Nisam poreski savetnik niti je ovo savet. Sve što pročitate se ne odnosi i na vas. Ako se prepoznate u ovom tekstu, razmislite ponovo. Svako ima specifičnu situaciju koja poreski inspektor može protumačiti u zavisnosti od zakona koji su aktuelni ili ne. Drugim rečima, ovo je moje razumevanje problematike poreza kroz priču ali ne i savet.

Državni subjekat i porez

Svi mi smo nečiji subjekat. Uvek je pitanje koliko nas poseduje (eng. claim) država (kao i naše prihode, profit, …). Država se diči brojem stanovnika, raspoloživim kapacitetom za plaćanje poreza, brojem kompanija koje zapošljavaju veliki broj ljudi (koje uglavnom uplaćuju neophodne poreze i doprinose), akcizama i sl.

Kako izgleda viđenje države o sopstvenim prihodima, koje zatim usmerava na mesta za koja smatra bitnim (ministarstva, plate zaposlenih, kapitalne investicije, promocije …), možete pogledati ovde.

Kažu da je đavo u detaljima i graficima koji nisu Pie Charts i koji daju kontekst (ili evoluciju ovih prihoda u apsolutnim ciframa i promenama kroz godine).

Ah, da … subjekti

Neko mora da nas poseduje i za uzvrat ponudi pravnu sigurnost, štiti nas od strašnog sveta (kriminal i razni loši ljudi), onda kada prestanemo da budemo radno sposobni (penzioneri) sa penzijama, obezbedi zdravstvene usluge, prenost znanja i iskustvo (obrazovanje) i obezbeđuje opštu sigurnost da će ono šta posedujemo biti i dalje naše.

Sa te strane – koncept je veoma jasan. Mi plaćamo za sigurnost i bezbednost, kao i čitavu mašineriju koja obezbeđuje sve ove gore navedene stvari. Isto važi u većini zemalja sveta.

Kako postajemo subjekti?

Subjektom postajemo uglavnom državljanstvom i time država čiji smo državljanin ima prava da potražuje od vas deo vaših prihoda (kroz poreze, takse, PDV i sl).

Digitalni nomad

Interesantna nova kategorija, koja će rasti sve više i više, ali neće postati dominantna. Ova tvrdnja je zasnovana na kompleknosti koje digitalni nomadi nose sa sobom i koliko komplikovan postaje sistem plaćanja poreza za ovu kategoriju radnika. Takođe, život digitalnog nomada je jednostavan kada je sam, gde se sve usložnjava u slučaju porodice (zajednice).

Digitalni nomad, na osnovu svojih sposobnosti, ugovorenih poslova (za određenu cenu) bira gde će i kako da živi, obično birajući mesta sa malim troškovima i relativno dobrim uslovima za život.

Ali ono šta digitalnog nomada prati je novac tj prihod, kao i država koja potražuje deo tih prihoda. Ideja nomada je da živi gde želi, legalno primajući novac i države koja će za pravnu sigurnost uzeti deo tog kolača.

Ti famozni porezi

Većina poreskih prihoda države dolazi od PDV-a (nakon što ste platili porez na prihod). U nekim državama, dobar deo prihoda dolazi od poreza na lični prihod (Slovenija). U zavisnosti od strukture, veličine zemlje, odnosa uvoza i izvoza, država ima drugačiji odnos (kao i zakone koji regulišu način oporezovanja).

Oporezivanje digitalnog nomada

Suština oporezivanja digitalnog nomada je u odjavljivanju i prijavljivanju u zemlji boravka (rezidentnost), dužini boravka (više od 183 dana) i osnovnom državljanstvu (tj ko vas poseduje). Državljanstvo vam nudi gorepomenutu pravnu sigurnost i međudržavne ugovore koje bi trebali da vam pomognu (ili otežaju) plaćanje poreza.

Biranjem takve vrste života, neminovno je da će digitalni nomad imati i veoma kompleksan poreski i poslovni život.

Ono šta je sigurno da države koje privlače digitalne nomade, sigurno ne žele ljude koji će biti opterećenje za njihov zdravstveni, penzioni i ostale sisteme društva u koje nomad dolazi.

Šta nude određene države?

Određeni broj država omogućava oporezivanje digitalnih nomada koji žele da borave na njihovoj teritoriji duže od standardnih limita (do 90, više od 90 dana ili preko 183 dana). Svakako, pomeranje u drugu državu podrazumeva razumevanje pravila i igranje prema tim pravilima.

Iz države u državu

Digitalni nomad u SAD, može da se kreće između saveznih država i plaća porez na osnovu boravka ili prebivališta, unutar poreskog sistema SAD-a sa dosta jasnim pravilima. Odlaskom na neku egzotičnu destinaciju, državljanin SAD i dalje je poreski subjekat SAD-a uz plaćanje neophodnih poreza mestu (i državi) gde se nalazi.

Digitalni nomad iz EU, ima sličnu situaciju dok se kreće u okviru EU. Prijavljivanje lokalnom poreskom organu i relativno jednostavan princip oporezivanja u zavisnosti gde se nalazi. Državljani Velike Britanije (kao i deci čiji su očevi državljani) su posebni iz ugla NjKV i posebna su priča.

Specifičnost na primeru građana SAD-a

Slušajući poznanike i kolege, najgore je ukoliko ste državljanin SAD. SAD mogu da pristupe bilo kojem bankovnom računu u bilo kojoj zemlji sveta za svoje državljane i poreske obveznike.

To znači da vas država oporezuje ma gde bili, koliko god dugo boravili i to može da proveri sa drugom državom. Mnoge banke van SAD ne žele da pružaju ili se uzdržavaju da rade sa državljanima SAD, kako je papirologija, vreme i informacije koje SAD traži o svojim subjektima veoma zahtevna.

Kako se tumači poreska međunarodna rezidentnost?

Za kraj

Ova priča je nastala u jedan petak, da bih sutradan saznao da je sjajni Galeb Nikačević, kroz Agelast podkast, napravio intervju sa Prof. dr Svetislavom Kostićem na temu poreza i objavio istog petka.

The post Digitalni nomad i porez (koji neko mora da plati) appeared first on Dan u životu kompanije.

Činjenica je da poznavanje tehnologije predstavlja osnovu i da sve ostalo dolazi sa vremenom.

Ono šta je ključno, je pitanje – gde želite da stignete i kakvu ulogu zaista želite?

Gornja slika vam može pomoći u objašnjenju vaše pozicije. Takođe vam može objasniti kako izgleda hijerarhija i vaš budući posao.

Što je posao ponovljiviji, standardizovan, sveden na recept – to je sigurnije da će biti outsource-ovan. Sve veštine i znanja koja vam pomažu da budete u manjini (tj retki) će vas izdvojiti iz mase ljudi.

Uloge i vrste poslova

Žačudili biste se, kada biste čuli da mnogi ne žele neku vrstu odgovornosti ili eksponiranosti u svom poslu. Ali kao što smo nekada davno spomenuli – svako mora na nešto da se loži. Otuda i manjak ljudi na vrhu i dnu trougla (hijerarhije).

Kompanije sve više outsource-uju sve aktivnosti koje imaju veze sa operativnim aktivnostima. Kodiranje, konfiguracija alata, povezivanje platformi. Da li želite da budete na takvom mestu?

Širina i kompetentnost

Gde se stiče širina u znanju i kompetentnost? Samo konstantnim guranjem sebe u situacije u kojima se ne osećete lagodno i koje vas teraju da uložite dodatno vreme i snagu.

Imati petlju, herc ili cohones – su osnova razvijanja sposobnosti i pomeranja u hijerarhiji.

Šta biznis želi

Biznis želi strategiju i razmišljanje koje nije usko stručno. To je posao za koji nedostaju ljudi.

Strategija nije pravljenje kvartalnog plana oglašavanja ili objava. Strategija je ideja o budućnosti u kojoj biznis želi da se nađe na predvidljiv način uz minimalni rizik.

Pomeranje horizontalno – u sfere koje itekako koriste vaše poznavanje digitalne analitike je dosta lak zalogaj i realan put. Preporučio bi vam da odskočite i malo gore. Samim penjanjem u hijerarhiji ste stekli znanja i iskustva da posmatrate stvari iz strateškog ugla.

Strategija u digitalnoj analitici

Svakako postoje mnogobrojne teorije šta je to strategija. U ovom kontekstu, u svetu analitike možete se baviti digitalnom analitikom, ili možete raditi na široj slici. Posao podrazumeva razmišljanje o tokovima podataka, transformacijama koje daju uvid u automatizaciju i optimizaciju.

Gde želite da budete i kakvu odgovornost želite da prihvatite?

Posao

Na kraju dana – posao je nešto sasvim drugo. Veliki deo posla će biti pravljenje divnih prezentacija i vizuelizacija strategije, kao i besmislenog pojednostavljivanja kompleksnih tema.

Suština vašeg posla će biti pričanje priča koje aktiviraju menadžment i motivišu vaše timove i zaposlene da vašu viziju sprovedu u delo.

The post Posao u svetu digitalne analitike appeared first on Dan u životu kompanije.

Kao prvo – nismo advokati. Samo advokati mogu pričati o detaljima i tumačiti zakone. Mi se bavimo tehnologijama koje treba da omoguće rad kompanijama u skladu sa GDPR-om.

Kao drugo – sve što iznosimo apsolutno ne morate da implementirate. Niti da uzmete u obzir. Naš posao je da iznesemo metode, načine i probleme koji se javljaju u tehničkoj implementaciji i šta sve to nosi sa sobom.

Treće – ako smatrate da se GDPR ne odnosi na vas, verovatno ste u pravu. Ali, odnosi se na vaše posetioce iz EU. Možete da odlažete stvari za domaće posetioce i korisnike i da se prilagodite stranim posetiocima ili možete sve vaše korisnike da tretirate na pravi način. Vaš izbor.

Napomena: u našem slučaju celokupna obrada podataka će biti u skladu sa GDPR-om od 25. maja.

Šta je to GDPR?

GDPR je regulativa Evropske unije ili opšta uredba o zaštiti podataka i reguliše zaštitu podataka i privatnost osoba unutar Evropske unije. Glavni cilj GDPR-a je vraćanje kontrole građanima nad sopstvenim podacima i pojednostavljenje pravnog okruženja za međunarodne korporacije ujednačavanjem propisa u celoj Evropskoj uniji.

Ključna stvar ove uredbe je termin data subject ili grubo prevedeno podaci o ličnosti.

Subjekat

Najgrublje i najefikasnije objašnjenje je da lični podaci i zaštita tih podataka postaje (ili će postati) opšte ljudsko pravo (sve ide ka tome).

Sa druge strane, svaka država štiti svoje stanovnike ili državljane zakonima, regulativom, međudržavnim sporazumima, tj. pruža zaštitu kako svi ti ljudi plaćaju poreze i za uzvrat dobijaju sigurnost. Termin subject ili subjekat ima puno značenja s tim da je u ovom slučaju prikladno sledeće objašnjenje:

A person who owes allegiance to a government and lives under its protection / Osoba koja duguje vernost vladi i živi pod njenom zaštitom

Drugim rečima, svako društvo ili vlada upravlja subjektima i pruža im zaštitu. U ovom slučaju EU štiti podatke svojih subjekata (ili ličnosti).

Koliko daleko je EU spremna da ide

Samim donošenjem regulative, EU je spremna da ode veoma daleko. Ona postoji godinama (od 2016) i 2018. stupa na snagu.

Svako ko obrađuje podatke o ličnostima iz EU mora da poštuje pravila po kojima EU štiti svoje stanovnike. Glavno pitanje koje se postavljalo je da li se to odnosi i na kompanije koje nemaju sedište u EU. Setite se – EU je spremna da se bori za svoje stanovnike (subjekte). Google i Facebook rade intenzivno da se usklade sa regulativom kako veliki broj njihovih korisnika dolazi sa ove teritorije.

Čemu sve to?

Recimo da je industrija digitalnog oglašavanja otišla predaleko. Preveliki broj kompanija je masovno sakupljao podatke sa web sajtova i aplikacija u cilju pravljenja profila ljudi, prateći ih sa sajta na sajt, stvarajući tzv. meta podatke koje su agencije i kompanije koristile za bolje (pametnije i preciznije) oglašavanje.

Da li su to radile u skladu sa GDPR-om? Ne baš. Sa druge strane, do aktiviranja GDPR-a drugi zakoni su na snazi i većina radi unutar tih pravnih okvira, koji nisu do kraja eksplicitni o tome šta pokrivaju.

Tu temu smo pokrili ranije.

Problemi sa GDPR-om

Dok ima zakona, biće i rupa. To znači da će mnogi probati da iskoriste rupe u regulativi i opravdaju sakupljanje podataka (za potrebe programatik oglašavanja) nekom vrstom opšteg prihvatanja (kao u slučaju IAB-a).

Ključ regulative

Svaki pojedinac (subjekat) mora dati eksplicitnu i pojedinačnu saglasnost svakom sakupljaču informacija o tom pojedincu ponaosob!

Drugim rečima, ako web sajt ima 5 sistema za sakupljanje podataka koji pomažu u marketingu, praćenju efikasnosti, email marketingu i slično, osoba unutar tog browser-a mora dati 5 saglasnosti.

Za svaki sistem mora postojati objašnjenje kakve se informacije sakupljaju, koliko dugo se čuvaju, gde se podaci nalaze i zbog čega se sakupljaju. Svakoj osobi mora biti omogućeno da po želji zatraži brisanje podataka o sebi iz svih 5 sistema.

Ovo su u kratkim crtama tehnički zahtevi koje svako kome prilazi EU posetilac (putem web sajta) mora da omogući.

Prava subjekta:

• informisanje o tome šta se prati uz pomoć kojih alata
• mogućnost izmene pristanka za praćenje
• pristup informacijama koje su sakupljene
• informacije o tome kako se i da li se sakupljene informacije prenose negde
• mogućnost davanja prigovora na obradu informacija
• mogućnost brisanja informacija iz sistema koji su sakupili informacije
• pravo za dopunu podataka koji su sakupljeni (i nisu kompletni)
• …

Za šta vam ne treba saglasnost

Saglasnost vam ne treba onda kada imate legitiman interes. Ovde možete pročitati kako da definišete legitimni interes, napišete i stavite javno da bude dostupan svim posetiocima.

Google analitika sa veoma ograničenim opsegom sakupljanja podataka može biti deo legitimnog interesa ili Piwik.Pro, ali samo jedan alat za sakupljanje podataka o ponašanju na web sajtu uz ograničeni set informacija koji ne uključuje lične podatke.

Samo uz saglasnost se mogu aktivirati sledeći elementi

• potpuno sakupljanje informacija o IP adresi
• aktiviranje remarketing funkcija za oglašavanje
• jedinstvena identifikacija korisnika (userId)
• sakupljanje i praćenje dodatnih informacija (dimenzije)

GDPR implementacija – Tehnički dug i obim posla

Zamislite da imate platformu za publikovanje sadržaja i da imate ručno namešteno aktiviranje skripti za analitiku, oglašavanje, programatik mreže, merenje opterećenja sajta, itd. Ovo je tehnički dug ručno pravljenih CMS-ova. Taj dug je došao na naplatu.

Sa druge strane, postoje standardni CMS-ovi koji imaju mogućnost lake adaptacije kroz ekstenzije, plugin-ove i sl, stim da predstoji posao analize svih ugovora sa pružaocima usluga, pravljenje šeme sakupljanja podataka, provera sa pravnicima i tehnička implementacija legitimnog interesa i sistema za prikupljanje saglasnosti.

Većina posla se da izvesti, ali zahteva angažovanje i multidisciplinarni tim.

Primer implementacije i situacija koje čekaju kreatore sadržaja

Sisteme treba preraditi i kreirati onaj koji će na pravi način sakupljati informacije o posetiocima.

Najpraktičniji primeri i objašnjenja procesa zaštite ličnih podataka o posetiocima kao i budućim sistemima (koje ćemo morati da implementiramo) možete pročitati na:

• Šta čeka kreatore sadržaja (sadržaj je iza PayWalla koji zaobilazite uz pomoć ovog linka – ne brinite sve je legalno i u skladu sa plaćenim sadržajem)
• Koliko je velik GDPR za kreatore sadržaja i šta to znači za budući biznis
• Praktična objašnjenja sistema za prikupljanje saglasnosti (za svakog vendor-a) na jednom web sajtu

Kako će to promeniti digitalni marketing?

Sistemi na koje ste se oslanjali za bolje oglašavanje, remarketing, demografiju i sl će prestati da rade ukoliko se ne sakupljaju podaci na pravi način.

Tehnička GDPR implementacija će apsolutno narušiti MarTech i AdTech arhitekture koje su kompanije gradile tokom godina, kako bi bolje funkcionisale u sferi digitalnog marketinga i oglašavanja. Biće to nalik prinudnom gladovanju.

Cena tj trošak pravilne implementacije, u nekim slučajevima nije isplativa i pojedine kompanije odustaju od pružanja usluga posetiocima iz EU.

