Дијалог култура - Радио-телевизија Војводине

Дијалог култура - 13.05.2012.

06 Apr 2012 17:29:49 +0200

Тема: БИОХЕМИЈА ЛЕКОВИТОГ БИЉА ’’Кроз историју човечанства, биљке су биле најзначајнији извор биолошки активних супстанци и лекова. Научне дисциплине, попут фитохемије и фитофармације, биле су тесно повезане са развојем модерне органске хемије која доживљава процват у деветнаестом и двадесетом веку, када је хемијски и биохемијски окарактерисан велики број биљних врста, а из њих изоловано и идентификовано близу 20.000 биоактивних секундарних биомолекула’’, пише докторка биохемијских наука Марија Лесјак у докторској дисертацији ’’Биопотенцијал и хемијска карактеризација екстраката и етарских уља врста рода Јуниперус L. (Cupressaceae)’’ и додаје: ’’Узимајући у обзир и то да број цветница (ангиосперме) које су хемијски испитане чини само 10% од укупно 250.000 врста на планети, може да се закључи да биљни свет и даље представља непресушан и још недовољно истражен ресурс биолошки и фармаколошки активних једињења. Међутим, нагли развој органске хемије, првенствено тренд примене комбинаторне хемије у дизајнирању лекова, а поготово HTS (Хигх Тхроугхпут Сцреенинг) скрининга, довео је до пада интересовања за природне производе у последњој декади прошлог века. Како су, по процени великог броја научника, очекивања ових истраживања прецењена, у последњих неколико година светска научна јавност поново се усмерава на истраживања природних молекула као нових лекова и фитофармацеутика. Поред неоспорног значаја за фармацеутску индустрију, природни производи биљака налазе широку примену у производњи дијететских суплемената и функционалне хране, која поред задовољавајућих нутритивних својстава испољава и одређене фармаколошке и физиолошке ефекте на људско здравље, што је од великог значаја у превенцији настанка болести савременог човека. Због тога су испитивњања биолошких активности и хемијска карактеризација до сад неиспитаних биљних врста од изузетног научног и практичног интереса, јер воде ка новим изворима потентних, биолошки активних природних производа.’’ У емисији др Марија Лесјак говори о настанку и развоју биохемије лековитог биља, методама научно-истраживачког рада и применама резултата те научне дисциплине, као и о најактуелнијим областима биохемије лековитог биља данас. Посебно нас интересују и искуства и значај једногодишњег боравка Марије Лесјак на University College London, као и резултати њених истраживања клеке захваљујући којима је, између осталог, већ са 26 година постала рецензент у врхунском међународном чаопису M21 Фоод Цхемистрy. Престижна светска награда Dr. Willmar Schwabe за младе истраживаче коју јој је доделило друштво Society for Medicinal Plant and Natural Product Research, тек је једна од награда и признања из богате научне биографије ове двадесетосмогодишње научнице, која је већ сада оставила значајан траг и у области популаризације науке. О свему томе, као и личним погледима на науку, културу и популаризацији науке, те о научним допирносима и животној и научној биографији др Марије Лесјак, детаљније у самој емисији с овом научном сарадницом на Департману за хемију, биохемију и заштиту животне средине Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић

Дијалог култура - 29.04.2012.

22 Mar 2012 18:28:59 +0100

Тема: РЕТКИ НУКЛЕАРНИ ПРОЦЕСИ Ретки нуклеарни процеси област је која је у великој мери непозната широј јавности. Она је централна тема нашег разговора са сениором нуклеарне физике професором доктором Иштваном Бикитом са Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду, чији су ретки нуклеарни процеси најужа област вишедеценијског научног рада. На наше почетно питање: како се дефинише та област, професор Бикит каже: ’’Прво да објасним како је настао појам ретких нуклеарних процеса. Да бих то могао да опишем, можда да се мало вратимо у историју развоја нуклеарне физике. Наиме, нуклеарна физика је у свом почетку, значи после открића радиоактивности, кренула од космичког зрачења. Наиме, космичко зрачење има у себи честице које имају високе енергије и то се могло користити за експерименте. Онда, пошто није могло да се конструише, почели су физичари да праве акцелераторе, значи машине за убрзавање честица којима можете да експериментишете. И онда, чим су направљени акцелератори, нуклеарна физика је почела да иде у том правцу да користи машине за убрзавање честица да би изучавали атомска језгра. И то је ишло, ишло, ишло јако дуго. Овај сегмент са космичким зрачењем је мало замро. И онда су дошле ове велике машине, данас рецимо машина у CERN-у, овај протонски акцелератор, и онда су теоретичари некако схватили да ми можда немамо довољно високе енергије у тим најмоћнијим машинама да нађемо неку нову физику. Значи, просто, и оне врло високе енергије којима CERN располаже, изгледа нису довољне да доведу до неког новог открића. Као што се види, CERN већ годину дана функционише и ништа спектакуларно нисмо чули. Значи изгледа да су ови песимисти били у праву да та линија истраживања можда неће довести до нове физике. Паралелно с тим, у подземним лабораторијама крећу истраживања, која ја зовем изучавање ретких нуклеарних процеса. Значи, ту Вам више није циљ да добијете честице што виших енергија, него да имате екстремно осетљиве инструменте и да за побуду користите космичко зрачење. У космичком зрачењу имате бесконачно велике енергије, у врло малим количинама, али их има. Значи врло ретко Земљу погоди изузетно високоенергетски космички зрак, практично неограничене енергије, много веће него што у CERN-у има. И онда, ако имате врло осетљив инструмент, онда можете да користите то зрачење за испитивања материје. И то је тај ланац који је довео до формулисања нечега што се зове ретки нуклеарни процеси, значи развој врло осетљивих мерних инструмената и то на локацијама где је околно зрачење изузетно мало, значи на подземним локацијама, јер ту космички миони не могу да продру, а највећи утицај на наше инструменте имају на површини Земље и космички миони, а у подземним лабораторијама скоро да (тог утицаја) нема. Тако да те велике лабораторије данас су под земљом и веома су спектакуларне, али се о њима много мање прича него о акцелераторима у CERN-у, иако се и тамо очекују велика открића. Оно што је типично за овакве експерименте је да имате јако мало догађаја, рецимо два догађаја годишње, значи двапут да се деси нешто, а Ви морате стално да пратите. Рецимо у Гран Сасу, где сам био у подземној лабораторији, имају врло велики мерни инструмент детектор, као неколико соба као ова у којој седимо, и они чекају експлозију супернове да би видели неутрине који ће стићи из те супернове. Десет година седе и чекају… Пазите то стрпљење које треба да имате, да одржавате врло комплексан инструмент и да се десет година не дешава ништа. Е, то је специфичност тих експеримената. Није интересантно док се не измери нешто, а када ће измерити, то је ствар стрпљења. Тако, то је специфичност ретких нуклеарних процеса који иду као нека алтернатива физици високих енергија са акцелераторима. Да ли ће се ту десити пробој у нову физику, видећемо, али конкуренција ове нискоенергетске или неакцелераторске физике, или подземне физике, неки је зову и тако, врло је јака у односу на ове експерименте који се одвијају на великим машинама акцелератора.’’ С професором Бикитом разговара ауторка и уредница емисије Дренка Добросављевић.

Дијалог култура - 15.04.2012.

22 Mar 2012 18:26:46 +0100

Тема: ПОЉОПРИВРЕДНЕ КУЛТУРЕ У ДИЈАЛОГУ КУЛТУРА. Готово свака пољопривредна култура може да исприча причу о дијалогу култура и сусретима цивилизација, као и ону о развоју савремене науке. Шта рецимо, можемо научити на примеру сунцокрета? О путевима и начинима кретања у сазнајној и културној покретљивости сунцокрета некада и данас, као и о самој овој пољопривредној култури у емисији говоримо са академиком Драганом Шкорићем, једним од најпризнатијих стручњака у свету за сунцокрет којим се бави 47 година. Најужа специјалност професора Шкорића је генетика сунцокрета, оплемењивање и семенарство суцокрета. Та три сегмента повезана су и нико се не може само једним бавити. ’’Човек, да би био успешан оплемењивач, мора добро да познаје генетику и генетичке законитости сунцокрета. Да би на крају имао производ тј. хибрид, мора познавати и семенарство’’, каже професор Шкорић. Када је реч о развоју генетике као научне дисциплине, она је почела да се развија управо на проучавањима могућности унапређења биљних култура. ’’Мислим да је генетика као наука млађа од оплемењивања. Ако узмемо старе цивилизације где су људи почели свесно или подсвесно да култивишу биљне врсте, генетика као наука датира од Мендела који је 1865. године урадио прва укрштања између различитих боја, крупноће пасуља и испитивао наслеђивања у генерацијама цепања и дошао до закључка да постоје одређени гени који одлучују о боји, о крупноћи семена. Он се сматра првим који је почео на научној основи да се бави генетиком. После тога, крајем деветнаестог а посебно у двадесетом веку генетика је нагло почела да се развија, паралелно са увођењем научних метода у оплемењивању свих биљних врста.’’ Емисија нас упућује у знања о сунцокрету, њеном путу од самоникле биљке у прадавним временима до једне од најцењенијих и најраспространенијих гајених данас, те у њена својства и шта се све од ње користи. Прича о томе како је сунцокрет стигао у Европу је романтична: ’’Шпански краљ је имао своју гарду. Међу тим војницима било је и лепих момака. Један од њих загледао се у краљеву ћерку и када је краљ то приметио послао је младића у Америку да тамо одслужи део свог војничког животног доба. Војник је видео како сунцокрет расте у Северној Америци, узео је неколико узорака и прво је био засађен у Европи у ботаничкој башти око краљевског двора. Тако, цвет сунцокрета војникова драга могла је да гледа са прозора’’, прича академик Драган Шкорић. У Европи у почетку гајио се као декоративна биљна врста. Ширио се прво по Француској, Италији и посебно Холандији. ’’Онда је Петар Велики, који је део своје младости провео у Холандији, донео узорке сунцокрета у Русију и сунцокрет је постао гајена биљна врста, не у домовини, у Северној Америци, него у Русији’’, указује професор Шкорић и објашњава: ’’У царској Русији, за време оних дугих постова, попови су сугерисали мужицима да покушају да цеде пресама семе сунцокрета, јер има у себи уља.’’ Тако је сунцокретово уље почело да се користи у исхрани људи, а сунцокрет да се гаји ради уља. Иначе, сунцокрет је веома стара биљка. Професор Шкорић каже да има археолошких налаза који датирају две хиљаде година пре нове ере и који указују на то да је он гајен на простору Северне Америке већ у то време. Аутохтони становници тог подручја први су приступили некој врсти селекције, односно стварања неких популација из дивљих врста. Сунцокрет су користили у исхрани, а посебно прављењу каша и лечењу. Има података да су Индијанци користили сунцокрет у лечењу туберкулозе. Сунцокрет је за њих имао и митска значења и служио и у ритуалима приликом припрема за ратне сукобе. Индијанци су се украшавали пигментима сунцокрета. ’’Ако сте гледали оне филмове о каубојима и индијанцима видели сте и оне карактеристичне боје на лицима Индијанаца. Реч је о природним бојама од одређених сунцокрета који имају ону антоцијан боју’’, објашњава професор Шкорић. Сунцокрет спада у род Хелиантхус, где има 52 врсте. Кроз разговор о научној биографији професора Шкорића сазнањемо и о његовим утисцима о многим земљама света у којима је као експерт радио, те о њиховим културама и специфичностима. Професор доктор Драган Шкорић студирао је на Пољопривредном факултету у Новом Саду. На истом факултету прошао је сва звања од научног сарадника 1976. до редовног професора 1990. У звање професора емеритуса изабран је 2008. Из његове богате научне биографије издвајамо: руководио је са три пројекта у САД и био учесник у још два. Руководио је програмом генетике и оплемењивању сунцокрета на пројекту ’’Унапређење уљаних култура у Ирану’’. Као експерт Уједињених нација односно FAO у Судану, радио је на студији о могућностима гајења сунцокрета у тој земљи. Са стручњацима из САД и Енглеске у Индији радио је на издради студије о уљаним културама. У тој земљи оцењивао је и национални програм о сунцокрету и држао бројна предавања. За успешан експертски рад и многа предавања током чак седамнаест боравака у Кини одликован је са две високе награде. И у преко 20 других земаља света држао је предавања, међу којима и оне које су прадомовина сунцокрета. Од оснивања мреже FAO за сунцокрет, професор Шкорић је њен учесник и потом и дугогодишњи координатор. Између осталог, дугогодишњи је главни и одговорни уредник међународног часописа Хелиа. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић

Дијалог култура - 01.04.2012.

22 Mar 2012 18:24:29 +0100

Тема: СИНТЕЗОЛОГИЈА Сазнања о физичкој стварности почев од Галилеја и сусрет науке и технике учинили су у новијој историји највећи утицај на културу и друштво и изазвали најдубље цивилизацијске промене. На то ће у наредним вековима бити надовезани настанак модерне науке, међусобна развојна условљеност науке и технологије и интердисциплинарности које су заједно са информационим технологијама обележиле протекли век и и даље карактеришу свеколики развој. На теорији система, која проучава вишеслојне и комплексне системе у природи, друштву и науци, човек је пре готово једног века почео да анализира садејства елемената у различитим системима и који резултат они дају. Прво на питањима међуповезаности организама у екосистемима, а затим на проучавањима свих других комплексних односа структуре и функције у различитим организмима, друштвима и техничким или другим системима, посебно информационим, те односима који настају из делимичних и целовитих система, теорија система подстакла је нови начин мишљења. Најилустративнији пример за сагледавање структуре, понашања и функције система су кибернетички системи и моделско схватање структуре и функције. Али људски ум који тежи синтезама увек иде даље. Недавно сам се срела с појмом синтезологије као научне дисциплине у којој су чврсто испреплетене теорија система и културологија. Творац тако дефинисане синтезологије професор доктор Игор Чатић из Загреба, пре свега полази од дефиниције технологије немачког агронома и краљевског саветника из 18. века Бекмана, који је говорио да је технологија свеобухватна наука о испреплетености технике, привреде и друштва. Чатић такође узима у обзир и мишљење пионира синтезолошког приступа Јапанца Хиројукија Јошикаве, који увек почиње аналитичким проучавањем објекта са циљем да га објасни. Оно ново чиме Чатић доприноси тој новој научној дисциплини, синтезологији, с којом се у основи једини бави на простору југоисточне Европе, јесте друштвено-хумана димензија производа техничке и технолошке културе, појединих открића и појава. При томе полази из средишта ствари, од материјала и њихове производње за које је један од признатих стручњака. Такође, у основи његове синтезологије је и сазнајни пут како доћи до модела интегрисаних знања различитих дисциплина у стварању нових знања. Наша научна јавност и она из целе бивше Југославије Чатића пре свега познаје као редовног професора предмета у области производње пластичних и гумених материјала на Факултету стројарства и бродоградње Свеучилишта у Загребу, предмета које је предавао и у иностранству, затим као аутора књига, научних, научностручних и научнопопуларних радова којих је укупно готово 1850 и преко 600 јавних предавања, ТВ и радио-емисија, затим као уредника за иностранство часописа „Полимери“ од 1982. године и као покретача друштва које сада постоји као Друштво за пластику и гуму. Предмет „Увод у технику“, који је професор Чатић пре пензионисања такође предавао, као и курсеви које је држао студентима археологије, економије, филозофије и социологије, вероватно су били најпресуднији за његова систематска и све дубља проучавања и у области филозофије и друштвених и хуманистичких наука. Сам професор Чатић каже да корени његовог бављења синтезологијом као науком сежу у 1968. и његово бављење ињекционим пресовањем (бризгањем). Примери производа добијени тим поступцима су бројни: разни делови од гуме, пластике, метала или каучукових или керамичких смеша. Има много варијанти тих поступака. Професор Чатић каже да је једним моделом и дефиницијом успео да опише све поступке повезујући резултате експеримената са законима теорије система. Реч је о следећем технолошком процесу: у машину која се зове убризгавалица (бризгалица) у левак се сипа, на пример, пластични гранулат и потискује се помоћу ротирајућег пужа дуж цилиндра, где се загрева грејачима. Пластични гранулат се топи и убризгава у шупљину калупа где се хлади и очвршћава. После тога, калуп се отвара, а производ избацује из калупа. Током поступка потребно је применти велики притисак да би пуж убризгао растоп пластичне масе у калуп, а и током хлађења материјала у калупу, па отуда у називу и реч пресовање или притисак. Реч ињекционо потиче од енглеског ’’injection’’, што значи бризгање, убризгавање. Закључујемо да су систематска проучавања, промишљања и анализе у веома широком опсегу, довела Чатића до синтезолошког приступа свим предметима, областима и темама којима се бавио - далеко пре него што се посветио синтезологији као научној дисциплини. У његовом опусу су и неколико научних и стручних радова у области језика, филозофије и етике, као и више речника. Новосадска публика професора Чатића познаје и по интересовањима за џез, те критикама и текстовима које је објављивао шездесетих година у новосадском часопису Ритам. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић

Дијалог култура - 18.03.2012.

28 Feb 2012 17:45:51 +0100

Радио-есеј: ТИМАЈ И ПОСТАНАК И ПОСТОЈАЊЕ У ПЛАТОНОВОЈ ФИЛОЗОФИЈИ ПРИРОДЕ. Платон кроз Тимаја о времену каже: ’’Када је отац, родивши свет, увидео да се он креће и живи и да је постао светилиште вечних богова, задивио се и сав радостан наумио да га начини још сличнијим узору. А како је узор вечно живо биће то се он потрудио да, колико год је то било могуће, и овај свемир на исти начин таквим доврши. Природа тог живог бића била је, дакле вечита а њу није било могуће у потпуности ускладити са оним што је рођено. Стога је отац наумио да створи некакву покретну слику вечности, па је, уређујући небо, стварао истовремено и слику вечности која траје у једном, вечиту слику која протиче у складу с бројем, а коју смо ми назвали време. Јер, дани и ноћи, месеци и године, пре постанка неба нису постојали, него је отац замислио да они постану у исто време када је састављено небо (...) Време је, дакле, постало с небом да би, родивши се у исто време, у исто време и нестали ако до некаквог њиховог нестанка икада дође, а постало је по узору на вечиту природу да том узору буде колико год је могуће сличније. Узор је, наиме, оно што је током свег времена било, што јесте и што ће бити.’’ У дијалогу Тимај и кроз Тимаја, Платон излаже своју филозофију природе и космогонију. „Кажу да је Зенон из Елеје први писао дијалоге. Али, према Фаворину у Успоменама, Аристотел у првој књизи свога дела О песницима тврди да је то био Анаксимен из Стире или Теоса. А ја мислим да Платон који је усавршио овај начин писања треба да добије награду за лепоту и сам проналазак“, пише Диоген Лаертије у делу „Животи и мишљења истакнутих филозофа“, из трећег века пре наше ере, најстаријем сачуваном спису посвећеном биографијама и филозофским учењима до Диогеновог времена. Диоген Лаертије наставља: „Дијалог је говор који се састоји од питања и одговора о неком филозофском или политичком предмету, с одговарајућим поштовањем карактера личности уведених у дијалог и самог квалитета говора. Дијалектика је вештина говора, помоћу које можемо или одбити или утврдити неке поставке питањем и одговором саговорника. Постоје две врсте Платонових дијалога, једна за поучавање, а друга за истраживање. Дијалог за поучавање дели се на две врсте, теоретску и практичну. Теоретски део, опет, дели се на физички и логички, а практични део на етички и политички. И дијалог истраживања има два главна карактера. Један чија је сврха да вежба дух, други да се победи у контроверзи... Познато ми је да неки аутори тврде да се дијалози другачије разликују међу собом, неке од њих називају драматским, друге приповеднима, неке, опет мешаним. Међутим, они су дијалозима дали имена тако да више одговарају позорници, а не филозофији. Дијалог Тимајсе бави природом; Државник, Кратил, Парменид и Софист су делови логике; етику представљају Апологија, Критон, Федон, Федрос, Симпозион...’’ Сматра се да је Платон Тимаја написао када је имао седамдест година. То дело је значајно утицало не само на филозофску него и на религиозну мисао. Платон ствара прелазак са чисте дијалектике на науку о природи увођењем неког мита, који је стар колико је стара и религија. То је мит о демијуршком бићу, бићу створитељу, бићу градитељу света. Оно учествује у оба краљевства - у краљевству идеја и краљевству материје. Због тога је способно да у материјални свет утисне облик оног првог света, да састави филзички, материјални свет према слици идеалног света. У Платоновим дијалозима могу се наћи најмање два таква демијуршка бића: душа и Демијург. Касније ће хришћански платонизам настојати да направи само једно такво биће преко идеје о Христу-Логосу. Бертранд Расел у делу „Историја западне филозофије“ пише да је Платонову космогонију изложену у Тимају Цицерон превео на латински и да је то био једини дијалог који је на Западу био познат у средњем веку. И тада и раније у доба неоплатонизма, он је имао већи утицај него и један други Платонов спис. Расел објашњава: „(По Платону) Оно што је непроменљиво примамо преко мишљења. Пошто свет сазнајемо преко чула, он не може бити вечан и морао га је створити Бог. Пошто је Бог добар, он је свет начинио по обрасцу вечности, а будући да је без злобе, хтео је да све буде што више слично њему. Бог је желео да све ствари буду добре и да ништа не буде рђаво, уколико је то могуће. И пошто је нашао да цела видљива сфера не мирује, него да се креће на неправилан и неуређен начин, од нереда је створио поредак. Тако... Платонов Бог, за разлику од јудејског и хришћанског Бога, није створио свет из ничега, него је преуредио материјал који је већ постојао (и затим је) ставио интелигенцију у душу, а душу у тело.’’ Ауторка радио-есеја и уредница емисије: Дренка Добросављевић

Дијалог култура - 04.03.2012.

06 Feb 2012 15:03:08 +0100

Тема: У ПОТРАЗИ ЗА ПРАВДОМ И ДОБРИМ У КУЛТУРИ И ДРУШТВУ. "Није узалуд Селинџер замерио научницима, биографима и другој владајућој и интелектуалној аристократији да недовољно пажљиво ослушкују крикове бола и крикове за помоћ, и нашао да ове, све до њиховог извора, може пратити само истински уметник и пророк", пише др Слободан Бељански у најновијој књизи есеја Друга обала. Огледи о злу културе и култури искупљења." Аутор кроз промишљања о теоријама културе, филозофије права, политичке филозофије, књижевности и поетским реминисценцијама анализира разуђене меандре зла које у нашем времену и многим прошлим временима испреплићу ткиво културе и упире поглед у хоризонте друге обале. "Зло из културе се, по правилу, рађа када култура постане полигон жудње за моћ, или када се снага њених средстава и достигнућа сведе на задатак да се постигне какав политички циљ", пише између осталог, др Бељански. Да ли је реч о злом времену или о злу у култури тешких времена? Шта о томе говоре теорије културе? Који је поглед историчара културе? Шта је то правда и шта о томе казују филозофија и филозофија права? Које одговоре даје филозофија права о друштву и која је њена релација са политичком филозофијом? Зашто кроз историју имамо чак много мање периода за слободни процват културе? Да ли су узроци у човековој природи, у његовој жељи да влада свиме, жељи, коју управо само култура, образовање и закони могу савладати? О овим и другим питањима разговарамо у овом издању Дијалога култура Радио Новог Сада, који почиње песмом Томаса Стернса Елиота "Анимула", душа, у преводу др Бељанског који каже: "Ја се доста ослањам на Елиота и то из следећих разлога: Књига о којој говоримо данас је покушај путовања кроз условно говорећи наш пакао. За најпознатије у књижевности такво путовање Данте је себи изабрао водича и то је био Вергилије. Без икакве намере да правим неко неумесно подређење, али ето ипак морам да учиним малу персифлажу, ја сам себи за пут кроз тај наш домаћи пакао изабрао такође водича и то је био Томас Стернс Елиот, песник кога сматрам мудрим и чији иронични песимизам одговара мом погледу на свет. Зато је то уводни есеј, који је заправо једна књижевна анализа и то помало може да се учини да је у нескладу са осталим делом књиге у коме је тема углавном теорија културе, социологија и филозофија права. Кажем, на први поглед може да се учини да је у нескладу, а заправо ја сам настојао да то буде у складу. Ево зашто: Тај први оглед је посвећен двема песмама које су о души. Једна је песма Езре Паунда која са сумњом говори о покушају побуне душе, а друга је Елиотова песма која говори о смрти душе. Из анализе тих песама, ја сам извео неколико закључака: прво да живимо у свету који се батрга на ивици амбиса, друго да се наша душа у том свету стално прља, затим да смо суочени са неуспехом игре и учења и да смо готово беспомоћни пред искуством да нас све досадашње знање није учинило бољима, и најзад да у свему томе постоји допринос наше кривице, сваког од нас, понаособ, ма колико формално били недужни. Зато на крају и кажем да пасивни отпор мало помаже јер се искупљивати морамо и умом и чином, а ствари поправљати тако што прихватамо одговорност. Ови су закључци, иначе, блиски схватању да је наш осећај погрешке полазна тачка сваког разумевања и морала и да је тај осећај, заправо, како је писао Јасперс, увек потребно имати кад говоримо о било чијој туђој кривици. Ја сам кроз ове даље огледе покушао да укажем на то како се човек искупљује за ту своју претпостављену или стварну кривицу, кроз какву врсту стварања. Између осталог, он се искупљује и помоћу права." Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић. Музички уредник: Предраг Јовановић. Интерпретација одломака: Слободан Шорак. Тонмајсторка: Марица Јунг.

Дијалог култура - 19.02.2012.

