Документ - Радио-телевизија Војводине

Документ - 16.05.2012.

16 May 2012 21:37:14 +0200

Тема: СИТ ГЛАДНОМ НЕ ВЕРУЈЕ

Документ - 09.05.2012.

09 May 2012 22:39:14 +0200

Тема: ДА НАМ ЖИВИ РАД, 2. део

Документ - 02.05.2012.

02 May 2012 21:55:40 +0200

Тема: ДА НАМ ЖИВИ РАД, 1. део

Документ - 25.04.2012.

25 Apr 2012 21:37:05 +0200

Тема: И ЗИДОВИ ИМАЈУ УШИ?

Документ - 18.04.2012.

18 Apr 2012 21:37:02 +0200

ПРОКЛЕТА ЈЕРИНА, 2. ДЕО Једна до најпознатијих српских владарки у историји, чувена супруга Ђурђа Бранковића - Јерина, типичан је пример како трачеви остављају дуготрајне последице на репутацију. Историја, на срећу, има другачија мерила од епске поезије. У не нарочито позитивном светлу остале су још Драга Машин, а из времена социјализма памтимо Јованку Броз и Милку Планинц. Мира Марковић је незаобилазна у овој причи. Верује се да је била калиф уместо калифа, са цветом у коси, неуморно је писала дневник прво у Дуги, а затим и на страницама женског магазине Политика Базар. Једина која је могла да се носи равноправно са Миром је Дана Драшковић. И једној и другој су приписивани и успеси и неуспеси њихових мужева, причало се да управљају животима својих мужева, и животима чланова партије. Да ли српским парламентом управљају жене? Мишљење некадашње председнице Ирске Мери Робинсон је да је друштво у којем се не чује глас жена није мање женско, оно је мање људско. Још увек се понегде могу чути мишљења да политика за жене није природно окружење, зато што владају прљава правила игре. Да ли је заиста коришћење простаклука неопходно да би се водила политика на високом нивоу? Да ли се препознају „мали” женски интереси у односу на велику политику? Надајмо се да ће се са порастом жена у политици губити површни судови о тобожњим разликама...између оних са Марса и оних са Венере... Саговорници у другом делу: Биљана Ђоровић – новинар Радио Београда, Катарина Шмакић – теоретичарка медија, Слободан Саџаков – етичар, Весна Малишић – магазин НИН, Љиљана Смајловић – председница УНС-а, Слободан Антонић – социолог, Тијана Вучевић – социолог, Смиљана Милинков – медијски одсек Филозофског факултета из Новог Сада, Маријана Рамић – Центар за родну равноправност. Ауторка: Ержика Пап-Рељин

Документ - 11.04.2012.

11 Apr 2012 23:30:09 +0200

ПРОКЛЕТА ЈЕРИНА, 1. део

Документ - 04.04.2012.

04 Apr 2012 21:36:59 +0200

МАРТОВСКА ВРЕМЕНСКА ЛИНИЈА, 3. део

Документ - 21.03.2012.

21 Mar 2012 21:34:54 +0100

МАРТОВСКА ВРЕМЕНСКА ЛИНИЈА, 2. део Где би данас била Србија да није било 9. марта 1991. и студентских демонстрација код Теразијске чесме које су пале у заборав? Нико нормалан никада неће оправдати рат као средство убеђивања, па тако је и бомбардовање Србије за сваку осуду... Саговорници: БОШКО ЈАКШИЋ - новинар Политике ЧЕДОМИР АНТИЋ - историчар ПРЕДРАГ МАРКОВИЋ - историчар ЉИЉАНА ЈОКИЋ-КАСПАР - књижевница САША ГАЈИЋ - Институт за европске студије ГОРЧИН СТОЈАНОВИЋ - редитељ МАРКО ЛОПУШИНА - новинар и публициста Ауторка: Ержика Пап-Рељин

Документ - 14.03.2012.

14 Mar 2012 21:34:51 +0100

МАРТОВСКЕ ИДЕ Још откако је у марту 44. године пре нове ере у атентату убијен Јулије Цезар, мартовске иде изазивају језу код многих који верују да је управо овај месец, на преласку зиме у пролеће - предодређен за велике несреће и трагедије. Мартовске иде наша су судбина. У Србији се марта увек ваља чувати. Да ли у томе има претеривања? Историја има само сећање, дакле поуку, али напред не уме да начини ни један једини корак. Саговорници у првој епизоди су: Бошко Јакшић - новинар "Политике" , Предраг Марковић - историчар, Чедомир Антић - историчар, Ида Сабо - некадашња чланица Председништва СФРЈ, Стеван Мирковић - генерал у пензији, Љиљана Јокић Каспар - књижевница, Саша Гајић - Институт за европска истраживања. Ауторка: Ержика Пап-Рељин

Документ - 07.03.2012.

07 Mar 2012 21:34:53 +0100

Снимак емисије која је емитована 07.03.2012.