Agencije imaju pune ruke posla i sigurno ne stižu da pokriju sve aspekte koje tehnička GDPR implementacija zahteva. Kreatori sadržaja drže ključeve onlajn oglašavanja u svojim rukama, kako najveća količina saobraćaja prolazi kroz ove sajtove/aplikacije. Na taj način, postaju prvi korak u sakupljanju podataka. Velika odgovornost ali i velika vrednost koju kreatori sadržaja stvaraju u ekosistemu oglašavanja.

Update: još detalja o praktičnoj implementaciji kao i alatima koji mogu pomoći u proceni uticaja GDPR-a na poslovanje.

The post GDPR implementacija i menjanje digitalnog marketinga appeared first on Dan u životu kompanije.

This was my fifth Superweek and it won’t be my last.

I expressed a personal view on Facebook regarding this year’s week in Hungarian mountains. It’s very closed community of Analytics professionals speaking a common language. The view was very local and focused on analytics industry in Balkans, which is really different from the view I will present here.

Bottom line – our work as analysts, practitioners, implementation specialists, etc… – is doomed if we continue ONLY to evangelize local market (even if it is 15M+ people summed up across 5 countries). The world moves fast, clients think about profit and our industry is moving between legal, technical, analytical, statistical and artificially intelligent realms. Analytics industry is not only data – it is so much more.

If you want to provide this kind of services – providing single service is not an option. Growing business, challenging status quo with clients, pushing analytics magic to customers and moving internationally is only option.

Our scope (poorly described as analysts) of work is so much broader and exciting – which is what makes this industry great. People coming to Superweek clearly show this. Doug Hall‘s closing keynote explained this in so many details.

Doug Hall’s Closing Keynote excerpt – keyword map of mentions

Superweek – key takeaway

Make business from (with) online analytics. Sporadically, throughout the years, many keynotes and lectures tackled the business of making business with analytics. It was not an easy task.

First Superweek was an eye opener for the world that revolves around web analytics – from implementation and technical angle by Simo Ahava to strategies and holistic views on business (and analysis) by Avinash Kaushik. Understanding that you are not alone in your country or region or world. There was brave new world waiting for new people, people with skills and practices required for new (or old) online economy.

That first SuperWeek showed me that I am not alone – from Jeff Sauer’s Jumpstart podcast

The conference made me think of how to build a healthy business. Kristoffer Ewald from Meta People (now Artefact), Steen Rasmussen from IIH Nordic, and power duo from Analytics Pros (Caleb and Charlotte Whitmore) showed a way. Conversion Works, Leap Three, Hub’Scan, Tatvic – showcased business behind analytics (and I’m clearly missing all agencies). Individuals growing their business and agencies – Jeff Sauer, Yehoshua Coren, Phil Pearce (just to name a few). Google was omnipresent throughout the years with speakers explaining technologies, products, and future product updates.

Late night chats, live podcast recordings, and great bonfires were just a bonus to a great week.

AI and machine learning are here to stay implemented in a smart way (thank you Matt Gershoff and others).

What comes next … after initiation

Years go by and you notice that the business is growing and people are moving toward concepts, future problems, and generally things Google does not provide (at least not directly and within analytics scope).

But you start thinking about business. How to join all pieces of the Great Analytics puzzle together?

What is the probability of loosing a puzzle piece from a 5000 piece puzzle over 5 days @supervveek?

Who cares, it’s done! And no one though it would be possible!!!
Awesome job to all the digital analysts, their families and random people at the hotel #spwk pic.twitter.com/KyhgxscFvh

— Prolet Miteva (@proletm) February 2, 2018

Business is so much more than pure analyzing data.

[People + Process + Structure] > [Data + Technology] – Avinash Kaushik

JS wizardry, GTM hacks, GA struggles and GA360 (and other premium products) relaxed work are used to solve client problems. Before technicalities, there is pre-sales, consulting framework, pricelist, process, service list, account management… and so much more.

What I wish for Superweek 2019

Let’s talk about the business of analytics more. New agencies struggling with GCP (Google’s Certified Partner program) must move faster learning from best practices shared on this kind of event. Use cases of marriage between analytic tools, advertising, and performance measurement are required more than ever.

Yandex case study on practical use of data in airline industry at Superweek

The openness of Superweek is the place where this discussion and learning should take place.

Thank you Zoli.

The post Superweek 2018 – A Week in Digital Analytics industry appeared first on Dan u životu kompanije.

Velika je šansa da ste se dotakli nekog dela Google Marketing ekosistema baveći se digitalnim marketingom.

Takođe, velika je šansa da ste se bavili jednostavnim sistemima kao što su Google AdWords i AdSense. Ako ste se žacnuli na odrednicu jednostavni uz AdWords, izvinjavam se. Mislio sam na civilne sisteme, tj. one koji su dostupni širokim narodnim masama. Daleko od toga da su jednostavni.

Drugi sistemi koje Google poseduje prvenstveno su okrenuti velikim agencijama i izdavačima (eng. Publishers). Veliki izdavači i agencije imaju veliku potrebu za sistemima koji im pomažu da naprave veliku razliku u monetizaciji sa jedne i prodaji oglasnog prostora (+kreativnosti) sa druge strane. Reč je o DoubleClick-u.

Mala digresija: DoubleClick je Google kupio 2007.godine, dok kompanija postoji od 1996. Microsoft je ovaj događaj ocenio kao trenutak stvaranja monopola u industriji oglašavanja. Više na wikiju.

Onlajn oglasni prostor

Jednostavna podela se svodi na kupce i prodavce. Kupci su klijenti i agencije koji pronalaze prave kanale i ljude širom interneta uz pomoć Google tehnologija, dok su prodavci izdavači koji obezbeđuju oglasni prostor koji bi pravi potrošači/kupci trebalo da vide.

Ovako sažeto izgleda jednostavno. Ali Google marketing prostor nije jednostavan.

Izdavači, takođe, DoubleClick-u (i drugim mrežama) daju pristup svojim digitalnim teritorijama (eng. property) , kako bi te mreže razumele ko posećuje sajtove izdavača. Te informacije se koriste za profilisanje publike i bolje oglašavanje.

Civili i oni drugi

U čemu je onda razlika između civilnih alata i onoga što koriste velike agencije i izdavači?

Razlika je u brzini zakupa, u programskom upravljanju inventarom, boljom prodajom, naprednim načinima oglašavanja, miksovanju podataka iz različitih izvora i kreativnosti koja je kroz civilne alate ograničena.

Google marketing prostor sa DoubleClick-om

Civilni alati

Civilni alati Google marketing portfolija su fantastična stvar. Omogućili su bilo kome da promoviše svoj biznis ili da stvori agenciju koja može da pruža usluge koristeći ove alate. Naravno, neophodno je znanje i iskustvo da bi se ovakav alat koristio na pravi način – za poboljšanje biznisa.

Napredni $i$temi

DoubleClick (i slični sistemi kao, recimo, Adobe Marketing Cloud) omogućava isto što i civilni sistem, samo na jednom drugom nivou. Ali, on košta. Košta zato što se više agencija ne bavi samo oglašavanjem već mnogim drugim stvarima kojima povećava vrednost svojih usluga.

Paralela:

Igrate fudbal u nekoj zemlji istočne Evrope, imate trenera, klupskog doktora, fizioterapeuta i na utakmice putujete kolima ili autobusom. Pređete u neku zemlju zapadne Evrope da igrate istu igru u prvoj ligi i imate sve to plus kondicionog trenera, psihologa, specijalistu za akupunkturu, masera, na utakmice putujete avionom, spremaju vam posebnu hranu, bave se vašim zdravljem i psihofizičkom kondicijom. Igra je ista, ali su budžeti i ljudstvo koje radi u timu veoooma različiti.

Kako to radi?

Koraci u Display oglašavanju

Kolačići (eng. cookies) izdavača su vidljivi u platformi za oglašavanje. Na osnovu njih platforma vrši profilisanje i obezbeđuje smislenu kategorizaciju koju živ čovek može da razume (ljubitelji pozorišta, osobe koje vole mace/kuce…) na osnovu sadržaja koji ljudi konzumiraju.

Pomnožite broj posetilaca sa sajtovima koji imaju Google Analitiku (ili neku drugu platformu – npr. programatik mreže), nad kojima platforma vrši analizu i klasifikovanje, grupisanje i … dobijate dostupnu publiku (eng. Audience).

Klijenti (ili agencije) plasiraju banere, video materijal ili napredne formate kroz platformu za oglašavanje (koja je ujedno i centralno mesto za sakupljanje podataka) koji su relevantni za određene ljude. Drugim rečima ne vide svi ljudi na jednom sajtu istu reklamu, već svaki posetilac vidi nešto drugačije (ili bi bar tako trebalo da bude).

Relevantne reklame bi trebalo da podstaknu posetioce da kliknu na reklamu i dođu na klijentov web sajt kako bi neko od tih ljudi izvršio akciju koju je klijent želeo.

Informacije o ljudima koji su došli i/ili izvršili akciju se beleže u sistem za praćenje korisnika (npr. Google Analitika) i ta informacija se vraća nazad (u vidu marketing signala) sistemu za oglašavanje radi dalje optimizacije. Mašina sa strane platforme analizira podatke i optimizuje gde će se, kako i kome plasirati oglasi do kraja kampanje.

Izgleda prosto i jednostavno. U praksi, zahteva puno ljudi i različitih sposobnosti da bi se sve sprovelo. Napredni sistemi daju mnogo novih mogućnosti koje nisu dostupne civilima.

Eh… sad.

Ma šta sad taj DoubleClick može bolje od AdWordsa i koja je glavna razlika?

Verovatno niste uvereni šta to bolje radi posao. Da sumiramo u slici.

Razlike između Google Display mreže i DoubleClick Bid Manager-a (DBM)

The post Google marketing portfolio – sve što niste znali i niste imali koga da pitate appeared first on Dan u životu kompanije.

Šta je programatik oglašavanje?

Izbegavanje mučnih i sporih procesa koji su bili aktuelni sa prodajom oglasnog prostora za banere i video inventar. Sada sve to radi programatik.

Da li vidite kako je lako objasniti šta je programatik? Magična reč koja rešava stvari i probleme.

Hajde da se osvrnemo na nekadašnji problem u procesu zakupa oglasnog prostora.

Prema Boston Consulting grupi i analizi napravljenoj 2013. godine, biznis agencija trpi mnogo bola koji nastaje prilikom zakupa, planiranja i izveštavanja.

Bukvalno – programatik može da, kod agencije, smanji bol koji se odnosi na planiranje, aktiviranje, izveštavanje i optimizaciju, ako pričamo o vizuelnom oglašavanju (prostor za banere, video inventar).

Šta omogućava programatik oglašavanje?

„Niko ne želi da zna kako i odakle dolaze kobasice“, anonimni saradnik iz industrije mesa.

Kako kažu – motka ima dva kraja. Većina ljudi vidi agencijski deo priče. Niko ne razmišlja o tome šta programatik zahteva da bi uopšte postojao.

Magične reči programatik mreža

„Samo stavite ovaj tag (marker) na vaš sajt i desiće se magične stvari.“

Naravno, nije sve tako jednostavno. Postoje određene tehničke stvari koje treba ispuniti, podaci koje treba poslati (ukoliko ste klijent kome treba pristup inventaru i ljudima koji su spremni da kupe to šta prodajete).

Znamo ko je klijent (onaj kome treba pristup programatik oglašavanju, ali ne želi da investira u kupovinu ili licenciranje takvog sistema), agencija (koja strateški ulaže u infrastrukturu i širi portfolio), ali niko ne postavlja pitanje o inventaru. Ili još bolje o programskom (programatik) kodu koji se postavlja.

Velika tajna programatik mreža je to da niko nema najviše cookie-a od Google-a. Google poseduje najviše,  Facebook ga prati i onda nekoliko praznih mesta nakon kojih dolaze svi ostali.

Kao što kaže narodna poslovica: „Jedan štap je lako slomiti, dok je hrpu teško„.

Mreže koje sakupljaju cookie-je su krenule da se organizuju, jer svaka ima pristup određenim inventarima (izdavačima i njihovim posetiocima) i svaka profiliše ljude na određeni način. Onda kada ukrstite više izvora podataka za jednu posetu web-sajtu izdavača, možete dobiti i te kako dobru informaciju o kojoj osobi se radi (a tada počinjemo da pričamo o zaštiti podataka o ličnosti).

Primer

Jedan programski kod (JavaScript) programatik mreže obično učita više programskih kodova mreža sa kojima možda niste potpisali ugovor, sakupljajući podatke o vašim posetiocima (bili vi klijent ili izdavač).

Na primer, jedna od popularnijih programatik mreža vam može isporučiti, uz svoj programski kod, još nekoliko tracker-a za oglašavanje.

Kao što rekosmo, niko ne želi da zna kako i odakle dolazi kobasica.

Zaključak

Ako malo bolje razmislite o tome odakle dolazi kobasica, shvatićete da programatik način oglašavanja skraćuje vreme klijentima i agencijama. Omogućava brže stizanje do pravih ciljnih grupa. Da bi se to desilo izdavači moraju da obezbede oglasni prostor, ali i da svojim posetiocima plasiraju (ili programatik mreže) gomilu programskih kodova koji na upitan način sakupljaju podatke o ličnosti. Programatik mreže definitivno razmenjuju podatke i pitanje je da li to rade na način koji odgovara zakonodavstvu i uslovima korišćenja web sajtova koje ljudi posećuju.

Taj programatik je došao da ostane i veliki je pomak za čitavu industriju. Ali su takođe odrasli i zakonodavci. Nema više doba nevinosti. Stara maksima

Bolje je nešto uraditi i tražiti oproštaj nego tražiti odobrenje da uradite nešto

više ne stoji. Industrija postaje regulisana, što komplikuje poslovanje. Dobrodošli u novi svet oglašavanja.

The post Sve što vam nikada neće reći … programatik oglašavanje appeared first on Dan u životu kompanije.

Svrha marketing sektora nije potrošnja novca koji je rezervisan za promociju, već unapređenje biznisa kroz marketing aktivnosti koje imaju smisla.

„Razlika između manipulacije i marketinga je u tome što vas manipulacijom možemo naterati da kupite nešto zbog čega ćete se posle kajati, dok je marketing način da kupite nešto zbog čega ćete se dobro osećati.“  – Set Godin

Ljudi koji ne žele da znaju da li je oglašavanje funkcionalno, kupuju najviše oglasnog prostora. Velike kompanije i njihove agencije kupuju najviše oglasnog prostora.  A ako oglašavanje nije funkcionalno, moraš da objasniš svom šefu da si kupio oglase koji ne rade. Zbog toga ljudi više vole TV reklame nego baner oglase. Niko ne može reći da je TV reklama pogrešna. Sa banerom moraš reći da niko nije hteo da klikne na link. Ovo nije istina za male biznise, ali je i te kako tačno za velike kompanije. – Startap škola Seta Godina (celokupan dokument)

Hajde da pretpostavimo da razumete neophodnost pravljenja medija miksa (različiti kanali oglašavanja) i da želite da forsirate digitalne kanale zbog merenja učinka, dalje optimizacije i povećanja profita kompanije. Ne zaboravite da ograničeno usmeravanje nije najbolja strategija i da morate imati otvorene vidike. Samo televizija ili samo online oglašavanje nije uvek najbolja opcija (IAB istraživanje i kontekst).

Biznis cilj

Moderan marketar počinje od biznis cilja. Šta treba da postigne, tj. šta je cilj kompanije i način kako marketing može da doprinese ostvarenju cilja.

Iz tog razloga, marketing budžeti se određuju na osnovu više parametara. Izračunajte svoj budžet prema trenutno aktuelnim pravilima.

Glavni parametar je godišnji prihod, vrsta biznisa (B2B, B2C…), udeo online prodaje u ukupnoj prodaji… Zatim se godišnji budžet deli prema različitim elementima.

Kuda ide marketing budžet na kraju dana?

Svakako, cifre su se promenile ove godine i idu nekim drugim smerom. Gartnerov izveštaj možete skinuti, ali i naslovi govore puno.

• Nalaz br. 1: Marketing budžeti počinju da padaju za 6%
• Nalaz br. 2: Polovini CMO-ova nedostaje mišić za finansijsko planiranje
• Nalaz br. 3: CMO-ovi igraju na sigurno, usmeravaju budžete na stare kupce i troše duplo više u odnosu na budžete za akviziciju novih kupaca
• Nalaz br. 4: Marketing Analytika ima najveće učešće u budžetima sa 9.2%
• Nalaz br. 5: CMO-ovi se drže Digitalnog oglašavanja, gde 2/3 planira da poveća investicije, a tradicionalni mediji trpe gubitke
• Nalaz br. 6: CMO-ovi smanjuju potrošnju na Marketing tehnologije za 15%
• Nalaz br. 7: CMO-ovi se bore da balansiraju resursima, povećavajući troškove agencija, a smanjuju trošak interne radne snage
• Nalaz br. 8: Marketing inovacije su zaštićene od pritisaka na budžet i drže se na 10% velikog budžeta.

Ključna stvar je sledeća:

„Došlo je vreme da marketing dokaže da zna da upravlja finansijama i finansijskim ograničenjima, preuzme odgovornost za poslovne rezultate, kreira budžete zasnovane na budućem povratu investicija, a ne na pretpostavkama zasnovanim na prošlosti i razvija biznis donoseći teške odluke“ – Gartner CMO izveštaj za 2017-2018.