23 Jan 2012 18:06:36 +0100

Тема: ШТА СУ КОМПЕТЕНЦИЈЕ ЗА РАД? Знање и вештине нису више довољне да бисмо радили оно за шта смо се образовали и да бисмо се у струци одржали и напредовали. Ако знање и вештине нису довољне компетенције за рад, шта је то што се тражи, који елементи на то утичу и који су захтеви глобалног тржишта? Зашто се знања из природних и техничких наука, и као струка и као део општег образовања, цене као битни елементи компетенција за рад? Да ли су организационе способности и даље најзначајнији предослов за управљање људским ресурсима? Одговоре на та и друга питања тражимо кроз разговор о истраживању професорке докторке Добриле Вујић: ’’Компетенције за рад и руковођење као будућност менаџмента људских ресурса’’. У овом издању Дијалога култура професорка Вујић, између осталог објашњава: ’’Поменућу осам компетенција базичних или кључних компетенција које је још 2000. године утврдила Европска комисија. То су, рецимо, комуникације на матерњем језику, колико успешно пишемо, колико успешно презентујемо вербалне садржаје, колико умемо да пренесемо преко вербалног медија неке поруке; затим комуникација на страном језику; ту је затим математичка писменост, базична математичка писменост и компетенције у природним наукама и колико смо то у стању да применимо, јер компетенције се увек односе на способност примене и извођења конкретног, значи колико успешно умете да радите нешто из области примењених наука, природних или друштвених. Ту су затим дигиталне компетенције, то значи рад на рачунарима, то је исто као и рад на алатима у неким претходним периодима, данас без компјутера ништа не може. Ту је затим обука за учење, како учити. Често се и курсеви нуде, тренинзи разни у смислу да се људи науче како да уче што више и што брже... Ту су затим интерперсоналне или грађанске компетенције, како се понашамо према другим људима, колико смо емпатични, колико водимо рачуна какву проруку на другога оставља нека наша изјава, то је веома важно за комуникацију и уопште за успостављање добрих односа, а данас се каже да за успех у послу су те интерперсоналне комуникације веома битне. Ту је затим предузетништво и ту је и нека културолошка експресија, односно способност да уважавамо културолошке специфичности других људи и других народа јер дефинитивно се данас послује у различитим културним срединама. То су тих осам компетенција које је утврдила Европска комисија 2000. године. Али ево шта су глобалне компетенције. То је јако дугачка листа. На пример: иницијатива, ентузијазам, радозналост, интересовање за континуирано учење, учити, учити и стално учити, концепт доживотног учења. Ту је затим самопознавање. Јако се много инсистира на томе да упознамо сопствене потенцијале да бисмо могли њима боље да управљамо, да контролишемо емоције, да знамо на чему треба да радимо, шта да побољшамо, шта нам је јако добро, шта треба још да се унапређује. Затим самоконтрола. Ту је затим поседовање знања и коришћење сопственог знања, па позитиван однос према другима, али и независност, уважавање различитости, затим креативност, флексибилност, способност да се поднесе неизвесност...’’ Када је реч о компетенцијама за руковођење, професорка Вујић, између осталог, указује: ’’Оној особи која нема стручности и експертности запослени не могу да верују, она нема ауторитет, стручан ауторитет, не може да развија своје запослене, не може да контролише успешност запослених, она гуши њихов лични развој јер ниједан руководилац не воли, или боље речено ретко који руководилац воли да призна да му запослени знају више од њега јер му то вређа сујету на неки начин, јер му руши ауторитет. Ако је он на ниским експертским позицијама, односно ако није стручњак, онда ће гушити оне способне испод себе и они ће бити веома фрустрирани или ће напустити организацију или ће бити блокирани у развоју.’’ Професорка Вујић предаје Психологију рада и Менаџмент људских ресурса на Факултету за правне и пословне студије у Новом Саду. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић

Дијалог култура - 05.02.2012.

23 Jan 2012 18:05:00 +0100

Тема: У СУСРЕТ ТЕХНОЛОШКОМ СИНГУЛАРИТЕТУ. "Тренутно радим на пројекту једног новог приступа нуклеарној фузији. Пошто сам машинац, људи ме обично питају: Какве то везе има са машинством? Плазма, која је, заправо, да поједностављено кажем, јонизовани гас, ипак је пре свега гас. И пошто је моја област интересовања унутар машинства рачунарска динамика флуида, односно симулација кретања флуида, ради се о томе да симулирам кретање те плазме док она имплодира у центру сфере док се стварају услови за нуклеарну фузију", каже Милош Станић са Новосадског универзитета, докторант на Универзитету у Алабами у Хантсвилу. Милош Станић недавно је на Факултету техничких наука одржао предавање: "У сусрет технолошком сингуларитету. Фасцинантни свет модерне науке" и оно је повод разговору с њим у овом издању Дијалога култура. Промишљања о будућности Станић ослања на подробно проучавање прошлости. До закључака о померању парадигми како у природи тако и у култури и науци, те на пут кроз свет савремених научних достигнућа и њихов одраз на друштво и цивилизацију, Милош Станић креће претходним синтезним обухватом развоја света од Великог праска до првих планета, затим од првог вишећелијског живота на Земљи до првих хоминида, од појаве савремене људске врсте до писмености, од првих државних система, религија и овладавања знањима до савремених научних и научно-технолошких достигнућа. У емисији Милош Станић говори и о првом симпозијуму који је био посвећен међузвезданом лету и о томе како је група IKARUS, чији је он члан, добила награду од пола милиона долара за прве кораке у развоју међузвездане сонде. У футуристичком погледу, наш саговорник, између осталог, такође каже: "Ја сам заговорник мишљења да ће ускоро доћи до треће индустријске револуције и ту револуцију ће пре свега обележити нуклеарна фузија због енергије и материјали. Напредни материјали су изузетно битни. Велики проблем код већине материјала је што је генерално њихова производња изузетно скупа. Гро цене долази од цене енергије. И када би спустили цену енергије, као што се надам да ће се догодити, тада ће напредни материјали испливати и у комерцијалну употребу. Највећи значај у области материјала имају такозвани композитни материјали, конкретно угљеничне цеви. Проблем је у томе што научници још увек не могу да направе довољно дугачке макроскопске молекуле угљеничних нано цеви и да их усмере у одређеном смеру. Наравно, ради се на томе. Чисто ради неког поређења, најјачи челици су око дванаест пута слабији на затезање од угљеничних нано цеви, док су још, при томе, нано цеви неупоредиво лакше. Уколико би успели да направимо конац површинског пресека око два квадратна милиметра могли бисте да окачите један даблдекер, лондонски аутобус на тај конац и он би издржао без икаквих проблема. Наравно такви материјали би омогућили енорман напредак у машинству и у грађевини изнад свега. Вероватно би могли да правимо суперструктуре као што су свемирски лифтови. Тако мислим да су материјали генерално у том смислу изузетно битни, поготово, кажем, угљенични алотропи". Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић

Дијалог култура - 22.01.2012.

10 Jan 2012 17:28:11 +0100

Тема: ТРАГОВИМА ГЛАЦИЈАЛНИХ ТЕОРИЈА И ЛЕС У ВОЈВОДИНИ. "Трагом пионира глацијалне теорије" био је темат предавања које је магистар Млађен Јовановић недавно одржао на Универзитету у Новом Саду. Кроз разговор с Млађеном Јовановићем у овом издању Дијалога култура идемо и корак даље кроз историју наука - све до времена садашњег и нашег простора. Нарочито нас занима у ком је научно-сазнајном тренутку Милутин Миланковић почео рад на астрономској теорији ледених доба, због чега је она одмах постала у основи водећа глацијална теорија, затим која су открића пољуљала веру научне заједнице у Миланковићеву теорију половином двадесетог века и која су истраживања коначно потврдила њену исправност. Наравно, желимо да сазнамо и због чега су лесни профили у Војводини међу најдрагоценијим и најбогатијим локалитетима за изучавање ледених доба. Самим тим они су и геонаслеђе изузетне вредности. "Из угла посматрања кратког људског живота целокупан ток и динамика историје природе остају неразумљиви, па природа изгледа непромењива и вечита", објашњава Млађен Јовановић у магистарској тези и додаје: "Слику о статичности природе, у западном свету је заувек изменио Жорж-Луј-Леклерк, гроф Бифон (1707-1788). Овај зачетник популарне науке својом тридесетшестотомном Историје природе, наговестио је исправан пут истраживања Земљине прошлости. Скоро истовремено, Ломоносов (1711-1765) наглашава да су се у прошлости одвијале значајне промене о којима говоре његова Историја и Древна географија, а што се може повезати са савременим природним процесима. Међутим, више од седам векова раније арапски истраживачи Рејхан ал Бируни (973-1048) и Абу Али Ибн Сина, у Европи познатији под именом Авицена (980-1037) установили су да су се у прошлости смењивале и регресије, те претпоставили одвијање дијагенетских и бројних других природних процеса. На жалост, резултати арапских научника, који су се у великој мери ослањали на античке списе, дуго су остали непознати у хришћанској Европи. Ренесансни геније Леонардо да Винчи (1452-1519), проматрајући фосилне остатке морских организама високо у планинским венцима, утврдио је суштинске промене палеографских прилика. Непроцењива је штета што да Винчи већину својих идеја није публиковао, па о садржају његових радова можемо закључивати само из делимично сачуваних белешки. Ипак, једном изнета сумња у старост наше планете која је била одређена религијским списима, покренула је нову генерацију природњака, а савремени природни процеси постали су кључ за одгонетање тајни сакривених у геолошком времену. Откривање порекла ератичких блокова, популарно названих лутајуће камење је током друге половине осамнаестог и почетком деветнаестог века изазвало велику пажњу геолога. Појава великих углачаних и избразданих блокова, далеко од места њиховог порекла, на сасвим другачијој стенској подлози, тумачена је на најразличитије начине, што је пресудно утицало и на почетак решења тајни леденог доба". Од овог тренутка на скали историје научних сазнања о леденим добима почиње наша емисија. Млађен Јовановић је асистент на Департману за географију, туризам и хотелијерство у Новом Саду. Бави се палеографијом квартара. Са њим разговара ауторка и уредница емисије Дренка Добросављевић.

Дијалог култура - 08.01.2012.

23 Dec 2011 13:28:36 +0100

Тема: ПРОФЕСОР БОГОЉУБ СТАНКОВИЋ. НАУЧНА БИОГРАФИЈА КОЈА ЈЕ И СВЕДОЧАНСТВО ВРЕМЕНА. Повод: Пола века математичког семинара Богољуба Станковића. Професор и академик Богољуб Станковић један је од најзаслужнијих за развој математичких наука на Универзитету у Новом Саду. Његових шест деценија непрекидног научног и педагошког рада, као и стално повезивање са савременим светским токовима, у темељу су Новосадске школе математичке анализе. Професор Станковић унео је модерну математичку анализу у Србију. Математичка анализа је наука о функцијама, она своја изучавања гради у оквиру скупова бесконачних димензија, у оквиру непрекидних процеса који се описују одговарајућим функцијама. Пре пола века основао је математички семинар који и данас води. На семинару новосадски математичари и мултидисциплинарни тимови дискутују и проверавају теоријске поставке и идеје, и тако се стално надограђују. Из њега су поникли многи врсни математичари чији научни допринос такође превазилази границе наше земље. Ретко који семинар у свету је у тако дугом периоду остао виталан. Управо јубилеј семинара и његова успешност која се потврдила кроз многе генерације математичара јесте непосредан повод за ову емисију. Професор Станковић рођен је 1924. у Ботошу код Зрењанина. Студије математике уписао је у Београду, непосредно после Другог светског рата 1945. године. Дипломирао 1949. и одмах је изабран за асистента на Математичком институту Српске академије наука и уметности, где је докторирао 1954. Исте године основана је Катедра за математику у Новом Саду и Станковић је постао један од првих њених наставника. Члан Српске академије наука и уметности, посао је веома млад, већ са 39 година, 1963. За првог председника Војвођанске академије наука и уметности изабран је 1979. Његова научна биографија уједно је сведочанство времена. "Ми, када говоримо о математици у Србији, почнемо од Мике Петровића Аласа. Он је остварио своју школу. Дуго у Србији, такорећи, није било друге математике сем Микине школе. Не могу да кажем да није било других значајних математичара, али онај који је створио своју школу то је био Мика Петровић. Друга тако велика личност то је Јован Карамата. И Јова је створио своју школу. Ја сам, ето, један од његових последњих ђака. Почео сам да радим докторску тезу код Јована Карамате. Онда је он отишао из Југославије. Имао је политичких потешкоћа и отишао је у Женеву. И онда је он мени предлагао да идем и браним докторат у Женеви... То је било 1952. године, када ми је он нудио да тако покушамо. Међутим нисам добио никакву стипендију, а нисам могао сам себе да школујем... Онда су ми доделили другога... Тако да ја себе сматрам, иако Карамата није стварно био мој службени ментор, да сам ђак Караматин и да сам један од последњих Караматиних ђака", присећа се професор Станковић и додаје: "Када сам отишао први пут у Париз, а већ објавио први рад, листао сам да видим ко још то ради. Показало се да то више нико не ради, да је то математика која је преживела. Знао сам да, ако хоћу да идем даље, морам да искочим из онога што се зове класична математика. Тако сам ушао у проблематику уопштених функција. Зато могу да кажем да сам наставио Јову Карамату, али у сасвим другом виђењу математике, у другом облику њеном ... Математика има своје токове и ако хоћете да Вас цене, онда морате да се уклопите у те токове. Ако испаднете из тих токова, не можете да доприносите оним што ће неко моћи да користи ... Ви знате како је било после Другог светског рата. Нисмо добијали часописе, а часописи су оно преко чега успостављате контакт са токовима математике, тако је уосталом у свим наукама. Онда, прво нису стизали часописи са Запада, онда је дошао однос са Совјетским савезом, па су и Руси прекинули све. Тако, наједном се нађете - јесте, имате професуру, имате могућности да радите, али немате могућности да пратите те токове у математици који су се тада развијали. Доласком у Париз имао сам прилику да видим шта је то што се ради и где смо ми у тим токовима, а друго, у настави у којој сам тамо учествовао, постоји велика традиција и велико знање организовања наставе .... " О животном и научном путу, развоју наставе, као и о актуелним научним радовима које остварује, а који су високо признати у свету, с професором Богољубом Станковићем разговара ауторка и уредница емисије Дренка Добросављевић.

Дијалог култура - 25.12.2011.

23 Dec 2011 13:26:42 +0100

Тема: ФИЛОЗОФИЈА ЗА ДЕЦУ „Потребно је да сва деца имају некакав облик образовања који их учи мишљењу, да могу развити властито мишљење. Ако развијете властито мишљење, онда не можете бити изгубљени", указује, између осталог, филозоф Бруно Ћурко са Института за филозофију у Загребу, оснивач Удруге 'Мала филозофија'. Филозофија за децу је млада филозофска дисциплина која тежи да путем посебних програма научи децу да критички и самостално промишљају о себи и свету око себе, објашњава Бруно Ћурко. Она је израсла из филозофије, посебно историје филозофије на чијим темељима стасавају нови сазнајни помаци у целокупној историји образованости и научне мисли до данас. Када и где је настала филозофија за децу? Који програми постоје у свету, а посебно у Европи и у региону? Како се они остварују? У овом издању Дијалога култура Радио Новог Сада трагамо за одговором на та и друга питања и, наравно, настојимо и да предочимо како изгледају текстови и програми филозофије намењене деци на примеру оригиналних пројеката Мале филозофије. Чућемо дијалог између Сократа и Мудрости – Софије, као и причу о Талесу из Милета. У овој последњој, на пример, чућемо наратора како каже: „Причаћу вам о првом филозофу на свету, који је живео у граду Милету. Прича је 2600 година стара, али још увек јој је чврста слава. Талес је име нашег јунака, који је био ума јака. Познат је и као један од седам легендарних мудраца, и међу њима је био главна фаца... Талес је био мудрац прави, замарао се само с оним што му је било у глави. То су увек била питања разна и због тога му глава никад није била празна. Највише су га занимале звезде на небу, којима је допуштао да га у маштање поведу. Проматрао их је удобно са земље и никад није помислио да губи време. Тако једно вече док је град спавао и хуктале сове, Талес је дошао да спознаје нове. Све промене које се догађају горе, убрзо ће стићи и доле..." Бруно Ћурко указује на превасходни значај програма вежбања критичког мишљења које Мала филозофија остварује кроз разговор с децом и објашњава: „Често се у нашим презентацијама појаве Сократ, Конфуције, Лајбниц, Кант... и кажу неку једноставну реченицу која је њихова. Ђеца која су већ увежбана ће радо критизирати тај став, док рецимо исту ствар када радите са студентима они неће критизирати тај став јер га је изнео ауторитет..." Када је о апстрактном мишљењу реч, у средишту филозофије за децу су питања етике и морала. Један од пројеката, на пример, јесте онај назван »Поглед у властито мишљење«, који се већ три године остварује у основним школама и библиотекама у Задру, Сплиту, Кутини, Вуковару, Осијеку, Тењи, Загребу, Ђакову, Винковцима, Нину, Бибињама... Део програма остварен је и у Сеулу у Јужној Кореји. Мала филозофија сарађује са сличним друштвима и пројектима из Француске, Русије, Јужне Кореје, Бразила, Словеније, Румуније и Енглеске. Када је о нашој земљи реч, Мала филозофја сарађује са сличним пројектом који остварује Милош Јеремић у Пожаревцу. Филозофија за децу, научни радови у тој области и рад на осмишљавању пројеката Мале филозофије нису једина област интересовања и научног деловања Бруне Ћурка. Он предаје Методику наставе филозофије и Методику наставе етике на Филозофском факултету у Осијеку. Рођен је и живи у Задру, где је дипломирао филозофију, латински језик и римску књижевност. Његова докторска теза посвећена је теми »Критичко мишљење у настави филозофије, логике и етике«. У наведеним областима објавио је велики број научних радова. С Бруном Ћурком за Дијалог култура Радио Новог Сада разговара ауторка и уредница емисије Дренка Добросављевић.

Дијалог култура - 11.12.2011.

10 Nov 2011 17:46:32 +0100

Тема: НУКЛЕАРНА АСТРОФИЗИКА О ЕВОЛУЦИЈИ КОСМОСА. Друга емисија. У овом издању Дијалога култура настављамо разговор с професором Душаном Мрђом са ПМФ-а у Новом Саду о еволуцији космоса. Интересује нас како је гвожђе настало у звездама и који су процеси довели до тога да се оно и други елементи распрше у космос, затим о животу звезда и о томе како видимо остатке звезда које су експлодирале, те шта је неутронска звезда, односно пулсар, шта су бели патуљак и црвени џин? Обухватајући поједина раздобља еволуције космоса, професора Мрђу питамо и која је данашња слика универзума и како ће изгледати наступајуће еволутивно раздобље и шта ће га одредити, као и која су актуелна питања физике на која се очекују одговори пре свега кроз резултате експеримента у ЦЕРН-у? У емисији упознаћемо се и са научном биографијом нашег саговорника. У најави издвајамо указивање професора Мрђе: "Оно што ће свакако одредити судбину универзума то је састав материје унутар универзума. ... Када је реч о материји, звездама, честицама итд., све то сачињава 5% састава космоса. То је можда на неки начин и за физичаре фрустрирајуће што не знају шта би био састав оних преосталих 95%. Значајан износ материје која испуњава космос би могао да лежи у тамној енергији и тамној материји.... Још увек нисмо сигурни шта би могло да буде састав тамне материје јер, када се узму у обзир све неутронске звезде и црне рупе, па и маса самих неутрина, испоставља се да је то недовољно да би се објаснила тамна материја и да би она морала да постоји у форми некаквих честица које имају другачију природу и интеракције него што су ове које познајемо. Према томе, када говоримо о будућности космоса, оно што је доминантно је да ће тамна материја и тамна енергија одредити његову судбину. До пре извесног времена, док се још није дошло до открића убрзаног ширења космоса, дискутовало се да ли космос има довољно материје да се његово ширење у једном моменту заустави, па да онда евентуално очекујемо његово скупљање итд. Ако се покажу тачни сви посматрачки налази и оно чиме научна заједница данас располаже, то је да ће тамна енергија одредити судбину космоса, у смислу да ће се, практично, у оним најкрупнијим космичким скалама објекти, када кажем објекти мислим на галаксије односно јата галаксија, све више удаљавати. Временом ће старије звезде изумирати, односно завршавати своју еволуцију, из гаса формираће се нове, али практично и томе ће доћи крај, значи све мање ће бити гаса на располагању. Тако, изгледа, коначно космос ће завршити опет као прилично монотон и неинтересантан и практично ће поново доминирати празан простор, све мање ћемо по јединици простора имати честица и коначно ће престати процеси формирања звезда. За стотинак милијарди година, рецимо, све ово што данашњи астрономи могу да виде са површине Земље та најудаљенија јата и тако даље, побећи ће изван видокруга. Космос ће бити много мање интересантан него што је данас", каже професор Мрђа. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић

Дијалог култура - 27.11.2011.

07 Nov 2011 15:25:43 +0100

Тема: НУКЛЕАРНА АСТРОФИЗИКА О ПОСТАНКУ И ЕВОЛУЦИЈИ УНИВЕРЗУМА. Прва емисија. "Потребно је понекад да се ипак присетимо, чак када нас трн убоде, или када видите кап крви на прсту, да је гвожђе које је саставни део хемоглобина кога имате у крви некада било у центру неке супер масивне звезде. То је једна прилично импресивна чињеница. И ево шта би рекли оптимисти тим поводом: Изграђени смо од звездане прашине. То је врло поетски и лепо. Песимисти би рекли: Ма, то је само звездани отпад!" Овим речима професор доктор Душан Мрђа са Природно-математичког факултета у Новом Саду завршио је предавање о нуклеарној астрофизици на научном скупу одржаном на Универзитету у Новом Саду и у Српској академији наука и уметности у Београду поводом 100 година од открића атомског језгра. Загонетни закључак предавања професора Мрђе, да смо саздани од звездане прашине или, како би песимисти рекли, од звезданог отпада, повод је да у две емисије с њим разговарамо о нуклеарној астрофизици, о елементима које сусрећемо у космосу и о његовој еволуцији након Великог праска. Природа се играла атомским језгрима милијардама година, каже професор Мрђа. Он указује да је реч о процесима судара атомских језгара, односно о процесима фузије атомских језгара, процесима ослобађања извесне количине енергије, цепања атомских језгара, захвата честица, трансформације једних језгара у друге, а све су то процеси који су се дешавали превасходно у звезданој унутрашњости. Као резултат тих процеса дошло је коначно и до формирања живог света, па тако и људске цивилизације која је способна да размишља о таквим процесима и тим "играријама" природе које су се дешавале много раније, пре него што се уопште појавила људска врста. У емисији чућемо који су били први процеси непосредно после Великог праска, које су интеракције међу честицама настајале и који елементи су почели да се стварају, затим како и када су настали први атоми, како и када је настала светлост. Посебно нас интересује и борба материје и антиматерије у раним фазама космоса чији је исход данашњи космос изграђен од материје, а не од антиматерије. На једном од предавања професор Мрђа је рекао: "Како се космос хладио антикваркови су се анихилирали са кварковима дајући кванте зрачења односно фотоне. Да се десило да је број кваркова остао исти као и број антикваркова космос би завршио испуњен зрачењем. Био би то прилично досадан космос - без атома, звезда и галаксија и без могућности формирања живог света". У емисији професор Мрђа објашњава: "Ово је доста значајно место у еволуцији космоса, јер да није постојала та блага асиметрија између броја кваркова и антикваркова, иако јако, јако блага асиметрија, практично бисмо имали космос који апсолутно не подсећа на овај данашњи..." У причи о еволуцији космоса, са становишта нуклеарне астрофизике, у овом издању Дијалога култура Радио Новог Сада стижемо до формирања звезда и одговора на питање шта се налази у њиховој унутрашњости и процесима који се ту одвијају. Разговор са професором Мрђом настављамо у следећој емисији. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић.

Дијалог култура - 13.11.2011.

20 Oct 2011 16:21:01 +0200

Тема: АРХИВАЛИЈЕ О БОШКОВИЋУ. "Од Петрића до Бошковића: мијене у филозофији природе" био је темат Симпозија у оквиру Дана Фране Петрића који су по двадесети пут одржанин на Цресу, у организацији Хрватског филозофског друштва и града Цреса. Да подсетимо, у претходној емисији с професором доктором Ивицом Мартиновићем, председником Програмског одбора симпоузијума "Од Петрића до Бошковића: мијене у филозофији природе", разговарали смо о Франи Петрићу и о концепту научних скупова "Дани Фране Петрића", који се увек састоје од два дела. Први је посвећен некој од актуелних филозофских и мултидисциплинарних тема, а ове године она је била: Филозофска гибања у Југоисточној Европи. Други део је посвећен ренесансним филозофским традицијама којима је посебан допринос дао и Фране Петрић, родом из Цреса. Ове године, филозофске традиције, кроз симпозијум "Од Петрића до Бошкоивћа: мјене у филозофији природе", биле су пре свега посвећене Руђеру Бошковићу, поводом 300 година од његовог рођења. У овом издању Дијалога култура Радио Новог Сада надовезујемо се на претходну емисиију и настављамо разговор који смо у Цресу водили с професором Мартиновићем. Професор доктор Ивица Мартиновић, посвећен је филозофији, филозофији природе, филозофији науке, филозофији математике, ренесансној филозофији, онтологији и етици, уједно, или пре свега, он је, у врху неколицине најврснијих савремених бошковићолога. Пре свега нас интересује да ли су скупови о Бошковићу, који су одржани ове године, и да ли су најновија истраживања и изнедрене архивалије, поготово оне представљене на Бошковићевој изложби у Дубровнику, чији је аутор професор Мартиновић, донеле нова сазнања. "То је сигурно изложба за коју добијете прилику један једини пут у животу јер смо се у старту договорили да ће то бити велика изложба, свеобухватна о Бошковићу, договорили смо једанаест струка у којима се он истакнуо и, договорили смо се, да ће бити само оригинали... и оно што је мени наравно било важно је да, чак и у неким дисциплинама гђе се мисли да је мање више све истражено, покажем нове библиографске јединице." По посвећењу и доприносу, име професора доктора Ивице Мартиновића незаобилазно је када је реч о трагањима за постојећим а неоткривеним архивалијама о Бошковићу, њиховом тумачењу и тумачењу Бошковићеве научне мисли и животне биографије. Професор Мартиновић је и магистрирао и докторирао на Бошковићу и најужа специјалност му је Бошковићево дело и место у историји научне мисли, као и непрекидно трагање за још неоткривеним или неосветљеним архивалијама, њихово окупљање, те научна и историјска интерпретација архивске грађе која је везана за живот тог великана. Чињеница да је професор Мартиновић, као и Бошковић, Дубровчанин, у великој мери објашњава посебан сензибилитет, мултидисциплинарни приступ и целоживотно посвећење проучавању Бошковића. С професором Мартиновићем разговара ауторка и уредница емисије Дренка Добросављевић.