Документ - 29.02.2012.

29 Feb 2012 21:34:48 +0100

Тема: ПОКУЦАЈ КОМШИЈИ НА ВРАТА

Документ - 22.02.2012.

22 Feb 2012 21:36:49 +0100

СЕКО, ОБУЦИ СЕ ЛЕПО Теоретичарка моде Керолин Еванс је рекла да је мода у стању да изрази дубока интересовања која су актуелна у култури и да је то пут ка непријатним истинама о свету. Има ли моде у Србији? Ауторка: Ержебет Пап-Рељин

Документ - 15.02.2012.

15 Feb 2012 21:36:41 +0100

ЈАКЕ СМО, ЗАР НЕ? Ко су жене за које се каже да су јаке? Да ли су то оне са насловних страна? Бити успешна жена у Србији је напоран и тежак посао... Саговорнице у емисији: ЗОРИЦА КУБУРОВИЋ – лекар и писац, АЛЕКСАНДРА БУБЕРА – психијатар, РУЖА ХЕЛАЋ – Војвођанска зелена иницијатива, СОЊА КОВАЧ – главна и одговорна уредница магазина Ел. Ауторка: Ержика Пап-Рељин

Документ - 08.02.2012.

08 Feb 2012 21:36:41 +0100

АЛ' СМО ВАЖНИ - НОВОСАЂАНИ Занимљиво је ДА се у припреми емисије "Документ" чешће дешава да лакше и радије говоре саговорници из Београда него из Новог Сада. Да ли то говори о отворености једног града? Припремити емисију о Новом Саду сматрам веома тешким задатком јер природно је волети град у коме одрасташ и проведеш добар део живота. Наравно, могу га критиковати за мноштво непријатности и мана. И овде, као и свуда, постоје добри и лоши људи. Прича о једном граду увек је жеља да се дочара слика о простору на којем генерације стварају историју и културу. Нови Сад који на старим разгледницама изгледа као секретер са својим тајним преградама, данас све више личи на "лего град". Да ли је остало нешто до менталитета, снаге метрополе, наивне идеализације Српске Атине или је стварност равна недокучивости? У емисији говоре: ДР МИЛАН ПАРОШКИ - политиколог ЛАСЛО ВЕГЕЛ - књижевник ПЕТКО ВОЈНИЋ ПУРЧАР - књижевник ВАВА ХОРОВИЦ - адвокат ЛИДИЈА МУСТЕДАНАГИЋ - кустос Музеја Војводине ТЕОДОРА ЈАНКОВИЋ - новинарка РОБЕРТ ЧОБАН - издавач Колор прес група

Документ - 01.02.2012.

01 Feb 2012 23:22:44 +0100

О, ЕВРОПО! Како то да се ови крајеви, који су географски очигледно у Европи, још увек осећају као непожељни сиромашни рођаци? Ауторка: Ержебет Пап-Рељин

Документ - 25.01.2012.

25 Jan 2012 21:33:33 +0100

Тешко је очекивати да овакве емисије могу да спрече ратове и одмазде. Можда баш није примерено, али је прилика да се каже да је то опомена за све нас и да се образ лако губи. Не треба да дозволимо да невини људи пате. Екипа емисије „Документ“ била је у Будимпешти на изложби коју је приредио Меморијални Центар Холокауста на ову тему. Ауторка: Ержебет Пап-Рељин

Документ - 11.01.2012.

11 Jan 2012 21:36:26 +0100

'ЛЕБА БЕЗ МОТИКЕ, 3. део Данас најпопуларније занимање које промовише животни стил ”леба без мотике” јесте - политичар. У последње време чести су медијски извештаји о политичарима или њима блиским људима који су се обогатили откако су на власти. То ствара утисак да је бављење политиком веома исплатив посао. Други велики мотив за бављење политиком јесте и стицање моћи када се дође на власт. У држави у којој је политика још увек важнија до живота, и политичари су популарни скоро у истој равни са естрадом, уметницима, спортистима... Ауторка: Ержебет Пап-Рељин

Документ - 29.12.2011.

29 Dec 2011 21:35:22 +0100

'ЛЕБА БЕЗ МОТИКЕ, 2. ДЕО Популарни самозвани Интернет речник сленга "Вукајлија" за "хлеба без мотике" каже да је то омиљено српско јело. У том смислу, која су омиљена занимања данас? Ауторка: Ержебет Пап-Рељин

Документ - 22.12.2011.

22 Dec 2011 22:56:21 +0100

'ЛЕБА БЕЗ МОТИКЕ, 1. ДЕО Популарни самозвани Интернет речник сленга "Вукајлија" за "хлеба без мотике" каже да је то омиљено српско јело. У том смислу, која су омиљена занимања данас? Ауторка: Ержебет Пап-Рељин

Документ - 15.12.2011.