Šta su odgovornosti modernog marketing menadžera (okvir delovanja)?

Šta je okvir odgovornosti šefa marketing tehnologija (Chief MarTech)

Jedna stvar je sigurna – doba nevinosti i izbegavanje odgovornosti za poslovne rezultate prestaje (ako već nije prestala) i dovodi u prvi plan ljude spremne da se bave biznisom.

Bonus:

Slajdovi sa predavanja na Vivaldi forumu koji se dotiču modernog marketing menadžera.

The post Unapređenje biznisa kroz marketing aktivnosti appeared first on Dan u životu kompanije.

Inteligentni signali marketinga predstavljaju (tajno) oruđe koje razlikuje rad „po osećaju“ i posao koji je ponovljiv, efikasan i profitabilan bilo kada i bilo gde.

Signali

Signali predstavljaju parčiće informacija o svakom posetiocu, koje sistemi iz vašeg marketing seta alata prihvataju od strane vašeg web sajta, aplikacije i digitalnog prostora (Twitter, LinkedIn, Facebook, Marketo, Salesforce…) koje rentirate.

Napomena: svaki digitalni prostor koji ne posedujete, tačnije nije u vašem direktnom vlasništvu je iznajmljeni prostor. Na takvim mestima nije sigurno da li ste vi vlasnik podataka koje dobijate o korisnicima ili samo neko ko koristi uslugu dok god je plaća. Pitanje je da li nakon toga imate prava da raspolažete tim podacima. 

Svaki sistem koji koristite može da primi informacije, ali je bitno da ti podaci budu pravilno formatirani, pripremljeni, kako bi sistemi koje koristite za upravljanje digitalnim prostorima mogli da vam pomognu u boljem oglašavanju, razumevanju ponašanja korisnika vaših digitalnih prostora, analizi podataka ili traženju novih ciljnih grupa.

Neke od tih platformi imaju različite sisteme koji pomažu marketingu. Jedan sistem može da se bavi oglašavanjem, drugi ponašanjem ljudi, treći pravljanjem ciljnih grupa, četvrti organizacijom tagova koji se aktiviraju i šalju signale. Da, to sve ima Google, ali i Adobe.

Sistemi unutar jedne platforme ili proizvođača komuniciraju međusobno. Tom međusobnom komunikacijom, dobijate kompletan pregled svojih kupaca/klijenata/korisnika/potrošača.

Inteligencija

Da bi shvatili šta su to inteligentni signali marketinga, moramo razumeti šta je u stvari inteligencija u marketingu.

Marketing inteligencija je skup informacija, dostupnih svakodnevno, a koje su u vezi sa tržištem kompanije, sakupljene i analizirane na poseban način u cilju donošenja sigurnih i tačnih poslovnih odluka u skladu sa mogućnostima, strategijom ulaska i metrikama razvoja tržišta.

Da bi platforme i sistemi koje koristite mogli da vam daju povratne informacije o tržištu, ljudima, ponašanju, šansama, morate zauzvrat da im pošaljete signal koji sadrži pametnu informaciju. Sistemi sa kojima komunicira vaš digitalni svet imaju veliki skup informacija koji se uparuje sa onim što korisnik vašeg sistem šalje o sebi. Ali, da bismo imali element inteligencije, moramo slati malo pametnije informacije.

Inteligentni signali marketinga

Kada spojimo sve u jednu celinu, dobijamo inteligentne signale marketinga.

Bitna stvar koju treba da pojasnimo je da vi, kao moderan marketing menadžer, asistent ili izvršilac, upravljate podacima. Upravo ovaj segment bitan je zbog pravljenja bolje strategije, obogaćivanja informacija koje vam vraćaju platforme ili sistemi iz seta marketing alata, koji onda treba da doprinesu poboljšanju donošenja odluka, većem profitu ili povećanoj prodaji.

Ali, ključna stvar je – upravljanje podacima!

Inteligentni signali marketinga omogućavaju da mašine dobiju ključne informacije koje mogu da obrade onako kako ste zamislili vi, a ne kreatori sistema ili platforme.

I da, možda najbitnija stvar.

Facebook, Twitter, LinkedIn, Google, Pinterest ili bilo koja druga platforma zna mnogo o svojim korisnicima. Vi o svojim korisnicima ne znate puno (osim ako ne postanu klijenti i ostave vam svoje informacije). Vi korišćenjem prethodno navedenih platformi popunjavate baze podataka tih platformi dok za uzvrat dobijate izveštaje, demografiju, interesovanja, putanju u levku kupovina i slično, što može da pomogne vama i vašoj kompaniji da ima marketing inteligenciju i bolje upravlja marketingom.

Intelignetni marketing signali

The post Inteligentni signali marketinga appeared first on Dan u životu kompanije.

Da li možemo da se složimo da više ne postoji klasičan i digitalni marketing te da je sve to u stvari marketing?

Oglašavanje u 80-tim / https://www.slideshare.net/simondang/simon-dang-2011-baruch-college-zicklin-school-of-business-internet-marketing-amp-global-business

U redu. Drago mi je da smo se usaglasili. Celu priču bih podelio na 4 glavna elementa.

1. Strategija i taktika modernog marketinga
2. Inteligentni signali marketinga
3. Merenje učinka marketing kampanja
4. Unapređenje biznisa kroz marketing

i bonus

•  uvođenje mašinskog učenja i veštačke inteligencije u marketing

Da, ovo će biti teme budućih članaka.

Moderan marketar

Ko je moderan marketar? Odgovor bi mogao biti dat u vidu poređenja. Čini se da je moderni marketar čovek na granici sa mitskim bićem koje poznaje u prste svaku novu (i staru) tehnologiju, ume da komunicira i kuje reči (wordsmith), pravi kreativna rešenja, bavi se klijentima i zauvek je priključen na neki tok informacija. Kao i svako mitsko biće, nećete ga naći, iako ćete ga tražiti u svakom oglasu za posao.

Moderan marketar je osoba svesna mogućnosti sistema (radio, štampa, televizija, internet, Facebook, Instagram, Google). Sistema koji omogućavaju komunikaciju sa kupcima/klijentima/potrošačima. Marketar je svestan biznisa klijenta ili kompanije u kojoj radi. Ume da usmeri organizaciju u pravom smeru, sa minimalnim lutanjem pri odabiru tehnologija i kanala komunikacije.

Oglašavanje posle 2000te / https://www.slideshare.net/simondang/simon-dang-2011-baruch-college-zicklin-school-of-business-internet-marketing-amp-global-business

Inteligentni signali

Svaki sistem ili marketing platforma (televizija, štampa, radio, Facebook) ima mogućnost primanja i razmene informacija. Da, čak i tzv. oflajn sistemi imaju mogućnost komunikacije sa spoljnim svetom (plan objava, izveštaji o pokrivenosti, dosegu (reach), ciljnim grupama). Možda ne u realnom vremenu, ali sa i te kako dostupnim informacijama.

Suština modernog marketinga je upravljanje signalima i slanje prave informacije (poslovno ili možda strateški bitne) na pravo mesto (platforma, kanal komunikacije). Kakvo upravljanje signalima?

Svaka oglasna poruka sa svoje strane ima određene parametre (mesto komunikacije, medij komunikacije, naziv kampanje, oglasnu poruku, kreativno rešenje) na koju potencijalni i/ili trenutni klijent reaguje (ili ne). Ovo su signali koje platforma ima za svaki par ušiju ili očiju do kojih oglas stigne. Takve signale mogu da prihvate sistemi za merenje (različite analitike).

Signali ponašanja

Svaka reakcija osobe koja je bila izložena reklami (u bilo kom delu dana ili na bilo kojoj lokaciji) može biti obeležena na svakom koraku korisničkog puta. Suština modernog marketinga su informacije o tome šta je viđeno, na šta je reagovano i kako se osoba dalje ponašala.

Učinak marketinga

Taj moderan marketing u stvari znači da smo u stanju da izmerimo svaki korak potencijalnog kupca sa svih mogućih kanala, utvrdimo uspeh i usaglasimo ga sa poslovnim ciljevima, zbog kojih se i bavimo marketingom.

Biznis ispred svega, dragi moji i drage moje. Marketing sam po sebi je sposobnost, koja se uči i usvaja sve brže.

Neko je sposobniji da usvoji znanja, a neko nije.

Učinak je u stvari mera uspeha implementiranih znanja. Zbog toga je merenje veoma bitan element, koji od vas pravi uspešnog ili propalog marketara.

Napredni biznis

Prošlo je vreme čekanja na dugotrajne i bolne postupke istraživanja ciljnih grupa. Nije da takva istraživanja nemaju efekta, ali su zastarela onog trenutka kada se urade i klijenti obaveste o rezultatima.

Istraživanje je kontinualno i traje svakog minuta života potrošača.

Filozofski gledano – zašto bi neko bio uključen 24 sata na dan, 7 dana u nedelji? Zar svrha života nije da uživamo. Biznis ne spava i potreba za nečijim proizvodima ili uslugama postoji uvek.

Ah, ta veštačka inteligencija

Onda kada poznajete biznis, znate kako da merite učinak ili uspeh, svesni ste signala koje možete dobiti i koje imate na raspolaganju i implementirate sve to na prava mesta – obezbedili ste gorivo za sisteme veštačke inteligencije. AIi, sistemima je neophodno gorivo ili materijal sa kojim mašine mogu da ustanove obrasce ponašanja, načine kupovine ili identifikuju grupe ljudi koje je teško primetiti golim okom.

Mašine mogu da primete (u stvari je u pitanju testiranje velikog broj varijacija) te obrasce i da nas obaveste o zapažanjima. Ljudi, još uvek, daju konačnu presudu kako će se obrađene informacije koristiti.

I to bi bio uvod u priču o modernom marketaru.

Ne plašite se. Budućnost je tu samo zbog vas.

Naravno da nije.

The post Moderan marketar – umetnost (digitalnog) marketinga appeared first on Dan u životu kompanije.

Uspeh onlajn reklama se meri novcem ili konverzijom. Konverzija može biti dobijanje email adrese, podataka o korisniku (lead) i slično. Novac je uvek novac.

Ovaj članak će biti veoma kratak jer će veći deo priče biti u pokretnim slikama.

Uspeh onlajn reklama je u oflajn konverzijama

Otkrićemo tajnu kako se mere oflajn konverzije! Drugim rečima, kako registrovati događaj koji se smatra konverzijom i proslediti ga onlajn sistemima (Google AdWords i Google Analytics). Ne samo registrovati, već i iskoristiti informaciju za dalju optimizaciju levka kupovine (neko će reći da levak ne postoji, sa čime bih se i te kako složio, ali ovaj tekst treba da bude krajnje praktičan ne bi li oslobodio ljude straha od nepoznatog).

Šta je to konverzija?

Konverzija u onlajn svetu je ostvarenje biznis cilja. Može biti kupovina ili transakcija, ali se termin najčešće odnosi na ispunjenje određene aktivnosti ili dobijanja informacije.

Aktivnost može biti popunjavanje i slanje formulara (kontakt ili lead), jednog polja (newsletter) ili određena aktivnost. Izvršenje ovakve aktivnosti može da se isprati jer se događaj desio onlajn. Ali, šta se dešava onda kada se događaj odigrava van digitalnog sveta. Na primer, onda kada call centar razgovara sa potencijalnim kupcima ili korisnicima usluga i sa određenim brojem njih uspeva da zatvori prodaju robe ili usluge.

Kako registrovati ove oflajn događaje?

Sakupljanje (malo više) podataka

Uspeh onlajn reklama ili kampanja se meri uz pomoć sistema za oglašavanje (Google AdWords ili nešto slično) koji obezbeđuje saobraćaj (ljudi koji su zainteresovani za proizvod ili uslugu) i sistema za praćenje ponašanja posetilaca (Google Analytics recimo). Oglasi stvaraju posetioce čije se ponašanje meri. Popunjavanje formulara predstavlja kraj procesa, tj. ponašanja koje se od korisnika očekuje.

Da bismo mogli da izmerimo uspeh sledećeg koraka (koliko je od sakupljenih kontakata bilo uspešnih prodaja) moramo obogatiti podatke koje sakupljamo.

Svaki iole ozbiljniji sistem za oglašavanje može da prati klikove i tu informaciju prosleđuje veb-sajtu. U ovom scenariju, lending stranica pored podataka koji se sakupljaju iz forme, čuva za bazu call centra podatke o kliku kao i podatak o posetiocu iz ugla Google analitike (vrednost clientID-a).

Obrada kontakata (leads)

Prodaja putem call centra je nauka za sebe i u ovaj proces nećemo ulaziti. Nas zanima kako da obavestimo (pošaljemo signale) AdWords i Analytics da se nešto zaista realizovalo?

Kada se sakupe lead-ovi koje obradi call centar, kreće najlepši trenutak digitalnog marketinga. Spajanje onlajn i oflajn sveta.

Slanje podataka

Kako je proces telefoniranja i teleprodaje dug i mukotrpan, nije toliko bitno da se podaci vraćaju u AdWords svakog sata. Slanje podataka može da se dešava na dnevnoj ili nedeljnoj bazi. Cilj koji želimo da postignemo je da optimizujemo konverzije i pronađemo prave ciljne grupe koje odlično reaguju. Da bismo to mogli da izvedemo, neophodno je da nahranimo AdWords mašinu kvalitetnim informacijama.

Zato je potrebno da obavestimo AdWords koji klik je bio uspešan. IMportom csv fajla sa uspešnim klikovima unutar AdWordsa, mašina će dobiti neophodne informacije. Moguća je i automatizacija.

Polja koja treba obezbediti pri kreiranju import fajla

Kako je priroda sistema za optimizaciju konverzija takva da radi sa istorijskim podacima, zadrška od nekoliko dana neće napraviti problem.

Slanje podataka Google Analitici

Stvari postaju malo interesantnije kada je Google Analitika u pitanju.

Pošto je u pitanju sistem koji se bavi ponašanjem posetioca na veb-sajtu (ili aplikaciji),  pitamo se kako je moguće pratiti to ponašanje ukoliko se događaj desi oflajn.

Suština je u otisku ili informaciji o browser-u korisnika koji je posetio veb-sajt. Kako čuvamo informaciju o kliku koji je doveo do posete veb-sajtu, tako uz podatke iz formulara možemo sačuvati i informacije o clientID-u, ključnoj informaciji koja pomaže da se registruju realne konverzije kroz oflajn proces.

Za početak, neophodno je pokupiti vrednost clientID-a tokom posete korisnika.

ga(function(tracker) {
var clientId = tracker.get(‘clientId’);
});

Neophodno je da ovaj parametar bude zapamćen unutar call centar sistema.

Onda kada se desi uspešna prodaja, call centar sistem treba da pošalje informaciju pomoću measurement protokola serverima Google Analitike.

U pitanju je https zahtev koji se šalje serverima analitike, koji zatim podatke koji se šalju spaja sa prethodnim dolaskom osobe koja je ostavila podatke u formularu.

Za kraj

Uspeh onlajn reklama zavisi od toga koliko ste vremena spremni da investirate u pravljenje sistema. Sistem ne mora biti kompleksan, ali mora obezbediti neophodne informacije koje pomažu biznisu, marketingu i merenju učinka. Gore opisan proces nije ništa novo. Samo je bio opisan u tehničkoj dokumentaciji na tehnički način (i dalje je tako). Naš cilj je da objasnimo šta je moguće i kako to izvesti. Detalji već postoje.

The post Kako meriti uspeh onlajn reklama i oflajn događaja? appeared first on Dan u životu kompanije.

Najveća tajna na regionalnom internetu je kako postići CPM od 2€. U stvari bilo kakav CPM od preko 1 evra je san svakog publisher-a ili kreatora sadržaja. Kako postići duplo veće prihode?

Biznis model kreatora sadržaja

Mali osvrt na industriju izdavača. To mogu biti online novine ili sajt koji služi kao podrška offline mediju (štampa ili televizija). Zbog troškova koji postoje u bilo kakvoj vrsti operacija (produkcija sadržaja) svaki kanal komunikacije mora stvarati novac.

Najjednostavniji vid monetizacije ili zarade na internetu je postavljanje reklama. Bilo svojih, bilo tuđih. U slučaju da imate bilo kakav prodajni tim, oglasni prostor na svom portalu ćete prodavati direktno oglašivačima. Ukoliko nemate tim, prodaju ćete prepustiti nekoj mreži (Google AdSense, Etarget, Httpool) ili agenciji, koja će iskoristiti vaš prostor za plasiranje reklama koje mogu biti relevantne vašim posetiocima.

Veliko internet slepilo/ignorisanje

Ukoliko imate sadržaj, cilj je maksimalno ga monetizovati, a ukoliko ga nema dovoljno, praviti sadržaj koji veoma liči na sadržaj, ali je u stvari reklama. Uz sve to, svaki pregled stranice ili nekog sadržaja (pravog ili native) prate reklame. Korisnici interneta su uveliko počeli da ignorišu reklame (internet slepilo) i sadržaj prepoznaju kao plaćeni (ukoliko nije zanatski uobličen da liči na običan tekst/video/sliku).

