O mom ocu su govorili i pisali njegovi prijatelji, kolege, kritičari, teatrolozi, oni koji su sedeli s njim u kafanama. Ova knjiga pak po prvi put daje izbor stvari koje je on sam pisao.

- Ana Radmilović, ćerka Zorana Radmilovića, o knjizi Zalažem se za laž

Bang Bang (My Baby Shot Me Down) – Nancy Sinatra

That Certain Female – Charlie Feathers

The Grand Duel – (Parte Prima) – Luis Enrique Bacalov

Twisted Nerve – Bernard Herrmann

Queen of the Crime Council – Julie Dreyfus

Ode to Oren Ishii – RZA

Run Fay Run – Isaac Hayes

Green Hornet – Al Hirt

Battle Without Honor or Humanity – Tomoyasu Hotei

Don’t Let Me Be Misunderstood – Santa Esmeralda

Woo Hoo – 5.6.7.8’s

Crane-White Lightning – RZA

The Flower of Carnage – Meiko Kaji

The Lonely Shepherd – Zamfir

You’re My Wicked Life – David Carradine

Ironside – Quincy Jones

Super 16 – NEU!

Yakuza Oren 1 – RZA

Banister Fight – RZA

Film Medeni mesec režisera Gorana Paskaljevića osvojio je je Gran pri Zlanti klas i nagradu međunarodnog žirija kritike “FIPRESCI” na 54. medjunarodnom filmskom festivalu “Seminci” u španskom gradu Valjadolid.

Prema rečima predsednika žirija Etore Skole, u jakoj konkurenciji sa delima Pola Šredera, Stivena Sodeberga, Tea Angelopulosa i drugih filmskih autora iz sveta, Paskaljevićev film se izdvojio snagom filmskog izraza i jakim emotivnim nabojem u angažovanoj priči sa Balkana.

Nagradu je u Valjadolidu primio albanski koproducent i koscenarista filma “Medeni mesec” Genc Permeti, pošto Paskaljević trenutno boravi na filmskom festivalu u Sao Paolu, gde je predsednik medjunarodnog žirija.

Režija: Guy Ritchie
Uloge:
Robert Downey Jr.
Jude Law
Rachel McAdams
Mark Strong
žanr: akcija, drama, kriminalistički, avantura, triler

Milena Dravić

- Miki Manojlović

(iz intervjua datog RTCG)

Mnogi imitatori Džejmsa Kegnija koriste jednu od dve rečenice “Prljavi pacove” i “U redu momci” mada Džejms Kegni ni u jednom filmu nije izgovorio ni jednu od ove dve replike. Za ovu prvu, evo šta sam Kegni kaže

Čarli Čaplin se u svoje vreme prijavio inkognito na takmičenje “Najbolji dvojnik Čarlija Čaplina” u Monte Karlu. Osvojio je treće mesto.