15 Dec 2011 21:34:20 +0100

РАДО СРБИН БИО У ВОЈНИКЕ Постоји већинско уверење да је војска као институција била идеолошки оптерећена, под теретом разних афера... Каква је наша улога у партнерству за мир и треба ли нам улазак у Нато алијансу питања су која и даље остају отворена. Саговорници у новом издању емисије “Документ” су: Љубодраг Стојадиновић - војни аналитичар, Александар Радић - војни аналитичар, Милован Дрецун - војни аналитичар, Миодраг Динић - војни аналитичар, Аљоша Миленковић - новинар Ал Џазира Инглиш и Бранко Крга - заменик директора Академије за безбедност и дипломатију.

Документ - 08.12.2011.

08 Dec 2011 21:36:18 +0100

СВЕЧАНО СЕ ЗАКЛИЊЕМ... Многи ратови на овим просторима остављали су пустош. У њима су равноправно учествовале и жене. Чувен је пример Милунке Савић из Првог светског рата и партизанки из Другог светског рата. Студије показују да ни женама ни мушкарцима није лако да се баве, како многи сматрају, за њих „непримереним“ професијама, а са предрасудама и подсмехом, омаловажавањем, увредама и критиком неки се свакодневно сусрећу. Саговорници: Тереза Боговић - војник, Др Јованка Шарановић - Институт за безбедност и стратегију Министарства одбране, Мирослав Лазански - новинар "Политике", Александар Радић - војни аналитичар, Милован Дрецун - војни аналитичар, Аљоша Миленковић - новинар Ал Џазира Инглиш и Марко Милошевић - Центар за војно цивилне односе. Ауторка: Ержебет Пап-Рељин

Документ - 01.12.2011.

02 Dec 2011 16:41:17 +0100

СКУПЉА ЛАЖ ОД ИСТИНЕ, 2. део Од времена када је Хегел рекао да су новине јутарња молитва модерног човека, много тога се променило. Стопа насиља у Србији варира, али ако је судити по натписима, постали смо крвожеднији него раније. Готово свакодневно у ударним терминима на програмима наших телевизија видимо сцене страве и ужаса. Различити облици насиља јесу део наших живота и медији имају професионалну обавезу да то бележе. О насиљу у медијима у емисији "Документ - скупља лаж од истине", 1. део саговорници су : др Дивна Вуксановић - филозоф медија, мр Катарина Шмакић - теоретичар медија, Владан Беара - психолог Траума центар - Нови Сад, мр Биљана Ђоровић - политиколог и новинар Радио Београда, Мирослав Вићентијевић - менаџер у култури, др Влатко Илић - редитељ и Драган Вучичевић - новинар листа Пресс. Ауторка: Ержебет Пап-Рељин

Документ - 24.11.2011.

24 Nov 2011 23:19:13 +0100

СКУПЉА ЛАЖ ОД ИСТИНЕ, 1. део Од времена када је Хегел рекао да су новине јутарња молитва модерног човека, много тога се променило. Стопа насиља у Србији варира, али ако је судити по натписима, постали смо крвожеднији него раније. Готово свакодневно у ударним терминима на програмима наших телевизија видимо сцене страве и ужаса. Различити облици насиља јесу део наших живота и медији имају професионалну обавезу да то бележе. О насиљу у медијима у емисији "Документ - скупља лаж од истине", 1. део саговорници су : др Дивна Вуксановић - филозоф медија, мр Катарина Шмакић - теоретичар медија, Владан Беара - психолог Траума центар - Нови Сад, мр Биљана Ђоровић - политиколог и новинар Радио Београда, Мирослав Вићентијевић - менаџер у култури, др Влатко Илић - редитељ и Драган Вучичевић - новинар листа Press. Ауторка: Ержебет Пап-Рељин

Документ - 17.11.2011.

17 Nov 2011 21:36:09 +0100

ГУЖВА НА ЛЕВИЦИ До јуче знали смо у којим вредносним системима живимо, знали смо ко смо, шта смо, где идемо, шта радимо, а данас не знамо да ли има светла на крају тунела. Ауторка: Ержебет Пап-Рељин

Документ - 10.11.2011.

10 Nov 2011 21:36:05 +0100

КОМЕ ТО ТРЕБА? - 2. део О српско - мађарским односима у Војводини.

Документ - 03.11.2011.

03 Nov 2011 21:36:03 +0100

КОМЕ ТО ТРЕБА? - 1. део О српско - мађарским односима у Војводини.

Документ - 27.10.2011.