Drugim rečima – korisnici interenta prepoznaju reklame i sve manje žele da im se izlažu.

Okruženi reklamama – Wannabe magazin (napomena: nemamo nikakve odnose sa prikazanim portalom – slika je tu radi ilustrovanja velikog broja reklama)

Svako ima svoj biznis model i svako se bori za svoju profitabilnost.

Šta je CPM?

CPM je mitski iznos koji oglašivač očekuje da zaradi za 1000 impresija ili pregleda neke reklame. Postoje mnoge izvedene vrednosti (eCPM, vCPM) koje preciznije objašanjavaju performanse biznisa, ali je CPM bio i ostao ključ po kome se rukovode kreatori sadržaja.

Kako povećati CPM

Ne ulazeći u native oglašavanje i kreiranje reklame koja izgleda kao koristan tekst/slika/video, najmanje očigledan način povećanja prihoda jeste – smanjenje broja reklama. Ako zagrebete ispod površine i proverite kako izgledaju stranice sa 5 reklama, 20 sistema za praćenje i još par skripti za programatik mreže, shvatićete da korisnik mora da koristi uređaj na vašoj mreži gde ima direktan pristup podacima i veoma velik računar koji može da „sažvaće“ silne podatke koje šaljete u njegov browser. Drugim rečima – stranice su veoma velike za učitavanje.

Kako smanjiti broj reklama, a zaraditi više?

Praktično gledano, ako smanjite broj reklama na stranici i smanjite footprint za oglašavanje i praćenje korisnika, vi nemate previše oglasnog prostora i ne obezbeđujete informacije različitim mrežama. Biznis, kreatora sadržaja, je u problemu i preti mu bankrot!? Naprotiv.

Smanjenjem reklama, manjim brojem spoljnih mreža i svedenim pristupom konzumiranja sadržaja (to je ono što korisnici zaista žele) prihod počinje da raste.

Ne raste obavezno zbog toga što ima manje reklama, već zbog pametnog korišćenja kanala konzumiranja.

Uređaji i kanali konzumiranja

Prvobitno su postojali računari, a zatim su se pojavili mobilni telefoni i tableti. Ovo su uređaji za konzumiranje sadržaja. Kako ti ljudi na različitim uređajima čitaju/gledaju sadržaj? Na računarima je lako. Koriste browsere.

Kada su u pitanju mobilni telefoni ili tableti, nastaje problem. Korisnici ili koriste browser i mobilnu verziju web sajta, mobilnu aplikaciju (namenski pravljenu za web sajt) ili namensku aplikaciju za društvene mreže.

Svaki od kanala konzumiranja ima svoje specifičnosti.

Korisnici Facebook aplikacije i konzumiranje

U čemu je stvar?

Ako ustanovite da preko 70% svih otvorenih stranica na web sajtu dolazi sa mobilnih telefona ili tableta, gde je izvor saobraćaja društvena mreža (Facebook) i da vam se to prilikom otvaraju mobilne verzije sajtova (sporo) sa svim mogućim analitikama, tracker-ima i dodacima i da realno, korisnici vašeg sadržaja pate, možete se zapititi – može li to bolje?

Zlatna koka i CPM od 2€

Većina strategija kreatora sadržaja ide ka tome da mobilni saobraćaj, bilo on dolazio kroz browser, native aplikaciju ili social media aplikaciju, tretira na isti način – kao mobilnog korisnika. Tom korisniku će biti serviran isti sadržaj, na isti način, sa istim reklamama.

Stvar je u pristupu tehnologijama i razmišljanju o korisnicima ili čitaocima/gledaocima.

Da li korisnik društvene mreže može lakše, brže i uz pomoć manje reklama da konzumira sadržaj? Realno da. Uz korišćenje novih standarda koji omogućavaju brže učitavanje sadržaja (Google-ov AMP, Facebook-ov Instant Article, Apple-ov News Articles) i puštanje sistemima za oglašavanje prirodnih vlasnika ekosistema (Google, Facebook, Apple) ili korišćenjem svoje tehnologije za plasiranje oglasa, monetizacija postaje daleko efikasnija.

Instant Article unutar Facebook aplikacije (popunjenost i prihodi)

Šta govori gornja slika?

Analizom saobraćaja na portalu koji proizvodi sadržaj, ustanovljeno je da veliki broj ljudi konzumira sadržaj kroz Facebook aplikaciju. Kako postoji način da se sadržaj sa web sajta prilagodi Facebook platformi, a zatim istoj platformi dozvoli umetanje reklama koje su relevantne za korisnike ove mreže? Urađen je test.

Test je pokazao da u proseku svaki dan vlasnik sajta može očekivati 1 evro za 1000 otvorenih stranica kroz Facebook aplikaciju i Instant Articles. Broj reklama je direktno zavisio od dužine članka (kako platforma ne želi da plasira previše oglasa koji guše sadržaj). Nakon 7 meseci praćenja možemo reći sledeće.

• Tretirajte svoje čitaoce sa poštovanjem i obezbeđujte kvalitet sadržaj
• Omogućite korisnicima brz pristup informacijama (za svaku platformu, tj. kanal komunikacije ponaosob) tj potrudite se
• Ako plasirate oglase, plasirajte ih brzo uz pomoć platforme koja to omogućava (članci na Facebooku kao Instant Article-i, na Google-u kao AMP)
• Ne treba vam hiper produkcija sadržaja (balans pronalazite sami)
• Koristite mogućnosti platformi kako biste obogatili sopstvene baze podataka (čitaj: pretplatnici)
• Vreme pametnog programatika dolazi: spremite segmente za prodaju (vodeći računa o GDPR-u)
• Bitnost kreatora sadržaja tek dolazi jer oni drže ključeve vrata kroz koja dolaze posetioci

Test je vršen samo na Facebook Instant Article-ima kako je implementacija bila veoma jednostavna i jasna. Prilagođavanje izgleda, kao i optimizacija feed-ova trajala je nekoliko sati. Sa tehnološke strane, segmentiranje saobraćaja, tj. izvor podataka i publike, traje kratko. Izazov nastaje onda kada se svaki kanal prilagođava svojoj publici i monetizuje na malo drugačiji način.

U sistemima koji imaju veliki broj razrađenih kanala, preusmeravanje sa postojećih kanala monetizacije na nove (prilagođene platformi za konzumiranje) predstavlja problem. Uz test i merenje, može se doći do toga da li novi pristup može doneti više prihoda.

Za kraj

Da bi članak nosio naziv koji nosi, potreban je stabilan CPM od 2€ koji se ponavlja konstantno. U ovom trenutku to nije slučaj. Ali je sigurno to da sa razmišljanjem o korisniku i njegovom doživljaju sadržaja možete da profitirate.

The post Kako postići CPM od 2€ kao publisher ili kreator sadržaja? appeared first on Dan u životu kompanije.

Recimo da na neki način uspete da kupite/napravite kuću, postavite solarni krov, čuvate energiju u baterijama, prodajete višak struje Elektroprivredi, vozite električno vozilo zato što je jeftinije i efikasnije. I da dodamo, uspeli ste da kupite sve elemente po pristojnim cenama uz pomoć zajednice (opština/grad/država) koja pomaže razvoj domaćinstava nezavisnih od električne mreže.

• Verovatno vam se pojavio ciničan osmeh na licu dok ste čitali prethodnu rečenicu.

Recimo da doživite, koliko-toliko, zdravu starost u kojoj započinjete penzionerske dane. Živite divan dostojanstven penzionerski život sa svojim vršnjacima, svakog petka odlazite u lokalni restoran da popijete piće i proćaskate. Ponekad ostanete i do kasno. Verovatno ponekad i ručate van staračkog doma da biste razbili monotoniju jer penzija to omogućava.

• Sada vaš osmeh prerasta u grimasu rastućeg bola.

Lokalni političar koga znate iz kraja zalaže se za svoju okolinu, opštinu, grad zato što želi da pomogne svojim sugrađanima. To je jedini način da utiče na širu okolinu i oseti se ispunjeno. Pritom su njegove knjige i aktivnosti otvoreni na uvid građanima jer je on javna ličnost koju plaćamo svi mi.

• Mislim da počinjete da se pitate da li vas to neko za*ebava sa druge strane ekrana?

Pri promeni posla, bitno vam je da li kolege sa posla imaju hobi, kako biste mogli da pričate sa njima i o nekim drugim temama. Na prethodnom poslu vas je bolelo to što niste imali dobar izbor na meniju u menzi, a i kolega nije uvek imao mogućnost biranja veganskih jela.

• Ako do sada niste napustili čitanje ovog članka – prethodna rečenica je prevršila meru.

Jasno vam je da sve gorepomenuto nije moguće u zemlji u kojoj živite. Moguće je da doživite neki od scenarija samo ako se zaista dobro pomučite ili neprikosnoveno menjate poslodavce pokušavajući da živite u sopstvenom mikrokosmosu otuđeni od okoline.

Vredno čekanja – Kenny Louie via Flickr (CC BY 2.0)

Da li je bilo šta od svega toga moguće – negde? Da. Tamo gde su stanovnici zemlje zadovoljni sobom, imaju mogućnosti da razmišljaju o svom vremenu, poštuju svoj i tuđ rad, poštuju sebe i druge, žele da urade nešto više, poštuju različitosti i trude se da ih održe.

Zbog čega sve ovo pišem?

Sadašnjost u kojoj živimo je doprinela tome da su nam sredstva komunikacije omogućila da vidimo druge zemlje, druge ljude i kulture. Razumemo kako funkcionišu i primećujemo stvari koje ti drugi ljudi prihvataju zdravo za gotovo, dok se nama čine kao svet budućnosti. Onda kada znate da su takve stvari moguće i vi želite da živite takvim životom i stvarate okruženje koje omogućava takvu zajednicu.

Problem je u tome što ste u manjini, a podrška koju biste mogli da pridobijete ne veruje više nikome.

Onda kada u sebi pokušavate da racionalizujete moguće puteve koji se postavljaju pred vama – u stvari i nemate izbora.

Sadašnjost je neumoljiva i nudi vam veoma jednostavnu stvar i izvesnu budućnost. Sve ostalo je borba u kojoj morate biti bolje pripremljeni sa iskustvom i džebanom.

The post A vi ste muzičar…? – lekcija za sadašnjost i budućnost (90) appeared first on Dan u životu kompanije.

„Teške stvari o teškim temama“ je grub prevod naslova knjige „Hard Things About Hard Things“ Bena Horovica. Tema knjige su situacije kroz koje je Ben prošao u startapovima i kompanijama koje je vodio kao i u investicionom fondu u kome se nalazi. Ovo ipak neće biti ta priča, ali je naslov sjajan i odgovara onome što želim da kažem o preduzetništvu i životu.

 

Teške stvari se mere vagom – na doku jezera

Prosečna osoba je komformista koji prihvata patnju i lomove sa stoicizmom krave koja stoji na kiši. – Kolin Vilson

Ovaj citat bih malo izmenio i rekao „Prosečna osoba je kreacija okoline u kojoj živi, koja prihvata patnju i lomove sa stoicizmom krave koja stoji na kiši“.

Nenormalna normalnost

Ako živite u nenormalnim uslovima, radite nenormalne stvari tokom nenormalnog radnog vremena, spavajući nenormalno malo, a pritom gledate ljude oko sebe koji rade na sličan način – vama će taj nenormalan način života biti normalan.

Neko ko posmatra sa strane primetiće tu nenormalnost i o tome formirati mišljenje. Vi nećete. Čak nećete ni biti svesni.

Svi problemi poslovanja u vašoj okolini su slični i prihvatate ih sa neminovnošću. Na njih ne možete da utičete čak i ako vam izgledaju nenormalni. Možete samo čekati da se reše.

Retki su oni koji ne prihvataju i prepoznaju nenormalnost okoline i društva u kome žive i svakim delom svog bića se odupiru da to stanje promene.

Laka promena okolnosti

Mladost nosi tu nestrpljivost i želju za promenama, kao i pristup informacijama i izlazak van svog sela.

Teške stvari o teškim temama počinju sada, kada pričamo o motivaciji koja tera ljude da napuste svoje okruženje. Kada se dešava taj the end?

Neko će reći da je u pitanju novac, neko sigurnost, a neko drugačije društvo. Mislim da je u pitanju sve nabrojano, te da se sve svodi na jednostavnost života ili komfor. Drugo selo (grad, država, kontinent) ima svoje probleme na koje ne obraćate pažnju na početku, ali se pojave posle nekog vremena.

Samospoznajući sistemi

Ključ je u tome da je sistem svestan neefikasnosti, birokratije, sporosti (ma koliko suludo zvučalo da sistem ima svest) i aktivno se trudi da stanje promeni, umesto da bude samom sebi dovoljan.

Ukoliko čitate ovaj tekst, verovatno živite u samodovoljnom sistemu koji ne želi da se menja dok god može. I verovatno imate teška pitanja za teške teme koje će uticati na nastavak vašeg (privatnog i poslovnog) života.

Mala pomoć u odlučivanju…

Ako ste čitali „Kako nacije propadaju“ shvatićete surovu realnost.

Parafraziram:

Iako su ekonomske institucije kritične u određivanju toga da li će država biti siromašna ili bogata, politika i političke institucije određuju kakve će biti ekonomske institucije.

Oni koji su na vlasti prave izbore koji stvaraju siromaštvo.

Da li želite da budete odgovorni za kontinuitet ekonomije koja ne izlazi iz svoje crne rupe i ne prihvata realnost sveta u kojem egzistira?

Vaša nenormalnost u svakom delu sadašnjeg života će vam biti od koristi kako biste naučili i cenili normalnost nove okoline i društva u kom želite da živite. Ali morate da želite i znate zbog čega to radite. U svakom drugom slučaju ćete tražiti razlog da se vratite u „komfor“ i pravdanje sistema koji vam ne daje šansu.

The post Teške stvari o teškim temama – lekcija 89 appeared first on Dan u životu kompanije.

Sticanje znanja i iskustvo je nešto šta se stiče vremenom. Kada su u pitanju Google Analitika i Tag menadžer, svaka godina rada sa ovim alatima ili servisima jednaka je psećim godinama (velikog psa) tj 7.5 godina. Učenje je nekada trajalo i zasnivalo se na konstantnom čitanju i tumačenju različitih blog članaka, slušanju tutorijala ili implementacijama. Za dve godine (ili 15 psećih) možete naučiti zaista mnogo. Ukoliko znate šta radite i svakog dana unapređujete svoja znanja.

Svako znanje ili oblast pati od Daning-Krugerovog efekta, gde dosta brzo stičete znanja i vaše samopouzdanje raste, da biste posle malo više vremena shvatili da znanja koja imate padaju u vodu kako niste razmišljali o gomili malih stvari. Zatim sledi još vremena učenja, testiranja i realizacija kako biste stigli nazad u stanje samopouzdanja i nastavili da se razvijate u vremenu koje dolazi.

Modifikovani grafikon Daning-Krugerovog efekta – Sticanje znanja

Sticanje znanja

Drugim rečima, normalno je da se osećate posle nekog vremena provedenog nad nekim sistemom – superiorno, da biste već u sledećem shvatili da nešto nije u redu. To je pravi trenutak da uložite još vremena i strpljenja kako biste ovladali određenim znanjem.

Kada su u pitanju Analitika i Tag menadžer, mogu vam reći da pre 10 godina, kada sam počeo da se bavim Google Analitikom, su stvari izgledale dosta jednostavno. Postavi kod za praćenje, gledaj podatke i tumačiš ih po dokumentaciji i „osećaju“. Sa prvim ozbiljnijim pitanjem shvatiš da nešto nije u redu sa podacima i počinješ da se pitaš gde grešiš ti ili mašina. Mašina samo melje podatke, čovek je taj koji upućuje mašinu i definiše kako će se podaci obrađivati.

Nekada se znanje sticalo stihijski. Kada imaš vremena, učiš, čitaš knjige, blogove, dokumentaciju. Zatim testiraš, proveriš i potvrdiš znanja. Ovaj proces je veoma bolan i spor.

Znanja koja su vam dostupna na internetu su različitog kvaliteta i obima, u formama koje vam možda prijaju a možda i ne. Cilj sticanja znanja u XXI veku nije traženje prečica, već učenje i potvrđivanje, uz demonstraciju i praktičnu primenu.

Vrste sticanja znanja i učinak

Pred vama je više puteva, koji se na kraju svode na – vreme i novac.

Vreme i/ili novac

Da li imate dovoljno vremena da pronađete pravi način učenja i formata, ili ćete investirati novac u fokusirano sticanje znanja sada – koja već sutra možete monetizovati? Svaki put ima svoje prednosti i mane.

Nema prednosti u „traženju puta“. Možda na spiritualnom nivou, ali kada su u pitanju tehnička znanja – cilj je naučiti praktične stvari duboko, sa fokusom na bitno. Sve ostalo je problem manjka novca, viška vremena i zaludno odvajanje žita od kukolja. Dok odvojite clickbait ili vrhunski SEO optimizovane tekstove, tematske blog članke kreirane za rešavanje jednog problema (a ima ih previše) ili rastumačite video snimke – prolazi vreme koje niste iskoristili da prodate svoje znanje.