Дијалог култура - 30.10.2011.

20 Oct 2011 16:19:54 +0200

Тема: ФРАНЕ ПЕТРИЋ РЕНЕСАНСНИ ФИЛОЗОФ И ПОЛИХИСТОР. Повод: 20. Дани Фране Петрића на Цресу. Дани Фране Петрића одржани су по двадесети пут ове године и, као и до сада, у Петрићевом родном граду Цресу, у организацији Хрватског филозофског друштва. Широј јавности мало је познато ко је био Фране Петрић. Зато, прво од неколико издања Дијалога култура Радио Новог Сада, која су настали у Цресу, Петрићевом родном граду, посвећено је том ренесансном филозофу, новоплатоничару и полихистору, као и концепту и тематском обухвату Дана Фране Петрића током две деценије постојања тог међународног научног скупа. "Frane Petrić je sigurno vrlo veliko ime kasne renesanse, dakle onoga razdoblja u kome se dogodio zaokret, dakle, s tim da je zapravo pred Petrićevim očima i pred Petrićevom mišlju nešto složeniji svijet nego što bi ga mi smatrali da je takav kad ga karakteriziramo u opreci Kopernik - Aristotel. Petrić u svojoj novoj Sveopćoj teoriji spominje Kopernika, spominje i Fracastora, kao autora jednog kozmološkog modela, zna naravno i Aristotela ... ali on ne samo da se sučeljava sa cjelinom Aristotelove filozofije, naročito filozofije prirode, naročito u Discussiones peripateticae, on već u tom prvom sučeljavanju, u tom monumentalnom djelu Discussiones peripateticae, na neki način radi prvi obris svog vlastitog sustava iz filozofije prirode. I kada ja predajem renesansnu filozofiju prirode, onda volim istaknuti četiri prvaka kasne renesanse točno u onom nizu u kojem su se oni pojavili, dakle, Bernandino Telesio, Giordano Bruno, Frane Petrić, Tommaso Campanella i, rekao bih, ono što izdvaja Petrića u nizu četvorice velikih filozofa prirode kasne renesanse, je to da je on stvarno, nakon što je sistematski kritizirao u cjelini Aristotelovu filozofiju prirode, stvorio svoju vlastitu filozofiju prirode i to na jedan način koji je, iz naše perspektive, a i iz perspektive kasnorenesansnog čitatelja, rekao bih, bio najkoherentniji...", објашњава, између осталог гост емисије професор доктор Ивица Мартиновић, председник Програмског одбора симпозијума »Od Petrića do Boškovića: mijene u filozofiji prirode«. У емисији ћемо чути и о Петрићевој одбрани када је његово дело Sveopća teorija доспело на индекс забрањених књига, затим поглед професора Мартиновића на Петрићево дело Срећан град, на Петрићеве Дијалоге, посебно оне о части, о теорији историје и о реторици. У вези с овим последњим, професор Мартиновић указује: "Dijalozi o retorici su ostali nekako zaobiđeni i ljudi se nisu usuđivali interpretirati ih i zato je trebalo čekati vrijeme. Jer, tek onda kada filozofi i klasični filolozi zajedno idu interpretirati te dijaloge o retorici, onda se osjeti taj supstrat u kojem se vidi do koje mjere je Petrić razmišljao baš o jeziku, što jezik zapravo znači filozofiji, ili što jezik znači umovanju. Naravno da je to nama, sada nakon Heideggera, sve jako pospješeno na jedan način, iz njegove perspektive, ali puno tih uvida do koje je jezik važan za razumjevanje čovjeka mi možemo naći u Petrićevim Dijalozima o retorici." Професор Мартиновић скреће посебну пажњу и на четири Петрићева дијалога у делу Filosofia amorosa и на Петрићеве сонете. Проф. др Мартиновић је научник и универзитетски професор посвећен филозофији, филозофији природе, филозофији науке, филозофији математике, онтологији и етици, уједно један од најврснијих зналаца ренесансне филозофије природе, а такође, или пре свега, слободно можемо рећи, у самом врху најреспектабилнијих савремених бошковићолога. Стога у наредној емисији настављамо разгор с њим који смо водили на Бошковићевом симпозијуму на Цресу. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић

Дијалог култура - 16.10.2011.

15 Sep 2011 16:52:49 +0200

Тема: ФИЗИКА И АСТРОФИЗИКА О БОШКОВИЋУ Повод: 300. ГОДИШЊИЦА РОЂЕЊА РУЂЕРА БОШКОВИЋА Тајне природе које је Руђер Бошковић продорношћу мисли докучио у 18-ом веку потврђује модерна наука 20. и 21. века. Код нас, изучавање Бошковића почело је "Атомистиком" Косте Стојановића из 1891. године. Од тада, многи научници писали су о Бошковићу. У центру њихове пажње је његово најзначајније дело "Теорија природне филозофије сведена на један једини закон сила које постоје у природи", као и претходни, парцијални радови који су ка Теорији водили. Теорија је први пут објављена у Бечу, 1758. године. Анализа ођека Бошковићеве Теорије у делима наших научника у протеклих 120 година њеног изучавања упућује на закључак да су правци тумачења доприноса Бошковићеве природне филозофије - у раном периоду били научно-интуитивно, а касније и егзактно - смештени у оквире домета научних сазнања датог времена. Тако се Бошковићеви доприноси науци крећу од једноставне и динамичке атомистике и научног дискурса с краја 19. века до квантне теорије и њених данашњих обухвата. Другим речима, "откривање" и препознавање Бошковића почиње од научне мисли у освит модерне науке и надаље тече како се одвија њена еволуција. Тристогодишњица рођења Руђера Бошковића, која се великим бројем скупова и предавања обележава у целој Европи, повод је да и "Дијалог култура" Радио Новог Сада посвети његовој науци још једну емисију. Да подсетимо, о Бошковићевој науци говорили смо са једним од најврснијих познавалаца његовог дела, професором Драгославом Стоиљковићем са Новосадског универзитета, недавно, у време када је он одржао многа предавања код нас, као и уочи његових излагања на научним скуповима о Бошковићу одржаним у Павији и на Цресу. Други, пођеднако најврснији савремени зналац Бошковићевог дела је физичар и астрофизичар професор доктор Александар Томић са Београдског универзитета, чије је име, дугогодишњим радом, уткано у деловање и истраживања Народне опсеваторије "Руђер Бошковић". И код њега је, већ неколико десетина година Руђер Бошковић стална тема, а пре свега са становишта савремених физичких теорија и астрофизичких и математичких сазнања. Ако бисмо хтели да сведемо Томићеве закључке о Бошковићу у светлу савремене науке, могли бисмо рећи следеће: Бошковић је први успешно покушао да обједини све интеракције у природи; Бошковићев рад утицао је на Фарадеја и Дејивија. Преко њихових следбеника тај утицај одскочио је све до твораца ране квантне физике и атомске теорије, Радерфорда, Томосона и Бора. Честично-таласни дуализам у основи је Бошковићево питање из 1773: Да ли је природа светлости честична, како је веровао, или је таласна, познатија као "аберација светлости и телескоп испуњен водом"? У корену тог питања је хипотеза да је светлост и честица и талас. При томе, Томић закључује да је честицно-таласни дуализам једино тачно тумачење и то експеримента који је Бошковић замислио седамдесетих година 18. века, а реализовао Ејри у Лондону 100 година касније. Затим, овај научник уочава и следеће Бошковићеве доприносе савременој науци: да је формулација атомског језгра по моделу капи аналогна Бошковићевом молекулу на нижем хијерархијском нивоу; да је Бошковићева релативност постора и времена, у суштини аналогна по исходима Ајнштајновој теорији; да су Бошковићеви геодетски методи и данас у употреби; да је метода најмањих квадрата Бошковићева, да ју је Гаус побољшао, и да се и данас користи. Такође, он указује да су метода одређивања даљине и величине Сунца из пролаза Меркура и Венере, затим одређивање даљине и величине Месеца из помрачења Месеца и спљоштени, геоидни облик Земље, који је Бошковић утврдио, и данас важећи. С професором Александром Томићем разговара Дренка Добросављевић, ауторка и уредница емисије.

Дијалог култура - 02.10.2011.

06 Sep 2011 20:35:11 +0200

Есеј: ЧОВЕКОВО ПОИМАЊЕ ВРЕМЕНА У ОСВИТ ИСТОРИЈЕ. Уз промишљања о постанку и узроцима природних појава, она о времену и трајању су најдревније апстрактне човекове реминисценције. Трагамо за одговором на питање: у којим хоризонтима су се кретала та промишљања у освит историје? Епоха хомо сапијенса стара је преко четрдесет хиљада година. Најдревнији до сада познати трагови о писментости сежу неколико хиљада година у прошлост. Човек је много раније почео да открива како и чиме може да прави средства којима ће обезбеђивати опстанак, да размишља о природним појавама и свету око себе, али и о постанку и апстрактним појмовима као што су време и сопствено трајање у времену. О томе сведоче слике у пећинама, као и ритуални обреди сахрањивања праисторијских људи и тајне мегалитиских споменика, те религије и веровања старих цивилизација. Свест о себи основна је карактеристика људског постојања. Осећај личног идентитета у суштини зависи од сећања. Осећај прошлости могао је настати само када је човек почео свесно да размишља о успоменама. Наш осећај времена, тако, подразумева извесну свест о трајању, а такође и о разликама између прошлости, садашњости и будућности. Разликовање прошлости, садашњости и будућности – једна је од најважнијих менталних способности којом се човек разликује од осталих живих бића. Према резултатима до сада спроведених истраживања, за разлику од човека, животиње живе у сталној садашњости. Иако неке поседују неки осећај сећања, немају осећај будућности. Аутор чувеног рада "Природна филозофија времена" Џералд Џемс Витроу, професор историје и примењене математике на Универзитету у Лондону, једно поглавље посвећује такозвањом људском времену у коме разматра однос времена и разума, праисторијске корене идеје о времену, историјски развој поимања времена, карактеристике перцепције времена и психолошке аспекте садашњости, затим појам сећања и концепт прошлости, као и психолошке аспекте сећања и, коначно, релације између сећања и личног идентитета. Космичко, математичко и биолошко време, који су предмет пажње савремених научних дисциплина, не би били сагледавани да у човеку не постоји перцепција времена, која је најочигледнија у језику и исказивању садашњости, прошлости и будућности и да човек иза себе нема много векова у којима је покушавао да објасни шта је време и да за њега успостави мерне конвенције. У једном другом раду, у књизи "Време кроз историју" Витроу указује да општи осећај будућности није могао настати све док човек свој ум није систематски применио на решавање проблема будућих збивања и док није почео да размишља о будућим постигнућима. Од тада почиње човеково сврховито деловање. Смењивање природних појава и фаза постало је доказ за драматично тумачење свемира. Природа је сагледавана кроз процес борбе између божанских космичких сила и демонских хаотичних сила. Људи нису били само пуки гледаоци, већ и обавезни да играју активну улогу у помагању да настану жељене појаве, тиме што ће дејствовати у потпуној хармонији са природом. У најдревнијим цивилизацијама наилазимо на човеково промишљање о непосредној вези између његових дела и судбине не само на овом свету, него и у оностраном трајању. Ауторка текста и уредница емисије: Дренка Добросављевић

Дијалог култура - 18.09.2011.

17 Aug 2011 14:57:25 +0200

Тема: МАРИЈА КИРИ. ДРУГИ ДЕО. Повод: Међународна година хемије и 100 година од доделе Нобелеове награде Марији Кири за хемију. Кад год отворите нуклеарну физику на почетку стоји: Ернест Радерфорд и Марија Кири или Киријеви, указује професор Дарко Капор, настављајући причу о животној и научној биографији Марије Кири. Кевендиш Лабораторија коју је водио Ернест Радерфорд и лабораторија Киријевих места су у којима је настајала нуклеарна физика. "Марија Каже: чим ја почнем да радим с нечим радиоактивним, врло брзо, све те посуде, моја одећа, све је радиоактивно. Ја то знам јер ако ставим било коју епрувету на фотоплочу она ће бити активирана. Ако ставим рукав моје одеће на плочу остаће траг... све је то радиоактивно .... Одакле? " Професор Капор прати и научну мисао и експерименте Киријевих, али и Радерфорда те укаузује: "Радерфорд има једног сарадника, хемичара. То је Фредерик Соди и они схватају полако да се највероватније ту остварује сан алхемичара да се приликом зрачења један елемент претвара у други. Ми данас кажемо једно језгро прелази у друго, али он тада није знао за језгро и то је та интерпретација о којој је и Марија размишљала." Пуних пет година Марија је радила веома напоран и тежак посао и из неколико тона пехбленде добила је један грам радијума. Интересантна је судбина даљег тока истраживачког рада у коју ће бити уплетен и нематерјалан свет Киријевих, а потом и Други светски рат и ново осиромашење које је скоро зауставило научни рад. Пошто су Киријеви процедуру издвајања радијума разрадили, то је био њихов поступак. Професор Капор прича: "Године 1904. се појављују практични Американци, са практичним питањем да ли Киријеви желе то да патентирају. Американци једноставно желе да и они издвајају радијум и питају их за поступак. И ту је Марија прилично изненађена: Па то је научни резултат, то припада целом човечанству! Не пада јој на памет да патентира и Пјер шаље целу документацију Американцима. Ево изволите, па радите. Нису ни у једном моменту помишљали на личну материјалну корист... Када се завршио Други светски рат, пара је наравно било мало. Осиромашило се. Потребне су паре и за науку. Марија руководи Институтом за радијум. И сад, појављује се једна необична особа. То је једна америчка новинарка. Надимак јој је био Миси Мелони....Марија не прима новинаре, али ова је невероватно упорна и негде 1920. Марија на крају пристаје. И причају о истраживањима, причају о радијуму ... И сад, каже Марија, ми имамо тај један грам који се чува и због стандарда и због издвајања радона, а требало би нам још за истраживање, а рецимо Ви у Америци имате 50 грама радијума и то је комерцијално, 100 хиљада долара кошта један грам, па ко хоће нека купи. Пазите, то су двадесете године. Сто хиљада долара, то су огромне паре. Оно што човек прво помисли јесте: Шта би било да је Марија свој поступак патентирала? Не би имала никакав проблем ни са парама, ни са оним што је она тако ноншалантно предала. На то је Малони рекла: Хајдемо овако: Ја ћу да анимирам америчке жене да ми скупимо паре да Вам купимо један грам радијума. Ако у томе успемо, морате да обећате да ћете доћи у Америку по тај један грам. Марија обећа. Она је убеђена да нема шансе..." . Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић

Дијалог култура - 04.09.2011.

17 Aug 2011 14:54:42 +0200

Тема: МАРИЈА КИРИ. ПРВИ ДЕО. "Када сам ушла, Пјер Кири је стајао у отвору прозор-врата према балкону. Учинио ми се врло млад иако је тада имао 35 година. Задивио ме је израз његовог јасног погледа и неусиљеност у држању високе појаве. Истовремено спор и промишљен начин говора, једноставност, осмех - у исти мах озбиљан и младалачки уливали су поверење. Међу нама се развио разговор врло пријатељски. Теме су биле питања из науке и ја сам била срећна што сам могла да чујем његово мишљење." Овим цитатом сећања Марије Кири, Дарко Капор, редовни професор Природно-математичког факултета у Новом Саду описује сусрет Марије и Пјера. Познавање професора Капора друштвених и историјских прилика у Европи крајем 19-тог и почетком 20-тог века, слушаоца у потпуности уводи у дух времена у којем је настајала нова наука. Његова објашњења развоја научне мисли и открића поучавају нас о науци топло, са дубоко проживљеним саосећањем за њене учеснике. О богатој и у многим тренуцима драматичној научној биографији Марије Кири, можда највеће хероине међу научницама, као и о животном путу који је пролазила, а који је нераздвојни део приче о њеној посвећености и доприносима, професор Дарко Капор говориће у две емисије "Дијалог култура" Радио Новог Сада. Из ове прве издвајамо одломак из биографије коју је написала Маријина ћерка Ева. "Радионица гледа у двориште, а на другој страни дворишта је дрвена барака, напуштена шупа чији је стаклени кров у тако бедном стању да пропушта кишу. Медицински факултет некада је употребљавао ову шупу као салу за дисекције, али већ одавно, ово место није сматрано достојним чак ни лешева. Нема ни патоса, танак слој асфалта покрива тло, од намештаја неколико старих кухињских судова, школска табла за коју се не зна зашто се тамо налази и стара гвоздена пећ са зарђалим чунковима. ... Шупа је извор неугодности, лети је због стакленог крова врела као зимска башта, а зими човек не зна да ли да жели мраз, или кишу. Када је киша, онда пролази кроз кров, када је мраз, онда бар не пролази кроз кров, али је хладно јер се не да загрејати." Томе професор Капор додаје цитат Марије Кири која каже: "Ипак, у овој бедној старој шупи протекли су најбоље и најсрећније године нашег живота потпуно посвећене раду. Често сам спремала обед у самој шупи да не бисмо прекидали какав нарочито важан поступак. Проводила сам често читав дан у мешању кључале масе гвозденом шипком готово исто толиком као што сам и ја. Увече сам била сломљена од умора." Ова прва емисија о Марији Кири посвећена је њеном путу од Пољске до Париза, затим Маријиној илуминираној научној интуицији и стрпљивим експериментима, те првим резултатима издвајања три радиоактивна елемента од којих су два – радијум и полонијум открили Марија и Пјер Кири. С професором Капором разговара ауторка и уредница емисије Дренка Добросављевић.

Дијалог култура - 21.08.2011.

17 Aug 2011 14:53:13 +0200

Тема: НАУЧНА БИОГРАФИЈА: ЈАСМИНА ВУЈИЋ. Надовезујући се на претходну емисију, у овом издању Дијалога култура Радио Новог Сада с професорком Јасмином Вујић говоримо - о науци, о научним изазовима и о положају научница у Америци и у Европи, уз друга питања из области којима се она бави. Да подсетимо, др Јасмина Вујић је редовна професорка на Факултету за нуклеарну технику и директорка Центра за нуклеарна истраживања Калифорнијског универзитета у Берклију, изузетна научница светског гласа у областима реакторске физике, модерних метода за анализу и дизајн нуклеарних реактора и примену зрачења у медицини и индустрији, као и за спречавање ширења нуклеарног материјала. Она је, између осталог, и прва жена која је у САД постала декан једног факултета за нуклеарну технику и то оног најпрестижнијег, научница која је бирана и за председницу Удружења декана свих факултета за нуклеарну технологију у САД. Такође је и чланица Управног одбора Tesla Memorial Society и консултант Лабораторије у Лос Аламосу... и мајка. Из емисије издвајамо њен поглед на родну равноправност и да ли то као проблем постоји у науци. Она између осталог каже да није имала никаквих потешкоћа. То је био случај и за време њеног школовања овде и када се запошљавала у Винчи. Указује да су све девојке које су са њом студирале електротехнику биле изванредне. "Једино смо морале да радимо обрнуто. Јер, изађемо на игранку, на пример, и да ја тамо кажем неком младићу да сам отишла на електротехнику, одмах би побегао. Ми смо се обично договориле да кажемо да студирамо или право или језике или тако нешто. Нисмо никада рекле да студирамо електротехнику." Она каже да је ништа није омело ни када је отишла у САД. "У Америци, исто, пошто сам била примљена на једном од њихових најбољих универзитета да радим докторат захваљујући мом претходном искуству, знању и школовању, исто ми ништа није препречило пут. Ја сам радила онако како сам сматрала да треба да радим. После сам, исто на основу личног искуства и доприноса, успела и да се запослим у њиховој нуклеарној лабораторији и добијем место на једном од њихових најбољих универзитета. У Америци је систем такав - ако сте у нечему најбољи, ако сте квалитет. Они јако цене квалитет. Ако сте доказали да можете да водите пројекте, да радите у томе... ту нема дискриминације, ту ћете бити примљени." Међутим, у сектору услуга, као секретарице, медицинске сестре или другим услужним професијама, жене су слабије плаћене, указује Јасмина Вујић. "Када је моја ћерка била у средњој школи, девојчице су позвале своје мајке да говоре о својим пословима и направиле су неколико сесија. Једна сесија била је о женама у науци, где је требало ја да причам, а друга сесија је била о женским правима. Мајка која је требало да држи сесију о женским правима, није дошла из неког разлога, а код ње је било педесет девојчица, а код мене за Жене у науци само четири. И онда одем и кажем: Код мене - Жене у науци, где су и велике плате и можете да постигнете шта год хоћете и да се запослите где год хоћете, дошле су четири девојчице, а овде где су женска права - дошло је педесет. То је мени нелогично. Како ви мислите да остварите своја права ако не идете на најбоље универзитете, ако нећете да завршите области где су највеће плате, ако нећете да идете у делове који ће вас ставити у позицију да ви можете да одлучујете о томе кога ћете да запослите и како ћете да га запослите? Оне које су заинтересоване да чују како могу да добију и велике плате и да буду главне у својој области и да зараде паре и да доносе одлуке, нека дођу код мене. И онда је пола девојчица дошло код мене... И у Америци постоје проценти да морате да примите одређени проценат мањина, одређени проценат жена и тако даље, али, на пример, Калифорнијски универзитет је на референдуму донео одлуку да не сме да буде ни позитивна ни негативна дискриминација..."

Дијалог култура - 07.08.2011.

02 Aug 2011 13:37:17 +0200

Тема: ECOS У НОВОМ САДУ И НУКЛЕАРНА ЕНЕРГЕТИКА. Мото конференције ECOS, одржане у Новом Саду, био је: "Међународне паметне мреже енергетске сарадње у циљу одрживог развоја". У оквиру те конференције посебно је организован панел о нуклеарној енергији. Неминовно се намеће питање: Зар нуклеарна енергија може бити у функцији одрживог развоја – а ако је одговор потврдан - у чему је тајна? Одговор на та и друга питања потражили смо кроз разговор с докторком Јасмином Вујић, професорком на Факултету за нуклеарну технику Калифорнијског универзитета у Берклију, директорком и оснивачем Центра за нуклеарна истраживања тог универзитета. Конференција ECOS у Новом Саду непосредан је повод да у нашој емисији о сазнајној, културној и социокултурној покретљивости и о међуделовању тих елемената културе и цивилизације – с професорком Вујић разговарамо о нуклеарој физици и њеним актуелним питањима данас, сто година од настанка те научне дисциплине, као и о радовима које је професорка Вујић изложила на конференцији у Новом Саду. Докторка Јасмина Вујић је у Америци од 1985. године. На Мичигенском универзитету у Ан Арбору одбранила је докторат 1989. из нуклеарних наука. На Факултету за нуклеарну технику Калифорнијског универзитета у Бекрлију је од 1992. Тамо је редовни професор у разним областима примене зрачења – од дизајна нукеларних реактора до терапије рака и нуклеарне медицине. Од 2005. до 2009. године Јасмина Вујић била је прва жена декан на Факултету за нуклеарну технику у Сједињеним Америчким Државама. Истовремено, 2009. изабрана је за председницу Удружења декана свих факултета за нуклеарну технологију у САД. Јасмина Вујић је научник и стручњак светског гласа у областима реакторске физике, модерних метода за анализу и дизајн нуклеарних реактора и примену зрачења у медицини и индустрији, као и за спречавања ширења нуклерарног материјала. Научних, стручних и друштвених активности професорке Вујић веома је много о чему ће бити више речи и у наредној емисији Дијалога култура Радио Новог Сада. На Конференцији ECOS у Новом Саду, с професорком Вујић разговарала је Дренка Добросављевић, ауторка и уредница емисије.

Дијалог култура - 24.07.2011.

20 Jul 2011 13:42:51 +0200

Тема: НАУКА О ПОЛИМЕРИМА И ПРЕНОС ЗНАЊА ИЗ НОВОГ САДА У САД. ДРУГА ЕМИСИЈА С ПРОФ. ЗОРАНОМ ПЕТРОВИЋЕМ. Веома често говоримо о увозу оног знања које ће наћи примену у индустрији. Ово издање Дијалога култура Новог Сада је прича о оснивању Канзашког истраживачког центра за полимере и његовог уздигнућа до најпрестижнијег у својој области, а уз примену знања и искуства оснивача Одсека за полимере Института за петрохемију, гас, нафту и хемијско инењерство Технолошког факултета у Новом Саду. У тој причи преплићу се научна и животна биографија професора Зорана Петровића. Зоран Петровић, редовни је професор технологије пластичних маса на Универзитету у Питсбургу и директор истраживања Канзашког Центра за полимере Државног универзитета у Питсбургу. Он је члан Америчког хемијског друштва и других научних и научно-стручних друштава у истраживањима материјала, пластике и производње полимера из биљних уља. Такође је члан Српске академије наука и уметности. Цитиран је више од 2500 пута. Аутор 3 уџбеника и аутор појединих поглавља у других 13 књига. Написао је више од 220 стручних радова и научних саопштења на научним скуповима и симпозијумима. Остварио је преко 100 иновација и скоро двадесет патената. Међу бројним високим признањима чији је добитник су и Награда Америчке агенције за соју за примену сојиног уља у индустријске сврхе, која је по први пут управо њему уручена 2004. године, као и Награда председника САД за Зелену хемију 2007. године. Био је редовни професор Технолошког факултета у Новом Саду када је пре 20 година отишао у Америку. О томе шта су полимери, како настају, о њиховој структури и шта је то што их чини основним својствима и пластике, и гуме, и дрвета, и камена и људског и животињског ДНК-а, с професором Зораном Петровићем разговарали смо у претходном издању Дијалога култура Радио Новог Сада. Наравно, највећу пажњу посветили смо материјалима најновијих генерација из области која представља једну од најужих области интересовања Зорана Петровића а то је конверзија биљних уља у полимере и њихова примена у производњи синтетских материјала. Реч је, на пример о бетону добијеном из биљних уља, те о материјалима са применом у спортским патикама, голф лоптицама, такозваним интелигентним геловима са применом такође у спортској обући и опреми, као и у медицини. У овој другој емисији с професором Петровићем настојаћемо да осветлимо његов животни пут, као и поглед на науку и посвећење науци, као предуслову за успех. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић.

