispita! Što bi se reklo, koska kosku stiže...
Prijavio sam deset...
Spremao sam ih cele godine...

Onaj ko ne pozenaje Zvezdana, Vanču i Velička (lokalne profesorske zveri koje su sakatile generacije studenata) uopšte ne može da ima predstavu u kakvoj sam frci bio.

Cimer, ranije pomenuti lik, u to vreme već uhvatio uslov i našao neku... hm... ovde bi išla teška deskriptivna reč koja opisuje zanimanje... ali rećićemo: Damicu. Dakle, našao Damicu i visi kod nje... uglavnom da mi ne smeta jerbo udišem munje i izdišem gromove...

Sedim sam za stolom u kompletnom ludilu. Gušim se u grafikonima H parametara tranzistora. Čeka me numerička analiza i još ponešto...

U jednom momentu upada Cimer i besno sa vrata:

C: "DE JE ONAJ LENJIR, MAJKE MU GA PA NJEMU?"
Ja: "A?"
C: "DAJ MI LENJIR, PIČKA TI MATERINA!"
Ja: "Koji ti je bre kurac? Šta se dereš, viš da učim, paore?". Savijam se i tražim po razbacanim papirima i knjigama.
C: "Tata ti paor! O, jebem te, daj ga!"

Ja nalazim neki promotivni kalendar, reklamu, šta li je već, koji ima na ivici i nacrtanih 15 centimetara. Mi smo to, baš kad zatreba, koristili kao lenjir.
Cimer nestaje iz sobe.
Ja nastavljam da se i dalje gušim sa knjigama, samo sada sam prešao na tranzistore snage...
Posle jedno 10ak minuta, upada Cimer u sobu, sav iznerviran i sa vrata:

C: "Cimeru... KOLKI TI JE?"
Ja: "A?"
C sikce: "KOLKI TI JE ...?"
Ja: "Šta? Bilmezu jedan, ŠTA?". Kroz glavu mi prolazi: koliki mi je još rok, planovi, satnice, grafikoni, jebem li ga šta sve ne... ne kapiram ga uopšte...
C: "Kolki je tebi kad se digne?"
Ja: "Aaaaa... to...ma mani me, bre, budalo jedna, vidiš da ne znam gde mi je glava a gde mi je..."
C: "Pičko jedna, kolki ti je bre, jebem te?" i baca ono lenjirce...

E jebi ga, kad se vec namestio...

Ja: "Daj ne zajebavaj me, mali je to lenjirić za mene..."
C: "ŠTA?!?.... Ne seri, majke ti ga...". Zabezeknut je.
Ja: "Cimeru... meni treba LENJIR da ga merim, a ne do detinje lenjirce..." Trudim se da budem ozbiljan. Jedva se suzdržavam da ne urliknem od smeha.
C: "NE JEDI GOVNA PEDERU JEDAN! LEPO TE PITAM KOLKI TI JE?!"

Ja više ne mogu da se uzdržavam i počinjem da se smejem ko lud na brašno.
C: "ŠTA SE CERIŠ PIČKA TI MATERINA?! LEPO TE PITAM..."
Ja: "Dvajesosam!" i suze mi krecu na oči.
C: "Aaa? Ne jedi govna! Lažeš picko! Nemoguće! TI? Kako? A u pičku materinu! A bre... ne mož?"
Ja: "... i to u ladnoj vodi..."
C: "Mrš majke ti ga! Lažeš govedo! Ne verujem ti!"
Ja: "...a glava ko fildzan!"
C: "NE JEDI GOVNA!"

Sam seo na krevet, držim se za stomak, idu mi suze i previjam se od smeha.

C: "Šta se ceriš?! Nije smešno, jebem te! Lažeš da ti je tolki! A i njoj ću da jebem mater! Ona će meni da je mali! Mali joj! AHA! Oće, kurva, možda tvoj kolac, u pičku materinu!"
Ja: "Seljaku jedan! Ne kaže se u pičku materinu, nego u pičci materinoj! Vole jedan, dokle ćeš da budeš nepismen?!?"
C: "O kurvo jedna, steram ti ga majCI!"

Ja kolabiram od smeha...
Cimer besno isrtčava iz sobe i odlazi u komšiluk.