27 Oct 2011 21:36:02 +0200

ЗАШТО КАЖЕШ АНТИФАШИЗАМ, 2. део Међу овогодишњим испитним питањима на пријемном испиту за социологију у Новом Саду било је и питање о томе како се зове масовно убијање Јевреја које су починили нацисти у Другом светском рату. Застрашујуће мало њих је на празну линију написало „Холокауст". Било би добро уколико би борба против фашизма била „само" ствар за историјске уџбенике, Али она то није. Уместо тога, антифашизам је предмет систематске ревизије и заборава. Треба ли заборавити дирљиве лекције о највећој слободној територији у окупираној Европи или поново доказивати значај Неретве, Сутјеске, Сремског фронта? Да ли је антифашизам идеологија или морални и интелектуални став? И поред цене коју је Србија платила у сукобу са фашистичким тоталитаризмима 20. века, нашим улицама данас марширају српски "ћелавци". Неко ће рећи да су они део ширег, европског феномена. Одакле, онда, младим људима у Србији (па и у осталим земљама бившег социјалистичког лагера), те срамотне идеје и тај ксенофобични, милитантни шовинизам? Чињеница је да у српском друштву и даље влада велика подељеност у тумачењу догађаја из периода Другог светског рата, а централно место у тим расправама је још увек питање историјске улоге четника, партизана и црвеноармејаца. Неко брка ствари намерно, неко из незнања, али на крају - изађе на исто. Саговорници: Др Чедомир Антић, историчар, Др Предраг Марковић, историчар, Динко Грухоњић - Независно Друштво новинара Војводине, Др Алексеј Тимофејев, историчар, Александар Нећак, председник Савеза јеврејских општина Србије, Александар Вељић, публициста, Петар Николић, уредник ромске редакције РТВ, Др Мирослав Јовановић, историчар, Владан Беара, психолог "Траума центар". Аутор: Ержика Пап-Рељин

Документ - 20.10.2011.

20 Oct 2011 21:35:58 +0200

ЗАШТО КАЖЕШ АНТИФАШИЗАМ, 1. део Међу овогодишњим испитним питањима на пријемном испиту за социологију у Новом Саду било је и питање о томе како се зове масовно убијање Јевреја које су починили нацисти у Другом светском рату. Застрашујуће мало њих је на празну линију написало „Холокауст“. Било би добро уколико би борба против фашизма била „само“ ствар за историјске уџбенике, Али она то није. Уместо тога, антифашизам је предмет систематске ревизије и заборава. Треба ли заборавити дирљиве лекције о највећој слободној територији у окупираној Европи или поново доказивати значај Неретве, Сутјеске, Сремског фронта? Да ли је антифашизам идеологија или морални и интелектуални став? И поред цене коју је Србија платила у сукобу са фашистичким тоталитаризмима 20. века, нашим улицама данас марширају српски "ћелавци". Неко ће рећи да су они део ширег, европског феномена. Одакле, онда, младим људима у Србији (па и у осталим земљама бившег социјалистичког лагера), те срамотне идеје и тај ксенофобични, милитантни шовинизам? Чињеница је да у српском друштву и даље влада велика подељеност у тумачењу догађаја из периода Другог светског рата, а централно место у тим расправама је још увек питање историјске улоге четника, партизана и црвеноармејаца. Неко брка ствари намерно, неко из незнања, али на крају - изађе на исто. Саговорници: Др Чедомир Антић, историчар Др Предраг Марковић, историчар Динко Грухоњић - Независно Друштво новинара Војводине Др Алексеј Тимофејев, историчар Александар Нећак, председник Савеза јеврејских општина Србије Александар Вељић, публициста Петар Николић, уредник ромске редакције РТВ Др Мирослав Јовановић, историчар Владан Беара, психолог "Траума центар" Аутор: Ержика Пап-Рељин

Документ - 06.10.2011.

06 Oct 2011 21:35:53 +0200

ОТЕТА ЧАСТ Отето - проклето. Србија још није спровела реституцију. У овој емисији биће речи о враћању у прошлости неоправдано одузете имовине. Ауторка: Ержебет Пап-Рељин

Документ - 29.09.2011.

29 Sep 2011 21:35:51 +0200

Снимак емисије која је емитована 29.09.2011. Тема: НИЈЕ СВЕ У НОВЦУ, 2. део

Документ - 22.09.2011.

22 Sep 2011 21:35:48 +0200

Снимак емисије која је емитована 22.09.2011. Тема: НИЈЕ СВЕ У НОВЦУ, 1. део

Документ - 23.08.2011.

23 Aug 2011 23:35:50 +0200

ПРАЗНА КОЛЕВКА Ако, као што једна изрека каже, живот бебе почиње онда када је мајка зажели, поставља се питање: шта када то није случај? Да ли је могуће да се и данас, у 21. веку, абортус користи као средство планирања породице и какве приче о порођају шапућу мајке док чувају децу у парковима? Од много фактора који утичу на одлуку о рађању, ново издање емисије „Документ" издваја: економску кризу - најпоузданију контрацепцију, поремећен систем вредности, однос послодаваца и друштва према родитељима и деци... Да ли је еманципација жена непријатељ беба и хоће ли празна колевка и даље остати наш неславни предзнак? Уредница: Весна Коња Редитељ: Манеул Србин

Документ - 26.07.2011.