Дијалог култура - 10.07.2011.

30 Jun 2011 14:10:08 +0200

Тема: ИНТЕЛИГЕНТНИ И ГЛУПИ ГЕЛ. Већина нас који нисмо технолози или хемичари – најчешће мисли да жива и нежива материја, као и вештачки добијени материјали и супстанције немају ништа заједничко. Међутим то није тако. Шта су то полимери, како настају, те да ли су макромолекули и феномен понављања њихових делова и њихови распореди и структура - основно својство и пластике, и гуме и дрвета и камена и људског и животињског ДНК-а, на пример... - и многа друга питања о полимерима и посебно о материјалима најновијих генерација - воде нас до проф. др Зорана Петровића, некадашњег редовног професора физичке хемије полимера на Технолошком факултету у Новом Саду, данас редовног професора технологије пластичних маса на Универзитету у Питсбургу. Професор Петровић је и директор истраживања Канзашког Центра за полимере, чији је оснивач и spiritus movens. Он је члан Америчког хемијског друштва и других научних и научно-стручних друштава у истраживањима материјала, пластике, производње полимера из биљних уља. Он је, такође, члан Српске академије наука и уметности и један од најцитиранијих аутора из Војводине - и то више од 2500 пута! "Полимери су материјали који се састоје од јединица које се понављају. То су молекули велике молекулске масе. То могу да буду ланчани молекули који имају молекулске масе неколико милиона. Човек се практично састоји од полимера. Сви протеини су полимери. Рибонуклеинска киселина и слично такође су полимери, тако да је то жива материја која је у нама и биохемичари се јако много баве тиме." Професор Зоран Петровић и његов тим баве се синтетским полимерима који настају реакцијом мономера (основне јединице од којих се гради полимер) и настоје да планирајући организацију полимера добију одређена својства која треба да задовоље некакве техничке и индустријске потребе. Међу специјалностима професора Зорана Петровића су синтеза полимера, однос структуре и особина полимера. Професор Зоран Петровић, између осталог, објашњава: "Зависно од начина синтезе ми можемо да од истог материјала добијемо различите структурне облике, а сваки структурни облик има своја својства (...) Дакле, зависно од структуре ми можемо да планирамо употребна својства." У овом издању Дијалога култура Радио Новог Сада, сазнаћемо о производњи материјала за које су заслужне идеје и научни и истраживачки рад професора Петровића и његовог истраживачког тима, а као што су бетон добијен из биљних уља и разни материјали за кошаркашке патике, голф лоптице и такозване еркондишн ципеле. Прича о интелигентним и глупим геловима и њиховој примени су на самом почетку нашег разговора. У наредној емисији Дијалог култура Радио Новог Сада, емитоваћемо други део разговора с професором Петровићем у којем настојимо да упознамо његов научни и животни пут, као и његов поглед на будућност науке и технологија којима се бави. С професором Зораном Петровићем разговара Дренка Доборосављевић.

Дијалог култура - 26.06.2011.

27 May 2011 17:24:05 +0200

Тема: НАУКА ЈУЧЕ, ДАНАС, СУТРА - СТО ГОДИНА ОД ОТКРИЋА АТОМСКОГ ЈЕЗГРА. Радерфордово откриће атомског језгра 1911-те једно је од најзначајнијих у историји физике. Оно је продрло у микро свет и отворило пут читавом спектру нових сазнања која су из основа променила знања о свету, а њихова примена увела је човечанство у потпуно нову епоху. Откривен је микро-свет, структура неживе и живе материје, разјашњена тајна живота, докучена дешавања у тренутку и непосредно након Великог праска, као и тајна енергије звезда, али и начин на који је могуће произвести огромне енергије, те примена нуклеарне физике у медицини, у нуклеарним електранама и за производњу нуклеарног оружја. Стогодишњица открића атомског језгра обележена је у целом свету. Научни скуп "100 година од открића атомског језгра" одржан је на Универзитету у Новом Саду. У Београду, скуп су организовали Српска академија наука и уметности, Универзитет у Београду, Универзитет у Новом Саду и Институт Винча. У овом издању Дијалога култура Радио Новог Сада, у првом и другом блоку емисије, чућемо како је дошло до открића атомског језгра, које је сто хиљада пута мање него што је атом, једна тачка готово без димензија, те како је устоличена квантна механика, теорија микро света и како је текао даљи развој науке, посебно у области хемије, биологије и нуклеарне физике, остављајући еволуцију нуклеарне астрофизике и физике елементарних честица за неку од наредних емисија. Најширу јавност посебно интересује примена нуклеарне физике у медицини и у области производње енергија и томе ће бити посвећен трећи и четврти блок. У најави издвајамо конструкционе проблеме нуклеарних електрана за које се очекује да ће бити решени у актуелној четвртој генерацији и за које се очекује да буду потпуно безбедне. Зашто су оне још изузетно важне за човечанство налазимо у излагању проф. др Ивана Аничина у Новом Саду, који је, између осталог подсетио да је наше доба названо атомским добом средином прошлога века када су произведене и бачене две атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки. "Плутонијума 239 је довољно 5 килограма за једну атомску бомбу... Плутонијума је произведено две хиљаде тона. Постоји и неколико хиљада тона урана 235 сепарисаног из природе ... и да не делимо то са пет кила да знате колико има ту бомби de facto ... И те бомбе седе и чекају да неко 'одлепи' што би рекла деца данас и да се то употреби. Током историје човечанства, оно је 'одлепљивало' у веома много наврата. Нема никаквог разлога да не мислимо да неће опет. Једини начин да постојеће хиљаде тона нуклеарног експлозива не оду у бомбе је да сагоре у контролисаној ланчаној фисији. Контролисана ланчана фисија се одвија у нуклеарним реакторима... Зашта служе реактори? Служе рецимо за производњу радиоизотопа који се користе у нуклеарној медицини и индустрији, служе, на пример, и за пропулзију великих пловила. Велики бродови који су осуђени да дуго плове без додавања горива, сви су на нуклеарни погон. Сегмент у којима је нуклеарни реактор срце целог постројења је фисаона нуклеарна енергетика. Нуклеарни реактор служи као пећ. Уместо да бацате угаљ унутра или да сагоревате мазут или друго гориво, ту се одвија контролисана ланчана реакција. До данас је три генерација нуклеарних реактора развијено. Свака следећа генерација била је конструисана са једним фактором сигурности више. У току је развој четврте генерације која би требало да буде пасивно сигурна, што значи да није потребна никаква активна контрола да бисте регулисали рад реактора, него да је принцип рада реактора такав да он сам по себи никада не може да подивља. Та четврта генерација предвиђа се 2030-те године и то ће значити велики помак у нуклеарној енергетици. Јесте да су се десили Фокушима и Чернобил, али ипак ... нуклеарне електране једине су способне да корисно сагоре и униште неколико хиљада тона плутонијума и урана 5 и да то никада не треба заборавити. ... Ако мислимо да се решимо те страшне опасности која се надвила над човечанство у виду нуклеарног оружја, не постоји нико други ко то може да уништи осим нуклеарних електрана, закључио је професор доктор Иван Аничин". Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић

Дијалог култура - 12.06.2011.

27 May 2011 17:21:21 +0200

Тема: САВРЕМЕНА НАУЧНО-ПОПУЛАРНА ЛИТЕРАТУРА. Ово издање Ђалога култура Радио Новог Сада представља трећи део истраживања "Физика и књижевност" проф. др Дарка Капора. Да подсетимо, у истраживању "Физика и књижевност" - професор Капор уочио је да смо прво имали један "просветитељски" или "поучан" приступ где се књижевно дело користи за приближавање науке читаоцу. Томе смо посветили прву емисију односа физике и књижевности на примерима из литературе античког доба, затим на примеру Галилејевих дела и Спева о помрачењу Сунца и Месеца Руђера Бошковића. Новији приступ је литерарна анализа последица, као и анализа могућих последица физичких истраживања. На њима су израсли научнофантастични романи. Професор Капор је о томе говорио у другој емисији Физика и књижевност. Ова емисија је посвећена савременој научно-популарној литератури. Проф. др Дарко Капор, између осталог указује: " Живот великих научника може да буде инспирација књижевних дела. Бертолт Брехт написао је драму о Галилеју «Галилејев живот» која доживљава премијеру у Швајцарској 1943, али од 1945. до 47. прерађује у чешће извођену «америчку верзију» комада, «Галилеј») у којој му Галилеј представља прототип дисидента (у то време модеран појам). Галилеј ће се, сломљен, наводно одрећи учења пред инквизицијом и тиме разочарати своје следбенике. Оно што они не знају је да он тајно пише своје ново дело, «Две нове науке...», још оштрији обрачун са Аристотелом, које је тајно изнето из Италије и објављено у Холандији... У драми Брехт не поштује све историјске чињенице. Њему, рецимо, због заплета одговара да је једна Галилејева ћерка, Вирџинија, стално са њим и брине о њему. У стварности, Галилеј је обе ванбрачне ћерке дао у манастир, када је старијој, Вирџинији било 13 година и повукао везе да буде тако рано примљена..." Један од примера које професор Капор износи је и следећи: " Уз биографије иду и аутобиографије, рецимо Са пашњака до научењака Михајла Пупина. Ово дело објављено 1923. године, које ја третирам као мешавину факата и фикције, пре свега је писано за америчког читаоца и може бити схваћено као прича о остварењу америчког сна, усељеник који почиње цепајући дрва, а на крају добија милионе за своје патенте (то и јесте наслов оригинала – From Immigrant to Inventor). Ја сам ту биографију схватао као причу о потрази за одговором на питање које писац поставља негде на почетку, јер каже да га је мучило још као дете «Шта је светлост?» и он за одговором на то питање трага највећим делом књиге, кроз школовање основно и средње, па касније на студијама и увиђа да се одговору приближио велики физичар Максвел.... Друга опција је да сами научници пишу, понекад уз помоћ писаца из сенке. Данас је Брајан Грин написао Елегантни космос који је пример лепог изражавања. Ту су и нобеловци Стивен Вајнберг са своја Прва три минута и Ричард Фајнман са Карактером физичких закона, у оба случаја примерима јасног и приступачног изражавања основних идеја савремене физике. Ни велики Лав Ландау се није либио да за средњошколце напише дело Шта је то теорија релативности?", наводи проф. др Дарко Капор у истраживању Физика и књижевност. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић.

Дијалог култура - 29.05.2011.

05 May 2011 14:56:28 +0200

Тема: РУЂЕР БОШКОВИЋ. ДРУГА ЕМИСИЈА. Научни доприноси Руђера Бошковића нису довољно познати широј јавности. Томе је посвећена ова, друга емисија поводом трисогодишњице његовог рођења. Један кратер на месецу добио је Бошковићево име. ’’Бошковић је много тога изучавао: кретање тела у сунчевом систему, затим појаве као што су плима и осека, помрачења, затим одређивање стаза планета и комета и ту је дао један оригиналан метод ...’’, каже, између осталог, др Драгослав Стоиљковић, редовни професор Технолошког факултета Универзитета у Новом Саду и објашњава: ’’Вредно је да се помене да је Француска академија наука расписала конкурс. Очекивало се да се појави једна комета, али није се знала њена путања. Расписан је наградни конкурс како да се одреди стаза те комете, да се изврше одређена мерења и да се претходно нађе која је метода за то најпогоднија. Бошковић је предложио метод који је прилично једноставан, да се из три мерења у току једне ноћи, када комета направи мали пут, мали помак, да се из три мерења одреди стаза комете. Међутим, један француски научник је предложио прецизнију методу. Знало се да ће комета седам ноћи да прелази преко неба и он је предложио да се једне ноћи изврши једно мерење, друге ноћи друго, треће ноћи треће ..., јер су тада много већи помаци, па и много прецизнија израчунавања. Сам Бошковић рекао је да његово мерење није толико прецизно и чак је рекао колика ће грешка бити. У том конкурсу победио је француски научник, а Бошковићева метода је извргнута мало руглу и подсмеху ... Француз је добио награду и приступило се мерењу по његовом методу. Прву ноћ су снимили положај те комете. Онда су чекали другу ноћ да се она мало помери, па да сниме други положај, али, било је облачно. Таква је била и трећа ноћ и наредна... и свих седам дана било је облачно. Нису ништа урадили, а комета је прошла. Тада су схватили - да су послушали Бошковића и да су извршили мерења прве ноћи која је једина била видљива ноћ, имали би бар неке податке о кретању комете. Овако, остали су без ичега.’’ Затим, указује професор Стоиљковић, Бошковић је први који је одредио облик Земље. Рекао је да Земља није ни округла ни елиптична, него је мало крушкаста. И заиста је потврђен тај облик Земље. Сада се то зове геоидни облик. У овом издању Дијалога култура радио Новог Сада професор Стоиљковић детаљно представља Бошковићеву астрономију, физику, оптику ... и све друге дисциплине у којима је оставио траг. Посебно је драгоцено то што професор Стоиљковић у емисији прецизно указује и на потоња достигнућа појединих научника, како оних који су се надовезивали на Бошковића, тако и на оне за које не постоје трагови да су непосредно били упознати с Бошковићевим делом, а који су дошли до истих сазнања као и Бошковић, али чак век и по касније и који се уобичајено сматрају творци модерне науке. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић

Дијалог култура - 15.05.2011.

05 May 2011 14:54:34 +0200

Тема: РУЂЕР БОШКОВИЋ. ПРВА ЕМИСИЈА. Руђер Бошковић је пре двеста педесет година сматрао да један једини закон сила важи за све честице, што је потврдила савремена наука. На то и друге Бошковићеве доприносе указао је редовни професор Технолошког факултета у Новом Саду др Драгослав Стоиљковић, на предавању ’’Допринос Бошковићеве теорије савременом схватању структуре материје’’, а које је одржао у Огранку САНУ у Новом Саду поводом тристогодишњице Бошковићевог рођења. Професор Стоиљковић је недавно приредио и монографију ’’Руђер Бошковић, утемељивач савремене науке’’. Он указује на то да је ’’Теорија природне филозофије сведена на један једини закон сила које постоје у природи’’ најзначајније дело Руђера Бошковића јер се ту налази мноштво идеја које су тек у модерној физици дошле потпуно до израза, како је уочио и Хајзенберг, један од утемељивача савремене науке, односно да је Бошковићева теорија кључ за модерну физику, како је недавано написао Нобеловац Леон Ледерман. Уједно, то дело је најзначајније у области Њутнове физике у времену у којем је Бошковић живео. У првој емисији посвећеној Руђеру Бошковићу професор Стоиљковић говори о Бошковићевом школовању и животном путу, као и времену у којем је стварао. Бошковић је написао дела од фундаменталног значаја за физику, оптику, астрономију, био полихистор, један од најобразованијих људи свог времена и један од најпризнатијих научника и најславнијих људи у свом веку, члан Француске академије наука и Краљевског друштва у Лондону. Али и он је морао да утире пут условима у којима ће радити! Било је периода у којима је чак егзистенцијално био угрожен. На његовом узбудљивом научном и стваралачком путу били су родни Дубровник, затим Рим, Павија, Милано, Венеција, Париз, Лондон, Беч... као и путовања у Холандију, Белгију, Немачку, Турску, Бугарску, Молдавију и Пољску. Професор Стоиљковић говори и о обележјима Бошковићу у част у Дубровнику, Милану, Загребу, Београду, Паризу, Лондону... и посебно о чувеној Астрономској опсерваторији у Милану. Бошковић је не само њом управљао, него је према његовом пројекту и грађена. Руђер Бошковић је сахрањен у Милану, у цркви Свете Марије Подоне. На његову жељу, срце му се чува у Дубровнику. У другој емисији посвећеној Бошковићу, поново ће гост Дијалога култура Радио Новог Сада бити професор Стоиљковић. Том приликом ће детаљњије говорити о Бошковићевим доприносима науци. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић.

Дијалог култура - 01.05.2011.

28 Apr 2011 16:22:25 +0200

Тема: БИТИ, РАДИТИ, ИМАТИ. ПРИМЕЊЕНА ПСИХОЛОГИЈА. ’’За разлику од нас, просечни човек западне цивилизације информативно је далеко сиромашнији, тј. знање му је значајно мање - али од онога што зна – може, уме и примењује много већи проценат него што је то код нас случај. Ово се протеже практично на све аспекте живота, те отуда још један парадокс - да иако имамо огромне потенцијале у знању - ипак смо у ситуацији да често и за велику суму новца купујемо туђи ’know-how’, односно примењено знање’’, пише доктор Никола Чанак у књизи ’’Бити, радити имати’’. Индивидуална мотивација кључ је успеха – између осталог указује доктор Чанак. ’’Прави изазов за човека који жели да напредује, који жели да реализује животне мисије и циљеве, јесте у томе да тежи да осваја она пространства знања за која и не зна да их не познаје, односно не зна да постоје’’, каже он и подсећа на следећу пословицу непознатог аутора: Ко зна, а не зна да зна – пробуди га! Ко не зна, а зна да не зна – научи га! Ко зна, а зна да зна – следи га! Ко не зна, а не зна да не зна – обиђи га! ’’Прави изазов за човека који жели да напредује, који жели да реализује своје животне мисије и циљеве, јесте у томе да тежи да осваја она пространства знања за која и не зна да их не познаје, односно не зна да постоје. Немојте никада заборавити да се у овој области знања, односно незнања, крију они изазови који су учинили да од малог, радозналог детета постанемо људи пун разних знања - од елементарних као што су ходање и комуницирање, задовољавање физиолошких потреба, па све до узвишених знања на којима почива људска духовност и интелектуалност. Такође, на моју велику жалост, већину човечанства (а неки то процењују на 95%) чине људи који су се учаурили у своје дневне рутине и незаинтересовани су за било какву надградњу, таворе у животу без изазова интелектуалних, духовних и емоционалних перспектива. То су људи који верују да су формално (зато што су достигли пунолетство, некакве дипломе, радна места и друштвене положаје и статусе) остварили своју животну мисију. То не само да није тако већ, напротив, угасивши у себи дечју радозналост и тежњу ка новим изазовима интелекта и освајања нових знања, себе су практично херметизовали у функције једва 2% мождане коре. Откривање нових хоризоната човековог незнања, како у индивидуалном тако и у друштвеном смислу, предуслов је напретка појединца и човечанства уопште.’’ С доктором Николом Чанком, професором на Факултету за спрорт и туризам у Новом Саду о његовој књизи ’’Бити, радити, умети - Водич ка квалитетнијем животу’’. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић

Дијалог култура - 17.04.2011.

07 Apr 2011 14:13:11 +0200

Тема: ПСИХОЛОГИЈА РАДА. ЧОВЕК И РАД У САВРЕМЕНОМ ПОСЛОВНОМ ОКРУЖЕЊУ. "Психологија рада по својој тематској одређености, нужно прати промене у сфери рада и одговоре појединца, људске природе на те промене", пише професорка докторка Добрила Вујић у књизи "Психологија рада. Човек и рад у савременом пословном окружењу". Између осталог она указује: "Оно што промене у којима данас живимо чини посебним је њихова убрзаност, свеобухватност и интензитет, а тиме и снажан видљив утицај на све елементе функционисања друштвених заједница и човека као појединца... Рад је у корену људске индивидуалне егзистенције. Стога, све досадашње велике промене у животу људи имале су у свом темељу трансформације у сфери рада. Као научна дисциплина психологија рада настала је у индустријско доба. Како се рад "на траци" одразио на човека, шта је тада уочено и које поуке су и извршиоци и менаџери из тих испитивања добили јесу тек почетна питања овог издања Дијалога култура Радио Новог Сада. Постиндустријско доба и информатичка револуција намећу нове изазове у производњи и привреди, које заједно са глобализацијом узрокују промене у сфери рада, веза између знања, вештина и способности и посебно значаја особина личности, социјалне и емоционалне интелигенције у услужним делатностима које су у данашњем времену доминантне на тржишту рада, а што је такође условљено технолошким развојем. Стално учење и континурано самообразовање су предуслови у свим сферама рада. Корените су промене и у могућностима стварања каријере. Очекивања на плану вертикалних напредовања су ствар прошлости. Хоризонтална каријера се заправо односи на чињеницу да се компаније да би уштеделе и правиле што мање трошкова, смањују по вертикали. Све је мањи број нивоа руковођења и број организационих нивоа. Самим тим се сужавају могућности за вертикалну каријеру, указује професорка Вујић и скреће пажњу на нове комплексне и вишеслојне изазове који су пред човеком у савременом пословном окружењу. Говори и о томе које теорије постоје о људској природи и креативним потенцијалима, те шта све из те области треба да знају и извршиоци и менаџери, као и они који конкуришу и траже посао. "Данас је на делу интегративни приступ. Сматра се да је човек и економско и друштвено биће и самоактуелизујуће биће." Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић

Дијалог култура - 03.04.2011.

10 Mar 2011 18:20:28 +0100

Тема: ОД АЛХЕМИЈЕ ДО НАНОХЕМИЈЕ. Повод: Међународна година хемије. Уједињене нације прогласиле су 2011. Међународном годином хемије. Један од циљева је да се под окриљем УНЕСКА и Међународне уније за чисту и примењену хемију у 2011. години обезбеде предуслови да, као једна од базичних природних наука, хемија има креативну будућност и улогу у примени и свакодневном животу. "Основни циљ обележавања Међународне године хемије је заправо да се свакоме од нас, без обзира на то чиме се бавимо, приближи значај хемије и чињеница да је све оно што се око нас може купити, видети, добити направљено од неке супстанце која свој корен има у некој хемијској лабораторији. Стога је мото Међународне године хемије - Хемија наш живот и наша будућност", нагласила је проф. др Драгана Милић на предавању "Од алхемије до нанохемије", које је одржала у Коларчевој задужбини. Том приликом додала је да је Међународна година хемије посебно посвећена охрабривању младих да се баве хемијом, као и охрабривању жена да се посвете тој науци, као и успомени на Марију Кири којој је пре 100 година додељена Нобелова награда из хемије. Алхемија је једна од најстаријих сазнајних дисциплина. У давна времена, науке нису биле издиференциране као данас. "Алхемија је у почетку била део филозофије" указује проф. др Драгана Милић. "Једно филозофско учење које се зове херметизам, засновано је на три основна принципа, на алхемији, астрологији и теургији, односно проучавању утицаја звезда. Херметисти су најзаслужнији, у оном најнегативнијем смислу, што су се под алхемијом врло дуго подразумевале магијске вештине и нешто што није продуктивно и што не доприноси развоју цивилизације. По мишљењу херметиста, алхемија се бави утицајем Сунца на људе, астрологија се бави утицајем планета, а теургија се бави утицајем звезда ..." У емисији Дијалог култура Радио Новог Сада проф. др Драгана Милић предочава историју хемије као науке од алхемије до наших дана, о настанку и развоју алхемије, њеном доприносу настанку и развоју савремене хемије, као и о нанохемији, као једној од најмлађих научних дисциплина и њеном значају. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић

Дијалог култура - 20.03.2011.

10 Mar 2011 18:18:24 +0100

Тема: ФИЗИКА И КЊИЖЕВНОСТ. Други део. Прву емисију ’’Физика и књижевност’’, према истоименом предавању физичара проф. др Дарка Капора, завршили смо његовом анализом дела Руђера Бошковића ’’Спев о помрачењу Сунца и Месеца’’. ’’Строго гледано ово је већ научно-популарна књига’’, указао је професор Капор на предавању које је одржао у Огранку САНУ у Новом Саду и наставио: ’’Овај просветитељски дух се преноси и надаље. С једне стране, појављују се научно-популарне књиге, а са друге фантастика која тежи да поучи. Просветитељска идеја води и Жила Верна (Jules Verne, 1828-1905). Он наравно нема више науку као основу, ту је увек авантура, али сваки научни детаљ је испричан педантно. Чак и «Пут око света за 80 дана» има онај сјајни расплет да када господин Фог, што ће рећи «магла», мисли да је закаснио и изгубио опкладу, схвата да због тога што је путовао на исток он је добио један дан. Важна поука о стандардима временских зона. Уосталом и Умберто Еко пише о «Острву дана пређашњег». Обично њега сврставају у «очеве» научне фантастике, заједно са Хербертом Велсом. Велс (Herbert George Wells, 1866 – 1946) је изузетан интелектуалац који је писао о много различитих тема. У научно-фантастичним причама он се бави и поукама (о науци) (...) Но, у романима, Велс прави искорак у другом смеру, наука му је само средство да постигне, обично врло страшан ефекат, као у «Рату светова», «Невидљивом човеку» или «Времеплову» којим је започео нови правац у фантастици и отворио врата многим парадоксалним причама. Тако стижемо до тог другачијег става, да у литератури не треба да се појављује садржај науке.’’ Управо научној фантастици посвећена је ова друга емисија о односу физике и књижевности. ’’Права научно-фантастична дела скоро увек имају неку моралну дилему’’, на конкретним примерима, између осталог, у емисији указује професор Капор. У првој емисији с професором Дарком Капором разговарали смо о оним текстовима који поучавају читаоца о науци и то прибегавајући песничком или прозном књижевном изразу. Такви текстови су и научно и научно-популарно штиво, а манифестују се, пре свега, у античко и ренесансно доба. Ако сте је пропустили, потражите је на Подкасту сајта Радио-телевизије Војводине под датумом 6. март 2011, а у неком од наредних термина, чућете наставак разговора с професором Дарком Капором о односу науке и књижевности од античких времена до данас. Уредница емисије: Дренка Добросављевић

Дијалог култура - 06.03.2011.