Posle nekih pola sata u sobu upada tročlana delegacija: Mašinac, Građevinac, Elektronac i Cimer. Građevinac nosi onaj veliki lenjir za crtanje grafičkih radova, onaj od metar i kusur u obliku slova T.
Cimer skakuće po sobi, prstom pokazuje na mene i soli psovkama.
Delegacija zauzela ozbiljne face i spremaju se da pristupe ozbiljnom merenju. Zver je to, nije šala.

---

Zajebancija je trajala jedno, pa da ne slažem, pola godine... Celokupno naše, muško, društvo je bilo, u prisustvu Cimera, tih pola godine, izrazito obdareno. Svi iznad dvadeset pet...
Jedino se izdvajao onaj Mašinac koji je imao sedamnaest... ali je mogao sedam puta za noć... ali bez vađenja, jel...
I ta njegova sposobnost je otvorila još jednu zajebanciju od tri meseca.

Ja sam nekim čudom uhvatio uslov. Upisao četvrtu.

Cimer je našao novu, manje zahtevnu Damicu.
Ali priča je ostala i dugo živela na fakultetu...

Crna lista, Bela lista

2008-12-31T11:20:00.000+01:00

Obično u ovo vreme se prave rekapitulacije. "Zatvaraju" se kalendarske godine i prave se godisnji izveštaji...
Pa ako je već tako, ajd... da krenemo polako... Samo, ne bih ja o tome šta JESAM a šta NISAM uradio. Ja ću samo da napravim dve liste. Ono što me je oduševilo i ono što me je iznerviralo.
Stavke su samo nabrojane, bez ikakve "težine". Sve me je nerviralo ili oduševljavalo podjednakom težinom.

Black List

Hotmail. Mislim bezobrazluk. Onolike redirekcije, i onako da ne radi sa FFoxom... Gospodo iz M$, vi ste velika grupa &#/(#%&$ (ovde idu psovke, kao u stripovima) i NE, NEĆU da koristim IE.
IE7 na Visti64. Nisam siguran kako je kod Vas, ali kod mene u firmi, kada obrišete sve off-line stvari (fajlovi, cookies, history...) krene beskonačna količina iskačućih prozora sa pitanjima tipa: "Something want to acces your private data. Alow?".
Vozači i saobraćaj. Već mi se N-ti put dešava da stojim u krajnjoj levoj traci (skrećem levo), na semaforu i budala me pretiče sa desne strane i skreće levo! I to na crvenom!!! Idioti jedni, izginućete! Da ne pričam o drugim situacijama...
Voditelji. Pojedini voditelji bi trebali da odu u penziju! Mislim, stari ste, nezanimljivi, nemate više šta da kažete, pojavljujete se svuda. Vreme je da odete! I, umalo da zaboravim, nikoga ne zanima šta VI mislite!!! Ako neko i gleda vašu emiju, gleda je zbog vašeg gosta!
Socijalne mreže. Ubijanje vremena čatovanjem i komentarisanjem statusa osobe koju prepoznaješ po avataru je... u najmanju ruku... $%&#&%$... Imam i ja naloge na svim tim mrežama, ali koristim ih malo drugačije (vidi belu listu: mebo)
Online igrači. Toliko sujete. Toliko mržnje. Zašto bre? Pa tu smo da se IGRAMO! To što ćes da osvojiš server, niko neće pamtiti posle nedelju dana! Pogotovu ne pošto si tamo registrovan nikom...
Blogeri (ex Yu uglavnom). Ljudi, braćo, pa ima ljudi i u tuđem selu! Maknite se od svojih matičnih sajtova i pogledajte šta pišu u tuđem selu. Ne budite lenji i ažurirajte liste blogova koje čitate da i mi drugi koji dolazimo na vaš blog, nađemo više zanimljivih tekstova. Pišu ljudi i na drugim blog-platformama...
Knjiški ljudi. Oni koji zamišljaju da su, izčitavši gomilu literature, stekli svo znanje ovog sveta o svemu...

Imalo bi tu još što šta dodati: Politika, Političari, Vlada, Situacija, Rukovodjenje... ali da ne preteram sa kukanjem...