Hajde da vam pomognemo. Da ne biste gubili vreme na sav-taj-internet, fantastične tutorijale i iskustva možete pronaći na nekoliko mesta.

• Measure School – video tutorijali koji će vam objasniti mnogo toga
• Optimize Smart – teorija, praksa i odgovori na pitanja u formi članaka
• Simo Ahava – praktični saveti, programiranje i pozadina Google Tag menadžera
• David Vallejo – analitika, tag menadžment
• …

Šta ćete učiniti nakon što ste saznali gde se nalaze „prave“ informacije? Malo njih će zaista sesti i naučiti – apsorbovati dostupne informacije i napraviti sopstvenu priču u glavi. Mnogo vas će snimiti link, staviti ga u arhivu – onda kada im bude trebalo. Neće osetiti vrednost u tome šta su dobili.

Sa druge strane – možete se prijaviti na treninge koje organizujemo i prodajemo kako biste što pre izašli na tržište rada i prodali svoje znanje.

The post Sticanje znanja o Google Analitici i Tag menadžeru appeared first on Dan u životu kompanije.

Google Analitika i Google Tag menadžer treninzi leto 2017.godine

Na osnovu informacija starih polaznika i test grupa, odlučili smo da promenimo format treninga, fokusiramo se na određene oblasti, smanjimo obim, radimo u popodnevnim satima (za sve one koji imaju obaveza pre podne) i ponudimo nove cene.

Imamo opcije za startup-ove, studente i grupe kao i pakete treninga.

Cene treninga Google Analytics i Google Tag menadžer za leto 2017

Možete da prođete sa super cenom ako kupite kao ranoranilac, radite u društvu, student ste ili dolazite iz startup sveta.

Pred vama je početnih 6 treninga koji se tiču ekosistema alata za Google, servisa i tokova podataka.

• 101 – Google Analitika opšte znanje
• 102 – Google Analitika implementacija
• 103 – Google Analitika tumačenje podataka
• 201 – Google Tag menadžer implementacija
• 202 – Google Tag menadžer implementacija piksela (za marketing)
• 301 – Google Analitika i Measurement protokol

U planu nam je 401 – Google Data Studio, 203 – Napredno programiranje GTMa kao i 104 – Google Analytics izveštavanje i automatizacija.

Sve dodatne informacije možete dobiti emailom na trening at gaia.rs

Navedeni treninzi nisu sponzorisani od strane kompanije Google ili partnera u edukaciji. Svi sadržaji su kreirani od strane kompanije Gaia Consulting d.o.o. Naziv „Google Analitika“,„Google Analytics“, “Google Tag Menadžer”, “Google Tag Manager”, “Google Data Studio” su vlasništvo kompanije Google.

The post Treninzi za Google Analitiku i Google Tag menadžer – leto 2017 appeared first on Dan u životu kompanije.

Ilustrujmo to simpatičnim videom Eurosporta u kojem se takmiče Džesi Ovens, Karl Luis i Husein Bolt. Iako dolaze iz različitih era svi imaju istu početnu poziciju. Nećemo detaljno analizirati trenažni proces, sprinterice (patike sa ekserima koje sprečavaju klizanje po stazi), startne blokove naspram kopanja oslonca za start i još puno drugih elemenata. Dakle, svi su na istoj početnoj poziciji.

Jedan od plastičnih primera je Google Analitika i Google Tag menadžer, a od skoro i premijum inkarnacije u vidu paketa 360. Čitav svet je dobio pristup ovim alatima i sadržajima. Svi počinju sa iste startne linije – oktobar 2012. godine.  Ako pratite tu industriju i alate shvatićete da su prve godine svi bili blizu jedni drugima – iz ugla tržišta, veličine projekata, novca, kvaliteta.

A zatim su krenule vrtoglave krive rasta za agencije koje rade na američkom i zapadnoevropskom tržištu. Kvalitet i fantastični projekti su se primećivali i na istoku, ali timovi nisu tako brzo rasli.

Šta će jednoj kompaniji usluga koja se svodi na merenje poseta web sajtu ili aplikaciji, i možda praćenju poslovnih ciljeva ili transakcija na onlajn prodavnici?

Tržište

Vidite ovako… Pravi klijenti imaju sopstvene ciljeve koje treba da dostignu i pritom imaju sredstava da to i ostvare. Ako su zaduženi za digitalni marketing ili onlajn prodaju, to su ti ljudi. Oni sa shvatanjem da boljim merenjem i praćenjem mogu da sa više samopouzdanja uđu u oglašavanje i marketing kako bi postigli najbolje rezultate, i te kako traže ovu uslugu.

Ako vi ili vaša kompanija možete da rešite problem ili olakšate poslovanje po ceni koja je u okviru sredstava koje klijent ima, imate posao.

Drugim rečima, potrebno vam je tržište da biste mogli da ponudite uslugu i da tu uslugu neko kupi. Sa većim brojem implementacija, održavanja, konsultacija vi možete da se uvežbate, povećate profit, skalirate posao, angažujete ljude. Realno, možete da se osetite dobro, kao pravi preduzetnik, ako vas uspeh uopšte pokreće.

Širina

Kako nisu svi klijenti u nekoj vertikali isti, tako su i vertikale veoma različite. Širina u varijacijama poslova koje možete da servisirate i pružate usluge, predstavlja zlatni rudnik iskustava koje nećete pronaći nigde: ni kroz blogove, članke, istraživanja, studije slučaja. Jednostavno, izazovi drugačijih industrija pomeraju iskustvo u domen senseija. Tako se dolazi do specijalizacije.

Nešto više

A kada nešto radite dovoljno dugo i klijenti su zadovoljni, imate priliku da zadobijete poverenje. Poverenje da možete da rešite kompleksne probleme i realizujete sumanute zahteve i želje. Poverenjem ne dobijate budžete, već plaćanje računa bez pitanja ili čak nešto više.

I kroz sve ove elemente: veličinu tržišta, raznolikost, kompleksnije zahteve tokom vremena, promiče momenat na koji malo možemo da utičemo. Tržište na kojem radimo i na kojem egzistiramo. Tržište ne možemo menjati. Možemo ga edukovati i investirati vreme. Naravno, ako želimo. A pitanje je koja je zaista motivacija?

„Investirano“ vreme

To vreme se meri mesecima ili pak godinama tokom kojih moramo da živimo i pronalazimo motivaciju da uđemo u još jednu školicu, još jedan sastanak posle kog ne znamo šta klijent zaista želi i svoju veličinu koristi da bi došao do nekih informacija koje je mogao da dobije jednostavnim telefonskim pozivom ili mejlom.

Koja je svrha ovog teksta?

Pažljivo birajte koje tržište želite da edukujete i na kom želite da radite. Sticajem okolnosti dobar deo klijenata sa kojima radimo nisu lokalni niti regionalni. Stalna (i realna) želja da budete najbolji u svojoj zemlji je lepa i zaista prija egu. Ali, od toga se ne živi, niti razvija kompanija. Možete da se osetite dobro i da živite ok. Budite iskreni prema sebi i radite tako da možete da se takmičite sa tim svetom.

Takmičenje u lokalu je i lako i veoma teško. Lako, ako ne postoji konkurencija na dovoljno visokom nivou ili teško, ako za određene poslove postoji kompanija koja je pre-selektovana. Preskočite borbu protiv vetrenjača i borite se na zdravijim borilištima.

„Ako moraš da igraš odluči 3 stvari na početku: pravila igre, ulog i vreme (razlog) kada ćeš stati“.

Kineska poslovica

Ne znam zbog čega vam sve ovo pričam, ali ne može da škodi…

The post Prvih 10 godina je najteže – lekcija o tržištu (88) appeared first on Dan u životu kompanije.

Verujem da vam je novac bitna stavka u svakodnevnom funkcionisanju. Takođe, verujem da imate svest i odgovornost prema novcu. Uglavnom, svi se nekako snalazimo. Kada je u pitanju pravno lice tj. kompanija, stvari su složenije jer sve mora biti usklađeno i dokumentima potkrepljeno. Obično postoje ljudi čija su zaduženja isključivo finansije.

U ovom tekstu govoriću o odgovornosti prema novcu koju treba da ima pravno lice, ali i banka koja po zakonu ima pravo da čuva, obrađuje i upravlja klijentovim novcem. Klijenti to međusobno ne bi smeli da rade jer je to funkcija banaka. Stručnjaci razumeju pravne i statutarne zahteve i jednostavno banke imaju monopol upravljanja novcem unutar jedne zemlje. Da li je pravo stečeno, dobijeno ili kupljeno, nije u fokusu ovog teksta. Banke upravljaju novcem i kontrolišu njegovo kretanje za potrebe države, da bi pomogle klijentima (pružili uslugu) i zaradile u procesu.

Mi (pravna i fizička lica – mada ću se fokurisati na pravna lica) obezbeđujemo kretanje novca u najvećoj meri svojim plaćanjima dobavljačima (u zemlji i van zemlje) kao i onda kada klijenti uplaćuju novac pravnim licima (iz zemlje ili inostranstva).

Pravna lica se, uglavnom, odgovorno ponašaju jer su neprestano pod lupom banke, države, poreske uprave.

Zašto onda ljudi koji rade za firme, a koji imaju konktakt sa bankom, imaju osećaj da ih banke ili njihovi statuti teraju da se osećaju silovano?  Da, doslovno silovano. Pogledajte kako bi izgledala definicija silovanja, ako se iz nje izdvoje oni elementi koji nisu u skladu sa temom i ukoliko joj se doda pridev pravna.

Silovanje u najširem smislu predstavlja akt kojim se određena pravna osoba prisiljava učestvovati u seksualnoj aktivnosti protiv svoje volje odnosno upotrebom nasilja, prijetnji ili korištenjem činjenice da se ta osoba uslijed posljedica bolesti ili omamljenosti tu aktivnost nije u stanju odbiti ili joj se suprotstaviti. – Wikipedia

Tabu tema, a pravna lica (verujem i fizička) se sa njom susreću često, ukoliko su iole usmerena na komunikaciju sa bankama.

Kao predstavnik pravnih lica sam se osetio tako nekoliko puta. Kao fizičko lice takođe. Pisao sam službama za brigu o korisnicima. Da li se nešto promenilo? Stidljivo izvinjenje i skrivanje iza propisa koji onemogućavaju bolji rad.

Da vam kažem nešto.

Onda kada banke počnu da se odnose prema novcu svojih klijenata sa određenom vrstom odgovornosti mogu da očekuju poštovanje i izbegnu ovakve tekstove.

Menjačke usluge

Izneću svesno biznis podatke kompanije.

Postoji klijent u SAD-u koji je platio račun u američkim dolarima. Zbog toga što je deo usluge izvršen na teritoriji Srbije, obračunat je bio i PDV na taj deo usluge i novac je stigao.

Pozdrav od banke i informacija da je novac na računu.

Osećaj je sjajan. Jeste da je inostrana banka za transakciju uzela 10USD, ali ostatak je tu gde i treba da bude.

Budući da sa dolarima u ovoj zemlji teško nešto možete uraditi, neophodno je da ih konvertujete u dinare. Poučeni iskustvom decenija života u zemlji gde je kurs i kursna lista stvar koja fluktuira, prva stvar koju uradite je provera kursa u banci u kojoj morate da promenite novac (Pst! To je ona u koju je stigao novac).

Hajde da pričamo o novcu…

ŠTA?

Iz nekog razloga prvobitnih 213.723 RSD (po kursu (verovatno srednji kurs NBS) od 116.5333) sada vrede 205.126 RSD, što je 8.597 dinara manje. Razlika od srednjeg do prodajnog kursa. Jednostavno zar ne? Problem je u tome što uslugu menjanja deviza može da uradi samo banka u kojoj se nalazi novac, a ne neka specijalizovana institucija koja bi možda mogla da vam da bolje uslove.

Bolji kurs

Rečeno mi je da mogu doći u ekspozituru i dogovarati bolji kurs za veće sume. Drage banke, štedite vreme klijenata i ponudite istu stvar onlajn, putem mejla ili na neki treći način. Svi nalozi ionako idu elektronski. Uštedite mi vreme, nemojte ga zloupotrebljavati.

To nije sve…

Sve to me je zaintrigiralo da pogledam kako uopšte izgleda ta menjačnica jer ću svakako biti upućen u spiralu odricanja odgovornosti i kakvi su to kursevi u pitanju.

Stvar je veoma interesantna.

Dolar je verovatno toliko retka valuta da će skoro stići kineski juan

Narodna banka Srbije ili skraćeno NBS određuje kurs koji pravna lica koriste (ako imaju pravo da vrše delatnost menjanja deviza) kako bi formirali svoje kurseve po kojima nude usluge svojim klijentima. Razlika između prodajnog i kupovnog (zavisi u kojoj ste poziciji) je prema Narodnoj banci Srbije 1.4%. Evro ima poseban status kao valuta sa kojom se mnogo radi tako da je i razlika između kupovnog i prodajnog manja nego za ostale valute (u slučaju Unicredit banke: 4.4% što je okruglo 3% razlike u odnosu na NBS).

Ova banka ima dosta jednostavnu metodologiju kojom se sve ostale valute podižu za 4% u odnosu na NBS – 1.4% je standardno, dok je kod banke 5.4%).

Tako dolazimo do dolara, švajcarskih franaka i kineskih juana. Verovatno postoji velika nauka, regulativa, procedure zaštite monetarne stabilnosti, trezora i čega sve ne. A možda postoji i jednostavno „može nam se“. Bar je takav utisak.

Dolar ima duplo veći raspon nego evro (8.8% naspram 4.4%) iako je prema NBS razlika 1.4%. Sledeći posle njega je kineski juan.

Razmišljanje

Tačno je da svi treba da zarade i niko ne sme da zabrani zaradu. Ali, ako je pravo kupljeno, određeno zakonom, regulisano višim telom (NBS) i dato na raspolaganje novcem privrede – to se radi tako da se privreda ne oseća silovanom.

Da li svoje poslovanje sa inostranstvom preseliti negde van zemlje gde su odnos i odgovornost prema novcu klijenta drugačiji?

I šta posle silovanja?

Verovali ili ne – ništa. Možete se žaliti. Možete slati javne poruke kroz kanale društvenih mreža. Pošto je sve javno, odgovoriće vam. Cilj je da izgubite snagu ili izađete iz afekta i prihvatite situaciju. Možete da napišete nešto poput mene i ostavite svima nauk šta da očekuju ako se nađu u sličnoj situaciji.

Neko će možda i slegnuti ramenima u banci dok vam bude pisao odgovor, ali će biti svestan da ništa ne može da uradi za vas. Možda vam se i izvini (veoma, veoma retko). Obično, stav je „tako je – kako je“.

Teško da će se nešto promeniti po pitanju npr. menjačkih usluga. Mnogi profitiraju u čitavom ekosistemu i nikome ne odgovara da se bilo šta promeni jer je legalno.

Tako da je jedini način na koji možete da rešite taj unutrašnji osećaj pravnog lica da zaboravite i živite sa njim.

Odnos prema novcu

Možete i da tražite bolju uslugu od svoje banke ili da menjate banke na svakih par meseci. Možete da tražite bolji odnos prema novcu svoje kompanije. Možete da dovodite svoje kontakte u banci do ivice suza, što će biti samo reakcija na loše stanje, a žrtvovani će biti ljudi na prvoj liniji kontakta. Tada će se oni osećati silovano, ali će biti primorani da sve istrpe. U krug.

Tako da je pravo rešenje u regulaciji zakona, koja se neće desiti. Zato što na te stvari ne možemo da utičemo, budući da su u pitanju ozbiljniji interesi u kojima civili, pa i manja pravna lica nemaju mesta da odlučuju (i učestvuju).

No, uvek možete da pravim imenom nazovete odnos banaka sa vašim pravnim licem.

Idealno bi bilo kada bi vlasnik novca (kompanija) imao pravo da izabere gde će i kako na jednostavan način promeniti stranu valutu. To bi značilo promenu nekih zakona, pravilnika i nekog procesa implementacije. Pravna lica unutar zemlje bi mogla da šalju i primaju stranu valutu. Zašto je to tako teško? Jedino ako kompanije imaju iluziju da je novac koji su zaradile zaista njihov.

The post Bankarska odgovornost prema novcu klijenta appeared first on Dan u životu kompanije.

„Svi vi što maštate o sreći…“, Milan Bata Timotić

Nedavno otkrivanje velike prevare (stručno ime MethBot – više detalja na White Ops-u (koji su otkrili mrežu) i IAB-u (sa tehničkim detaljima kako proveriti da li je Methbot imao prilike da utiče na oglašivačku mrežu)) u svetskim okvirima dovodi u pitanje čitav ekosistem display oglašavanja. Sama vrednost display oglašavanja je jasna onima koji su svakodnevno u tom poslu kao i onima koji mere učinak kampanja i oglašavanja. Problem je u tome što samo takav način promocije nije funkcionalan. Radi kao deo korisnikovog puta, ali samostalno – veoma slabo.

Zamislite da je vaš jedini kanal promocije reklama na radiju. Ko će čuti tu reklamu? Ljudi koji slušaju radio.