26 Jul 2011 23:35:40 +0200

Трговина људима, као проблем светских размера, пођеднако погађа земље које се налазе у постконфликтном периоду економске и друштвене транзиције, као и индустријски развијене државе. Као облик организованог криминала, овај феномен обухвата фазе врбовања, транспорта и експлоатације жртава и догађа се, како у земљама порекла жртава, тако и у транзитним, али и на крајњем одредишту. Жртве се подвргавају разноврсним облицима злостављања и искоришћавања. Људима се тргује и у Србији. У емисији серијала „Документ" говоре они који су директно и индиректно у мрежи превенције, ослобађања и поновног укључења потенцијалних жртава и жртава у нормалне токове живота. Уредница: Тамара Буревић

Документ - 21.06.2011.

21 Jun 2011 23:36:03 +0200

СИТ ГЛАДНОМ НЕ ВЕРУЈЕ У протеклој деценији највише се страховало од ратова, економске кризе, сиромаштва и болести. У међувремену, редослед на лествици страхова се променио, па сада грађани највише страхују од сиромаштва, економске кризе, болести и криминала. Према истраживању неколико агенција, грађани сматрају да ће економска криза у будућности изазвати још већи страх и стрес. Анализе сиромаштва показују да је оно већином дугорочно, с обзиром на чињеницу да међу сиромашнима има највише оних који су незапослени. Сиромаштво има различита лица која се мењају у местима и времену и, нажалост, део је стварности. О сиромаштву за емисију „Документ - сит гладном не верује“ говоре: редитељ Горан Марковић, глумци Ева Рас и Тома Курузовић, др Јован Марић, Александар Вулин испред Покрета социјалиста, колумниста „Преса“ Драган Вучичевић, новинар Антоније Ковачевић, председник Нове социјалдемократске партије Душан Јанић, проф. др Данило Шуковић из Центра за економска истраживања, Милорад Илић - бусола за Србију, Владан Глишић испред „Двери“ и председник Уније Рома Србије Рајко Ђурић. Ауторка: Ержебет Пап-Рељин

Документ - 31.05.2011.

31 May 2011 23:35:59 +0200

АЛАЈБЕГОВА СЛАМА Провинција је, по неким тумачењима - стање духа, и нема много везе са географским појмом. Дакле, шта је провинција?

Документ - 19.04.2011.

19 Apr 2011 23:40:45 +0200

ИЗГУБЉЕНИ У ИСТОРИЈИ Према историјским подацима у Војводини је пре Другог светског рата живело око 510 хиљада подунавских Шваба. Претежно су се бавили земљорадњом, а вредним и упорним радом стицали су свој иметак. Са припадницима друга два народа, Србима и Мађарима, су трговали и сарађивали. Након рата одузета им је имовина и многи од њих су прогнани у логоре. Према неким подацима, у логорима је од глади и болести умрло око 60 хиљада Немаца. Неки од преживелих ни данас, 65 година након стравичног искуства, не могу на достојанствен начин да ожале своје најмилије. Документарни филм „Изгубљени у историји” је прича две Немице, Розине Самарџић, рођене Енгелман и Елизабате Радовић, рођене Шер; прича о нагло прекинутом идиличном животу пре рата и страхотама које су као деца преживеле у логорима по Војводини. Елизабета и Розина не осећају ни мржњу, ни горчину када се присећају догађаја из детињства. Једина им је жеља да се масовна гробница у којој су покопани њихови најдражи на достојанствен начин обележи и служи као опомена да се ништа слично више никада не понови! Сценарио: Ева Хибш Редитељ: Етелка Рац-Маронка

Документ - 12.04.2011.

13 Apr 2011 00:02:56 +0200

ТИТО - ЈЕДАН ПОЛИТИЧКИ МИТ, 2. ДЕО У свим социолошким истраживањима или испитивањима нашег јавног мњења о највећим и најзаслужнијим људима Тито често заузима прво место. На пример, у анкетама појединих медија у Србији и Хрватској, и то у време када су Слободан Милошевић и Фрањо Туђман били у зениту славе, Тито је по популарности био испред њих. Једина два научна истраживања о Титовом времену рађена у Србији (Хелсиншки одбор за људска права у Србији и Правни факултет у Београду) дала су исти резултат: „Бравар је био бољи“, а у анкети загребачког „Национала“ из 2003. године о највећем Хрвату, уз учешће преко 7.000 читалаца, Тито је први, остављајући иза себе Теслу и Руђера Бошковића. Знамо ли данас какав је Тито био као војсковођа, државник и владар, али и човек са свим својим људским слабостима? Какво год било мишљење о Титу мора се признати да је он још увек предмет многих расправа. Да ли је Тито био грофовског порекла и колико су „теорије завере“ још више замаглиле праву слику о њему и о том времену? Стално се потура мит да смо свету важни у сваком смислу - географском, политичком, антрополошком, гастрономском... Неки психолози сматрају да оваквом наглом скоку самопоуздања кумује управо време Јосипа Броза Тита. Да ли је слика на телевизији где се он супериорно рукује са државницима, краљевима и краљицама, а наш его док то гледамо расте, направила од нас митомане? Ово су само нека од питања и тема којима се бави серијал „Тито - један политички мит“, који ће се у оквиру „Документа“ емитовати у два дела. Сценарио: Проф. др Љубиша Деспотовић Ауторка: Ержебет Пап-Рељин

Документ - 05.04.2011.