White list

mebo. Upravo ono što treba. Da si online svuda a da ne gubiš vremena! Nedavno su dodali FB i MS chat, kao i još par njih. Znam da ima i drugih, ali nekako, mebo ne traži nikakve plaginove, ništa instalacija, samo sedneš i koristiš. Samo napred!
Zaječar. Na stranu to što sam iz tih (pasivnih? ruralnih?) krajeva, ali Zaječar je od palanke postao sasim solidno uređen, čist, funkcionalan GRAD! Ne zalazim u to što (verovatno) nema dovoljno poslova, slaba industija, i ima još gomilu problema. Ali, ako se pogleda šta sve postoji i funkcioniše u gradu, svako može samo da skine kapu... A da bi se grad održavao takvim ne treba gomila novaca...
Saobraćaj. Iako ga ima i na crnoj listi, primećujem po zemlji pozitivne znake. Sve više patrola, sve više sređenih raskrsnica (kružni tok) na kojima se smanjuje gužva. Ne ulazim u to ko izvodi radove i kakvim parama.
FFox. Sve što ti treba za web. Kraj diskusije.
Daljinski Logitech Harmony familije. Savršenstvo koje košta. Ali za te novce dobijate jedan daljinski koji menja gomilu njih. Koliko god da ih imate, stavite ih na stranu i koristite samo jedan.
Pametni ljudi. Oni koji zanju da su, izčitavši gomilu literature, stekli znanje da im je potrebno mnogo više od čitanja literature

I ovde bi imalo što šta dodati... ali da ne dužimo...

U svakom slučaju, verujem da se ne slažete sa mnogim stvarima ovde, ali ne zamerite... to je moje subjektivno mišljenje. Slobodno dodajte na liste svoje stavke.

Umesto klasičnih čestitki, reći ću samo:

U novoj godini, želim Vam SVE ŠTO I SEBI!

Filmovi - gledanje na poslu?

2008-11-25T13:10:00.000+01:00

Gledate li najnovije filmove na poslu?
Ja da!
Sram me bilo!
Grešna mi duša, ali ih gledam! Gledam ih, pa, skoro, svaki dan! Dobro, sad, nisu baš uvek najnoviji, ali ih ima... U poslednje vreme se, kod mene u firmi, daju sve sami filmski bestseleri. Neke od naslova siguno prepoznajete:

"Ne sećam se..." - Reditelj: Odgovorni Rukovodioc. Glume izvesni pravosudni organi.
"Nisam ja to nikad rekao!" - Reditelj: Odgovorni Rukovodioc. Glume Ranici Koji Su U Pravu.
"Ja sam to rekao da se uradi!" - Reditelj: Besni Rukovodioc. Glume Nesrećni Izvršioci.
"Zašto to nije gotovo?" - Reditelj: Nategnuta Situacija. Loš Scenarista: Organ. Nesrećni Glumac: Izvođač radova...
I tako dalje, i tako bliže... Sve sami nagrađivani oskarovci...

Upravo sam odledao jedan film. Zapravo, jednu tešku ljudsku dramu, a vi pogodite koji je naslov:

Reditelj: Nezgodna situacija
Scenarist: Ogran iz Privrednog
Glumci: (N)octua4u u ulozi naivnog programera, i (R)ukovodeći organ u životnoj ulozi.
Žanr: Drama sa elementima naučno fantastičnog horora

R: "Jel' gotovo ono što smo se dogovorili?"
N: "Na šta misliš? Mnogo toga smo se dogovarali..."
R: "Ono za prebacivanje?"
N: "Za koje prebacivanje? Mnogo toga mi prebacujemo..."
R: "Za naše dobavljače iz NS."
N: "Za koje? Imamo ih nekolicinu..."
R: "Da li ti to mene malo... ?"
N: "Jok... Jedni su... "
R: "Dobro, dobro... znam... za one što hoće da prebacujemo pare kroz aplikacije?"
N: "Ne. Lepo sam rekao da će to da potraje. Prvo da ja pri..."
R: "Kako? Zašto? Ne sećam se da si mi to rekao!"
N: "...premim naše aplikacije da rade na nji..."
R: "Od kad to toliko traje?"
N: "...ihov način, pa da napravim module, pa da i..."
R: "TO MORA DA BUDE GOTOVO U PONEDELJAK! Hoćeš da ti napismeno naredim?!?"
N: "Hoću. Napiši. Dobićeš odgovor da je tehnički neizvodljivo za tako kratko vreme... sa sve obrazloženjem zašto."