Integrisanom kampanjom, pametnom organizacijom medija i smislenim dodirnim tačkama kojima ciljna grupa može da odgovori na promociju dovodi na najboljih rezultata.

Ipak, ovo nije priča o medija planiranju. (Ili možda malo jeste…)

Životni vek impresije oglasa na internetu

Ovo je priča o vrednosti koju display oglašavanje ima i kome se ne pridaje pažnja koju zaslužuje.

Vrednost display oglašavanja

Šta mislite – koliko zaista utiče baner na odluku kupca da nešto kupi?

Ono šta moramo uzeti u obzir je da svaki biznis i vertikala imaju svoje specifičnosti. Pozicija i vrednost display oglašavanja se menja u zavisnosti od toga kakva vrsta (veličina) biznisa u  industriji pristupa kupcima. Jedina razlika je u veličini organizacije (i možda budžetima).  Krajnji cilj jeste putnik (u turističkoj industriji), ali kako doći do njega je potpuno druga igra u zavisnosti od toga koliko je velika organizacija.

Što veća kompanija, to se display oglašavanje pomera na početak korisnikovog puta. Zašto je to tako?

Veliki biznis ima problem da dopre do novih kupaca i jedini način da stvori interesovanje je agresivnim pojavljivanjem i tamo gde ga očekujete i tamo gde ne. Mali biznis koristi display u pravom momentu – onda kada je interesovanje iskazano na nekoj od „teritorija“ (eng. property) neophodno vratiti u proces kupovine i završiti prodaju.

Pozicija Display oglašavanja u korisnikovom putu za male kompanije u Francuskoj – izvor: Think With Google

Pozicija Display oglašavanja u korisnikovom putu za srednje kompanije u Francuskoj – izvor: Think With Google

Pozicija Display oglašavanja u korisnikovom putu za velike kompanije u Francuskoj – izvor: Think With Google

Svakako, korišćenje display-a za promociju apsolutno nepoznatog brenda na nekoj teritoriji ima smisla i takav pristup mora biti deo agresivne kampanje. Ali i dalje, samo daleko suptilnije, nenametljivo, sa pravim ciljem i merenjem.

Veliki odnosno krupan biznis interesuje rast bez obzira na cenu. Da li se time iritiraju korisnici digitala?

Oooooo da.

KPI (ključni indikatori performansi) različitih biznisa

Maltretiranje potencijalnih kupaca

Ako pričamo o tome gde je vrednost display oglašavanja, onda je vrednost u suptilno podsećanju potencijalnog kupca šta propušta. Sve ostalo je maltretiranje. A velika tajna marketing industrije je da spam radi posao – tako da je maltretiranje kroz neželjene poruke itekako efikasno.

A gde su tu ostali mediji? Na sreću ili na žalost, pojavio se uređaj koji je omogućio marketarima da budu uvek uz nas, uz našu saglasnost. Skoro da nam više i nisu potrebni drugi mediji jer pred sobom imamo jedan koji zaokupira svu našu pažnju.

Kada zaposlena osoba ima pristup mediju

Zašto korišćenju tog medija za promociju ne pristupimo na bolji način? Mnogi će se opravdavati time da je celokupan ekosistem suviše komplikovan i zahtevan za iole pažljivije planiranje te se stvari uglavnom puštanju niz vodu (eng. fire-and-forget). No, sve je stvar vežbe i prihvatanja novih display kanala koji se javljaju kroz digital na konstruktivan način.

Da se ne lažemo, mobilni su tu i neće im skoro „isteći rok trajanja“. Borba televizije da održi dominantno mesto po pitanju novca koji prolazi kroz taj medij sve je slabija. Sve to iz jednostavnog razloga. Korisnici medija shvatili su da mogu da biraju šta će da gledaju i da nisu ograničeni planiranjem i oglasnim blokovima koje je neko drugi smišljao. Demokratizacija medija je donela mnogo samim korisnicima i učinila složenijim planiranje dosezanja do publike.

Vrednost diplay oglašavanja je neosporna, pitanje je samo koliko detaljno i sa kakvom svrhom će se taj kanal koristiti. Pravilno korišćenje display oglašavanja kroz mobilne uređaje donosi vrednost. Bitno je samo stvoriti pravu priču ili narativ koja će biti prihvatljiva novom kupcu klijentove robe ili usluga. Sve ostalo je medija planiranje i tehnička realizacija.

The post Vrednost display oglašavanja u digitalnom marketingu appeared first on Dan u životu kompanije.

Brzo i prljavo pisanje je osnov interesantne, da ne kažem , sirove priče.

Na kraju ćemo objasniti šta to mi zaista radimo. Ali pre toga, priča.

Šta se to lepo desilo?

350 turbulentnih dana ispunjenih radom, odmorom, prenošenjem, ali i prodajom znanja, konstantnim učenjem, traženjem nekih novih klinaca (ili starijih) koji hoće i žele da se upuste u ovaj posao. Traženjem pravih klijenata i bežanjem od pogrešnih (ima i takvih).

Menjanje okvira poslovanja – kako se svet menja tako i potrebe tog sveta poprimaju drugu formu. Jučerašnje novine niko ne čita, svi traže aktuelnost. U ovom svetu biti aktuelan košta. I to poprilično. Desila nam se promena paradigme poslovanja (i cena), načina da nudimo uslugu, ali tako i načina kako da klijent dobije bolju cenu.

Razvili smo nešto što se zove:

Radikalna iskrenost

Ovo je stvar koja se oblikovala poslednjih 9 meseci. Zvučalo je previše radikalno za fine i nežne uši starih i novih klijenata. Ali, iskristalisalo se kada smo primetili koliko je vremena potrošeno na nepotrebne sastanke i beskonačne kolegijume.

Hajde da prestanemo sa prosipanjem nepotrebnih proizvoda iz probavnog trakta u formi buketa tropskog cveća uz zvukove simfonijskog orkestra koji klijenta vodi na sigurno mesto gde se uljujkuje slatkim lažima.

Klijent ne odlazi zato što nešto nije urađeno već zbog celokupnog doživljaja. Kako li se klijent oseća posle dugotrajnog zasipanja pričom, a da nakon toga rezultati izostaju? Tako sam i mislio. A posao…

Gde je toliki posao? Gde se nalazi?

Posao je svuda i ima tvoje ime ispisano na sebi. Ako tražiš posao i upoznaš svet sa tim šta radiš, on će nekada i sam doći na tvoja vrata. Samo ga uradi do kraja i u rokovima. A onda je neko rekao:

Idemo. Radimo.

Drugari iz jedne od najkompletnijih web development agencija sa početaka tog digitalnog sveta imali su uzrečicu:

„Idemo. Radimo.“

Ko radi ne boji se gladi. Nikada tačnije i istinitije. Konsultantova snaga se svodi na znanje, a

Sve to znanje – kako do istog

Znanje za one koji su na početku je besplatno (ili košta minimalno). Za one koji već rade – košta. Mora da košta jer će se koristiti za neki novi posao, novu poziciju, nove klijente i sl. Studenti, đaci i početnici, izborite se za naše vreme. Spremni smo da ga podelimo sa vama ili vas uključimo u projekte koje radimo. Samo nemojte tražiti sve beneficije nekoga s kraja 80-ih u OOUR-ima. Mi radimo za novac i očekujemo da platimo svačije vreme kako ga i sami prodajemo. Ipak, ne očekujte da će neko drugi raditi za vašu platu.

Postavite se ispred nas i tražite znanje. Ako niste za ovaj posao ili niste u stanju da ispratite i usvojite znanje kako je potrebno – žao nam je. Plivaj ili potoni (eng. sink or swim). Svakako ćemo probati da vam pomognemo, ali ne predugo.

Trudite se da upoznate ljude iz iste branše ili škole jer nikada ne znate sa kim ćete sutra raditi. Otvorite se prvi. A

Koga smo upoznali

Big Data ekipu u komšiluku. Naučnici koji se bave podacima i analizom istih. Ljudi koji pomažu kompanijama da bolje upravljaju novcem i pritom zarade. Onda kada upoznate nekoga sa kim možete da podelite iskustva, znanje i lovačke priče, malo je sati i dana za druženje i pravljenje posla.

Druga tržišta! O kako smo svi isti i pričamo slične jezike. Prokleta putovanja! Iskoristite vreme između posla za ta putovanja da biste spoznali druge kulture i druge interakcije (ne toliko različite koliko fino pomerene u neku stranu koja vas izmešta iz zone komfora na lep način). A šta je to

Konsultant

Kako to lepo zvuči! Ako ste propustili šta to tačno znači i čime se konsultant bavi, preporučujem kompletnu kategoriju tekstova na ovom blogu. Jednom je neko rekao da su konsultanti veoma

Skupi

Nisu skupi. Itekako su jeftini ako posmatrate šta mogu da vam donesu. I da vas poštede budalaština. Svakako morate prihvatiti činjenicu da morate da ih platite, iako možda to ne radite sa svojim zaposlenima. Ko radi sa takvim klijentima?

Šta je to MarTech?

MarTech je mesto između marketinga i tehnologija, gde je marketing obogaćen tehnološkim rešenjima, a rešenja se menjaju kako bi bila unapređena marketinškim potrebama. Jednostavno rečeno – mesto gde se obe industrije menjaju i spajaju.

Zašto smo se pomerili od informacionih sistema, klastera visoke dostupnost, baza podataka, sistema za upravljanje kupcima, analitike? U suštini nismo, samo smo pojednostavili uslugu koju pružamo, a koja se oslanja na sve ono što smo oduvek radili.

Jednostavnije rečeno, idemo tamo gde je novac. A novac je u ovom trenutku u marketingu koji je počeo da se seli iz IT-a na pravo mesto. Da bi se povećao profit neophodne su nove tehnologije u službi marketinga. IT – sedi dva! Marketing – samo napred!

Kuda smo otišli?

Skup znanja ekipe, koja stoji iza ove kompanije, koji je bio razasut preko nekoliko disciplina, da ne kažem „usmerenja“, morao je da se konsoliduje. Iz grupnog savetovanja i razmišljanja naš posao se usmerio na marketing tehnologije (to je taj MarTech koji spominjemo).   MarTech je obuhvata jednim imenom sve dolenavedene elemente modernog poslovanja.

Segmenti digitalnog biznisa (IT, poslovna inteligencija (BI), digitalni marketing)

A čime se zaista mi bavimo?

Mi pružamo dijagnozu i dajemo recept kako da klijenti budu fantastični. Razlog zbog kog klijenti rade sa nama  je radikalna iskrenost i transparentnost. Mi smo tu zbog klijenata zato što razmišljamo o njihovim  potrebama. I dolazimo sa planom kako da poboljšamo njihov biznis.

Nije loše za 350 lepih dana transformacije.

The post MarTech konsultant(i) – 350 lepih dana svetu marketinga appeared first on Dan u životu kompanije.

Šta nosi budućnost i šta ćemo da radimo u 2017. godini? Da li će digitalni marketing u Srbiji (i regionu) pobediti sve ostale kanale marketinga?

Očekujte apsolutno politički nekorektnu analizu očekivanja i definitivnog puta rada svih nas. Naravno, svi tokovi sveta će nas dotaći, hteli to ili ne.

Uvod u budućnost

Nekada (do 2007. godine) su se aktuelnosti iz potrošačkog društva probijale kroz široku tampon zonu švercera, šanera, interesnih grupa (korporacija) i profitera i sa zakašnjenjem stizale na naše tržište.

Pod „našim tržištem“ podrazumevam i komšijske zemlje budući da se situacija malo razlikuje. Mentalitet se ne menja, već samo način pakovanja stvari i procena sopstvenih znanja i sposobnosti.

Kašnjenja su imala efekat ekskluzive koja je omogućavala kreatorima tampon zone da prodaje – od usluga do proizvoda – budu po daleko višim cenama kreirajući jednostavno tržište sa ponudom i potražnjom.

Internet changes everything – Internet menja sve

Više ne postoji tampon zona niti bilo kakvo filtriranje informacija. Filtrirane informacije dobijaju ljudi koji ne mare toliko o svetu već o onome šta ih očekuje kada izađu iz kuće. Kao i za koga će da glasaju. Sirov materijal i pogled na društvo i tržišta u celini, imaju tragaoci, oni željni znanja.

Ako želite da uspete nađite se u preseku dve discipline.

Postavi se u presek dve discipline

Pošto se bavim marketing tehnologijama, želim da vas uvedem u tu novu disciplinu. Svaka vrsta digitalnog marketinga ima ogroman oslonac u tehnologijama. Isto tako, sve te silne tehnologije i dalje treba da prenesu poruku do krajnjeg korisnika/konzumenta, i da pritom isti korisnik odreaguje na dostavljenu poruku.

Miks tehnologija, ideja, komunikacioni kanali, učesnici, konverzije, analitika, cena, profit, ponuda, relacije sa klijentom – sve je to deo pripremnih radnji pre same marketing kampanje. Kampanja je samo izvršenje pripremljenog plana.

Ako govorim o sebi, ja smišljam (tj. planiram) i realizujem sve ono što se dešava pre same kampanje.

Napomena: elementi mojih zapažanja i osvrta na naše tržište su bazirani na idejama predstavljenim u AdAge-u.

Raznolika ponuda i merenja

Šta dobijete kada mešate babe i žabe? Od postojećih znanih i nekako merljivih medija (TV, štampa, radio, OOH – Out Of Home) koje klasifikujemo prema njihovom nazivu, dolazi nam Internet kao medij sa pregrštom kanala (Facebook, Twitter, Snapchat, Instagram, blogovi, portali…) od kojih se svaki širi u dimenzije koje još uvek pokušavamo da shvatimo. Ko god kaže da zna sve – laže.

Ono što zaista nedostaje je kreiranje realnih parametara koje treba pratiti na nivou naše industrije kako bismo mogli da upoređujemo i analiziramo na pravi način. 1.000.000 lajkera na Fejsbuku ne može da bude merilo uspeha. Broj aktivnih učesnika u dijalogu među milion njih, u procentima, jeste merilo.

Šta su parametri po kojima treba pratiti akcije i predstavljati ih klijentu? Ne znam, možda je svaki klijent poseban i drugačije treba tumačiti podatke. Ali znam da ne treba da većamo godinu dana o tome. Šta god da smislimo, biće odlično jer ne postoji ništa bolje. Sledeća verzija parametara će biti naprednija.

Odnosi klijenata i agencija

Sve više odnosi između globalnih klijenata i globalnih agencija postaju stvar sektora nabavke klijenta. Šta to u prevodu znači? „Dajte mi kilogram oglašavanja“, i na tome se završava čitav posao oglašavanja. Kreativni elementi su napravljeni ko zna gde, modifikovani na lokalnom tržištu (ako ne  i u Indiji), medija plan je napravljen prema budžetu, procenti agencijske provizije su postavljeni prema ugovoru. I to je to.

Sa druge strane, digitalni marketing radi mali broj agencija koje nisu deo sistema globalnih agencija i uglavnom su to lokalni timovi. Pošto Internet (digital) nije televizija i štampa, pravila iz oflajn života prestaju da važe.

Govorim o novcu. Masovni mediji koji nemaju eksternih troškova imaju tu slobodu da nude (za sebe) realne uslove plaćanja od npr. 90 dana. To praktično znači da od klijenta možete očekivati isplatu 90 dana nakon izdavanja fakture. Takođe, to realno znači da kreditirate klijenta na 1/4 godine.

Izgovori tipa: „Klijenti su na to navikli“, „To je globalna politika i ne može se menjati“, su baš to – izgovori. Kao što za kredit ili imaš svu dokumentaciju i čekaš mišljenje nekog odbora ili nemaš i dobiješ na „poznanstvo“, tako i za nove medije kao što je digital važe neki novi uslovi.

Devedeset dana je previše. Oglašivačke mreže i kanali zahtevaju plaćanje. Sve je u dogovoru. Razvijajte odnose sa klijentima i ugovorite nova pravila. Mi radimo daleko brže u digitalu i novac se brže okreće. Ne dopustite da se novac kreće kao puž.

Standardi procene vrednosti brenda

Hej! Zašto meriti vrednost brenda. Ili se prodaje ili ne. Ili ga vole ili ne. Mada procena vrednosti brenda zvuči baš seksi. Ah to prodavanje narativa/priče samo nejtiv.

Logistika marketinga i oglašavanja

Kao neko ko se bavio logistikom u oflajn svetu, mogu da vam kažem da ovo ne valja. I pored standardnih formata definisanih od strane IAB-a i velikih oglašivača, uvek se nađe neko da smisli format specifičan za njegov portal ili sajt.

Mislim stvarno. Ili se standardizuj i ponudi uslugu (proizvod) koji se može iskoristiti sa postojećim kreativnim rešenjima ili prestani da se igraš posla. Svet se trudi da proizvodnja oglasnih rešenja bude što niža i da se svede zaista na mašineriju, kako bi se akcenat stavio na kreativna rešenja i ideje koje zaista dodaju vrednost usluzi. Novim (izmišljenim) standardima se proces usložnjava i poskupljuje proizvodnja.

Oglasni blokovi koje imate ili ih pripremate za klijenta moraju biti opisani kako treba. Niti jedan blok ne sme ostati za kasnije. Ili napravite i završite posao ili ga nemojte raditi. Ne dopustite da vaši oglasni blokovi budu nedefinisani i zapušteni. Svaki blok mora biti adaptiran za trenutno stanje tržišta.