26 Feb 2011 23:39:24 +0100

Тема: ФИЗИКА И КЊИЖЕВНОСТ. Први део. Повод: предавање ’’Физика и књижевност’’ које је физичар др Дарко Капор, редовни професор Универзитета у Новом Саду, одржао у Огранку САНУ у Новом Саду. Уводом, говорећи о односу физике и књижевности, професор Капор је рекао: ’’У суштини највећи део општих ставова може да се прошири на све природне науке, мада су примери физичарски. Онако како ја то видим, имали смо прво један ’просветитељски’ или ’поучан’ приступ, где се књижевно дело користи за приближавање науке читаоцу. Новији приступ је литерарна анализа последица и могућих последица физичких истраживања. Коначно, спајање или ’помирење’ ова два приступа се појављује у делима инспирисаним животима великих научника и у научно-популарној литератури. Почињемо од онога што је сигурно много старије, а то је излагање физике, тј. описивање и евентуално тумачење физичких појава у једном литерарном делу. Ово сам назвао ’просветитељски’ приступ, али је ствар у томе што се дешава много раније од епохе просветитељства. Ипак, основна идеја је слична. Изложити научне идеје на такав начин да буду што приступачније ширем читалачком кругу. Навешћу неколико веома упадљивих примера. Идемо прво у Рим где нам је Тит Лукреције Кар (99 - 55) у првом веку п.н.е. оставио спев о природним наукама назван ’О природи ствари’ – ’De rerum natura’. Сви који се овим спевом баве слажу се да Лукреције излаже Епикурову (341 – 270 п.н.е.) филозофију (...) Нас међутим занима разумевање природе, јер објашњење које добијамо је материјалистичко, атомистичко, вероватно добрим делом Демокритово и Леукипово (5. и 4. век п.н.е. 460 - 370), мада се и критички осврће на Демокрита.’’ Грађа коју је анализирао проф. др Дарко Капор обухвата целокупну историју науковања од античких времена до данас и текстове у којима је сама наука изложена у литерарној форми или је наука инспирација литерарном делу. Томе ћемо посветити више емисија. Ова, прва емисија посвећена је спеву ’’О природи ствари’’ Тита Лукреција Кара, из првог века наше ере, затим Галилејевим дијалозима у делима ’’Дијалог о два система света’’ и ’’Две нове науке’’, као и ’’Спеву о помрачењу Сунца и Месеца’’ Руђера Бошковића и његовом делу у целини. Дакле, у првој емисији с професором Дарком Капором разговарамо о оним текстовима који поучавају читаоца о науци и то прибегавајући песничком или прозном књижевном изразу. Такви текстови су и научно и научно-популарно штиво, а манифестују се, пре свега, у античко и ренесансно доба. Друга емисија коју већ сада најављујемо биће посвећена литератури која отвара једно ново поље односа физике и књижевности, а то је домен научне фантастике. С професором Капором разговара Дренка Добросављевић. Уредница емисије: Дренка Добросављевић

Дијалог култура - 20.02.2011.

11 Feb 2011 21:54:56 +0100

Тема: СПЕКТРОСКОПИЈА. "Пошто смо у астрономији само неми посматрачи неопипљивих небеских објеката и процеса, светлост је све што имамо. Обичним посматрањем можемо на основу уоченог кретања ових објеката сазнати нешто о природи свемира и Сунчевог система (као на пример о хелиоцентричном систему). Међутим, тек анализом светлости која нам стиже са ових објеката можемо извести закључке о њиховим физичким карактеристикама као што су температура, хемијски састав и слично и на основу тога научити нешто о њиховом настанку и еволуцији. Стога је спектроскопија у астрономији средство које нам омогућава да извучемо обиље информација из светлости која нам стиже са небеских објеката и из васионе уопште", пише Тијана Продановић у уџбенику "Увод у спектроскопију за астрономе". Такође објашњава: "Најпростије речено, спектроскопија је научна област чија је основна метода разлагање светости на спектар, где се мери интензитет зрачења у зависности од таласне дужине. То је начин да уочимо интеракцију (апсорпцију, емисију, расејање) светлости са материјом и да на основу тога дођемо до квалитативних и квантитативних сазнања о материји и физичким процесима". Међутим, данас се термин спектроскопија користи и када се говори о честицама (на пример спектар космичког зрачења), што значи да је спектроскопија у ширем смислу речи, метода при којој анализирамо неко својство зрачења или материје у зависности од њихове енергије’’. У Дијалогу култура Радио Новог Сада, с Тијаном Продановић разговарамо о спектроскопији у астрофизици, као и историји настанка те научне дисциплине. Повод је њена недавно обљављена књига "Увод у спектроскопију за астрономе". С њом такође разговарамо о актуелним питањима астрономије и астрофизике, као и о активностима Астрономског друштва Нови Сад. Докторка Тијана Продановић је доценткиња на Департману за физику Природно-математичког факултета у Новом Саду где предаје спектроскопију васионе студентима четврте године студијског смера Астрономија са астрофизиком. На мастер студијама предаје радио-астрономију. Уједно је председница Научног одбора астрономског друштва Нови Сад. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић.

Дијалог култура - 06.02.2011.

04 Feb 2011 17:39:27 +0100

Есеј: Artes mechanicae. Други део. Примена нових технологија пресудна је у развоју фундаменталних наука. И обрнуто, применом науке - технологије и технолошки процеси све брже мењају целокупну нашу цивилизацију, све области стваралаштва, свакодневицу, друштене, политичке и економске односе у глобалним везама наше планете, па чак и природу, све више залазећи и у саму феноменологију и настанак живог и живота. Корени модерне науке су дубоки. Галилејев поглед у небо телескопом 1609, Везалијусов поглед у човека дисекцијом и поглед Левенхука, (првобитно трговца тканинама), кроз микроскоп у бочицу с водом из језера, најкрупнији су покретачки искораци из схоластичких првенствено теолошких и метафизичких преокупација. Према Александру Коареу, 1543. годину треба посебно запамтити из два разлога. Те године објављено је Коперниково дело De Revolutionibus Orbium Coelestium и анатомија Андреаса Везалијуса De Humani Corporis Fabrica. Истовремено, у 15. и 16. веку инењери, технички и уметници, unlearned men, неуважавани у науци због непознавања латинског – језика науке - и непознавање филозофије, физике, астрономије, математике, геометрије, логике, као и етике и права и других дисциплина које се изучавају на универзитетима, почињу да скрећу пажњу на значај свог искуства и да се залажу за то да их наука уважи, као и да у своје окриље прими и њихове трактате писане живим језицима. "Пред крај средњега века обелодањује се једна нова духовна настројеност", закључује Алфред Норт Вајтхед и додаје: "Изумевање је подстакло мишљење, мишљење је убрзало спекулацију у вези с физиком, хеленски рукописи су предочили оно што су открили људи у антици. Напокон, мада је 1500. Европа знала мање од Архимеда, који је преминуо 212. године пре наше ере, ипак је 1700. било написано Њутново дело Принципија, и свет је подобро закорачио у модерну епоху". И Александар Коаре сматра да се обнављање и усвајање Архимедових дела налазе у основи научне револуције до које ће доћи у 17. веку. Према Paolu Rossiju, повратак Архимеду догодиће се у ренесанси, с Леонардом и биће од епохалног значаја јер ће покренути дефинитиван раскид презира према техничком, инењерском и уметничком раду и знању (као и према предузетништву) у односу на интелектуална прегнућа. То ће дати нови правац европској, данас светској цивилизацији. Инењери, мајстори, уметници нису више безимени и на дну друштвене хијерархије, напротив. Према Вајтхеду, сједињење између трагања за општим идејама и бележења тврдих чињеница није могло да наступи пре него што је битно увећан углед занатства и техничког постигнућа, а то се десило тек када су предузетници и занатлије у великим градовима постали друштвена класа која је себе сматрала једнаком са земљопоседницима и њиховим чиновницима, као и свештеницима. Арнолд Хаусер сажима иста сазнања на закључак да се преокрет догодио у 16. веку, када се Карло Пети сагнуо да подигне четкицу која је Тицијану испала из руке. Претходна емисија, тј. први део радио-есеја Artes mechanicae трагао је за тим шта чини корпус знања artes mechanicae у односу на artes liberales и за узроцима њиховог постојања као светова без међусобних додира - од прадавних времена до средине петнаестог века. Ова друга емисија, овај други део есеја Artes mechanicae трага за одговором на питање: Шта је покренуло вишеслојне друштвено-економске и сазнајне промене које ће увести европску цивилизацију у модерног доба? Залазећи у свестраности и плодоносно врење ренесансних занатских и уметничких радионица, из дубина тих векова, израња - широј јавности мање познат - допринос и утицај тог знања у историјском простору и времену - на настанак и развој нове науке. Ауторка текста и уредница емисије: Дренка Добросављевић; Музички уредник: Предраг Јовановић; Тонмајсторке: Марица Јунг и Сабина Недић.

Дијалог култура - 23.01.2011.

13 Jan 2011 23:31:50 +0100

Есеј: Artes mechanicae. Први део. Тек у доба ренесансе artes mekanike или tehnè, занатске, инењерске, техничке и уметничке вештине ће почети да стичу друштвено признање и остварити први корак према науци која ће истовремено, такође тек тада почети да се окреће према њима и да ослушкује шта казује њихово искуство. До тада техничка знања и уметност сматране су пуким умећима која су недоснојна ученог, контемплативног човека и уваженог зналца филозофије природе и њеног сазнајног корпуса, метафизичких промишљања и теолошких доктрина. Техничка знања и notio experimentalis, емпиријска сазнања, припадала су све до друге половине 15. века другом мисаоном свету који се ничим није доводио у везу с науком, с artes liberales. Слободне науке, сматрало се, морале су бити слободне од свега практичног, емпиријског, чулног, и у сваком погледу овоземаљског, што спречава ум да досегне истине. Зато су у античко доба и у средњем веку наука и техника били светови без међусобних додира. Artes liberales представљају корпус знања још у античко доба. Та класификација знања подразумевала је седам дисциплина: граматику, реторику, логику, аритметику, геометрију, астрономију и музичку хармонију. Аналогно, artes mechanicae које су првобитно чак називане artes vulgares et sordidae - обичне и прљаве односно ознојане вештине, биле су класификоване у седам умећа која су служила за изградњу фортификација, палата, храмова и њихово украшавање, као и за изградњу градова, мостова, путева, иригационих система, израду оруђа, оружја, алата, инструмената, а њима је била придодата и медицина. Процеси настанка научне мисли с једне стране и процес развоја техничког односно техничко-технолошког знања, с друге стране, дуго су се одвијали независно једни од других, од прадавних времена па све до новијег доба. Технолошки детерминизам, историјске околности на макро и на микро-плану, положај науке у друштву, чији је саставни део и однос науке и религије, културолошке околности и импулс и виталност мисли илуминираних личности, те сазнајна и културна покретљивост и миграција идеја кроз историјско-цивилизацијска кретања, део су приче о сусрету науке и технике и рађања научно-технолошке развојне међузависности. Ауторка текста и уредница емисије: Дренка Добросављевић.

Дијалог култура - 09.01.2011.

06 Jan 2011 10:44:43 +0100

Тема: НАУКА И ТЕХНИКА У КРИМИНАЛИСТИЦИ. Повод: Истоимена изложба у Галерији науке и технике САНУ. Мултидисциплинарност је обележје свих научних дисциплина и области рада савременог доба. Обично је реч о два, три, евентуално четири поља која се међусобно сазнајно допуњују или су у међусобној интеракцији. Али, постоји једна област у којој су у примени сазнања готово свих наука, као и сва савремена техничка достигнућа, па чак и већина грана уметности. Та област је криминалистика. Научно-техничка револуција 19. века и диференцијација научних дисциплина која је започела у претходном, те експлозивни развој нових научних дисциплина последњих 150 година, како у области природних наука тако и хуманистичких, убрзали су примену науке и технике у криминалистици. Међутим, историја бележи да су људи и у античком добу и средњем веку трагали за што поузданијим индикацијама и доказима. Древни Египћани су, на пример, користили детаљне усмене описе личности, који ће у новије доба постати прво цртани портрети, а касније фото-роботи. Вавилонци су користили отиске прстију на глиненим плочицама за идентификацију аутора текста написаног клинастим писмом. Отисци прстију примењивали су се и древној кинеској цивилизацији ради идентификације и потврде. Надаље, на пример, на тлу данашње Европе, концепт упоређивања и идентификације рукописа установио је император Источног римског царства, Јустинијан 529. године наше ере кодексом који носи име овог цара нашег порекла - обновитељ јединственог Римског царства. Као претеча модерног детектора лажи, литература бележи методу која се примењивала у Индији: Осумњичени је у мрачној просторији требало да повуче магарца за реп, а претходно био упозорен да ће, ако је крив, магарац зањакати. Реп је био упрљан црним прахом. Они чисте савести, повукли би магарца за реп, а они други не. Трагови црног праха на рукама или њихов недостатак били су индикација истинитости исказа. Како се дефинише криминалистичка техника као наука, ко су утемељивачи савремене криминалистичке технике као науке, те како је текао развој форензичких наука, пре свега научно-техничких, јесу питања о којима у Дијалогу култура Радио Новог Сада говори дипломирани електроинењер Илија Ђиновић, вештак у Националном криминалистичко-техничком центру МУП-а Србије, коаутор теме "Развој криминалистичке технике" изложбе Наука и техника у криминалистици, постављене у Галерији науке и технике Српске академије наука и уметности. Изложба је организована кроз следеће теме: "Сваки контакт оставља траг", "Развој криминалистичке технике", "Криминалистичка фотографија", "Дактилоскопија – утврђивање идентитета лица путем отисака", "Криминалистичка балистика", "Полиграф", "Развој наставе из судске медицине", "Форензичка токсикологија", "Форензичка хемија" и "Вештачење биолошких трагова". Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић.

Дијалог култура - 26.12.2010.

16 Dec 2010 12:32:16 +0100

Тема: ИСТОРИЈА САПУНА. Корени купања и личне хигијене налазе се у дубинама праисторијских времена. Вода је од суштинског значаја за живот. Тако је још и праисторијски човек за своја станишта тражио места поред ње. Врло брзо је уочио да му вода може послужити и за купање. Најранији остаци материјала који има својства сапуна нађени су у древно-вавилонским ћуповима. Потичу из 2800. године пре наше ере. Дакле, сапун је стар 5000 година. Записи на вавилонски глиненим плочицама сведоче о томе да се сапун добијао тако што су се масноће кувале са пепелом. Међутим у тим записима не налазимо ништа о намени сапуна, али поуздано се зна да су нешто касније, смесе куване масноће и пепела служиле за обликовање косе. Писани трагови указују да су се Египћани редовно купали. Еберсов папирус, медицински документ из 1500. године пре наше ере описује смесе од животињских и биљних уља и алкалних соли које личе на данашњи сапун, а које су се користиле и за лечење кожних болести и за купање. Баш у то исто време, према записима, Мојсије је Израелцима прописао правила о личној хигијени. Он је такође довео у везу личну хигијену са здрављем и религиозним очишћењем. Библијски записи сугеришу да су Израелци знали тајну мешања пепела и уља за израду гела за косу. Антички грци купали су се из естетских разлога, али они, по свему судећи нису користили сапун. Уместо тога они су тела прали тако што би се прво трљали комадима иловаче, песком, каменом-плавцем и пепелом, затим намазали уљем и на крају скидали и уље и прљавштивну.... Како прича тече даље? Слушајте у Дијалогу култура Радио Новог Сада. Наша гошћа је др Љиљана Њагојевић. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић.

Дијалог култура - 12.12.2010.

06 Dec 2010 19:43:22 +0100

Тема: ДИХОТОМИЈА СТВАРАЛАШТВА И АСКЕТИЗМА. Гост: Мр Милош Зубац. Наша песничка традиција је богата молитвама, биле оне део литургијске праксе или стваралачки израз. Мр Милош Зубац покушао је да проникне у тајну тог феномена. ’’Најпогоднији кључ који сам пронашао био је у дихотомији стваралаштва и аскетизма. Ту дихотомију разматрао је Берђајев и она ми је послужила да разрешим сакралне традиције нашег песништва, тог двојства аскетског и стваралачког’’, каже Милош Зубац. Том анализом Милош Зубац се бавио у магистарском раду ’’Молитва у песничком палимпсесту Десанке Максимовић.’’ Реч палимпсест грчког је порекла и образована од палин што значи поново и псао – огребати, стругати. Израз се користи највише у архитектури и археологији, те у старим записима. ’’У изворном значењу палимпсест подразумева античке и средњевековне рукописе на пергамету или папирусу. Ти рукописи били су исписани преко првобитног текста претходно уклоњеног ножем или опраног цеђењем. Како је пергамент изузетно скуп и редак, нови текстови наношени су преко постојећих, ради уштеде. Нанесени текстови најчешће су били хришћанског садржаја. На тај начин многи драгоцени антички рукописи били су састругани или оштећени хемијским средствима. Данас се такви рукописи откривају фото-техником употребом инфрацрвених зрака’’. Палимпсест је вишезначни појам којим се најбоље може означити слојевитост поезије Десанке Максимовић, објашњава Милош Зубац и наставља: Доживљај Апсолута Десанке Максимовић показао се веома разноврсним. Листајући њен песнички Требник, све књиге које је она написала, пронашао сам више од 80 молитава. Десанка Максимовић никада није организовала своје осећање вере, није била доктринарни верник и њен доживљај божанског принципа манифестовао се у пет различитих хипостаза: као слика персонализованог Апсолута, када се обраћала Богу; као слика сетог лица, када се обраћала апостолу Луки, рецимо; као слика сакралне грађевине у чувеној антологијској песми Грачаница; као слика сакрализованих личности њеног живота (она је највише песама посветила својој мајци, сестри, брату, оцу, свима које је морала да испрати у свом животу); и напослетку као слика Апсолута на земљи у чувеној књизи Тражим помиловање.’’ У емисији упознаћемо Зупца и као композитора, извођача и песника. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић

Дијалог култура - 28.11.2010.

25 Nov 2010 22:34:46 +0100

Тема: СПЕЛЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА: И ЕКСТРЕМНИ СПОРТ И НАУКА. Повод: Међународна спелеолошка експедиција ’’Пут у средиште Земље’’. ’’И онда само размишљаш како ћеш изаћи на површину и видети то звездано небо. Много пута сам рекао себи: Шта ми то треба? Толики је ризик, а, једноставно, толико је лепо горе на површини и на Земљи, толико имаш опција да уживаш. Неке ствари и не примећујеш док не видиш неку супротност и ја сам захвалан овим активностима и самој спелеологији зато што ми је пружила да видим једну обичну светлост дана и обично звездано небо тако необичним из призме дубине 2080 метара. Када си на тој дубини и када се враћаш, обичне ствари ти постану необичне и много лепе’’, каже Иван Настић. Пут у средиште Земље звала се међународна спелеолошка експедиција у најдубљу јаму до сада познату на нашој плантети. Јама Крубера – Вороња, чији постепно освајани тунели, меандри, подземна језера и подземни простори достижу дубину већу од два километра, налази се у Абхазији, надомак Црног мора и границе са Русијом. Мисију ’’Пут у средиште Земље’’ организовао је Литвански клуб Енигма. Екипу је чинило 17 спелеолога из Француске, Ирске, Литваније, Шпаније и као једини члан из Србије Иван Настић. Мисија је успешно обављена. Иван Настић, спелеолог из наше земље водио је тим пред којим је био најтежи задатак са најзахтевнијом физичком и психичком кондицијом. Са њим су била још два спелеолога из Француске. На дну јаме, у дворани која је добила симболичан назив Game is over – Игра је зваршена, тако, раширене су заставе Француске и Србије, после дугог, најчешће мокрог или блатњавог пута који се некада одвијао кроз пролазе и тунеле уске свега 40 центиметра, затим дуге уске вертикале или сифоне воде које је требало преронити. Када неки од бочних канала јаме добије име Way to the dream - Пут до сна, можемо наслутити колико је дуг, напоран и сложен такав један изазов, а самим тим и колико је велики успех бити део међународне мисије и предводити један од њених тимова у најтежем задатку, као што је то Настићу поверено. Истраживање јама и пећина доводи у симбиозу науку и екстремни спорт. Када се упустимо у дубљу анализу, откривамо да спуштање у јаме има додирних тачака и са алпинизмом и кањонингом. Заједнички именитељ је вериткални амбијент. Које вештине је потребно стећи да би се човек успешно кретао у вертикалним амбјентима било да се прво спушта па пење или обрнуто? Шта све мора знати? О чему размишља док изводи подухват и када га над амбисом држи само уже? Како преживети у пределима где нема извора воде? Како изгледа живот у јами у средишту Земље? Како изгледа пут до њега и које све задатке за науку обављају спалеолози? Са Иваном Настићем у Дијалогу култура Радио Новог Сада разговара ауторка и уредница емисије Дренка Добросављевић.

Дијалог култура - 14.11.2010.

10 Nov 2010 18:11:53 +0100

Тема: НИКОЛА ТЕСЛА, ЊЕГОВИ РАНИ БИОГРАФИ ИЗ СТАРОГ КРАЈА И НАУЧНО-ТЕХНИЧКИ МУЗЕЈИ. Знатижеља и жудња за сазнањем непрекидно нас воде до нових или још непрочитаних штива и до разнородних области посматрања и анализе. Међутим, свако има макар неколико књига којима се често враћа и за које се посебно стара да му увек буду при руци. Готово без изузетка, оне нас увек изнова воде до нових уочавања и синтеза. Међу мојим таквим књигама јесте ’’Никола Тесла – преписка с родбином’’. Ту књигу су пре двадесет година приредиле Зорица Циврић и Дубравка Николић, у издању Музеја Николе Тесле у Београду. Та хронолошки поређана писма оживљавају Теслино време, удахњују живот у податке из биографија и сужавају простор за субјективне, ’’одокативне’’, интерпретације, осветљавајући Теслину личност изворношћу његове писане речи и рукописима његових најближих. Како су они, у време када је само телеграф био врхунски домет брзих комуникација, успевали да, у далекој Лици, готово у реалном времену дођу до америчких и европских новина и у њима проналазе и разумевају суштину и значај Теслиних проналазака, остаје тајна. Јер, природно, у времену најинтензивнијих експеримената и – што се често дешавало - у месецима када ствари нису ишле глатко, Тесла, према правилу, није писао. Оглашавао би се после, кад узмогне. Ових дана, тако узех да се подсетим шта преписка каже о оној години, пре тачно једног века, када Никола Тесла после спектакуларних експеримената у Колорадо Спрингсу, ипак није успео да пребаци сигнал преко океана, па није учествовао на Париској изложби, где је требало да своје откриће о бежичном преносу енергије у облику сигнала предочи свету. Налазим писмо Теслине сестре Марице Косановић: ’’ Драги Брате, ја ово пишем само да се ишто разонодим надом, да ћеш се ипак можда смиловати, па ми се бар једном ријечи јавити. Ево Изложбе и ми се сви тврдо надасмо, и тјем се тјешисмо, да ћемо бар из новина што о теби чути, али ево за сада још нема ништа! Ја те молим, да ми опростиш што сам овлико насртљива те нећу твоје ћутање да разумјем, али сестринска њежност ми не да мира, те када се сита наплачем онда сједем, те ти писмо напишем, али га наравно не пошаљем, бојећи се да би ми замјерити могао. Ово ево пуштам у свјет бијели, па шта му Бог даде... Моли те и преклиње да нам се јавиш – у духа те љубећа захвална сестра Марица.’’ Само годину дана пре тога, Марица Косановић писала је Николи Тесли овако: ’’Мили брате Никола, од једног ининера сам чула, да ћеш ти заиста учествовати на Париској изложби и да ћеш почети сада у Новембру преносити своје ствари... Сава је администратор ове парохије и долази сваке неђеље служити службу. Он ми је рекао и молио ме да Ти пишем, да би он дошао у Париз, да се с Тобом састане’’. Гост Дијалога култура Радио Новог Сада је Зорица Циврић, шефица Одељења електропривреде Музеја науке и технике у Београду. Њено дружење с Теслином архивом, његовим биографима, Теслиним рукописима, изворно забележеним мислима и идејама о експлоатацији енергије на добробит човечанства, водећи рачуна о природи, а што данас зовемо одрживи развој, нашло је одраза у њеном бављењу тим темама данас, као и питањима будућности садржаја и концепата одељења који се баве енергијом и електропривредом при научно-техничким музејима, те превентивном конзервацијом. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић

Дијалог култура - 31.10.2010.

27 Oct 2010 21:18:04 +0200

Тема: СЕРВИСИ ЗАСНОВАНИ НА ЛОКАЦИЈИ И АРСАНД АПЛИКАЦИЈА ЗА НАЈНОВИЈУ ГЕНЕРАЦИЈУ ПАМЕТНИХ ТЕЛЕФОНА. "Рапидан развој мобилних технологија, довео је до развоја широког спектра могућности и услуга које исти пружају. Полазећи од основне функционалности мобилних телефона као што су размена кратких порука и комуникација са корисницима широм света па све до приступа Интернету путем телефона и размене мултимедијалних садржаја, мобилни телефон свакако заузима веома важно место у животу савременог човека. Упоредо са развојем нових технологија, развија се и могућност употребе мобилних телефона за обављање најразличитијих операција. Хардверска обогаћеност мобилних телефона уређајима као што су камера, ГПС, акцелерометар итд. пружају корисницима нови доживљај приступу информацијама и отварају врата једног сасвим новог света мобилних комуникација. Могућност управљања мобилним телефоном путем екрана осетљивог на додир уводи и једну нову димензију корисничког искуства у раду са мобилним телефонима. Сталан развој мобилних хардверских технологија и унапређења мобилних телефона прати и развој софтверских платформи за управљање истим. Савремене платформе омогућују висок степен употребе развијеног хардвера како од стране крајњег корисника тако и од стране програмера. Могућност управљања телефоном путем екрана на додир, коришћење мапе целог света на телефону у комбинацији са ГПС уређајем и многе друге могућности, још више проширују спектар употребе мобилних телефона", пише Сава Микалачки у раду Сервиси заснивани на локацији за Андроид платформу... Шта су сервиси засновани на локацији и како они функционишу? Шта се подразумева под сервисима заснованим на локацији у отвореном простору? Који су сервиси засновани на локацији у затвореном простору? Шта чини архитектуру Андроид оперативног система и шта обављају поједини нивои? О томе, а понајвише шта све обезбеђује његова АрсАнд апликација за најновију генерацију паметних телефона са Савом Микалачким разговара ауторка и уредница емисије Дренка Добросављевић. Сава Микалачки дипломирао је на Приодно-математичком факултету у Новом Саду 2007. године на смеру Информатичар пословне информатике. На истом факултету недавно је одбранио и мастер тезу. Ради као сарадник Лабораторије за развој информационих система матичног факултета. Током 2008-ме године, као стипендиста фонда доктор Зоран Ђинђић био је 5 месеци на пракси у компанији "Сименс" у Минхену у Немачкој.