Dramska pauza.
Pali se cigara.

R: "Da li sam ja lepo rekao da to mora da bude gotovo do ponedeljka?"
N: "Ne. Rekao si da imam svo vreme koje mi je potrebno da to prepravimo."
R: "Ja to nikada nisam rekao!!!"
N: "Nisi? Oćes da pričamo dopisima?"
R: "Ne. Ubrzaj to! Dođi za vikend i završi!"
N: "A jok. Rekao si da nećeš da plaćaš ništa prekovremeno!"
R: "Kad sam ja to rekao? Nisam ja to nikad rekao!"
N: "Ok. Daj mi, napismeno, nalog za vikend, sa sve nalogom za isplatu, i probaću da ubrzam stvar!"

Dramska pauza
Pali se cigara, iako prethodna gori još uvek

R: "A jel postoji veza između aplikacije X i Z?"
N: "Da."
R: "Eto vidiš! To ti ja tražim!"
N: "?!?!... Ali... to nema veze sa prebacivanj..."
R: "Dobro, dobro, vidimo se..."

Matematički zakoni braka

2008-11-13T11:05:00.000+01:00

Naučni rad na temu braka posmatran očima matematike.

Generalno, čovek (homo sapiens) se može opisati kao:

I: Čovek = jede + spava + radi + uživa

Takođe, životinja se može, generalno, opisati (za potrebe dokaza posmatraćemo tačno određenu životinju):

II: Magarac = jede + spava

Dakle, iz I i II je očigledno:

Čovek - uživa = magarac + radi

Zaključak:
a) Čovek koji ne uživa = magarac koji radi

Svima,je poznato da se Homo Sapiens u prirodi nalazi u dva oblika: muški i ženski.
Takođe, opšte prihvaćeno je da se radi zbog para i da žene vole da troše ranije pomenute pare.

Uvođenjem novih detalja u postojeće jednačine dobija se:

III Muškarac = jede + spava + zarađuje novac

Iz II i III dobija se
Muškarac = Magarac + zarađuje novac

Dakle,
Muškarac - zarađuje novac = Magarac

Zaključak:
b) Muškarac koji ne zarađuje novac = magarac

Sa druge strane,
V Žena = jede + spava + troši

Dakle, iz V i II sledi:
Žena = Magarac + troši

Matematičkom indukcijom bi ovde mogli izvesti zaključak da je žena magarac koji troši, a muškarac je magarac koji zarađuje, ali to nas vodi u dokazivanje nekih drugih (sličnih po materiji) zakona, što, opet, nije predmet ovog rada.

Stoga,
Žena - troši = Magarac

Zaključak iz V i II:
c) Žena koja ne troši = Magarac

Iz b) i c) se dobija:
Muškarac koji ne zarađuje novac = Žena koja ne troši

Obzirom da je u prirodi ovo neodrživo stanje dolazi se do zaključka:

ZAKON 1: Muškarci moraju zarađivati novac kako žene ne bi bile magarci.
ZAKON 2: Žene moraju trošiti kako muškarci ne bi bili magarci.

Dokaz zakona:

Znamo iz prethodnih jednačina:

Muškarac = Magarac + Zarađuje novac
Žena = Maragac + Troši

Takođe je, opšte prihvaćeno, a za sada i zakonom regulisano (još uvek), da je "Brak zajednica muškarca i žene".

Stoga:
BRAK = Muškarac + Žena = Magarac + Zarađuje novac + Magarac + Troši

Ako pođemo od logičke postavke da TROŠI = - (Zarađuje novac) dobijamo:

Brak = Muškarac + Žena = Magarac + Magarac = 2Magarca

Zaključak:
Brak = Dva magarca koji sretno žive zajedno

Sindikat? What?!?

2008-11-12T11:20:00.000+01:00

Ovih dana kod mene u firmi se uveliko sprema promena sindikalnih vladara.
E, pa, ljudi, ne mogu da vam opišem na šta to liči... Svinjac. Kaljuga.
Svako svakog pljuje, svako svakog hvali, juri se okolo, p(r)ozivaju se ljudi, ma... čudo.