05 Apr 2011 23:35:35 +0200

ТИТО - ЈЕДАН ПОЛИТИЧКИ МИТ, 1. ДЕО У свим социолошким истраживањима или испитивањима нашег јавног мњења о највећим и најзаслужнијим људима Тито често заузима прво место. На пример, у анкетама појединих медија у Србији и Хрватској, и то у време када су Слободан Милошевић и Фрањо Туђман били у зениту славе, Тито је по популарности био испред њих. Једина два научна истраживања о Титовом времену рађена у Србији (Хелсиншки одбор за људска права у Србији и Правни факултет у Београду) дала су исти резултат: „Бравар је био бољи“, а у анкети загребачког „Национала“ из 2003. године о највећем Хрвату, уз учешће преко 7.000 читалаца, Тито је први, остављајући иза себе Теслу и Руђера Бошковића. Знамо ли данас какав је Тито био као војсковођа, државник и владар, али и човек са свим својим људским слабостима? Какво год било мишљење о Титу мора се признати да је он још увек предмет многих расправа. Да ли је Тито био грофовског порекла и колико су „теорије завере“ још више замаглиле праву слику о њему и о том времену? Стално се потура мит да смо свету важни у сваком смислу - географском, политичком, антрополошком, гастрономском... Неки психолози сматрају да оваквом наглом скоку самопоуздања кумује управо време Јосипа Броза Тита. Да ли је слика на телевизији где се он супериорно рукује са државницима, краљевима и краљицама, а наш его док то гледамо расте, направила од нас митомане? Ово су само нека од питања и тема којима се бави серијал „Тито - један политички мит“, који ће се у оквиру „Документа“ емитовати у два дела. У првој епизоди саговорници ће бити историчари др Предраг Марковић, др Љубодраг Димић, др Дарко Гавриловић, мр Драгољуб Анђелковић, затим драматург Синиша Ковачевић, теоретичар медија Драган Ћаловић, социолог културе проф. др Ратко Божовић, публициста и новинар Марко Лопушина, унук Јосипа Броза Тита Јошка Броз, генерал у пензији Стеван Мирковић, писац и новинар Мирослав Кнежевић, публициста и новинар Миломир Марић. Сценарио: Проф. др Љубиша Деспотовић Ауторка: Ержебет Пап-Рељин

Документ - 01.03.2011.

01 Mar 2011 23:35:56 +0100

МИТОВИ СОЦИЈАЛИЗМА, 2. ДЕО У оквиру „Документа“, Радио-телевизија Војводине припремила је одличан серијал у два наставка - „Митове социјализма“, који ће покушати да одговори на питање да ли је време Тита и партијских другова вредно све присутније носталгије код народа или је реч о још једном од великих српских митова. Тако ће у првом делу бити речи о друштвеним, историјским и социјалним аспектима социјалистичког уређења, док ће у наставку, односно у другом делу, акценат бити на култури - музици, филму, моди и књижевности која је обележила године социјализма. Поред тога, своје ће мишљење о томе да ли је носталгија за годинама социјализма реална или заснована на миту дати бројни саговорници: Мирко Чанадовић, Загорка Голубовић, Петар Бокун, Синиша Ковачевић, Мирко Кнежевић, Драгољуб Анђелковић, Љубодраг Димић и Љубиша Деспотовић. Ауторка: Ержебет Пап-Рељин Сценариста: проф. др Дарко Гавриловић

Документ - 22.02.2011.

22 Feb 2011 23:36:23 +0100

МИТОВИ СОЦИЈАЛИЗМА, 1. ДЕО У оквиру „Документа“, Радио-телевизија Војводине припремила је одличан серијал у два наставка - „Митове социјализма“, који ће покушати да одговори на питање да ли је време Тита и партијских другова вредно све присутније носталгије код народа или је реч о још једном од великих српских митова. Тако ће у првом делу бити речи о друштвеним, историјским и социјалним аспектима социјалистичког уређења, док ће у наставку, односно у другом делу, акценат бити на култури - музици, филму, моди и књижевности која је обележила године социјализма. Поред тога, своје ће мишљење о томе да ли је носталгија за годинама социјализма реална или заснована на миту дати бројни саговорници: Мирко Чанадовић, Загорка Голубовић, Петар Бокун, Синиша Ковачевић, Мирко Кнежевић, Драгољуб Анђелковић, Љубодраг Димић и Љубиша Деспотовић. Ауторка: Ержебет Пап-Рељин Сценариста: проф. др Дарко Гавриловић

Документ - 25.01.2011.