Дијалог култура - 17.10.2010.

18 Oct 2010 19:45:07 +0200

Тема: БАРОК И СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ ХРАМОВИ. Барок је настао у Италији око 1600. године. У 17. веку и у следећем, раширио се у Немачкој, Аустрији, Француској, Холандији и другим крајевима Европе. Термин барок у историју уметности увео је историчар културе и уметности Јакоб Буркхарт да означи декаденцију високе ренесансе у развијеној архитектури противреформације у Италији, Шпанији и Немачкој. Наиме, појава барока део је историјских, друштвених и културних кретања и тенденција које настадоше као одговор на реформацију. Супростављајући се реформацији и црква се мењала. Формулисане су јасне и разумљиве мисли и програм на препород хришћанства. Барок је нашао свој израз у свим токовима живота и стваралаштва: у архитектури, сликарству, литератури, позоришту, музици. Био је то последњи универзални стил Европе. Српски православни храмови у том стилу грађени су у 18. веку, пре свега у Банату, Бачкој и Срему. Данашње издање Дијалога култура Радио Новог Сада посвећено је елементима на којима се виде утицаји и путевима барока од европских административних и културних метропола до градитеља српских богомоља, као и до уметника који су их осликавали и до мајстора дуборезачких радионица. Да ли је реч само о инспирацијама путем директних, непосредних додира? Има ли и посредних утицаја? Како се ти утицаји одражавају на екстеријер цркава и како на ентеријер? Има ли и доприноса српске сакралне барокне уметности европском бароку? У чему се он огледа? Барок у православним храмовима је научна преокупација историчарке уметности магистре Јамине Кланице. Њен магистарски рад посвећен је цркви светог Николе у темишварској Махали. Она, између осталог пише: ’’Развој иконостаса у висину тече споро и може се пратити од најстаријих камених и мермерних преграда у ранохришћанским и византијским црквама до високих и вишеспратих иконостаса, а који тек у другој половини 18. века добијају свој завршни облик у црквама на подручју Карловачке митополије. Формирање високих иконостаса доводи су и у везу са тријумфалним луковима западноевропских градских свечаности, а такође и са скулптуралним ретаблима 15. и 16. века. Сасвим је извесно да су се декоративне вишеспратне фасаде иконостаса, са сложеним иконографским репертоаром који су одређивали црквени оци, развијале под вишеструким утицајем’’ (...) ’’Од ниске камене олтарске преграде у црквама 18. века, која је сасвим личила на мермерне преграде ранохришћанских и каснијих византијских и романских цркава, развој је текао све до средине 18. века, када иконостас постаје висока дрвена преграда, богато украшена позлаћеном резбаријом, на којој су смештенте на десетине икона.’’ (...) ’’Иконостаси постају најважнији украс унутрашње архитектуре, пошто су слике напустиле своје традиционално место на зиду, које су заузимале у средњовековној уметности и сместиле се на његовој дрвеној констукцији.’’ Са историчарком уметности магистром Јасмином Кланицом разговара ауторка и уредница емисије Дренка Добросављевић.

Дијалог култура - 26.09.2010.

29 Sep 2010 15:07:08 +0200

Тема: ИНТЕРНЕТ ИНТЕЛИГЕНТНИХ СТВАРИ, ПАМЕТНЕ КУЋЕ И ГРАДОВИ. Повод: Излагање др Срђана Крчо на тему ’’Интернет ствари’’ на међународној Четрнаестој конференцији ADBIS - посвећеној новим решењима, правцима развоја и трендовима база података и информационих система, одржаној на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду. Шта је интернет интелигентних ствари? Тражећи одговор на то питање долазимо и до приче о интелигентним кућама и градовима. ’’Има интелигентних кућа које су направљене као демо-куће, како би то могло да изгледа. То је кућа која изгледа заиста сектакуларно. У њој ради све на дугме... Она прати ко је у собама, ко се креће по собама, затим пали и гаси светло у зависности од тога да ли неко седи у соби или не седи, да ли је потребно светло да гори на основу нивоа осветљења у том моменту и евентуално на основу онога што особа тренутно ради. Ако неко седи и гледа телевизор, није потребна иста јачина светла као и ако седи и чита књигу. Значи та интелигентна кућа требало би да буде довољно интелигентна да препозна да ли седите, где седите па да вам укључи ову лампу, или ону другу лампу или главно осветљење ако имате госте на вечери и треба да се видите лепо и причате, да подеси ниво температуре која ће бити у тој просторији и да отвори или затвори прозор у зависности од тога да ли има неког или нема неког и сунце директно сија у тај прозор па диже температуру унутра, па ће онда на пример аутоматски спустити ролетне или их подићи. Значи то је све везано на неки начин са прављењем угођаја за људе који живе у тој кући и за оптимизовање потрошње енергије...’’ објашњава, између осталог, др Срђан Крчо. Како на интернету учинити доступним оне информације које су забележили сензори на појединим уређајима у нашим домовима, као и на статичним или покретним објектима у граду? То је једно од најактуелнијих питања којима се данас баве стручњаци за интернет интелигентних ствари. Али, они су отишли и корак даље. Они раде на томе да се омогући да преко мобилних телефона можемо да активирамо на даљину поједине уређаје у нашим домовима, или да их искључимо - на пример. Укључивање или искључивање машине за веш, клима-уређаја, или рерне док смо на радном месту, преобразиће нашу свакодневицу. Живот ће свакако постати угоднији захваљујући повезивању информационих система. Такође, на пример, грађани ће имати осећај веће сигурности ако на мобилном телефону буду добијали информације, као што су алармантна дешавања у њиховим становима, те ако буду могли да сместа реагују. О интелигентним градовима, домовома и стварима и како оне функционишу, те да ли су и у којој мери у примени и у ком правцу ми као човечанство и цивилизација идемо, с доктором Крчо у Дијалогу култура Радио Новог Сада разговара Дренка Добросављевић, ауторка и уредница емисије.

Дијалог култура - 12.09.2010.

26 Aug 2010 10:23:30 +0200

Тема: ТЕХНОЛОШКЕ НАУКЕ КОД НАС С ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА ТАКОЗВАНИ КОНЦЕПТ НУЛТЕ ЕМИСИЈЕ И ЕНЕРГЕТСКИ НЕЗАВИСНА НАСЕЉА И ИНДУСТРИЈЕ. Концепт такозване нулте емисије односи се на затворене енергетске и материјалне токове. То је практично технологија и живот без било каквог отпада. Нулта емисија значи да отпадну енергију треба на неки начин вратити у процес, као и материјалне токове што се сматрају отпадом, указује проф. др Золтан Заварго, декан Технолошког факултета Новосадског универзитета у Дијалогу култура Радио Новог Сада. Смањење потрошње енергије кроз енергетску ефикасност без отпадних токова у стамбеним објектима једно је од најактуелнијих технолошких и економских питања. Даљи корак представљаће енергетски независна насеља и енергетски независна индустрија. За остварење тог дугорочног пројекта потребна је едукација привреде и индустрије. Она ће бити остварена у трогодишњем Темпус пројекту. Технолошки факултет Универзитета у Новом Саду, заједно са другим партнерима у земљи и иностранству оспособљава се да постане референтни центар за обуку особља у привреди и индустрији за енергетски независна насеља и енергетски независну индустрију. Шта су то енергетски независна насеља? Како се може остварити енергетски независна индустрија? Шта у овом тренутку чини Технолошки факултет на том плану у оквиру пројекта Темпус и који резултати се у ближој будућности очекују? Која страна искуства већ постоје и која су постигнућа на пољу концепта нулте емисије у високоразвијеним земљама?Шта је посао једног инењера технологије у односу на стручњаке других граничних области? Која основна и која примењена истраживања се спроводе? По чему је све Технолошки факултет Универзитета у Новом Саду препознатљив? Како се развијао током полувековног постојања? О тим и другим питањима с професором доктором Золтаном Заварго разговара ауторка и уредница емисије Дренка Добросављевић.

Дијалог култура - 29.08.2010.

09 Aug 2010 16:16:18 +0200

Тема: МИГРАЦИЈА ИДЕЈА И НЕКАД БУРНИЈИ, А НЕКАД МИРНИЈИ СУЖИВОТ ПАНОНАЦА, КЕЛТА, ДАЧАНА, РИМЉАНА И ДРУГИХ - ИЗ УГЛА АРХЕОЛОШКИХ САЗНАЊА. Средином 5. века наше ере, конкретно 448. године једно римско посланство путовало је на Атилин двор ради преговора. Тако је остало забележено и трагање обичних људи за погоднијим условима рада и стицањем иметка. ’’То посланство је кренуло са цариградског двора, из Константинопоља, прошло је цариградски друм од Константинопоља преко Софије и Ниша, па избило на Дунав и прешло на ове територије зато што се негде на простору данашње Бачке или нешто северније, у данашњој Мађарској, налазио Атилин логор. Они су ишли на преговоре.’’ Те две силе сукобљавале су се на тим просторима, али радила је и дипломатија, указује археолог Станко Трифуновић, виши кустос у Музеју Војводине. Приск је између осталог записао да су они тада срели једног Грка. Били су изненађени тиме што свог земљака срећу међу варварима, својим противницима. Он им је објаснио да ту живи по својој вољи, зато што се ту не плаћају порези. У емисији ’’Дијалог култура’’ пониремо у време и пре Атиле, те питамо Станка Трифуновића: Кога је све и зашто привлачила панонска равница у античко доба? Да ли су Римљани ипак прелазили Дунав или су само с десне обале реке гледали у данашњу Бачку и Банат? Да ли се само ратовало и неповерљиво гледало? Шта се све испољило у додиру култура и које су идеје мигрирале од једних до других? Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић

Дијалог култура - 15.08.2010.

03 Aug 2010 19:45:39 +0200

Тема: БИОХЕМИЈА, БИОХЕМИЈА ЛЕКОВИТОГ БИЉА, ЕКОЛОШКА БИОХЕМИЈА. Шта је живот и шта је живо јесу питања која су од давнина настојали да објасне филозофи, а пре њих религиозни мислиоци, потом лекари и биолози. Али тек биохемија у 20. веку даје одговоре на најзначајнија питања о својствима живог. ''Биохемија има корене у две научне дисциплине, у хемији и биологији и фактички представља једну од најмлађих научних дисциплина у тим областима. У суштини, она се развила их физиолошке биохемије. Први пут се спомиње крајем 19. века. Биохемија тежи да објасни све оне хемијске и биохемијске реакције које на неки начин условљавају феномен живота. Постоји једна јако лепа дефиниција живота где се каже да сам живот представља компартментацију, оркестрацију и кореографију хемијских реакција и тај молекуларни феномен живота јесте оно чиме се бави биохемија'', указује редовни професор биохемије Неда Мимица-Дукић. ''Она захтева знање хемије, захтева знање физичких, хемијских и биолошких законитости које се примењују на молекуларни живот и циљ је да узимајући у обзир све те законитости објаснимо како се одвија живот и шта се то заправо десило да нека нежива материја добије својство живог.'' У емисији проф. др Неда Мимица-Дукић говори о открићима у области биохемије која су револуционисала сазнања о човеку и разоткрила многе тајне живота. Многе од њих нису онаква какве бисмо ми желели да буду. На пример, када је 2000-те када је у потпусности дешифрован људски геном и када је утврђено да се геном човека и геном пацова много не разликују. Гошћа говори и о генетском инењерингу и његовој будућности, те о биохемији лековитог биља, о фармакогнозији и еколошкој биохемији, као и о свом погледу на науку. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић

Дијалог култура - 01.08.2010.

07 Jul 2010 19:41:59 +0200

Тема: ИНТЕРНЕТ. Демократизација знања и могућност комуникације ’’сви са свима који су у истој сфери интересовања’’ пуно технолошко остварење доживљава са интернетом тек у нашем веку. Али, корени идеја и принципа интернета су много старији и налазе се у човековој потреби да свестрано, интерактивно и слободно комуницира без линеарних ограничења, као и у неопходности да знање буде свима и у сваком тренутку доступно. Први кораци ових демократских идеја остварени су Атини у петом веку пре наше ере у међуделовању са почецима теоријске мисли и темељима модерне науке. Комуникација и размена идеја су и тада, као и данас, биле подстрек за свако човеково стваралаштво, деловање и даљи развој цивилизације. Прво такво једно интерактивно комуникацијоно место био је Атински трг. Следећи значајан корак у демистификацији знања и његовог избављења из аристократских, елитистичких кастинских кругова била је Александријска библиотека. Дела која су ту била похрањена и начин на који су она била систематизована, у основи су истоветни као и систем на који се ослања интернет. О историјату интернета, као и шта све он данас пружа, затим шта све доноси појединцу као једну од предности савремене цивилизације и, уједно, како се спречава злоупотреба интернета, те како ће то савремено достигнуће утицати на душтво и начин рада компанија и појединца – у Дијалогу култура Радио Новог Сада говори професор др Божидар Раденковић, редовни професор на Факултету организационих наука у Београду. Професор Раденковић предаје предмете: симулација и симулациони језици, симулација у пословном одлучивању, управљање и динамика организационих система, методе развоја информационих система, конкурентно програмирање, интернт технологије и мобилно рачунарство. Последипломске студије смера Електронско пословање формирао је 2001-ве године и на њима предаје истоимени предмет. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић.

Дијалог култура - 18.07.2010.

06 Jul 2010 21:15:49 +0200

Тема: СВЕСТ - НАУЧНИ ИЗАЗОВ XXI ВЕКА. ’’Данас преовлађујућа научна парадигма је да се процесирање информација на нивоу централног нервног система одиграва посредством хијерархијски организованих и повезаних неуронских мрежа; изгледа да се ова хијерархија биолошких неуронских мрежа спушта све до субћелијског цитоскелеталног нивоа, за који неки истраживачи верују да представља интерфејс између неуралног и квантног нивоа – за који се недавно испоставило да у Фејнмановој пропагаторској верзији Шредингерове једначине има математички формализам аналоган Хопфилдовој неуронској мрежи, што представља основу квантне неуронске холографије [која омогућава на излазу Хопфилдове квантно-холографске неуронске мреже сукцесивну реконструкцију таласних функција меморијских стања (комплетних, и амплитуде и фазе!) при препознавању таласних функција стања показаних на њеном улазу (што је у основи сваке холографије, али је овде све поједностављеније у односу на стандардну ласерску холографију, која захтева тзв. кохерентне референтне и предметне ласерске снопове)]’’, пише проф. др Дејан Раковић у раду ’’Квантно-холографске основе психосоматике и духовности’’. Квантни физичар и биофизичар професор др Дејан Раковић, у емисији говори о актуелним научним сазнањима о природи свести и процесима мишљења. Ако је Универзум џиновски квантни холограм, како се то уклапа у квантну природу свести? Ако је све холографски кодирано на нивоу колективне свести, да ли то значи да је све предодређено? ’’Последњих деценија проучавање феномена свести као најкомплексније когнитивне функције добија нови импулс – због дубоких потенцијалних фундаменталних и практичних импликација у медицини, науци и техници, филозофији, уметности и религији – уз наговештај појаве велике синтезе рационално-научног (класично-редукованог, у нормалним стањима свести) и креативно-религијског (квантно-кохерентног, у измењеним и прелазним стањима свести) модуса спознаје у оквирима (квантно-холографске) парадигме – са значајним доприносима и наше научне средине ’’, указује проф. др Дејан Раковић. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић.

Дијалог култура - 04.07.2010.

24 Jun 2010 17:41:49 +0200

Тема: ГЕОНАСЛЕЂЕ И ГЕОТУРИЗАМ. Гости: Чланови радне групе за истраживање леса при Прирдоно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду Ђорђије Васиљевић, докторант из области геотуризма и Тин Лукић, постдипломац из геонаука. ’’Геонаслеђа представљају репрезентативне узорке геодиверзитета, односно разноликости географских услова. Под објектима геонаслеђа подразумевамо све геолошке, геоморфолошке, педолошке, као и посебне археолошке вредности настале у процесу формирања земљине коре, њеног морфолошког уобличавања. Како би се неки од тих објеката прогласио геонаслеђем, он мора испуњавати следеће услове, односно поседовати следеће особине: реткост, тренутно стање, репрезентативност, разноликост, научни и едукативни критеријум’’, указује Ђорђије Васиљевић у раду ’’Могућности геонаслеђа Србије као националног бренда’’ и додаје: ’’Крајем 20. века настао је појам промоције и интерпретирања геонаслеђа много широј публици. Та појава се дефинише као геотуризам и фокусирана је на промоцију геолошких и геоморфолошких места због њихових научних и друштвених вредности како би се осигурала њихова конзервација (заштита) ради њихове будуће употребе од стране научника, посетилаца (туриста) и рекреативаца. Дакле, у суштини, геотуризам представља процес препознавања и давања ширег значења објектима геонаслеђа који би требало да воде ка њиховој што бољој и ефикаснијој очуваности. Мере геоконзервације, у комбинацији са туристичком промоцијом, кључни су елементи геотуризма. Овде се свакако под геоконзервацијом подразумева активни менаџмент локалитета ради обезбеђивања очувања квалитета за разлику од чисте презервације која подстиче апсолутну непромењивост објеката – очување првобитног стања и превенције било какве промене.“ Ауторка и уредница: Дренка Добросављевић

Дијалог култура - 20.06.2010.

09 Jun 2010 20:45:47 +0200

Тема: БУШИДО. Једна од одредница Бушидо кодекса јесте: «Немам очи; стварам од бљеска муње своје очи». Слободан Ненин, у књизи "Мач складног удраца – Бушидо" у вези с тим поставља питање да ли смо ту на "Путу којим се ређе иде"?. Трагајући за одговором, промишља на следећи начин: "Ова реченица је заправо потпуно бесмислена јер односи Неба и Земље стварају тачно онолико «путева» колико је и наших «Ја». Да! Нико нема само једно, јединствено, целовито и непроменљиво «Ја». Свако од нас је у сваком тренутку ново, јединствено и непоновљиво биће. Илузија о јединственом, непроменљивом «Ја» такође је једна од последица неувиђања истине скривене копреном Маје. Увидети ту истину значи живети у складу са Зен пепоруком да увек морамо бити «овде и сада» без обзира на то ко је то «увек овде и сада». Ако је ишта нанело штету људској духовности, онда је то баш та заблуда, да себе видимо као нешто непроменљиво усред неумитног тока промена у односима свега око нас, па и у нама самима. Чак и на нивоу елементарне логике, народског «здравог разума», од кога, узгред, нема ничег разумнијег, то је потпуна глупост. Како је могуће да било шта непроменљиво трајно опстаје усред, на сваки начин, променљивог окружења? Како можете остати непроменљиви и себе сматрати «центром света», што у суштини свако од нас и јесте, усред несагледивог тока промена? Та илузија нам помаже да преживимо, она је у основи уметности «живљења», која није ништа друго до уметност заблуда и незнања. Она не може, неће или не сме да увиди да се свако од нас у сваком тренутку креће свим «путевима» истовремено. На њиховим раскшћима преплићу се односи Неба и Земље; на раскршћима путева који произилазе из преображавања односа Неба и Земље. Њих има колико и наших «Ја», а ми смо свесни баш оног само једног, додуше неопходног, али нипошто и најважнијег." Гост емисије је Слободан Ненин, по образовању филозоф и историчар уметности, а по професији новинар и уредник образовних и документарних програма на Телевизији Војводине, уједно - мајстор Аикида. Непосредан повод за сусрет с њим је његова књига "Мач складног ударца – Бушидо". Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић

Дијалог култура - 06.06.2010.

31 May 2010 15:29:08 +0200

Тема: ВИЗАНТИЈСКА КУЛТУРА НА ЕВРОПСКОМ ЗАПАДУ И ИСТОКУ. У културолошким и историјским анализама најчешће пажњу усмеравамо на савремени тренутак и феномен продирања Западне цивилизације у све сфере живота других цивилизација са којима је она у прошлости долазила или данас долази у додир. Та слика представља велико упрошћење погледа на културну мобилност и њене правце кретања: у неким историјиским периодима може се видети присуство других цивилизација и њихов одраз на Западну - нарочито у периоду када она још није била целовито оформљена, а онда када је то постала, могло би се приметити да су у њене темеље уграђена културна, сазнајна и уметничка достигнућа древних блискоисточних и медитеранских култура. У овом издању ’’Дијалог култура’’ Радио Новог Сада пратимо утицај византијске мисли и византијског стваралаштва на европски Запад и Исток. У више периода историје Западне Европе осећају се различити утицаји византијске уметности и то не само у Равени, која и данас сија ’’златним добом’’ византијске културе из времена владавине Јустињана првог, за кога се каже да није било ни већег, ни просвећенијег покровитеља уметности. За разлику од европског Запада, где се утицаји Византије огледају пре свега у уметности и у различитим сферама живота - на Истоку, у Русији и југоисточној Европи, укључујући и нашу земљу, преовлађује утицај црквеног градитељства и списа, византијске литературе религиозног садржаја, духовног промишљања о питањима морала и верског живота у православљу. Ауторка текста радио-есеја и уредница емисије: Дренка Добросављевић.

Дијалог култура - 25.05.2010.

07 May 2010 14:52:28 +0200

Тема: ГИМНАЗИЈА "ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ". Школа у порти цркве Светог Ђорђа у центру Новог Сада, први пут се помиње 1703. године као српска православна основна школа. Затим су се од 1731. до данас смењивале гимназије: Петроварадинска рождество-Богородичина гимназија српско-латинска, Државна гимназија Јозефа Другог, Римокатоличка гимназија, Српска православна велика гимназија, Државна мушка гимназија, Државна мушка реална гиманзија краља Александра Првог, Мађарска краљевска државна гимназија са српским наставним језиком, Мешовита гимназија, Прва и друга мешовита гимназија, Гимназија "Светозар Марковић", Центар за образовање кадрова у друштвеним делатностима "Јован Јовановић Змај" и коначно пре 20 година, поново Гимназија "Јован Јовановић Змај". На путу дугом готово три века, година 1810. посебно се памти и то по обнови Саве Вуковића од Берегсова. О тој Гимназији, њеној историји, њеним славним наставницима и ђацима у Дијалогу култура Радио Новог Сада говори Петар Ђурђев, професор историје и историограф те школе. Гимназија је данас једна од најсавременијих у региону и централно место мотивисане средњошколске генерације Новосађана. Међународна размена ђака, учешће математичких талената на такмичењима, учешће драмске секције на фестивалима у иностранству, као и Гимназијског хора, учење светских језика, предстојеће организовање разреда са билингвалном наставом, део су савременог живота школе и припреме да њена матура буде призната у Европи. Ауторка и уредница: Дренка Добросављевић

Дијалог култура - 09.05.2010.

23 Apr 2010 10:47:25 +0200

Тема: У СУСРЕТ НЕДЕЉИ МУЗЕЈА: МУЗЕЈИ И МУЗЕОЛОГИЈА. "У трећем веку пре наше ере, краљ Птоломеј Први Сотер у Александрији оснива прву институцију названу музеон. Александријски музеј је опремљен чувеном библиотеком, ботаничком баштом, опремом за астрономска осматрања, збирком уметничких предмета и слично. Замишљен је као место где се унапређује и предаје наука, где се приказују и доживљавају уметничка и књижевна дела. Била је то нека врста научно-истраживачког центра, универзитета за пружање енциклопедијског знања, који је финансирала држава. Али и много раније, пре појаве александријског музеона, у старој Грчкој, па и ранијим цивилизацијама постоје места – зграде налик данашњим музејима. Познато је, на пример, да су Вавилонци сакупљали предмете Сумераца, својих претходника у Месопотамији, још око 2123. године пре наше ере." Како је кроз векове текао развој идеје о чувању предмета као сведочанства прошлости? Када је настао концепт музеја модерног доба? Да ли се најсавременији погледи на музеолошку теорију евентуално поново приближавају концепту вишефункционалности Александријског музеја? Који су погледи теоретичара на музеје у будућности ? Како се образују музеолози? Када је настала међународна мрежа музеја и који су садржаји и облици њеног рада? Када су и на чију иницијативу настале манифестације Недеља музеја, Ноћ музеја и Светски дан музеја? О томе, као и о историјографији музеја од античких времена до наших дана говори члан УНЕСКО-вог Међународног савета за музеје, управник Музејског комплекса у Кулпину др Младенко Кумовић. Посебно говори и о Музејима у Војводини од 1847. до наших дана, чему је посвећена његова истоимена студија. Ауторка и уредница: Дренка Добросављевић

Дијалог култура - 25.04.2010.

23 Apr 2010 10:36:21 +0200

Тема: ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ У КОНТАКТУ И УЗЛЕТ АУТОНОМИЈЕ МИШЉЕЊА. "Дугогодишње дружење с граматиком латинског и грчког језика развијало је способност логичког, системског мишљења и склоност ка лингвистичком формализовању, као и окретност у стварима концептуализације и терминологије. Захваљујући начину на који је већина професора с нама радила, ненаметљиво, али упороно, годинама, упутили смо се и пре студија, у коришћење научном литературом, и то не само на нашем језику. Али, изнад свега, чини ми се, благодарећи духу који је у школи владао научили смо или нам је, бар, било омогућено да усвојимо сазнајно продуктиван став да према свему треба развијати однос извесног скепитицизма и опрезне критичности, што не значи и површног или надменог критицизма без покрића и перспективе". Та сећања професора др Дарка Танасковића на Класичну гимназију у Београду, коју су ђаци уписивали у узрасту петог основне школе, налазимо у првој књизи разговора Милоша Јевтића с њим "На истоку запада" (Београд, 2000). Недавно је објављена "Аутономија мишљења". У синтези, за Дијалог култура Радио Новог Сада, разговарали смо с проф. др Танасковићем полазећи од питања: Које мисаоне и духовне просторе отварају учење грчког и латинског језика, затим живих светских језика као што су енглески, француски, италијански и руски, те понирање у оријенталну филологију, турски и арапски језик, арабистичку лингвистику, персијску књижевност и свет ислама? Колико су темељна знања о цивилизацијама, њиховим религијама и културама пут до сваког саговорника у дијалогу? Дарко Танасковић предаје предмете: Арапска књижевност, Основи исламске цивилизације, Исламски фундаментализам, Расколи у исламу, Ислам и хришћанство, Религије и међународни односи, Цивилизације у контакту и Цивилизацијска анализа. Тај научник - од 1995. до 1999. обављао је дужност амбасадора наше земље у Турској, а од 2002. до 2008. при Светој Столици у Ватикану. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић

Дијалог култура - 11.04.2010.