Otvorite blokove za druge mreže ili oglašivače. Osim ako nemate apsolutnu dominaciju i nije vas briga. Onda naplaćujte šta god i koliko želite.

I postavite cifre na zdrave noge i ne prodajte ispod cene „samo zato što je takvo tržište“.

Integracije

Voleli to ili ne, morate otići kod klijenta. Fizički. Licem u lice. Ponuditi mu fantastičnu uslugu. Onu koje se plaši svaka agencija.

Integrisana kampanja je ona koja objedinjuje sve medije i u kojoj svi prate zajednički cilj. Svaka agencija se plaši da uradi ovakvu kampanju. Samo zato što ne želi (tj. misli da to radi) da se konfrontira sa ostalim učesnicima u kompletnoj kampanji. Mislim da taj stav o „nenapadanju“ i „nepokazivanju sposobnosti“ ne opstaje.

Ako misliš da si sposoban, ponudi i uradi. Jedino što može da se desi je da klijent odbije ili prihvati kako bi skinuo sa sebe pritisak koji definitivno postoji u ovakvim projektima.

Svi znamo ili smo o tome puno čitali (znači teorijski smo potkovani) da jednu ideju možemo plasirati kroz mnoge kanale bila to televizija, štampa ili Internet. Ono što nas sprečava je odobrenje klijenta. Na kraju implementaciju na mediju radi svaka agencija za sebe. I dalje je potreban kontrolor kompletne akcije.

Ne plašite se da ponudite više nego što klijentu treba ili može da apsorbuje. Ovo pokazuje da mislite na njegovo visočanstvo – klijenta.

Svaki pič nije hvalospev o vama kao super-mega-giga-cool agenciji, već o klijentu za koga ste spremili savršeno rešenje. Ako glomazne agencije nemaju ništa sem 200 stranica prezentacije o demografiji i priču o sebi, velika je verovatnoća da ćete dobiti klijenta.

Respekti više ne važe. Važi samo zdravo i odgovorno poslovanje. To je ono što nam donosi digitalni marketing. Kao i 60tih godina XX veka i jevrejskim advokatima na Menhetnu koji su prihvatili da rade neprijateljske akvizicije. Neko će to da radi bez belih rukavica.

Svi znamo da ne možemo da obećavamo kule i gradove i isporučimo nešto što ne vredi. Ipak ostaje vidljiv trag iza nas koji je proverljiv i podložan kritici. Mi nemamo taj luksuz igre sa klijentima i potencijalnim partnerima. I nemamo vremena da se bavimo politikom. Nas interesuje zdrav posao i ideje koje nas pokreću.

Tehnologije

Mnogi nisu shvatili. Internet više nije računar. Internet je sada mobilni uređaj koga nosimo u džepu. Nesmetan tok informacija koje biramo i konzumiramo. Više ne prodajemo baner mesta već prodajemo doživljaj koji pomera fokus i privlači pažnju. Zato je ovaj medij na kraju dana najkreativniji i najizazovniji.

Odgovorno ponašanje agencija

Uvek će biti čistunaca i onih kojima nije stalo do čistih ruku. Prljave ruke znače da ste spremni da na mnogo toga zatvorite oči. Da li možete sebi da priuštite takav luksuz ?

Na kraju, čini mi se da sam ispisao manifest digitalne marketing agencije, a ne pogled na 2017. godinu.
Osećam da je ovo više priča za drugu deceniju 21. veka nego za jednostavnu narednu godinu. U svakom slučaju želim svima lepu, prijatnu i nadasve izazovnu Novu godinu.

Komentar na digitalni marketing u 2017.

Ovaj tekst je uz veoma male ispravke nastao 2010. godine i bio je objavljen na web sajtu krokodili.rs koji više ne postoji. Da li se nešto promenilo u odnosu na tu davnu 2010. godinu? Malo. Ali, čitanost i upotreba interneta kao medija su otišli daleko.

The post Šta nosi budućnost – digitalni marketing? appeared first on Dan u životu kompanije.

Digitalni marketing otvara probleme pravljenja usluge (proizvoda) i kreiranja cene. Ako ste ušli u vode digitalnom marketinga iz nečega što nije marketing (ili makar oglašavanje) nalazite se u velikom problemu. Verovatno naplaćujete svoju uslugu daleko niže od standardne cene i rušite tržište. Jednostavno zato što ne znate i ne znate koga da pitate.

Kada mi postave pitanje kako se određuje cena, preporučujem slušanje epizode broj 3 prvobitnog podkasta (nažalost ne postoji više) ekipe iz 37signala , sada Basecamp-a. Odredite prokletu cenu!

Pravljenje usluge izgleda kao beskrajan posao. Digitalni marketing je potpuno nov, pa i ne postoje pravila ili preporuke! Koja je cena mog rada?

Razmena novca via Flickr by Bindalfrodo

Stvari su prilično jasne i nema mesta kukanju. Sve ono što ćete pročitati u nastavku su kompilacije knjiga iz finansijskog menadžmenta, teorije i prakse marketing i kreativnih agencija i sl. Sve postoji, samo zahteva više čitanja i istraživanja, a manje kukanja.

Pravljenje usluge je tako velik problem…

Kao prvi odgovor nameće se prezentacija sa sjajne konferencije BlogOpen (SocialOpen) 2010 godine. Ovaj materijal je star više godina, ali ne izlazi iz mode. Sve cifre su imaginarne i treba da pokažu način na koji možete da razmišljate kada formirate cenu vaše usluge (tzv. social media menadžment).
[slideshare id=5400364&doc=presentation-blogopen-101009083443-phpapp02]

Digitalni marketing i opipljiva usluga

Želite da prodajete svoju uslugu baziranu na znanju i iskustvu? Neka to bude znanje o Google AdWords-u kao najnaprednijoj platformi za oglašavanje na internetu kojom zadovoljavate želje i potrebe potencijalnih kupaca vaših klijenata.

Iskustva i znanja koja su vam potrebna se stiču brzo. Pravo iskustvo svakako dolazi vremenom uz konkretne probleme i slušanjem matorih lisaca i onoga što su preživeli tokom poslednje decenije rada sa ovom platformom (Huge Media, Escape Studio, Red Orbit, Viva Media, e-Wolff (sada UDG grupa), H1.cz (deo GroupM connect), AllThingsWeb (sada deo IPG Mediabrandsa)) kao i mnogi drugi.

Kako ćete prodati tu uslugu? Koja je velika tajna svih tih agencija koje su postale partneri i koje rade sa multinacionalnim kompanijama? Odmah da objasnim – nema velike tajne. Sve se svodi na kvalitet koji morate da isporučite. Tako je bilo uvek.

Morate imati sve elemente klasične agencije i pravu dozu digitala da biste radili sa „velikim“ klijentima.

Kao drugi odgovor na konkretno pitanje kako koncipirati usluge agencije (ili pojedinca) koji prodaje usluge Google AdWords-a pogledajte sledeće.

Ali kako da odredim cenu?

Odmah da se ogradim. Gorepomenuti princip razlaganja usluge Google AdWords-a na standardne, normalne i tehnički zahtevne – je moj lični konstrukt. Da se bavim AdWords oglašavanjem za klijente i kada bih ponovo radio taj posao, tako bih ga podelio.

Od grčkih, čeških, nemačkih, švedskih, slovenačkih, hrvatskih do srpskih agencija (kao i nekih van granica Evrope) sam preuzeo i sistematizovao najbolje elemente.

Svakako bi mogli da sastavimo dalji cenovnik usluga i kombinujemo sa Google Analitics-om i Tag menadžerom, s tim da bi to prevazišlo opisivanje pravljenja osnovne usluge. Cene naravno postoje.

The post Pravljenje usluge – digitalni marketing (problem) appeared first on Dan u životu kompanije.

Možda niste moderan jednorog , ali ste marketing direktor. Možda vaša kompanija okreće milione evra ili milione dinara, a vaš posao je da stvorite interesovanje koje će prodaja realizovati. Ili ćete pak u saradnji sa prodajom raditi na stvaranju bolje prodaje. Cilj ovog članka nije da harmonizuje odnose između prodaje i marketinga niti da objasni ko ima veći uticaj.

Cilj ovog članka je da ukaže na situaciju u kojoj se neki marketing direktori već nalaze, dok će se svi ostali naći veoma brzo.

Gartner je u svom istraživanju o raspodeli budžeta, koju će marketing direktor imati u narednom periodu, raspodelio troškove na ovaj način (izvorna vest – ChiefMarTech):

Gartner – Troškovi tehnologije u marketingu

Iako je izveštaj baziran na odgovorima koje marketing direktor korporacije sa desetinama hiljada zaposlenih dostavlja Gartneru, trend je neumoljiv. Bitno je zapitati se da li razmišljamo o svim elementima marketing budžeta i da li dobro planiramo budžete? Da li smo svesni šta sve zaista treba da uđe u marketing budžet, ako ne već danas, a onda sutra?

Bez previše jadikovki. Deo ovog izveštaja je pravo blago koje nam pomaže da bolje pripremimo marketing u godinama koje dolaze. Ove cifre će svakako biti prevaziđene i ostvariće se predviđanje da će investicije koje marketing ima u IT sisteme prevazići IT troškove.

Nema baš toliko veze sa zakupom medija (22% ukupnog budžeta)?

Marketing budžet

Da se osvrnemo na presek opštih troškova marketing budžeta.

Plaćeni mediji (eng. Paid Media) predstavljaju zakup koji i nije toliko velik (22% ukupnog budžeta), 28% odlazi na radnu snagu unutar kompanije, 22% na usluge spoljnih kompanija i 27% troškova ostvaruju tehnologije.

Ovih 27 fantastičnih procenata predstavljeno je kroz detalje koji govore o načinu na koji marketing menadžer posmatra budžet i potrebne elemente za nesmetan posao. A kako to izgleda:

• 20% na marketing softver koji se zakupljuje i koristi kao servis (software as service – SaS)
• 19% na analitički softver kao servis
• 21% na spoljne usluge sa ciljem razvoja, implementacije i integracije marketing aplikacija

Stigli smo na 60% ukupnog troška koji odlazi na tehnologije. Ostalih 40% odlazi na infrastrukturu i to: internet, serveri, oprema 23% i interni troškovi prema IT službi 17% (to je kada vam IT ispostavi račun za svoje usluge kao profitni centar).

Kažu da za ulaganja u marketing tehnologije odlazi 3.2% ukupnog prometa. Ako kompanija prihoduje 10M€, trošak marketing tehnologija bi bio 320.000€.

• na radnike bi otišlo skoro 332.000€ (skoro 13 zaposlenih)
• u budžet za medije bi se uložilo 260.000€ (21.5k€ mesečno)
• skoro isto bi se uložilo u spoljne usluge (kompanije koje pružaju podršku)
• ukupan marketing budžet je skoro 1.2M€ (to je milion eura)

Zašto pravite pogrešan marketing budžet?

Stvar je jednostavna – sve tehnologije koje vi ili vaša agencija znate ili ne znate da koristite u svom marketing planu imaju cenu. Niste planirali troškove tehnologije u svom budžetu?

Nemate specijaliste ili agenciju koja će vam pružiti podršku u integraciji, optimizaciji, preciznijem ciljanju, boljoj stopi konverzije? To košta i nije posao za amatere.

Čak i da smanjite promet firme i smanjite doživljaj koji marketing ima i dalje ste u 2017. godini spremni da ulažete u kanale komunikacije na koje niko ne zalazi (verovatno ni vaša ciljna grupa).

Zašto i dalje pravite isti marketing plan?

The post Marketing direktor koji pravi pogrešan marketing budžet appeared first on Dan u životu kompanije.

Da li možete da odredite vrednost strategije? Da li uopšte verujete u strategiju? Možda su u pitanju decenije „pune muka“, „štapa i kanapa“ ili Grunfovske tvrdoglavosti jer ovo podneblje ne voli strategiju. Običnom čoveku sama reč strategija zvuči previše daleko, kao velika misterija posle čijeg razrešenja nema opipljivih rezultata. Možda se teorija u vezi sa tim šta je strategija završava na komentarisanju nekog kolektivnog sporta i „strategije“ trenera.

Cilj strategije i nije da od vazduha stvori nešto opipljivo (kao npr.  Sai Baba). Strategija je tu da pomogne biznisu u određivanju načina na koji da krene dalje. Strategija svakako nije plan.

Kratko objašnjenje razlike između plana i strategije

Strategija je iznad plana. Ona objašnjava moguće puteve do ispunjenja cilja. Planovi su tu da do tančina objasne kako će se izabrani put posla realizovati. Strategija postoji da bi objasnila kako, a plan da bi definisao sve korake u izabranom putu.

Da li ste dovoljno bogati, neuki i spremni da ignorišete realnost, a onda i spremni da izgubite novac?

Koliko košta to što nemate strategiju?

Uzmimo za primer nešto nama blisko. Recimo radnju. Fizička ili onlajn radnja, nije toliko bitno. Bitan je koncept. Ukoliko to ne uradite kako treba već radite „po osećaju“ ili kako ste to videli negde, bez pravila ili specifičnosti koje vam profesionalac u tom poslu može dati, imate veliku šansu da ne uspete.

U slučaju fizičke prodavnice, postoji sloj događaja koji se ne vide u prvi mah ili u direktnoj komunikaciji sa prodavcima. Od kase, softvera, načina primanja robe, skidanja sa zaliha, otpisa i sl. Ako nemate definisane procese, koje vam može dati iskusno i skuplje računovodstvo, rešenja u knjigama kroz programe (koji koštaju), vaši zaposleni će da pate. Drugim rečima i dalje ćete raditi posao peške. Nemate informacioni sistem već nezavisne sisteme koji određeni posao rade svaki za sebe? Bilo je jeftinije, a kada shvatite problem, pokušavate da ga rešite uz pomoć selotejpa.

Svega toga ne bi bilo da je Perica otišao prvo kod profesionalca. A profesionalcima se okreću tek onda kada je sve otišlo predaleko i u pogrešnu stranu. Onda kada je previše novca otišlo na amatere i kvazi rešenja, ili pak ona suviše jeftina.

Ali koliko to zaista košta?

Investicija u strategiju štedi:

• vreme (vreme jeste novac, ali u smislu da se ne može kupiti, tako da svako protraćeno vreme je vreme koje je moglo da se posveti kupcu koji kupuje)
• novac (investira se u one stvari koje mogu da završe posao, a ne u najjeftinije)
• ljudske resurse (vreme/pažnja/iskustvo ljudi se ne troši na stvari koje se već uveliko automatizuju)
• troškove (štednja troškova predstavlja pogrešnu sintagmatsku konstrukciju, ali je zaista tako, smanjiti bespotrebne troškove koji ne donose vrednost)

Nikada nemojte zanemariti ljudsku sposobnost da u rešenje problema ubaci što više ljudskih resursa. Kao što ni beskonačan broj majmuna neće nakon beskonačnog vremena samostalno napisati Šekspirova dela (ali postoji šansa), tako ni veliki broj ljudi neće rešiti bitne probleme sami od sebe.

Zašto se ne veruje strategiji?

Zato što strategija nije taktika, odnosno recept za rešenje problema.

Predstavimo to na krajnje jednostavan način.

Strategija se pravi na osnovu cilja koji kompanija ima. Doći do pravog cilja nekog biznisa je teže nego čoveku izvaditi umnjak. Kada postoji cilj, strategija, tj. šta je potrebno uraditi, dolazi lakše. A na koji način se to radi je taktika (ili plan). Čitav recept sa i najmanjim koracima na kraju ima najveću vrednost jer je veoma jasan kao komunikacioni alat.

Svi razumeju taktiku i recept. Ali zašto uopšte pravimo tu tortu, kolač ili glavno jelo? Šta ćemo uspešnim rešenjem uraditi, što će na kraju pomoći ostvarenju krajnjeg cilja?

Kao da postoji kratak spoj između cilja i taktike – bez razmišljanja o strategiji. Mislim da je to najveći problem u poslovanju. Pravljenje strategije je težak posao koji zahteva sveobuhvatni pogled na poslovanje, tehnologije, ciljeve, a to onda vodi do kreiranja strategije koja pomaže poslu.

Koja je vrednost strategije?

Vrednost strategije – u procesu unapređenja

Mnogi su uglavnom preskakali strategiju i igrali su po osećaju. Nažalost u 21. veku igranje po osećaju priliči i ima efekta, samo malim biznisima. Svaki iole veći igrač ne sme da priušti organsko razvijanje sistema u industrijama koje imaju malu maržu. Takve industrije su uglavnom regulisane i sa malo mesta za greške.

Ljudi MOGU i HOĆE da pronađu načina da plate nešto što zaista žele. Ali prvo moraju shvatiti da žele.

Vrednost strategije se sastoji u tome da omogući kompanijama koje imaju cilj da pronađu pravi način kako da stignu do tog cilja. Pravljenje strategije retko uspeva unutar same organizacije jer je većina ljudi zaokupljena redovnim poslovima i problemima.