26 Jan 2011 00:04:12 +0100

НОВИ ХРАМОВИ У НОВОМ САДУ У Новом Саду гради се седам православних храмова. Након шест деценија верске апстиненције, људи поново траже одговоре на исконска питања о смислу живота.

Документ - 11.01.2011.

11 Jan 2011 23:36:06 +0100

ВЕЛИКИ БРАТ, ВЕЛИКИ ИЗГОВОР Да ли смо као нација опчињени тајним службама, мистеријама о шпијунажи и прислушкивању, што би требало да је у домену зоне сумрака, а не стварности, односно, да ли је још увек жив дух Илије Чворовића и Сумњивог лица Бранислава Нушића? Наиме, могућност стварања неког вида „дигиталног тоталитаризма“ и свеобухватног система контроле над животом појединца није само научна фантастика (о таквом тоталитарном пројекту је, између осталих, писао Орвел у свом култном тада с/ф делу „1984.“), већ, нажалост, може врло брзо постати стварност. Да ли овако прикупљени подаци могу бити спорни, односно, знамо ли шта се са њима дешава? Они нису употребљиви за сада на суду, али по многима стварају могућност за злоупотребу података. И да ли се на овај начин доводи још једном у питање и квалитет обављања новинарске професије? Саговорници у емисији „Документ - Велики брат, велики изговор“ су: публицисти Александар Павић и Дејан Лучић, Љиљана Смајловић, председница УНС-а, Верица Бараћ, председница Савета за борбу против корупције Владе Србије, Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Саша Јанковић, заштитник грађана, Александар Загорац, Центар за проучавање и употребу савремених технологија Архиепископије београдско-карловачке, Владан Динић, главни и одговрни уредник магазина „Сведок“, Зоран Вацић, директор магазина „Русија данас“, Данило Тврдишић, новинар „Двери“, Желимир Жилник, редитељ, Антоније Ковачевић, главни и одговорни уредник таблоида „Ало“. Ауторка: Ержика Пап-Рељин Редитељ: Горан Вукчевић

Документ - 28.12.2010.

30 Dec 2010 01:17:45 +0100

БРЕНДОВИ, ТРЕНДОВИ И ПОНЕКА МОДА Мода утиче на однос већине људи и према себи и према другима. Као таква, мода је феномен којим можемо да разумемо себе у датом времену. Истовремено, мода се појављује и као нешто небитно, као нешто чему недостаје озбиљност. Намера емисије „Документ“ је да буде критички настројена према моди, али не и да је осуђује. Како је живети са модом у Србији? Саговорници у „Документу“ су: модни креатори Верица Ракочевић и Саша Милојковић, Исидора Бјелица, књижевница, др Зорица Кубуровић, књижевница и лекар, Радмило Мулић, књижар, Соња Ковач, главна и одговрна уредница магазина Ел, Ивана Семерад, извршна уредница магазина Ел, Ненад Јањатовић, стилиста магазина Ел, др Неда Тодоровић, професорка ФПН-а, Радмила Станковић, уредница културе магазина Нин и Зое Гудовић, Женски фонд „Реакција“. Ауторка: Ержебет Пап-Рељин Редитељ: Горан Вукчевић

Документ - 02.11.2010.

29 Dec 2010 16:22:06 +0100

КОМШИЈА И СУСЈЕД Наш однос према Русима је однос ирационалне љубави и појединих ружних сећања. Према Америци имамо осећај неузвраћене љубави. Најкомпликованији однос имамо са комшијама Хрватима. Хоће ли заиста доћи време да размишљамо о будућности Србије и Хрватске уместо о томе колико бодова носи оштар домољубни односно патриотски став према Хрватској или Србији. Хоће ли деведесете отићи у други план? Можемо ли да разговарамо отворено о прошлом времену али и будућности која понекад делује магловито, поготово када су комшијско - сусједски односи у питању? Дакле, пуно је (не)отворених, болних и непријатних питања које муче обе стране, а одговоре би могли да понуде следећи саговорници: Денис Латин - аутор емисије "Латиница" ХТВ-а, Александар Станковић - аутор емисије "Неђељом у два" ХРТ-а, Игор Мандић - писац, др Јанко Веселиновић – председник посланичког клуба српско – хрватског пријатељства, историчари: Чедомир Антић, Драгољуб Анђелковић и Дарко Гавриловић, политиколог Марина Рагуш, Мато Матарић - Демократски савез Хрвата у Војводини. Ауторка: Ержебет Пап-Рељин

Документ - 26.10.2010.