Ja lično nisam član niti jednog sindikata.
To sad ima za posledicu da me cimaju svi za rukav: Da se učlanim i da glasam baš za njihovog kandidata!
Na moje pitanje: "Zašto to da uradim? Šta ja imam od toga?" susrećem se sa dve vrste odgovora: SIGURNOST i, druga, VEĆA PRAVA (čitaj VEĆA PLATA).

E, hajde malo da analiziramo to sve.

SIGURNOST

Činjenično stanje je da, po zakonu, sindikat NE MOŽE da spreči vaš otkaz. Bilo da ga dajete, bilo da ga primate.
Normalno, banalizujem. Ali na to se svodi u krajnjoj liniji.

Sindikat može da vrši pritisak na rukovodioce (management) da opozove neku odluku, ali...
Diskutabilno je da li hoće. Treba li se zamerati rukovodećim strukturama zarad nekog tamo otpuštenog radnika?!?
Naravno, zaključak izvedite sami, šta se dešava kada neko popije otkaz ni kriv ni dužan...

Sledeće, je maltretiranje. Sindikat je tu da brine o radnicima. A kakve su mu zakonske mogućnosti?!? Nikakve! Obzirom da mobing kod nas i nije nešto jasno zakonski regulisan, sta će tu sindikat?! A i što bi se zamerao, jel?

Da ne dužimo dalje, vreme kada je sindikat pružao sigurnost je odavno prošlo... Čini mi se od momenta smrti DoživotnogNamDrugaPreSednika...
Ostala je farsa.

VEĆA PRAVA (čitaj: VEĆA PLATA)

Molim?!?
Ja nisam ekonomista, ali, eto, silom prilika, zbog posla kojim se bavim, upoznat sam sa ekonomijom. Postoji u ekonomiji nešto što se zove Planirani Budžet i neki tamo Keš-Flow (ovako ga pišu naši ekonomisti), i neko tamo Ostvarivanje Profita...
E, sad, kad se sve to uzme u obzir, i još što šta, pravi se plan za sledeću godinu gde se projektuje i rast plata.
Naravno, uz saglasnost resurnog ministarstva. Mada, saglasnost bih ja pročitao kao naredbu, ali nema veze...
Sindikat se tu ništa ne pita!

Prava?
Hmmm....
Prava radnika (upošljenika) su, uglavnom, određena Zakonom (Država reguliše) i Kolektivnim ugovorom (Firma reguliše).
Ono gde može da se nađe sindikat je Kolektivni ugovor. Ali...

To je odavno napisano onako kako odgovara rukovodećim strukturama, tj. kako je u tom trenutku odgovaralo tadašnjim rukovodećim strukturama.
Mahom je napisan maglovito i nejasno, sa obaveznom rečenicom:
"... ukoliko rukovodeći organ ne odredi drugačije."

Postoji mogućnost da se menja i takvu akciju pokreće sindikat ali tako nešto se nikada ne događa!
Naravno, zašto se zamerati...

---

E, sad, kad smo se upoznali sa problematikom, da vidimo šta dobija Sindikat.

Plaćeno radno mesto za rukovodioca sindikata. Ne znam kako je u drugim firmama, ali kod nas je plaćeno 5 radnih mesta punom platom. U prevodu: petoro rukovodioca sindikata prima duplu platu!
Smanjeno radno vreme. Kod nas se računa da rukovodioc sindikata radi 4h svoj posao, a 4h sindikalni. Naravno, za to dobija dve plate
Benefiti. Zavise od firme do firme. Naša kompanija ima i neke svoje turističke objekte, tako da sindikalni vodiči imaju mogućnost da letuju/zimuju za dž. Naravno, samo oni.

Kartice. Za benzin i za određene Veleprodaje. To su kratice kojima se pazari bez PDV-a, po velikoprodajnim cenama. Bez ikakvog uvuda u to ko troši i na šta.

I vrh među ovim stavkama:

FONDOVE SINDIKATA KONTROLIŠE SAMO I JEDINO SINDIKAT!

Dakle, ako se pozabavimo elementarnom matematikom, dolazimo do sledećeg (samo za moju firmu):

Sindikalna članarina se računa uglavnom u %tima od NETO ličnog dohotka.
Nikada nije manje od 500 dinara po radniku.
Neki slobodan prosek u mojoj firmi je oko 1000 dinara.
Ali za potrebe računice, uzećemo da je 500 din.
Sindikalna članarina se uzima svakog meseca
Sindikalna članarina se NE koristi za plate sindikalnim rukovodiocima
Ima preko 2000 radnika koji su članovi sindikata.
Za potrebe računice, uzećemo da ih ima tačno 2000.