12 Apr 2010 00:24:10 +0200

Тема: АРХИТЕКТУРА У ВОЈВОДИНИ XX ВЕКА. „Назив књиге јесте Архитектура у Војводини XX века“, указује аутор тог капиталног дела Владимир Митровић, вршилац дужности директора Музеја Војводине. „Међутим овде је примењена теорија такозваног продуженог XX века. Као што знате, 1900. године ништа се није десило. Десило се 1914, тако да XX век фактички почиње 1914. Међутим, постоје теорије које сматрају да је то сувише узак оквир за посматрање оваквих тема као што је архитектура и да се године морају вратити уназад. Ја лично сам применио ту теорију тако да сам кренуо од времена дуализма, дакле од седме/осме деценије XIX века, јер се у том периоду, у тих двадесет - двадестпет година, по мом мишљењу, створила нека база како урбанистичка, али тако и нека грађанска база, јер су до тада наше грађевине биле или искључиво везане за војску или за храмове и тек по нешто мало за грађанску архитектуру...’’. На стотине се броје чланци, прикази и парцијалне студије историчара архитектуре Владимира Митровића, током протеклих двадесетак година. Његова студија Архитектура у Војводини XX века представља круну његовог истраживачког рада у тој области. Владимир Митровић у Дијалогу култура Радио Новог Сада говори о развоју градова и архитектонских и уметничких стилова кроз поједина историјска раздобља: до пада Аустроугарске монархије, у време Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца односно Краљевине Југославије (1918–1941), у време ФНРЈ/СФРЈ (1945–1990) и у времену данашњем и кроз архивалијама поткрепљеним причама о настанку појединих палата и о биографијама њихових твораца. Ауторка и уредница: Дренка Добросављевић

Дијалог култура - 28.03.2010.

29 Mar 2010 00:33:26 +0200

Тема: ДОКУМЕНТАРНО ТВ ИСТРАЖИВАЊЕ. Међу љубитељима телевизије све је више оних који као садржаје преферирају документарне и путописне емисије и етнолошка, историографска или научна истраживања преточена у аудио-визуелну форму доступну знатижељној популацији увек жедној знања. Када је реч о научном или научно-стручном истраживању, осим резултата, валоризује се и истраживачев методолошки поступак, предмет, обухват и мериторност анализе. Када је реч о документарним истраживањима, као и новинарском истраживању, медијски сензибилитет и естетика и језгровитост аудио-визуелног језика, јесу наизглед невидљива, али неопходна луча која води истраживача и гледаоца. Да ли је документарни, посебно етнолошки, историографски или археолошки филм само заустављено време, само и запис баштине једног поднебља или оживљено време зарад сећања у будућности - јесте такође питање на које најмериторније одговара сам програм, свако појединачно остварење. О документарном стваралаштву у данашњем издању Дијалога култура Радио Новог Сада говори Светлана Миљанић, руководилац Документарно-образовног и школског програма Телевизије Војводине, аутор, сценариста и редитељ образовних емисија из етнологије, историје, екологије, археологије, књижевности у појединачним емисијама и серијама попут Зашто нема, Трагови, Историја – Мит - Савременост, ТВ записи и Баштина. Ауторка и уредница: Дренка Добросављевић.

Дијалог култура - 14.03.2010.

15 Mar 2010 09:00:00 +0100

Тема: ИНДУСТРИСКО, НАУЧНО-ТЕХНИЧКО И ТЕХНОЛОШКО НАСЛЕЂЕ. Наука, техника, индустрија и нове технологије су битан елемент европске, светске цивилизације, те су знамења тог наслеђа међу најзначајнијим обележјима наше и светске културне баштине. Опште је место да је индустријска револуција настала у осамнаестом веку, када је ручну производњу почела да замењује парна машина. Убрзо потом она је нашла примену и као погонско средство. Тако је развој машинства добио на убрзању не само у индустрији и рударству него и на пољу комуникација, посебно у другој половини деветнаестог века. Рударство и индустрија су тада били међусобно условљени, јер су парне машине морале бити од чврстих руда, од железа, а и да би се вода загревала био је потребан угаљ... И тако је почела прича о индустријској револуцији крајем осамнаестог и почетком деветнаестог века. Индустријско и техничко-технолошко наслеђе и комуникационе технологије из тог времена па до краја двадесетог века, чији су симбол постале роботика и интеракције, развојне условљености информационих технологија и савремене науке - јесу предмет пажње свих актера очувања светске културне баштине. Појединачни научно-технички музеји, који се у индустријски развијеним земљама појављују већ између два светска рата, почетком седамдесетих година двадесетог века, на подстицај УНЕСЦО-а се чак умрежавају, због тога што је сазрела свест о томе да је потребно индустријско и научно-технолошко наслеђе што је могуће више сачувати као спомен на једно доба развоја човечанства. Тако је велики број напуштених индустријских објеката широм Европе успешно ревитализован архитектонским адаптиацијама и оживљен новим садржајима и музеолошким функцијама. Уједно, најширу могућу подршку добили су и добијају пројекти који имају за циљ очување баштине индустријског наслеђа на местима где су затечени, где им беше изворна намена, као и попис и окупљање разних машина, старих локомотива, аутомобила, авиона, фото-апарата, радио и ТВ апарата, камера, помагала у домаћинству и уређаја у најширој употреби, те спречавање њиховог физичког пропадања и, коначно, ширење културе очувања и вредновања културно-историјског и едукативног значаја индустријског, техничког и научно-техничког наслеђа. Гост овог изадња Дијалога култура Радио Новог Сада је Богдан Станић, носилац израде елабората за оснивање техничког музеја "Теслијанум" у Новом Саду, секретар Народне технике Војводине и председник Удруђења проналазача Нови Сад. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић.

Дијалог култура - 28.02.2010.

28 Feb 2010 09:00:00 +0100

Тема: ГЕОГРАФИЈА, ДЕМОГРАФИЈА И ТУРИЗАМ. "Миграције представљају покретљивост становништва. Код нас оне подразумевају сваки облик покретљивости (трајно пресељење и дневно кретање становништва), док се у светској литератури под миграцијама подразумева само трајна промена места становања. Миграције представљају и просторно-временски феномен - показатељ карактеристичних односа међу људима. Простор Војводине, као и читав свет, захваћен је сталним кретањем становништва. Ови покрети се дешавају из више разлога. Један од основних разлога је тежња људи за социо-економским преображајем сопственог статуса, као и промене у начину живљења. Људи најчешће мењају место сталног боравка из економских разлога, међутим, уз развој друштва честе су и верске, политичке и миграције из националних побуда. Дешавају се принудно или добровољно, масовно или појединачно и плански или стихијски", између осталог, наводи се у раду групе аутора са Новосадског универзитета, посвећеном планској колонизацији Војводине у првој половини двадесетог века. Тај рад, недавно предочен у Јапану на Четрнаестој међународној конференцији историјске географије, непосредан је повод нашем разговору с др Анђелијом Ивков-Џигурски, помоћницом директора Департмана за географију, туризам и хотелијерство Новосадског универзитета о географији у оном опсегу дисциплина које данас та наука обухвата. Уједно, трагамо за одговором на питање: у којим се све правцима окрећу знатижељни погледи савременог географа? Др Анђелија Ивков-Џигурски, помоћница директора Департмана за географију, туризам и хотелијерство Новосадског универзитета на основним студијама предаје: Географске основе етнологије, Иновације у настави географије и Анимација у туризму. На дипломским академским – мастер студијама држи наставу из предмета: Наставни објекти и средства рада у настави географије и Екскурзиони и излетнички туризам. Др Анђелија Ивков Џигурски аутор је преко 100 радова и 8 књига. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић.

Дијалог култура - 14.02.2010.

15 Feb 2010 09:00:00 +0100

Тема: БИЛИНГВИЗАМ И УПОРЕДНЕ ЈЕЗИЧКЕ АНАЛИЗЕ. Префиксација придева у словачком и српском језику, Придевске сложенице у словачком и српском језику, Поглед на именичке сложенице кроз призму два језика, Именички аугментативи у словачком и српском језику - грађење и семантика, Називи за обележавање родбинских односа у словачком и српском језику, Словачко-српска спонтана контрастивна анализа на предшколском узрасту - само су неки од радова др Ане Макишове, доценткиње на Филозофском факултету Новосадског универзитета. С др Аном Макишовом разговарамо о лингвистици, билингвизму и његовим феноменима, о упоредним језичким анализама српског и словачког језика, о образовању на словачком језику у нашој земљи и језичкој културној баштини. "На наставној групи Словачки језик и књижевност до сада је дипломирало преко 100 студената...Они су сада наставници и професори у вишим разредима основних, средњих, на вишим и високим школама, језички уредници, раде као новинари, преводиоци, библиотекари, као стручњаци у појединим издавачким предузећима, у институцијама културе, медијима. ... Одсек за словакистику на Филозофском факултету у Новом Саду представља најјачи словакистички центар ван Словачке", пише, између осталог др Ана Макишова у раду "Словачки књижевни језик у настави код словачке популације у Војводини". Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић.

Дијалог култура - 31.01.2010.

01 Feb 2010 09:00:00 +0100

Тема: ВЛАДАВИНА ЗАКОНА – ВРЕДНОСТ 21. ВЕКА ИЛИ МЕЂАШ ЦИВИЛИЗАЦИЈСКОГ ПРЕОКРЕТА? О одређењу подручја политичких наука, о политичкој култури, о противречности политичке воље и правног рација, о коренима политичких идеја и институција као трагањима за одговорима на изазове друштвеног живота; о изазовима и прекретницама савремене цивилизације, те о значају владавине закона и мудрости у законима и значају етике у политици као услову даљег цивилизацијског развоја и могућег цивилизацијског преокрета - у емисији разговарамо с политикологом и правником, академиком Војиславом Становчићем, чија се дела оцењују као најзначајнија и најобухватнија у нашој политикологији у њеној полувековној историји. У емисији академик Становичић износи и поглед на актуелне проблеме пред којима се налазе политичке науке. У вези с тим, између осталог, указује на: "Велике проблеме имају политичке науке, а ти проблеми долазе из политичког живота. .... У Политичкој теорији ја сам то на почетак ставио, да су политичке идеје и институције одговори на изазове живота људи, изазове друштвеног и политичког живота. Који су то данас изазови? Један од великих изазова је што човечанство не може да спречи сукобе, него сукоби стално избијају и ти сукоби односе велики број људских жртава, а уништавају оно што представља цивилизацију, уништавају материјална добра, услове живота људи и тако даље. То је један од највећих изазова. Тај изазов има више узрока. Први узрок, најчешћи и стално присутан јесте људска природа. Наиме, људи који имају неку моћ хоће да доминирају над новим људима, новим територијама, новим изворима неких богатстава или руда или материјала или путевима морским или нечим другим. И то је тешко видети да ће то престати, да ће се то зауставити. Људи су и агресивни у принципу (...) Други узрок су велике неуједначености, велике диспропорције између концентрације богатства на једној страни а сиромаштва на другој страни. Ту се ради о једном малом броју држава које су релативно богате и великом броју држава где велика маса, две трећине или више становништва земље живи у врло лошим условима и у врло великој сиротињи и сиромаштву. Трећи је узрок ... (што) у свету постоји мање од 200 држава а постоји неколико хиљада политички релевантних етничких група од којих би већина хтела да створи своју државу ......". Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић.

Дијалог култура 17.01.2010.

18 Jan 2010 09:00:00 +0100

Тема: БИОФИЗИКА. Биофизика, интердисциплинарна наука, која проучава биолошке системе и појаве користећи принципе физике, рођена је половином прошлог века, добила нови замах 70-тих година, а данас, крајем прве декаде 21-вог века налази се у самом врху пирамиде коју чини научни корпус, трагајући за све дубљим и дубљим сазнањима која се тичу феномена живота и когнитивних процеса. О граничним сазнајним областима чије међузависности су изнедриле биофизику; о дометима фундаменталних наука које је биофизика, као превасходно примењена наука, повратно, у својеврсном феедбацк-у, померила; о досадашњим сазнајним достигнућима биофизике и њиховој примени; те о најактуелнијим питањима биофизике и учешћу наших научника у тим истраживањима – разговарамо с биофизичарем, др Миљком Сатарићем, редовним професором Новосадског универзитета, дописним чланом САНУ. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић.

Дијалог култура 03.01.2010.

04 Jan 2010 09:00:00 +0100

Тема: ТАЈНЕ СВЕМИРА: ТАМНА МАТЕРИЈА. "Свемир који познајемо чини свега 4% укупног свемира. Другим речима, све што видимо у свемиру чини 4%, од онога што постоји у њему и онога што познајемо, дакле - све звезде, све честице и сва материја из које смо и ми саздани. Остатак чини тамна материја...", чули смо недавно на предавању Свимир који недостаје: Прича Вере Рубин у Коларчевој задужбини у Београду. Предавање је одржала астрофизичар др Тијана Продановић доцент на Департману за физику Универзитета у Новом Саду. "У астрофизици придодаје се придев таман за оно о чему мало или ни мало не знамо. Отуда и тамна материја и тамна енергија...". У емисији др Тијана Продановић скреће пажњу на досадашња сазнања која указују на постојање тамне материје и на актуелне хипотезе у погледу тога шта тамана материја заправо јесте. Уједно осветљава биографију Вере Рубин, астрофизичарке која је прва била на трагу тог феномена. Др Тијана Продановић открива и тајну покретног планетаријума који је један од пројеката за популаризацију астрономије међу децом посебно у мањим срединама. Тај и други пројекти који су лансирани у управо протеклој Међународној години астрономије имају и своје блогове. Наша гошћа и емисија Вас позивају да их посетите. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић.

Дијалог култура 20.12.2009.

20 Dec 2009 09:00:00 +0100

Тема: КУЛТУРА И НАЧИН ЖИВОТА У ЈАПАНУ ДАНАШЊЕГ ВРЕМЕНА. Повод: Година Јапана у Србији, те Дани културе Јапана који су одржани у Новом Саду и у другим градовима наше земље. У једном извештају Марко Поло је писао о великом источном испупчењу Азије и положају "узвишеног острва Ципанга" тј. Јапана - "Који обилује златом, бисерима и драгим камењем, где су храмови и краљевски дворови опточени чистим златом". Када је Колумбо почетком 1482-ге године први пут чуо за то, још више се у њему разбуктало нестрпљење да оствари своју грандиозну неиспитану прилику и идеју да се преко западног "океанског" мора може допловити до острва Ципанга и до других непознатих земаља. Али, нашом емисијом не урањамо у историју, него желимо да се отиснемо и запловимо према Земљи излазећег Сунца времена садашњег. Својеврсан путопис о Јапану исписује и своје утиске нам преноси туризмолог Иво Мулец, асистент и докторант на Департману за географију, туризам и хотелијерство Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић.

Дијалог култура 06.12.2009.

06 Dec 2009 09:00:00 +0100

Тема: МЕХАТРОНИКА. Мехатроника је израсла из потреба индустрије. Као појам, мехатронику је 1969. године увео Ко Кикуцхи да би означио увећање функционалних способности механичких компоненти путем повезивања с електроником. Касније су, због развоја микроелектронике, а посебно микропроцесора, и информационе технологије додате као једна од компоненти које чине мехатронику. О мехатроници, која се као интердисциплинарни смер изучава на Универзитету у Новом Саду, разговарамо с проф. др Стеваном Станковским, руководиоцем Департмана за индустријско инењерство и менаџмент Факултета техничких наука. Проф. Станковски у емисији представља и технологију РФИД, односно технологију идентификације путем радио фреквенције и њену примену. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић.

Дијалог култура 22.11.2009.

23 Nov 2009 09:00:00 +0100

Тема: У СУСРЕТ ДАНУ РТВ. Друга емисија која је посвећена 29. новембру дану и јубилеју Радио-телевизије Војводине јесте наставак прилога за њену историографију и историографију Телевизије. Емисија настоји да сачува од заборава најсложеније програмске подухвате, награђене и најбоље продаване емисије, те сећања на ауторе и њихово стваралачко посвећење, као и на рад техничких стручњака, признатих не само у земљи, него и у међународним програмским и техничким комисијама и радним групама. Бележимо и атмосферу тих година "освајања" свих програмских жанрова и оновремени техничко-технолошки развој кроз разговор са Слободаном Будаковим, дугогодишњим директором Радио-телевизије Нови Сад. Слободан Будаков био је директор "Телевизије Нови Сад у изградњи" и директор Телевизије (од 1971. до 1979) и генерални директор Радио-телевизије од 1983. до 1989. Први део разговора емитовали смо 25. октобра. У тој емисији наша пажња била је првенствено усмерена на организационе, програмске и техничко-технолошке почетке и оне програмске подухвате до 1977. који су Телевизију Нови Сад увели у породицу оновремене Југословенске радио-телевизије. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић.

Дијалог култура 08.11.2009.

08 Nov 2009 23:00:00 +0100

Тема: МОДЕРНА ФИЗИКА И ЊЕН УТИЦАЈ НА ДРУШТВО И НАШЕ СХВАТАЊЕ СВЕТА. Ток еволуције идеја научне и технолошке мисли које су довеле до онога на основу чега се каже да је наше доба "Епоха кванта" било је предмет излагања академика Звонка Марића на скупу одржаном новембра 2000. године у Српској академији наука и уметности у Београду. "Квантна механика је донела у наш живот много више јавно оно што представља квантну технологију и то у квантном домену и нуклеарном домену. На жалост, дубоке промене које је она донела у нашем схватању света и у нашем схватању нашег положаја у свету, нису широко познате и то спада у један од нејасних парадокса нашег интелектуалног живота", указао је Марић. Недавно, 20. октобра 2009. у Српској академији наука и уметности у Београду, одржан је комеморативни скуп "Сећање на академика Звонка Марића". То је повод да оживимо архивски снимак емисије "Дијалог култура" Радио Новог Сада, емитоване 15. децембра 2000, која је била посвећена осврту академика Звонка Марића на физику двадесетог века и Марићевом погледу на то како на друштво делују универзалности које модерна физика преноси. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић.

Дијалог култура 25.10.2009.

25 Oct 2009 09:22:00 +0100

Тема: ОСНИВАЊЕ ТЕЛЕВИЗИЈЕ – СТВАРАЛАЧКИ ИЗАЗОВ. "Свако сјећање је једна мала људска прича о властитом мјесту у крупним пословима које су радили, о друговима без којих се то није могло постићи и идеји и изазовима који су били неодољиви..." пише Зоран Удовичић на корицама књиге "Сећања – прилози за историју РТНС. Од 1949. до 1989". Идући у сусрет 29. новембру дану и јубилеју РУВ – Радио-телевизије Нови Сад, трагом текста "Оснивање Телевизије Нови Сад било је за све нас стваралачки изазов", потражили смо аутора тог текста Слободана Будакова, директора Телевизије Нови Сад од њеног настанка до 1983. и генералног директора Радио-телевизије Нови Сад од 1983. до 1989. У овој првој од две предвиђене емисије, Слободан Будаков се осврће историографски и анегдотски на почетке "Телевизије у иградњи", те Телевизије Нови Сад, у свој програмској, организационој, кадровској и техничко-технолошкој сложености ове медијске куће. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић.

Дијалог култура 11.10.2009.

12 Oct 2009 09:22:00 +0200

Тема: МИХАЈЛО ИДВОРСКИ ПУПИН. "Пре педесет година, када сам учио Давидове псалме, у светлости звезда чуо сам небески говор који је величао славу Господњу. Но, тада нисам знао начин на који тај говор долази до мене; само сам се ипак надао да ћу једног дана и то дознати. С том надом у својој души искрцао сам се на Касл Гарден. Данас ми је наука казала да ту песму доносе до мене саме звезде. Свака усијана звезда је жижа из које тече енергија; енергија која живот даје, и која раскошно шири тај живот на све стране простора жедног енергије. Она шири тај живот из сопственог срца да би зачедила нови живот. И када данас упрем поглед свој на небески свод, обасјан светлошћу звезда, никад не чиним то а да не осетим овај божанствени дах, и како ми душа брже затрепери под упливом тог даха". Из овог одломка Пупинове аутобиографије "Од имигранта до научењака", назиремо одакле је Михајло Пупин црпео надахнуће, истрајност и енергију. О томе шта је све постигао у области телефоније, телеграфије и радиотехнике, о његовој каријери угледног професора америчког Колумбија колеџа у Њујорку и његовој личности као осведоченом интелектуалцу, истакнутом јавном делатнику, те несебичном добротвору, разговарамо с академиком Александром Маринчићем. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић. Кључне речи: Михајло Идворски Пупин, пупинизација, рентгенски зраци, Идвор, Пупинова лабораторија, Алекисандар Маринчић.

Дијалог култура 27.09.2009.

28 Sep 2009 09:22:00 +0200

Тема: МЕНАЏМЕНТ ЉУДСКИХ РЕСУРСА - УПРАВЉАЊЕ ЉУДСКИМ ПОТЕНЦИЈАЛИМА КАО НАУЧНА ДИСЦИПЛИНА, ТЕ ЊЕНА ПРИМЕНА И УЛОГА У САВРЕМЕНОЈ ЦИВИЛИЗАЦИЈИ. Менаџмент људских ресурса је дисциплина, која се у свету као предмет изучава нешто мање од једног века, а код нас тек у новије доба. Како се она дефинише и да ли се а приори ставља у службу послодавца? Већ својим именом, делује као да управљање знањима и људским потенцијалима сугерише да су човек и његово знање у основи само роба на тржишту рада XXИ века. Да ли су материјални и друштвени положај менаџера, као и управљачка моћ, разлог толиког интересовања за менаџерске професије? Да ли хиперпродукција менаџера доводи до обесмишљавања енормног броја менаџерских слојева (нижих, средњих, виших), који се налазе између стручњака, основних носиоца знања и топ-менаџмента с једне стране, односно крајњег корисника с друге? Да ли толико експерата, који се баве пласманом и продајом знања, доводи до зидања цена услуга? Те, коначно, да ли су у праву они футуролози, који предвиђају да ће у добу знања однос између произвођача/носиоца сручног/научног знања с једне стране и корисника с друге стране - на крају бити доведена у далеко непосреднији однос? Та питања, као и менаџмент знањем и људским потенцијалима у условима глобализације и економске кризе јесу питања за чијим одговорима трагамо у разговору с др Добрилом Вујић, доцентом на Факултету за правне и пословне студије у Новом Саду. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић. Кључне речи: ХРМ, менаџмент људских ресурса, управљање знањем и људским потенцијалима, глобализација, доба знања.

Дијалог култура 13.09.2009.

13 Sep 2009 09:22:00 +0200

Тема: ФИЛОЗОФИЈА ТЕХНОЛОГИЈЕ. Филозофија технологије је нова област филозофије која се тек у новије време развија. Та научна дисциплина тражи одговоре на питања о будућности технологије и шта она обећава, да ли се развија на добробит људском роду или представља претњу за њега и како у целини човечанство треба да се постави према технологији. Један од погледа је технолошки детеминизам, који постулира да технологија значајно утиче на већину међуљудских и друштваних интеракција. Те интеракције одређују човечанство, његов начин размишљања, па чак и сам идентитет људског бића и та прича је почела још у време прве човекове производње артефаката: произведени предмет је постајао или оруђе или оружје, способно да се употреби за добро или за зло. Други филозофски поглед заговарају присталице тзв. аутономне технологије, уверени да технолошка еволуција почиње да се развија и неовисно од човека, да поприма и неки свој, често непредвидив ток, те да је човечанство одавно изгубио контролу над технологијом. С професором канадског Универзитета Принс Едвард Ајленд, др Небојшом Кујунџићем, разговарали смо након његовог предавања у Коларчевој задужбини у Београду: "Дилеме технолошког детерминизма - један поглед на филозофију технологије". Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић. Кључне речи: филозофија технологије, технолошки детерминизам, аутономна технологија, друштвене, културне и технолошке интеракције, технолошка еволуција.

Дијалог култура 30.08.2009.

30 Aug 2009 09:22:00 +0200

Тема: ТАЈНА ВЕЛИКОГ ЋУТАЊА КОСМИЧКИХ ЦИВИЛИЗАЦИЈА. Повод: МЕЂУНАРОДНА ГОДИНА АСТРОНОМИЈЕ. Да ли је извесно да у мноштву галаксија и гроздова галаксија и безброј њихових светова у бескрајном простору универзума – бића са интелигенцијом настањују само наш свет и нашу планету – јесте питање које наука још није одгонетнула. О историји трагања астронома за ванземаљским цивилизацијама, чији почетак наука званично смешта у август 1931, открићем таласа који зраче из Млечног пута, које је у Бел лабораторији детектовао Карл Јански, али чију је славу у историји промишљања о постојању "браће по разуму" касније превазишао нобеловац Енрико Ферми чувеним питањем: "Где су они?", у емисији говори наш најреспектабилнији астроном др Милан Димитријевић. У емисији користимо снимак излагања које је Димитријевић одржао у Огранку САНУ у Новом Саду. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић. Кључне речи: Ванземаљске цивилизације, космичке цивилизације, ванземаљска бића са интелигенцијом, др Милан Димитријевић, Огранак САНУ у Новом Саду.

Дијалог култура 16.08.2009.