29 Dec 2010 23:45:11 +0100

СРЦЕ НЕ ЗНА ЗА ВЕРУ Последња истраживања показују да се у Србији годишње склопи око 40.000 бракова, готово осам хиљада мање у односу на период од пре десет година. Исти подаци казују да је од укупног броја десетак одсто мешовитих бракова. Такви бракови су у послератној Југославији били модерни и пожељни. Осамдесетих година били су уобичајени, деведесетих осуђивани, а у овом веку поново дају знаке живота. Истина, многи ће указати на непремостиве разлике у култури и вери. Ипак, то је никакав аргумент да би се заобишла нечија лепота и шарм, а и највећи злобници признају како љубав мења све и да су људи зарад љубави мењали домове, веру... Ко су људи који су у таквим браковима? Одговор на ово питање понудиће неуропсихијатар академик Петар Бокун, породице Стојковић, Андријашевић, Вајс, Влашки, Мајларт и Бекер, социолог Зорица Кубурић, старешина новосадске Саборне цркве Миодраг Андрић, жупник Цркве Имена Маријиног у Новом Саду Јанош Стриковић и Стеван Николић из Едукативног центра Рома у Суботици. Ауторка: Ержебет Пап-Рељин

Документ - 14.09.2010.

29 Dec 2010 20:51:56 +0100

КАЖИ ЗАШТО МЕ ОСТАВИ Иако већина не оправдава спољну политику Сједињених Америчких Држава, мит о америчком сну и даље постоји...

Документ - 08.06.2010.

29 Dec 2010 19:35:13 +0100

СУДБИНА БИРА ЧОВЕКА ИЛИ ЧОВЕК БИРА СУДБИНУ? Астрологији као занимацији или доколици мање више прибегавају сви људи на свету; много је оних који прво прочитају хороскоп у дневним новинама да би видели "како се осећају тог дана". Астрологија не воли ни науку, ни религију, а ни оне не воле астрологију. Логично је запитати се шта је то астрологији омогућило да опстане до данас. Она је глобални, а не локални феномен. У вечерашњем издању серијала "Документ" о томе говоре: Дејан Лучић, публициста, Зорица Карановић, социјални психолог, др Јован Марић, психијатар, астролози Душан Величковић, Босиљка Веселиновић и Дубравка Струкан, затим Саша Зоркић, новинар “Астрономског магазина, Јарослав Францисти из Астрономског друштва, Игуман Стефан, старешина манастира Велика Ремета, Милош Богановић, публициста, Миодраг Андрић, старешина храма Св. Георгија (Саборна црква) Нови Сад. Ауторка: Ержебет Пап-Рељин Редитељ: Горан Вукчевић

Документ - 27.04.2010.

30 Dec 2010 00:36:09 +0100

ПРИЧА СЕ ДА РУСИ ДОЛАЗЕ Руски је народ на ове просторе кроз историју долазио у више таласа, те се данас поставља питање шта ће нам овај нови талас донети? Једно од питања је везано и за поновно оживљавање подељених осећања према великом православном брату - русофилије и русофобије? Оба се заснивају на наслеђу прошлости, односно, на одразу слике некадашњег СССР-а у овдашњој колективној свести. Јер, руски мит јесте део наше националне културе и националног карактера, чему у прилог говори и податак да је Лозница Владимира Путина прогласила за свог почасног грађанина. Ауторка: Ержика Пап-Рељин

Документ - 09.03.2010.

29 Dec 2010 20:15:13 +0100

РАЗОТКРИВАЊЕ У оквиру серијала “Документ”, најновија емисија под називом “Разоткривање” бави се феноменом вртоглаве гледаности ријалити програма на нашим просторима. Када је заправо настао концепт стварног шоа, колико се модерни документарни филм поклапа са формама ријалитија, да ли смо и ми нација склона воајеризму, колико модерне технологије утичу на гледаност и како се то огољава и наплаћује приватност у медијима? Ово су само нека од питања упућена филозофу медија Дивни Вуксановић, социјалном психологу Драгану Попадићу, истраживачу медија Јованки Матић, политичару Ненаду Чанку, водитељки Татјани Војтеховски, извршном продуценту “Сурвајвера” Урошу Лазићу и новинару Роберту Чобану. По први пут гледаоци ће моћи да погледају и ексклузивне снимке са снимања једног од најпопуларнијих ријалитија. Уредница и сценаристкиња: Тамара Буревић Редитељ: Марко Каћански

Документ - 23.02.2010.

29 Dec 2010 21:26:28 +0100

ПАМТИМ САМО СРЕЋНЕ ДАНЕ Југоносталгија - шта је то?

Документ - 26.01.2010.

29 Dec 2010 23:09:30 +0100

РАДИО МИЛЕВА (НИ)ЈЕ ПРОМЕНИЛА ФРЕКВЕНЦИЈУ На почетку беше реч. И, реч по реч, одмах је почело оговарање...