Prosta računica bila 2000 X 500 = 1.000.000 dinara mesečno!!!!

ALO, MILION DINARA, MINIMUM!!!

I gde su sve te pare?!?
Niko ih ne kontroliše, niko ih ne pita ništa, niko nema uvid u to šta se radi a sindikat neće dupetom da mrdne da uradi nešto što bi i mogao!

---

Moram pre kraja da navedem jednu scenu iz sindikalnog života:

Sindikat organizuje proslavu za novu godinu. Na nju mogu da idu svi. Čalnovi sindikata imaju deo plaćen. Ostali plaćaju punu cenu.
Puna cena je 1800 dinara.
Članovi sindikata plaćaju: 1200 dinara!

Znači, od članarine, vraćeno ti je 600 dinara!!!

Moj jedini komentar je:
Mrš, bre, u pizdu lepu materinu, majke vam ga bezobrazne!

PS. Izvinjavam se što sam nekulturan i što psujem, ali ne volim da mi otimaju pare i da me uz put prave budalom!

Peta crtica iz života jednog vola

2008-10-15T09:55:00.000+02:00

Malopre sam na IM dobio ovu pricu.
Iako sam sebi obećao da neću više o (srpskim?) glupostima, ovo vredi "za sve pare"!

Radi se o jednom privatniku (zanatliji), koji je povodom radne nezgode uputio ispunjen formular svom osiguravajućem zavodu za preuzimanje nastalih troškova.
Sve ovo se desilo u Švajcarskoj. Ovaj dogadjaj mogao pročitati u Zuricher Kosmos-u.
U tom formularu oštećeni je, na pitanje načina dešavanja te nezgode naveo, da je NEPLANIRANO odreagovao u jednom trenutku. Takav iskaz je za SUVI (Švajcarski osiguravajući zavod za Privatnike) bio dosta neprecizan, tako da su službenici iz osiguranja zamolili privatnika, da im to malo detaljnije objasni, jer je neophodno za dalje razmatranje...

Zanatlija odgovara na tu molbu sledeće:

Cijenjene Dame i Gospodo,
u odgovaranju na vašu molbu za dobivanje dodatnih informacija mogu vam sljedeće reći:
Kod pitanja 3 u formularu naveo sam neplanirano reagovanje kao uzrok nesreće.
Zamolili ste me da vam to pojasnim, što ovim putem želim da učinim.
Kao što već znate, po zanimanju sam krovopokrivač.

Tog kobnog dana nalazio sam se sam na krovu jedne šestospratnice. Kada sam završio sa svojim poslom imao sam 250kg crijepova viška na krovu koje je trebalo snijeti. Pošto nisam imao namjeru da ih u bezbroj navrata nosim stepenicama, odlučio sam da ih stavim u veliku kantu.
Kanta koja inače služi za dizanje ili spuštanje tereta na visine.
Sišao sam na dno i vukao sam konopac preko role dok nisam digao kantu, koja je bila vezana za isti, na visinu na kojoj mi je trebala.
Konopac sam naknadno čvorom vezao i time sam stabilizovao kantu na visini šestog sprata.
Nakon toga sam otišao na krov i natovario kantu da bi poslije toga sišao dole.
Odvezao sam konopac u namjeri da kontrolisano spustim kantu koju sam natovario sa 250kg crijepova.

Ako pročitate pitanje broj 11 iz prethodnog formulara, ustanovićete da sam u to vrijeme vagao nekih 75kg.
Veoma iznenadjen povodom gubljenja dna pod nogama, izgubio sam "duhovnu prisebnost" i zaboravio u svoj toj frci da ispustim konopac iz ruku.
Mogu reći da u tom trenutku nisam bio pri sebi.
Mislim da ovde ne treba da navodim, da sam velikom brzinom išao prema gore.

Otprilike u visini 3. sprata sam se sreo s kantom (uh)...
Taj susret objašnjava frakturu lobanje i lom ključne kosti...
Neznatno sporije nastavio sam putanju ka vrhu i tek sam se zaustavio kad su mi vrhovi prstiju upali u rolu koja je označavala najvišu tacku.
Bol koji ne mogu da vam opišem je ujedno zadužen za lomljenje 3 prsta i dva nokta.