- Samantha Gailey, koliko imaš godina?
- 13.
- Sa majkom i sestrom si odsela u hotelu Woodland Hills?
- Dabome.
- Molim te da odgovoriš sa DA ili NE.
- Da.
- Jesi li 13. februara 1977. upoznala gospodina Romana Polanskog u hotelu u kom si odsela?
- Da.
- Ako pogledaš u ovaj dokazni materijal broj 1, prepoznaješ li osobu na fotografiji?
- Prepoznajem. To je Roman Polanski.
- Da li je gospodin Polanski tada nagovestio da bi želeo da te fotografiše?
- Da.
- Kada je to bilo?
- 13. februara.
- Šta ti je tada rekao?
- Pokazao mi je Vog Magazin za koji je on radio fotografije i pitao me je „Da li bi htela da fotografišem i tebe?“. Odgovorila sam „Želela bih“.
- Odgovorila si mu „Da“?
- Aha.
- Hoćeš li molim te da odgovaraš sa Da ili Ne?
- Da.
- Jesi li 20. februara otišla sa gospodinom Polanskim da te fotografiše?
- Da.
- Jesi li se srela sa njim kod tebe u hotelu dan ranije?
- Da.
- I, šta se desilo?
- Ušao je, izabrao nešto odeće i otišli smo.
- Koju odeću je izabrao?
- Nosila sam farmerke i on je izabrao i belu majicu i jednu bluzu.
- Jesi li se odvezla nekuda tada sa njim?
- Jesam, jedan blok dalje do kraja ulice.
- Je li gospodin Polanski tada nagovestio kakve fotografije želi da uradi sa tobom?
- Ne.
- Pošto si izašla iz auta, šta si uradila?
- Popeli smo se do vrha brda.
- Šta se onda desilo?
- Nismo stigli još do vrha, kada je uradio nekoliko fotografija. I onda, slikao me je još. Istrošio je dva filma.
- Kako misliš, slikao te je još?
- Slikao je još. Ja sam mu pozirala.
- Je li gospodin Polanski držao foto-aparat u rukama?
- Jeste.
- Ti si mu pozirala?
- Da.
- Gledala si u njegovom pravcu?
- Da.
- Kakve poze je tražio da zauzimaš?
- Govorio je „Sedi ovako“ ili „Obuci ovu majicu i nemoj da se osmehuješ“.
- Jesi li promenila majicu?
- Jesam.
- Gde si se presvukla?
- Na brdu.
- Je li gospodin Polanski mogao da te vidi?
- Jeste.
- Šta se dešavalo dalje?
- Popeli smo se još uz brdo.
- I onda?
- Slikao me je pored drveta.

- Koliko je slika uradio tada?
- Mislim da je promenio film pre nego smo došli dotle.
- Znači misliš da je utrošio oko dve rolne.
- Utrošio je pune dve rolne.
- Jesi li u bilo kom trenutku pozirala bez majice?
- Da.
- Jesi li nosila brushalter?
- Ne.
- Znači bila si gola od pojasa na gore?
- Da.
- Jesi li ti tako htela ili je on to tražio?
- On je tražio.
- Kako je tražio?
- Re4kao je „Skini sad majicu“. Ja sam mislila da ne treba ništa da se kontrira onome ko te snima.
- I šta si uradila?
- Skinula sam majicu. Stajala sam pored tog drveta.
- Kada si se vratila, jesi li rekla majci da te je slikao do pola golu?
- Ne.
- Zašto joj nisi rekla?
- Nisam planirala ni da joj kažem ni ne. Samo sam htela da kažem da neću više da se slikam.
- Kome da kažeš?
- Majci.
- Da li se gospodin Polanski pojavio opet kod tebe?
- Jeste.
- To je bio 10. mart?
- Jeste.
- Je li to bilo da bi te ponovo fotografisao?
- Jeste.
- Ako pogledaš dokazni materijal broj 10, ovih 18 fotografija, jesu li to fotografije na kojima si ti, a slikao je gospodin Polanski?
- Jeste. Mada to nisu sve slike iz te kutije.
- Jesi li već videla ovu kutiju?
- Jesam. Mada ovo nije bilo na njoj.
- Kada kažeš „ovo“, misliš li na nalepnicu?
- Aha. Ali bila je i puna.
- Bilo je oko 36 fotografija?
- Pretpostavljam. Bilo je.
- Jesi li pogledala svih 36 fotografija tada?
- Jesam.
- Kada je to bilo?
- U autu dok smo išli da me slika ponovo.
- Kada je gospodin Polanski 10. došao kod tebe, šta je rekao?
- Žurio je. Nije …
- Kako misliš „Žurio je“?
- Rekao je „Hajde. Svetlo će nestati. Uzmi odelo i požuri.“ Htela sam da pitam da drugarica pođe samnom ali nisam jer me je požurivao.
- I jesi li otišla sa gospodinom Polanskim?
- Da.
- Jeli ti rekao kuda idete?
- Rekao je u kuću nekog prijatelja.
- Je li rekao kod kog prijatelja?
- Nije.
- Gde se ta kuća nalazila?
- Bila je na istom putu kao i kuća Džek Nikolsona, samo malo dalje.
- Kada ti je rekao ko živi u toj kući?
- Kada smo stigli upoznao me je sa njim. Ne sećam se imena.
- Koliko je ljudi bilo tamo?
- Bilo je tri muškarca i dve devojke.
- Da li te je gospodin Polanski slikao u toj kući?
- Jeste.
- Šta si tada nosila na sebi?
- Belu bluzu i farmerke.
- Jesi li to nosila i 20. februara?
- Nisam.
- Šta si još od garderobe ponela?
- Još jednu majicu, ragbi dres i košulju čini mi se. Da, i košulju.
- Jesi li imala brushalter na sebi?
- Nisam.