17 Aug 2009 09:22:00 +0200

Тема: УТИЦАЈ САЗНАЊА О КОСМОСУ И ЧОВЕКОВОЈ ПРИРОДИ - НА ПСИХОЛОГИЈУ И ПСИХОЛОГИЈУ РЕЛИГИЈЕ. Галилејева потврда (пре безмало 4 века) Коперникових открића да земља, а самим тим и човек, нису у центру васионе и потом Дарвиново дело објављено пре 150 година "Порекло врста путем природног одабира" судбоносно су утицали на бројне сазнајне области, као и на формирање нових научних дисциплина. Та открића битно су демистификовала човеково место у универзуму и његово одређење као врсте на планети Земљи. Развоју психологије у XИX веку нови импулс даје и Фројдов концепт да је човек нагонско биће. О томе, као и о парадигми да је човек разумско биће и о одразу религија, традиција и култура на човеково поимање свог друштвеног бића, те о савременим правцима у психологији у емисији говори М.А. психолошких наука Универзитета у Новом Саду Роберт Хауцк запослен у Центру за социјални рад у Сомбору. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић. Кључне речи: Историја психолоских наука, културна антропологија, психологија религије, психологија и култура, психологија и религија, трансперсонална психологија.

Дијалог култура 02.08.2009.

03 Aug 2009 09:22:00 +0200

ТЕМА: БОГДАН БРУКНЕР: ПРАИСТОРИЈСКИ ДИЈАЛОЗИ ЦИВИЛИЗАЦИЈА. "Неолит у Војводини", докторска теза коју је Богдан Брукнер одбранио пре 45 година на Филозофском факултету у Београду јесте дело које је тог, у оно време младог научника, одмах увело у круг најреспектабилнијих наших и европских археолога. Када смо ових дана уочили да се истоимена књига угледног археолога који је оставио несамерљив допринос у проучавању праисторије средње Европе, панонског и балканског простора, недавно нашла на интернет аукцији, вратили смо се архивском снимку интервјуа који смо са њим сачинили пре пет година не наслућујући да ће то бити његов последњи интервју за електронске медије, а можда и једини сачуван на нашим просторима. Академик Брукнер се у њему осврће на праисторију Паноније и средњег Подунавља, те на резултате истраживања којима је посветио више од пола века плодоносног рада и на чијем трагу је био већ у научним наслућивањима својих раних стваралачких година. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић; Музички уредник: Предраг Јовановић; Тонмајстор: Марица Јунг. Кључне речи: Неолит у Војводини, Винчанска култура, Гомолава, праисторија Европе, Богдан Брукнер.

Дијалог култура 19.07.2009.

23 Jul 2009 09:22:00 +0200

ТЕМА: МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ. РЕФОРМА КАЛЕНДАРА. У другој емисији коју посвећујемо Милутину Миланковићу поводом 130-тогодишњице његовог рођења, осветљавамо околности под којима је сачинио предлог новог календара. Мало је познато да је за решење тог проблема имао само месец дана и због тога на тренутак прекинуо свој рад на анализи узрока промена осунчавања земље, чему се са још већим жаром предао управо тада, добивши подстицај од европских климатолога Владимира Кепена и Алфреда Вегенера да своја испитивања која је првобитно био ограничио на 600 хиљада година прошири на интервал од милион година. Наиме, априла 1923, наша земља се одазвала позиву да учествује у решавању календарског питања на Васељенском сабору у Цариграду, маја те године, а Милутин Миланковић, професор небеске механике и сферне астрономије прихватио је молбу Министарства вера да изради предлог решења и лично га у Цариграду изложи. У емисији ћемо чути и како је текла његова научна мисао и закључке Свеправославног конгреса, као и оцену самог Милутина Миланковића о судбини свог календара, чему је посветио једно поглавље у аутобиографском делу "Упомене, доживљаји и сазнања". Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић. Кључне речи: Милутин Миланковић, реформа календара, јулијански календар, грегоријански календар, историја календара.

Дијалог култура 05.07.2009.

06 Jul 2009 09:22:00 +0200

ТЕМА: ДИЈАЛОЗИ КУЛТУРА И ЕЛЕМЕНАТА КУЛТУРЕ У ГРАДИТЕЉСКОМ НАСЛЕЂУ ВОЈВОДИНЕ XВИИИ, XИX И ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА. Магистарска теза "Стамбене палате у војвођанским градовима од барока до историзма" историчара уметности Богдана Јањушевића из Завода за заштиту споменика културе Војводине представља први синтезни рад о профаној архитектури у Војводини XВИИИ, XИX и почетка XX века. Мр Богдан Јањушевић у емисији указује на значај формирања грађанског сталежа у формирању урбаних средина у XВИИИ и XИX веку и на репрезентативне стамбене објекте који се граде, те на урбани контекст у који су смештени, а у корелацији са историјским збивањима и социо-културним карактеристикама те епохе, као и на доминантне филозофске правце тог времена и друге феномене чији се утицај препознаје на појединим стиловима, правцима у архитектури, укусима и градитељској моди. Барок у Војводини, класицизам, романтизам, као и примери ханзенатике, карактеристичне по црпљењу инспирације у византијској и оријентално-исламској архитектури, те историзам као доминантан архитектонски израз у профаној архитектури војвођанских градова, оживљени су и животним причама појединих објеката. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић. Кљуцне реци: профана архитектура у Војводини, барок, класицизам, романтизам, ханзенатика, градови у Војводини.

Дијалог култура 21.06.2009.

21 Jun 2009 09:22:00 +0200

Тема: СТЕРИЈИНА ЕВРОПСКА ПРОСВЕТНА РЕФОРМА. Посветивши се, од 1840. до 1848-ме просветним реформама и образовању институција културе и науке према узору на европске, Јован Стерија Поповић је за свега 8 година интензивног и напорног рада донео такве преображаје у формирању школског система у нас, на пољу развоја високих школа, у постављању темеља научних и културних институција и култури у целини које ни један појединац ни до тада, ни касније није био у стању да се њима тако свеобухватно и визионарски бави. У то време свог деловања, у својству начелника Министарства просвете, учинио је много, али углавном није наилазио на разумевање. Оштри напади и упорне осуде, уместо признања, Стерију су одвела до разочарања и песимизам, па чак и до закључка да његов просветитељски пројекат није успео. Шта је касније време показало и које је све образовне, научне и културне установе Јован Стерија Поповић покренуо, разговарамо са Јеленом Ратков-Квочка, професорком књижевности Гимназије у Сремским Карловцима, чија је магистарска теза посвећена Стеријином укупном стваралачком опусу. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић. Кључне речи: Јован Стерија Поповић, Стерија и просветна реформа, Европа и научне и културне институције, млади таленти, школска позоришта, едукативни туризам.

Дијалог култура 07.06.2009.

08 Jun 2009 09:22:00 +0200

Тема: ТРАГОВИМА САЗНАЈНЕ, КУЛТУРНЕ И СОЦИО-КУЛТУРНЕ ПОКРЕТЉИВОСТИ. У истоименом есеју представљене су дефиниције "култура" и "цивилизација", а потом се указује на примере сазнајне, културне и социо-културне покретљивости од древних цивилизација до модерних времена. У непосредној вези анализирана су прожимања култура, "дијалог култура", миграција идеја и сазнајна, културна и социо-културна покретљивост. Предочено је ближе одређење садржаја појмова дијалога култура односно елемента сазнајне, културне и социо-културне покретљивости. Изложен је кратак осврт на миграцију идеја и њихово кретање у историјском простору и времену и потом, у облику закључака, дате су синтетичке сентенције горе наведених појмова. Ауторка текста и уредница емисије: Дренка Добросављевић. Кључне речи: сазнајна и културна покретљивост, социо-културна мобилност, прожимања култура, дијалог култура, миграција идеја.

Дијалог култура 24.05.2009.

25 May 2009 09:22:00 +0200

ТЕМА: ФИЛОЗОФСКЕ ТЕОРИЈЕ КОЈЕ РАЗМАТРАЈУ ПОЈАМ ЖИВОТА, ФЕНОМЕН ЊЕГОВОГ НАСТАНКА И ТЕОРИЈЕ РАЗВОЈА. Повод: Двестогодишњица рођења Чарлса Роберта Дарвина и стопедесетогошњица објављивања његовог дела "Порекло врста путем природног одабира". Проф. др Мирко Аћимовић, заменик шефа Катедере за филозофију Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, уједно председник Уређивачког одбора часописа за филозофију "Архе", у емисији предочава најзначајније филозофске концепте и епистемолошке аспекте теорија које разматрају појам живота и феномен његовог настајања, као и развој - од хеленске природне онтологије живота до дарвинизма и савремених теорија живота, чему је посветио неколико научних радова. С проф. др Аћимовићем разговара ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић. Музички уредник: Предраг Јовановић. Тонмајстор: Марица Јунг. Кључне речи: живот, живо душа, ентелехиха, креационизам, еволуција, дарвинизам.

Дијалог култура 10.05.2009.

18 May 2009 09:20:00 +0200

ТЕМА: ПРИЧЕ СТАРИХ РАЗГЛЕДНИЦА. Повод: Књига "Први поздрави из Војводине" коју је приредио и објавио Славко Кошутић, колекционар из Новог Сада. Старе разгледнице су документи једног времена: на њима су често заблежени објекти којих више нема, или који су временом мењали свој изглед; на њима откривамо технолошки развој неког далеког, готово заборављеног тренутка, па чак и футуристичке визије које крајем XИX и почетком XX века беху у моди, па и инспирација ауторима разглединица! Рукописи и текстови додатно осликавају начин живота онога времена и етикецију коју су људи у међусобним односима неговали. Све то јесте подстицај колекционару да се упушта и у историјографска истраживања. О књигама које је до сада приредио, затим како се стара разгледница појмовно у колекционарском свету дефинише и о техникама њихове израде, као и о својим новим колекционарским пројектима и како се данас – путем интернета одвијају аукције, у емисији разговарамо са Славком Кошутићем, аутором најпотпунијих колекција старих разгледница Новог Сада и Војводине. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић. Кључне речи: старе разгледнице, колекционарство, интернет аукције, Нови Сад, Војводина

Дијалог култура 26.04.2009.

26 Apr 2009 09:20:00 +0200

ТЕМА: КОРЕНИ И ТЕМЕЉИ ПОРЕДАКА КРОЗ ВЕКОВЕ И ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ ДО НАШИХ ДАНА. Повод: Друго издање "Политичке теорије И" академика Војислава Становчића. Изазови и одговори, опстанак заједница, темељи поредака и цивилизација, етика и политика, грађанска самосвест, морална аутономија, моћ/власт, легитимност, утопије и идеологије – само су неке од кључних речи које откривају интерес шире читалачке публике за "Политичке теорије И" академика Војислава Становчића, исписане на 870 страница. Од првог издања и 2007. године, када је то дело добило награду града Београда за најбољу књигу из хуманистичких и друштвених наука, у научно-стручним освртима могли смо чути и прочитати оцену да је оно капитално у нашој политичкој науци од средине XX века до данас, да спада међу она остварења која су у самом врху светске науке у области политичке теорије, да готово еницикопедијски обухвата изузетно широко подручје политичких идеја и институција, да се карактерише и дубином њихове критичке анализе, као и успешним синтезама које су изведене на основу релевантне грађе из више области – политичке антропологије, политичких система и политичке социологије, етике, правне теорије и историје цивилизација у чијим темељима писац налази религијска начела која су основа за све цивилизације и нормативне поретке. Ова књига је оцењена и као допринос разматрању људске природе и положаја човека као друштвеног бића (роб – поданик – грађанин), те доприноси развоју демократске политичке културе и духа толеранције ("Не чини другоме..."). Уз одабране одломке у емисији презентирамо и архивске снимке излагања академика Данила Басте, самог аутора, академика Војислава Становчића и рецензента проф. др Илије Вујачића са промоције одржане у САНУ у Београду, крајем 2007, код првог издања наведеног дела. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић.

Дијалог култура 12.04.2009.

13 Apr 2009 13:20:00 +0200

Тема: ПОЛИТИКА ФИЛОЗОФИЈЕ, ПРАВО И ИЛУЗИЈА И РЕКВИЈЕМ ЗА XX ВЕК О затвореном друштву и коренима трибалне свести од старозаветног предања до данас, о отвореном друштву, те о питању: зашто је тако често демократија губила битку са тоталитаризмом и апсолутизмом кроз историју наше цивилизације, затим о аристократији, федерализму односно регионализму, демократији и слободи у филозофији Алексиса де Токвила, Александра Кожева и Карла Попера... о моћи филозофске мисли, о ефектима образовања са или без мудрости и етике, о духу просвећености и културе, као и шта о томе сазнајемо из апела за молитву у поезији Томаса Стернса Елиота – у емисији разговарамо са др Слободаном Бељанским, уз осврт на његове погледе у огледима: "Регионализам као пут ка отвореном друштву" и "Хроника узалудног отпора"; филозофском огледу: "Политика филозофије"; књижевно-филозофским огледима: "Поетика права", "Право и илузија" и "Реквијем за XX век". Гост такође у емисији скреће пажњу на однос културе и зла и скокове, односно појавне облике смисаоних коинциденција и синхорницитета у европској књижевности, уметности и филозофији у првој половини XX века. Др Бељански је правник, теоретичар права, писац, публициста, аутор преко стотину радова у области правне филозофије, правне антропологије, кривичног права, филозофских, књижевних и књижевно-филозофских огледа. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић. Кључне речи: Трибална свест, отворено друштво, регионализам, демократија, Томас Стернс Елиот, XX век

Дијалог култура 29.03.2009.

07 Apr 2009 13:20:00 +0200

Тема: ПРЕДУЗЕТНИЧКЕ ТЕЖЊЕ СТУДЕНАТА У ВОЈВОДИНИ. Гост емисије је социолошкиња др Слободанка Марков, редовни професор Универзитета у Новом Саду, ауторка истоименог научног рада. Коаутор истраживања је проф. др Смиљана Мирков. Др Слободанка Марков у емисији говори о добијеним резултатима спроведеног истраживања, а пре свега о предузетничким тежњама студената у Војводини у односу на професије за које се оспособљавају, о утицају друштвеног статуса родитеља, о роду и предузетничким тежњама студената, о утицају личног предузетничког искуства студената, о перцепцији студената друштвено-економских услова за развој приватних бизниса у нас, о перцепцији властитих способности за предузетничке подухвате и о спремности студената да стичу потребна знања за предузеништво. На крају даје портрет једног типичног студента са неизраженим предузетничким тежњама и оног са израженим предузетничким тежњама. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић. Кључне речи: социологија предузетништва, млади, студентска популација, Војводина

Дијалог култура 15.03.2009.

07 Apr 2009 13:20:00 +0200

Тема: ХОРИЗОНТИ СЛОБОДАНА ЈОВАНОВИЋА. Гост емисије је историчар, др Саша Марковић, аутор истоименог научног рада, предоченог на научном скупу "Европске идеје, античка цивилизација и српска култура". Рад је објављен 2008, у зборнику радова наведеног скупа. "Стваралаштво Слободана Јовановића открива многоликост духовног обличја овог изузетног интелектуалца. Његово бављење националном историјом, аналитичко сагледавање одређених догађаја светске историје, чије су последице условиле суштинске промене, улажење у конкретно, теоријско промишљање, социолошка истраживања, књижевна критика и проучавање идеја појединих историјских личности, тешко да је могуће сагледати кроз призму занатског одређења било ког профила" истиче историчар др Саша Марковић у раду "Хоризонти Слободана Јовановића" и додаје: "Јовановић је постигао да буде и историчар националне историје, и теоретичар државе и права, и историчар политичких теорија, и књижевни критичар и психолог политике и политичког деловања и на крају, као оквир свега, културолог." Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић. Кључне речи: Слободан Јовановић, култура, право, држава, национални идентитет, образовање

Дијалог култура 01.03.2009.

07 Apr 2009 13:20:00 +0200

Тема: МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ И ЊЕГОВА ТЕОРИЈА ЛЕДЕНИХ ДОБА; ДЕДА МИТА МИЛАНКОВИЋ И ЊЕГОВИ ПОТОМЦИ; МИЛАНКОВИЋИ И МУЗИКА. Милутин Миланковић је 1909. године напустио Беч и успешну инењерску каријеру стручњака за конструкције од армираног бетона, прихвативши позив да преузме катедру примењене математике на Филозофском факултету Београдског Универзитета. Могућност да се бави искључиво науком још од студија беше његова велика жеља. Да добије позив да дође на Београдски универзитет, најзаслужнији био је професор Богдан Гавриловић, и он математичар, који је запазио Милутина Миланковића пре одласка у Беч, када је Миланковић након положене матуре дошао у Београд да посети свог деда-стрица Димитрија - Миту Миланковића. Уз претходни осврт на Милутиново епохално дело "Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем ледених доба" у овој емисији кренули смо трагом потомака Димитрије Миланковића – деда Мите. Наша саговорница је деда Митина пранунука - Вера Миланковић, композитор, пијаниста и редовни професор на Факултету музичке уметности у Београду. У њеном дому на Сењаку евоцирамо породична сећања на Миту Миланковића и дипломатске и животне путеве његових потомака, деде и оца Вере Миланковић у бурним временима током и после Првог и Другог светског рата. Емисија такође први пут осветљава дар за музику у неколико генерација Миланковића. У емисији слушамо и прелудијуме Вере Миланковић у њеном извођењу. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић. Кључне речи: Милутин Миланковић, климатологија, дипломатија, темперација, историја музике, транспозиција духовне музике

Дијалог култура 15.02.2009.

07 Apr 2009 13:20:00 +0200

Тема: ХЕМИЈА – ЈЕДНА ОД НАУКА КОЈЕ СУ ИЗМЕНИЛЕ ЖИВОТ У XX ВЕКУ. Од недавно, студенти пете године односно мастер студија на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду, као један од изборних предмета имају форензичку хемију, хемију у уметности и аналитичке аспекте зелене хемије. Ови предмети уведени су на предлог др Слободана Гаџурића, доцента на Природно-математичком факултету, на Департману за хемију Катедре за аналитичку хемију Универзитета у Новом Саду. Са њим разговарамо о овим новим предметима, а претходно о хемији, као једној од наука које су измениле свет у XX веку, те о аналитичкој хемији, хемији комплексних равнотежа и рачунању у хемији, које такође предаје. У закључку се осврће на правце развоја аналитичке хемије. Др Гаџурић је докторирао на Политехничком факултету Универзитета у Прованси - Марсеј. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић. Кључне речи: хемија, аналитичка хемија, форензичка хемија, хемија у уметности, аналитички аспекти зелене хемије

Дијалог култура 01.02.2009.

07 Apr 2009 13:20:00 +0200

Тема: БЕЖИЧНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ КАО ПОДОБЛАСТ ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈА КОЈА СЕ НАЈДИНАМИЧНИЈЕ РАЗВИЈА. "Синхронизационе секвенце и бификс анализа" јесте назив магистарске тезе мр Чедомира Стефановића, асистента на Департману за енергетику, електронику и телекомуникације – Катедре за телекомуникације и обраду сигнала Факултета Техничких наука у Новом Саду. Синхронизација је неопходна за успешан пријем сигнала. Шта се подразумева под појмом стратегија синхронизације, шта је то синхронизација на нивоу рама, о синхронизацији не само на основу синхросеквенце, него и на основу редундансе – коју уноси заштитни код, шта су то процеси претраге и такозвани бификс приступ – су питања на које тажимо одговор у овој емисији, уз претходни осврт на развој телекомункација као научне дисциплине. Са мр Чедомиром Стефановићем такође разоварамо о бежичним сензорским мрежама као новој динамичној области у телекомуникацијама, са освртом на пројекат агро сенс који се одвија на релацији: Нови Сад – Фиренца – Љубљана. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић. Кључне речи: телекомуникације, синхронизација, бежичне сензорске мреже, прецизна пољопривреда

Дијалог култура 18.01.2009.

07 Apr 2009 13:20:00 +0200

Тема: КУЛТУРНИ НАЦИОНАЛИЗАМ И ЗНАЊЕ У ИСТОРИОГРАФИЈИ НАСУПРОТ МИТОЛОГИЈИ И МИТОМАНСКОЈ ПЕРЦЕПЦИЈИ ИСТОРИЈЕ. "Националност није, као што се обично мисли, заграђивање, мржња на све НЕ – НАШЕ и претња песницом из велике одвојености и отуђености", пише Исидора Секулић 1913. године у чланку Културни национализам. Овај, како Исидора Секулић назива културни национализам, онај који далеко превазилази ситне жеље и може бити подлога за, како она каже "стварање велике, несебичне и незлобне културе" јесте окосница нашег разговора са историчаром др Сашом Марковићем на тему: Културни национализам и знање у историографији насупрот митологији и митоманској перцепцији историје. Непосредан повод овом разовору је рад др Саше Марковића "Мит и знање о националној историји 20. века" предочен на научном скупу "Технологија, култура и развој", одржаном на Палићу крајем 2008. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић. Кључне речи: мит, историја, национализам, југословенство, комунизам

Дијалог култура 04.01.2009.

07 Apr 2009 13:20:00 +0200

Тема: АНТРОПОЛОГИЈА И ТЕОЛОГИЈА. Дубље проучавање граничних области људског знања, осветљава додирне тачке и међусобна прожимања научних дисциплина, различитих култура и елемената културе, те домета појединих сазнајних области, а то даље води у нова поља научног, мисаоног или искуственог сагледавања света. О граничности човекове природе, не као крајностима иза којих се ништа што је људском уму доступно - не простире, него као свим оним дубинама и висинама у којима се људски ум и дух протежу - са становишта теологије, филозофије и природних наука, у емисији разговарамо са физичарем и хемичарем Мирославом Поповићем са Института за физику у Земуну. Мирослав Поповић је готово истовремено са физиком и хемијом студирао и теологију и недавно одбранио на Теолошком факултету мастер тезу "О граничности човекове природе по Григорију Ниском". Такође је пред одбраном магистарског рада из филозофије. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић. Кључне речи: знање, граничност, антропологија, теологија, филозофија

Дијалог култура 21.12.2008.

07 Apr 2009 13:20:00 +0200

Тема: РОДНА РАВНОПРАВНОСТ - ДОСТИГНУЋЕ XX ВЕКА. Емисија је посвећена сагледавању свих оних елемената у којима се огледа родна равноправност, незаобилазни политички фактор у данашњем времену и једно од обележја савремене западно-европске цивилизације, уз осврт на интеракцију и развој идеја које су довеле до тог достигнућа наше епохе. О томе разговарамо са др Мирјаном Докмановић, чланицом Савета за родну равноправност Секретаријата за рад, запошљавање и равноправност полова Покрајинског извршног већа, међународним експертом за међународно јавно право, међународним експертом за људска права и родну равноправност. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић. Кључне речи: родна равноправност, феминизам, једнака права за све, људска права, достигнућа XX века

Дијалог култура 07.12.2008.

06 Apr 2009 11:20:00 +0200

Тема: КУЛТУРА, ДРУШТВО И ИНЕЊЕРСКА ПРОФЕСИЈА. Кроз разговор са др Смиљаном Мирков професорком социологије на Вишој техничкој школи у Зрењанину, у емисији настојимо да сагледамо сазнајну, културну и социо-културну покретљивост инењерске професије, као и одраз примене науке на развој индустрије чији је вртоглави успон обележио целу једну епоху и преобразио је у индустријско доба, те како нове технологије, затим наступајуће доба знања и атрактивна менаџерска звања условљавају положај инењерске професије данас. У емисији се предочавају резултати обимне студије др Смиљане Мирков о инењерској професији, њеном положају у друштву и развојним процесима од почетака индустријског доба до доба транзиције у нас и глобализма у свету. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић. Кључне речи: инењерска професија, културна покретљивост, социо-културна покретљивост, индустријско доба, менаџерска звања

Дијалог култура 23.11.2008.

06 Apr 2009 10:10:00 +0200

Тема: НИКОЛО МАКИЈАВЕЛИ. Још Слободан Јовановић, који је објавио прву студију о Макијавелију у нас, прво 1906/1907. указује на то да је чисто историјска књижевност о Макијавелију врло велика са приказом историјских докумената и погледом на стање ренесансне Италије, али да су малобројна дела у којима се анализира Макијавелијева мисао са становишта политичких наука. Он указује да један од основних разлога свакако лежи у чињеници да је велики број и историчара и истакнутих политичких мислилаца, међу којима и Николо Макијавели, зачетник модерне политичке теорије, који на основу праћења историјских догађаја настоје да открију њихове унутрашње узроке и мотиве људских поступака и из тога извуку поуке. Тек после више од једног века у нас излази још једна студија: "Макијавели" академика Косте Чавошког, недавно објављена у Новом Саду. Тој књизи и њеном широком обухвату и Чавошковој минуциозној анализи Макијавелијеве политичке мисли, посвећена је ова емисија која уједно настоји да у основним цртама предочи Макијавелијеву животну биографију и његов пут од чиновника до фирентинског историографа и првог модерног политичког теоретичара. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић. Кључне речи: Макијавели, политичке теорије, ренесансна Италија, историјски догађаји, историографија

Дијалог култура 09.11.2008.

03 Apr 2009 11:21:00 +0200

Тема: ТЕОРИЈА ВЕЛИКОГ ПРАСКА И ЕКСПЕРИМЕНТ У ЦЕРНУ. Како се према савременим сазнањима одвијала еволуција космоса, које све теорије постоје, како у погледу постанка тако и у погледу судбине васионе, шта наука зна о градивним елементима њене материје, шта је то тамна материја, да ли теорија о тамној енергији у потпуности објашњава загонетку о све убрзанијем ширењу космоса уместо очекиваног успоравања, и на која питања о постанку васионе се очекују одговори од експеримента у ЦЕРНУ, које су карактеристике тог експеримента и како је његов акцелератор настао...јесу тема разговара с нуклеарним физичарем др Душаном Мрђом, доцентом на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду. Ауторка и уредница емисије: Дренка Добросављевић; музички уредник: Предраг Јовановић; тонмајстор: Јеролим Зарифовић. Кључне речи: еволуција космоса, велики прасак, тамна материја, тамна енергија, ЦЕРН