Mimo svih bolova, ja ne gubim svoju prisebnost i odrzavam se na konopcu, kojeg ne smijem da ispustim iz ruku ni pod koju cjenu.
Kanta, koja je u medjuvremenu stigla na cilj, pod jačinom udara izbija i lomi svoje dno.
Time dolazi do izpražnjivanja iste...

Kao što rekoh u prošlom formularu kod tačke 11, vagao sam 75kg i samim time znatno teži od prazne kante u tom trenutku.
Kao što već možete da zamislite, počeo je veoma brz silazak...

U visini 3. sprata sam ponovo sreo kantu ovaj put odozdo dolazeći.
Susret koji kao posljedice nosi sljedeće:
Slomljeni zglobovi na obe noge, lom lijevog koljena i ogrebotine po nogama i rukama.
Ovaj put znatno usporen nastavio sam putanju ka dnu, gdje sam pri prizemljivanju na izlomljene crijepove slomio 3 pršljena, bol koji nisam ni registrovao...

Dok sam tako ležao dole, sav izlomljen na izlomljenim crijepovima i posmatrao kantu koja je bez dna visila na visini šestog sprata, ostao sam ponovo bez svoje "duhovne prisutnosti" i pustio sam konopac.

Ovaj put je kanta bez ikakvih zastoja krenula ka meni i izbila mi 3 zuba i slomila nos..

Veoma mi je žao zbog svega ovoga i nadam se da sam vam ovim olakšao buduće razmatranje. U slučaju da vam nedostaju precizniji detalji, spreman sam da vam stojim na raspolaganju.

Kako zaraditi milion dolara?

2008-10-01T14:10:00.000+02:00

Nije da foliram da sam neki ekonomski poznavalac, ali imam neke ideje. Na moju veliku žalost, sve su to (bile) stvarno ostvarive ideje!

Kao što rekoh, na moju veliku žalost...
Zašto na žalost? Pa zato što ih nisam ja mogao realizovati, već su se neki drugi "ovajdili"...

A zašto nisam mogao ja? Paaa... Jesam siguran u sebe, jesam siguran u ideju, ali teško da bih mogao da ubedim ostale u takve podvige...
Ostale?
Da, ostale. Sam neke stvari ne mogu da stignem/izfinansiram/realizujem/...

Evo liste mojih The Million Dollar ideja:

Web Instant Messanger (bez instalacija bilo kakvih dodataka u browser).
Za to sam zakasnio. Sada već postoji gomila takvih. Npr. Meebo

Dokaz da je to bila moja ideja?
Imam!!!! Vidi link: 22.08.2005.
Daleko pre no što se bilo koji od ovakvih servisa pojavio...
OpenId.
Šta više reći... Od samog početka mi je bilo muka od pamćenja username-a i pass-ova na raznim sajtovima...

Dokaz da je to bila (i) moja ideja?
Imam posredan... Gomila ljudi iz mojih bivših firmi može potvrditi da sam o tome pričao periodično... Jedan od kolega mi je čak i poslao link kad se pojavio taj servis...
Sada ih ima na gomile...
Sinhronizacija podataka sa mobilnih telefona.
Ukoliko "često" menjate mobilne (kupujete novije, reinstalirate...)
sigurno ste došli do problema prebacivanja podataka (konkretno imenika).

Moja ideja je bila: Napraviti (wap) site na koji bi se ulogovali i tamo
ostavili sve kontakte. Svaki sledeci put, odraditi Sync podataka (na
reinstaliran telefon, na novi...)
Naravno, da sam okasnio i tu. Sada postoji nešto najpribližnije ideji: Zyb.

Dokaz da je moja ideja?
Hmm... i tu imam posredan dokaz. Dotični Gospodin može da potvrdi da smo o tome diskutovali pre nekolicinu godina...

Imam još jednu ideju ali nju, iz sasvim razumljivih razloga, neću ovde saopštiti. Veće neko vreme radim na tome.
Ideja bi bila:
Ono što svima nama treba i što relativno često koristimo, a nema tako generalne stvari na webu. Zapravo ima toga, ali je specijalizovano i pojedini sajtovi je nude kao "side-effect" uslugu za svoje potrebe. Niko do sada nije to napravio javnim servisom koji bi, jednostavno rečeno, završavao posao svima (naravno, i autoru doneo neku paricu...)