Jutro je najbolje vreme za gledanje filmova.

Sećam se jednom, davno je to bilo, izlazio sam iz jedne prostorije i neki lik me je pozvao “Kris!”. Okrenuo sam se, a on mi je samo rekao “Čuvaj se”. I to nikada nisam zaboravio. I često se stim tog “Čuvaj se”. Odličan savet.

Moj otac mi je dao veliku lekciju. Držao je pekaru. Radila je šest dana nedeljno ali i tog sedmog dana, iako nije radio, provodio je vreme u njoj. Zaista je voleo tu pekaru. Nije to bio samo posao.

Većina likova koje igram su bolesni likovi. Uvek im nešto fali, nekada su čak duboko poremećeni. Umoran sam od toga. Rekao sam svom agentu da želim ulogu Fred MacMurray. Želim ulogu gde imam ženu i decu, i psa i kuću. I da me sin pita “Šta misliš da bih trebao da uradim, tata?” A ja mu kažem “Čuvaj se”.

Profesionalni plesači ne plešu u slobodno vreme.

Kad sam počeo da se bavim filmom moj tadašnji agen mi je govorio: “Bićeš sada u Los Anđelesu neko vreme. Ako te neko pozove na zabavu – nemoj da ideš. Bolje idi u bioskop.” I tek sada mislim da shvatam šta je želeo da mi kaže. Nemoj preterano da se pojavljuješ u javnosti. Neka se malo zažele tvog lica.

Sve je počelo Lovcem na jelene. Bio sam tada glumac već skoro 30 godina ali ništa značajnije se nije dešavalo. A onda odjednom taj film. Postao sam kao zaražen. Najzad sam se uklopio u društvo.

Filmski scenariji su prilično neodređeni. Dosta se toga menja i dodaje na snimanju. Ali sa Tarantinom nije tako. Njegov scenario je ogroman. Prepun svih detalja. Nama ostaje da naučimo tekst napamet. To je gotovo kao pozorišni komad.

Dok smo Dennis Hopper i ja snimali scenu za True Romance umirali smo od smeha. Sav taj smeh je bio pravi. Iskren. I cela ekipa se smejala. Bio je to odličan dan.

- Zlatni Lav za najbolji film: Liban - Samuel MAOZ (Izrael, Francuska, Nemačka)
- Srebrni Lav za najbolju režiju: Shirin NESHAT za film Zanan Bedone Mardan (Žena bez čoveka) (Nemačka, Austrija, Francuska)
- Specijalna nagrada žirija: Soul Kitchen – Fatih AKIN (Nemačka)
- Coppa Volpi za najboljeg glumca: Colin FIRTH u filmu A Single Man režiseraTom FORDa (SAD)
- Coppa Volpi za najbolju glumicu: Ksenia RAPPOPORT u filmu La doppia ora (Dupli sat) reditelja Giuseppe CAPOTONDI (Italija)
- “Marcello Mastroianni” nagrada za najboljeg mladog glumca ili glumicu: Jasmine TRINCA u filmu Il grande sogno reditelja Michele PLACIDO (Italija)
- “Osella” za najbolje tehničko dostignuće: Sylvie OLIVE za film Mr. Nobody reditelja Jaco VAN DORMAEL (Francuska)
- “Osella” za najbolji scenario: Todd SOLONDZ za film Life during Wartime (Život u ratno doba) reditelja Todd SOLONDZ (SAD)