Obzirom da nemam baš nešto mnogo vremena da se posvetim tome ozbiljnije, svi su izgledi da će i tu neko da me pretekne...

---

Sada otprilike vidite o čemu se radi. Takve ideje se daju (tehnički gledano) realizovati, ali... ali... zahtevaju dosta rada i to bez zarade...
A kako ja da ubedim nekoga, ko ima dovoljno tehničkih kvaliteta, da uloži svoje slobodno vreme u tako nešto i pri tom da ne zaradi ništa odmah?!?!

To, generalno gledano, jesu isplative ideje i projekti, ali isplativi na duuuugoročne staze (pričamo u godinama)...
Ima tu dosta istraživanja po tehnologijama, kopanja po mreži, traganja za "closed-source" informacijama...
I ko bi to, od vas, radio u današnje vreme, bez zarade? Samo sa izgledom da će u budućnosti to biti profitabilno???

Ako neko pomišlja na StartUp egzibiciju, neka sam pokuša, sa nekom od ideja sa kraja texta, pa neka se sam uveri...

E, upravo na to mislim kada kažem da nisam mogao da realizujem takve projekte...

---

Obzirom da sam altruista, podeliću neke ideje sa vama. One će nekoga napraviti bogatašem u budućnosti!

Objedinjeni webMail.
Sigurno svi imate više mail naloga na raznim servisima. Ono što je potrebno je jedan site (nazovimo ga site) koji će raditi po principu Meeb-a:
- Uloguješ se jedared (Naravno OpenId)
- Dodas sve svoje web mail account-e
- Skupljaš u browseru (jedan tab!) sve mail-ove i sa jednog mesta šalješ sve mailove kao da si ulogovan na odgovarajući web mail account.

Nešto slično već poodavno postoji: Mail2Web, ali... probajte GMail i pomenuti servis, pa zamislite da GMail može ono što može Mail2Web...

Šta mislite koliko bi koštala reklamica na takvom jednom servisu, a???
I koliko korisnika bi imao takav servis???
O tome ja pričam!

Varijacije na temu: Objedinjeni IM + Mail (+ Mobile možda)
Sinhronizacija Imenika
Zamislite sajt na koji možete da upload-ujete svoj (exported) imenik iz bilo kog OS-a ili mail klijenta i koji bi mogao da ga prevede u odgovarajući drugi format potreban bilo kom drugom OS-u ili mail klijentu...
Šta? Mislite da možete to sada da uradite i bez takvog servisa?
Ajde bre!!!
Probajte da popunite sve (bukvalno SVE) podatke o nekom kontaktu (npr, imena dece, slika, pozicije u firmi, ime menadžera, ime asistenta...) i prebacite ga iz Evolution-a u TheBat pa onda u Outlook pa ćete shvatiti šta pričam...
Objedinjene Socialne Mreže!
Zamislite samo jedan sajt (servis) koji bi na jednom mestu skupljao "poruke" i "informacije" od MySpace, FaceBook, LinkedIn i ostalih socijalnih mreža...
Treba li da objašnjavam uopšte??

Pa onda ukombinujte sve ideje u jednu...

---

Za bilo koju ideju (od ovih nerealizovanih, koje vam "poklanjam") je potrebno mnogo živaca i ubeđivanja i traganja i... svega... Treba naterati pojedine servise da se malo "otvore". Treba proučiti sve API-je, treba .... i što je najbolnije, sve to treba raditi bez para u prvo vreme....

Zato sam ja odustao. Jednostavno nemam vremena. A naročito nemam vremena da radim za džabe...
A vi, ako imate vremena i sredstava, eto vam ideje.
Ukoliko realizujete makar jednu od njih, u jednom trenutku ćete postati odvratno bogati!

PS. Ja se javno odričem "vlasništva" ovih ideja ali... čim se obogatite, voleo bih da me se setite... Ne bih vam ništa naplatio ali bih rade volje primio neki mali znak zahvalnosti u vidu akcije vaših firmi ili nekih drugih "šuštećih moneta"... :)