Neophodna je hladna glava koja je spremna da posmatra biznis iz potpuno drugog ugla. Drugi ugao gledanja je tu da zanemari politiku i dnevne razmirice između menadžera i/ili vlasnika i predstavi strategiju stizanja do cilja koju će menadžeri iskoristiti da bi napravili planove za postizanje cilja.

The post Vrednost strategije bilo čega appeared first on Dan u životu kompanije.

Tokom predavanja smo se dotakli mnogih tema. Svi komentari su mi ukazali na to da tržište nije svesno u kojoj meri je neophodno promeniti postojeću infrastrukturu (kako kreatora sadržaja tzv. publisher-a tako i klijenata). Budući da se kvalitetno programatik oglašavanje svodi na kvalitetno korišćenje podataka, svaki učesnik u lancu, od klijenta do posetioca, mora da razmenjuje podatke.

Možete biti sigurni da je to veoma teško, ako unutar organizacija ne postoje ljudi koji se bave podacima.

Šta je programatik oglašavanje?

Izvorni dokument (španski) ili jednostavnija verzija iProspect-a.

Osvrnimo se na tradicionalan način zakupa oglasnog prostora koji je dominantan u našem regionu.

Prvi je jednostavan i lokalne agencije su ovladale ovim procesom. Iako spor i ne preterano efikasan, i dalje radi. Drugi princip zakupa nije toliko prisutan (nekoliko agencija koristi i ove kanale), dok je treći prava egzotika i samo je u domenu eksperimentisanja.

Da li treba da vam napomenem da proces zakupa prostora treba da bude jednostavan proces koji isključuje živog čoveka? Kako vreme niko ne može da vrati i trebali bismo da ga koristimo za neke lepše stvari. Mada, i pored svih tih silnih sistema, proces rada traje. Cilj je organizovati posao na brz i efikasan posao.

Problem na koji sam pokušao da ukažem svodi se na kreatore sadržaja i agencije. Negde između su klijenti koji su spremni ili bi trebalo da se spreme za takav način oglašavanja.

Da skratimo priču o klijentima. Postoje male i velike kompanije. Ima i onih između. No, programatik oglašavanje je za velike kompanije.

Klijenti (velike kompanije)

Programatik oglašavanje je uglavnom rezervisano za ovakve kompanije, samo zbog toga što je neophodno ozbiljno upravljati podacima.

Ali hajde da pogledamo šta to muči velike kompanije?

Sistematizovano na osnovu članka Avinasha Kaushika.

Da bi veliki biznis (ili kompanija) stigao do akvizicije novih ljudi (indikator % novih poseta) koji bi trebalo da rezultira konverzijom, mora da ih pronađe u relevantnom trenutku. Relevantan trenutak je onda kada osoba traži nešto što biznis može da ponudi. Takođe, osoba koja se traži bi trebalo da bude nepoznata biznisu tj. da bude apsolutno novi posetilac.

Kako će stići do tih ljudi i kako će znati u kom trenutku odlučivanja treba da se umeša oglas koji poziva na akciju?

Ako znate ko je sve bio posetilac veb-sajta ili aplikacije velikog biznisa (kroz kolačiće eng. cookies), obezbedićete ove informacije platformi za oglašavanje kako biste izbegli prikazivanje ovim ljudima. Sve se ovo svodi na upravljanje podacima koje neko (osoba/tim) mora da drži pod kontrolom.

Agencije

Agencije kao posrednici koji se bave oglašavanjem i imaju ljudstvo i tehnologiju kojom mogu da izvedu programatik oglašavanje na pravi način, prave priču kojom će ciljeve klijenta preneti u oglašavanje.

Programatik oglašavanje nije jeftino. Ali, cilj koji agencija treba da postigne (kao i klijent) je da dopre do prave publike koja će konvertovati (postati kupac/klijent/potrošač). Investicija u oglašavanje zarad većeg tržišnog kolača koji konkurencija ne ume/ne zna da isprati, nema cenu. Ovo je novi narativ account manager-a tj. agencija.

Inače, oglašavanje u plaćenoj pretrazi prestaje da bude trošak marketinga i počinje da se u računovodstvu ili finansijama smešta u kategoriju COGS (cost of goods sold). Drugim rečima, promocija proizvoda predstavlja deo proizvodnih troškova.

Agencija mora da bude spremna da upravlja podacima klijenata i da ih meša sa informacijama koje dobija od publisher-a i izvora treće strane (kupljeni podaci o korisnicima interneta).

Nekoliko ključnih stvari koje bi agencije trebalo da prihvate u cilju zdravije budućnosti. Agencije treba da:

• prihvate realnu cenu CPM-a
• uključe troškove platformi u svoj P&L
• postave realne (više) cene za svoje usluge
• investiraju u ljude i njihovo korišćenje tehnologija

Publisher ili kreatori sadržaja

Kreatori sadržaja obezbeđuju publiku koju korisnici interneta konzumiraju. Osnovnu informaciju koju mogu da ponude su posete i posetioci njihovih digitalnih teritorija (eng. property), web-a/aplikacija.

Šta bi bilo kada bi slali još neke informacije?

Na primer:

• informacije o polu
• godine starosti (interval)
• redovan/neredovan posetilac
• kategorije sadržaja koje više konzumira

Sa tehničke strane veoma je prosto rešiti ovaj problem. U praksi retko ko to radi, ali oni koji rade i koji imaju ozbiljan saobraćaj i te kako monetizuju ove informacije.

Da pojednostavimo – što se više klijentima/agenicijama ponudi dublje/preciznije ciljanje posetilaca, publisher-i mogu bolje da naplate taj saobraćaj. Ako se kupuju tzv. posetioci na-kilo (eng. bulk), cena je niska i cilj je samo da se proda. Ako kupiš jeftinu i visokokaloričnu hranu, ne možeš očekivati da ćeš imati super težinu i liniju.

Takođe, pored tehnoloških izazova (koji to zapravo i nisu već samo izgledaju tako) postoji i problem cene. Cena se određuje na osnovu ponude koju imaju drugi publisher-i. Ona mora da se određuje na osnovu troškova. Da li zaista znate koji su troškovi kao i željena profitna stopa? Liberalni kapitalizam podrazumeva da klijent dobije najbolju cenu i da se cena ne dogovara između ponuđača. Smatram da je neophodno da publisher-i sednu i razgovaraju o svojim ciljanim cenama. Ako pak ne razgovaraju, onda da makar postave realnu cenu prodaje svog oglasnog prostora.

Šta očekuje kreatore sadržaja?

• da naprave dogovor ili da znaju koja je najniža cena CPM-a (realna za zdravo poslovanje)
• da promene tehnološku pozadinu platformi (partnerska i plaćanja platformi)
• da shvate realnost neumitne budućnosti (programatik)
• da naprave dinamične cenovnike

Primer cena: rte.ie / irishtimes.com

Onda kada ponudite odličnu cenu za svoj prostor i publiku, smanjite oglasne blokove, ponudite kvalitetan saobraćaj (obogaćen dodatnim informacijama), imate šansu da zaradite. Kao i agencije. Klijent može da traži više po sjajnoj ceni jer investira u pravi medij.

I za kraj…

Na prvoj slici ulazni i izlazni elementi su agencije i kreatori sadržaja. Obe strane grafikona moraju da komuniciraju i stvore ekosistem te da nauče da razmenjuju podatke i koriste tehnologije. Taj ekosistem treba da omogući velikim kompanijama da bolje pronalaze prave ljude koji će ispuniti poslovne ciljeve.

The post Programatik oglašavanje appeared first on Dan u životu kompanije.

Kako unaprediti online biznis?

Proces započinje analizom postojećeg stanja i mesta na kojima se može izvršiti unapređenje. U ovom koraku se ne znaju svi elementi biznisa, kao ni ciljevi, već se vrši objektivno posmatranje stanja.

Postojeća platforma koja je oslonac online prodaji se sastoji od određenih elemenata. Sa druge strane postoje potrebe biznisa kao i ključni indikatori performansi (KPI) koji su bitni menadžmentu. Na osnovu sagledavanja svih elemenata postojeće platforme, biznis ciljeva i stepena ispunjenja (i implementacije) dolazi se do nove strategije platforme, alata kao i merenja rezultata.

Ovo su početni koraci kako bi se stiglo do konačnog seta tehnologija koje treba da se implementiraju ili adaptiraju biznis potrebama. Potrebe mogu biti vezane za marketing i/ili prodaju.

Implementacija i testiranje

Na osnovu strategije merenja biznis ciljeva i definisane platforme vrši se implementacija tehnologija i/ili sistema merenja učinka sistema prodaje i marketinga.

U nekim slučajevima se vrši i implementacija novog sistema za ecommerce jer postojeći nije zadovoljavao potrebe koje je biznis zacrtao. Ovaj korak zavisi od strategije i poslovnih ciljeva kao i izmena u načinu merenja. Proces implementacije prati i sveobuhvatno testiranje.

Automatizacija procesa i izveštavanje

Nakon implementacije,  informacije počinju da se slažu unutar biznis sistema i sistema za izveštavanje. Svaka organizacija ima postojeću infrastrukturu u ljudima i sistemima kojom se prate uspešnost biznisa i ključnih parametara.

Svakodnevni izazov kompanija je automatizacija procesa sakupljanja i obrade podataka iz različitih sistema. Strategija promena merenja biznis ciljeva i praćenja procesa kao i definisanje tehnologija predstavlja temelj automatizovanog sakupljanja podataka.

Stvari koje mogu da se automatizuju, treba da se automatiziju da bi proces izveštavanja oduzimao što manje vremena. Cilj je iskoristiti vreme za bolje tumačenje podataka i donošenja odluka. Odluke treba da imaju težinu i da su zasnovane na podacima.

Podrška

Jednom postavljen sistem je, kao i svaku mašineriju, neophodno održavati. Kako unaprediti online biznis predstavlja jednostavno pitanje sa odgovorom u više koraka u zavisnosti od toga koliko je biznis kompleksan i koliko tehnologija i sistema ima u igri.

Proces unapredjenja marketing platforme

The post Kako unaprediti online biznis appeared first on Dan u životu kompanije.

Budući da smo prošli razumevanje dataLayer-a i kako radi Google Tag menadžer, došla je na red priča o tome šta su događaji u Google Tag menadžeru.

Šta su to događaji u Google Tag menadžeru?

Događaji u Google Tag menadžeru

Zamislite da je GTM tu da vam omogući da bolje kontrolišete šta će se „ispaliti“ od tagova ili markera. GTM osluškuje da li će neki deo veb-sajta poslati signal (događaj/event), te da li će se na osnovu toga „desiti“ neka akcija i/ili „ispaliti“ tag.

Da ne bi bilo previše programiranja, GTM osluškuje sve i svašta (tj. ono šta mu naložite), ali su osnovne stvari događaji koji su u vezi sa samom stranicom koja je učitana.

Napomena: ovi događaji se pojavljuju unutar dataLayer-a, kao opšteprihvaćenog standarda za razmenu informacija.

• gtm.js – Prvi signal koji GTM pošalje, nakon što je GTM kod učitan u browser, je gtm.js. Ako želite da pošaljete neku informaciju u ovom trenutku, vežite se za ovaj event.
• gtm.dom – Drugi signal koji GTM šalje je informacija o tome da li je učitan DOM stranice na kojoj se nalazi GTM kod. U pitanju je struktura stranice (elementi). Drugim rečima, ovo je signal da su svi elementi stranice učitani (ali ne i sadržaj).
• gtm.load – Onda kada je kompletan sadržaj stranice učitan, GTM šalje signal (događaj koji se zove gtm.load) da je stranica učitana. To praktično znači da ćete se vezati sa ovaj događaj ako želite da se neki tag/marker aktivira onda kada se stranica kompletno učita do kraja.

Kako izgleda dataLayer

Zašto ova tri događaja? Zar nije sve to isto?

Nije isto. Jednostavno, neke stvari treba da se dese baš u određeno vreme. Najjednostavnije je da se npr. slanje Google Analytics informacija desi onda kada je stranica učitana (gtm.load). To radite da biste bili sigurni da je sve na svom mestu i da je osoba videla sadržaj.

Primetićete da se na gornjoj fotografiji pojavljuju i neki nestandardni događaji. Njih kreira (na ovom primeru) plugin WordPress-a.

Još neki događaj?

Svakako. Ako aktivirate varijable koje imaju veze sa klikom na elemente ili formulare, GTM će početi da ih prati. Imaćete na raspolaganju informacije o tome na šta je kliknuto, koji element stranice (iz DOM-a) je pritisnut, čak i ID elementa, klasa i mnogo toga još. Isto se dešava i sa formularima. Biće vam dostupan događaj koji signalizira određenu aktivnost formulara.

Google Tag menadžer varijable

Na vama je da izaberete šta od varijabli i promenjivih, koje su postale dostupne kroz GTM, želite da iskoristite (GTM je osluškivao i sistematizovao sve dostupne informacije sa stranice u trenutku događaja).

Ako je stranica komplikovanija, možete „hvatati“ samo one koje vas interesuju.

Moji događaji u Google Tag menadžeru

Ako imate pristup GTM-u (a verujem da imate ako čitate ovaj članak), vi možete kreirati sopstvene događaje koje ćete slati ka dataLayer-u. Kako to radite?

Jednostavno možete napraviti (ili iskoristiti postojeći kod za GTM, na primer LunaMetrics-ovu biblioteku za praćenje puštanja YouTube video materijala ili praćenje skrolovanja na stranici) JavaScript kod koji će slati event-e. Vi možete bazirati aktiviranje tagova na osnovu događaja koji dolaze od skripte koja se nalazi na stranici (ili dolazi iz GTM-a).

Za kraj…

Ovaj tekst veoma pojednostavljeno predstavlja događaje u Google Tag menadžeru, a s ciljem da objasnimo zbog čega su tu i kako se mogu koristiti. Za dublju (tehničku) analizu funkcionisanja, sa više primera/kodova i mogućnosti preporučujemo veb-sajt Sima Ahave.

The post Događaji u Google Tag menadžeru appeared first on Dan u životu kompanije.

Ko je moderan marketing jednorog? U pitanju je mitska životinja koja se nikada (skoro) ne može uhvatiti. Neki su je možda videli, neki snimili, ali je nikada niko nije uhvatio. Razumljivo, zato što je u pitanju mitska životinja. U današnjem marketingu, svaka agencija, klijent, korporacija traži svog jednoroga kako bi uhvatila korak sa sadašnjicom i pripremila se za budućnost. Jednorog veoma pomaže.

Shvatate i sami da to nije realno.

Esej koji vam preporučujem da pročitate u klasi je ključnih dela iz različitih sfera života i biznisa. Nekome su to knjige Kotlera, nekome eseji Frensisa Bejkona, a nekome članak Bila Džoja iz Wired-a o tome „Zbog čega budućnost nema potrebe za nama?„. Iako liči na još jedan PDF koji se koristi za sakupljanje email-ova i generisanje lead-ova, dokument koji ćete pronaći na dnu ovog članka ipak ima određenu vrednost, posebno zato što se dotiče problema koji muči marketing već određeno vreme.

Znanja koja marketing jednorog mora da poseduje

• Karmu novinara brenda (zna da piše, stvara priču i svojom pričom/vizijom utiče na strategiju)
• Vudu CMT-a ili Chief Marketing Technologist-a (glavnog marketing tehnologa/(tehnokrate?)) koji utiče na strategiju znanjem o tome šta brend priča/želi i pokriva tehničkom ekspertizom sve aspekte pojavljivanja na internetu (samo ova sposobnost DELUJE NEDOVRŠENO
• Crna magija baratanja podacima (famozni data scientist za koji ne postoji smer na fakultetu) kako bi se oni pratili na kvalitetnom nivou i u skladu sa tehničkim okruženjem
• Umeće kupovine oglasnog prostora bez posrednika (programmatic) koristeći analitiku i funkcionalnu potrebu kompanije/klijenta za pravom publikom
• Moć specijaliste za kreiranje marketing sadržaja (kreiranje epskih pesama u skladu sa pričom o brendu, a u skladu sa fukcionalnim potrebama proisteklim iz ograničenja informacionih sistema)

Čak i najspremniji mogu da tvrde da poznaju 4 od 5 sposobnosti, a da dobro vladaju sa 3. Sigurno su odlični sa 2. Skoro pa pola jednoroga.

Drugim rečima – dovoljan je spoj više ljudi koji znaju posao i umeju da pričaju i kreiraju vrhunsku stvar. Jednorog nije obavezan.

Članak je započet u šaljivom maniru, ali je daleko od komedije.

MarTech – Marketing tehnologije

Svakako prvo moramo shvatiti u kom svetu jednorozi postoje. U pitanju je svet MarTekch-a ili Marketing tehnologija. To je ono užasno mesto gde se šetaju bitovi i bajtovi i gde klasičan marketing odlazi da izgubi svest i poludi.

Naravno da je u pitanju šala. MarTech je mesto gde klasičan marketing dobija stabilnost i sigurnost. Samo zato što je u pitanju nepoznata teritorija i ima čudno ime, ne znači da tamo jedu ljude.

MarTech svet je mesto gde se slažu podaci o klijentima, prodaji, uspešnosti kampanja, rezultatima. Slivaju se informacije o zakupima, rezultatima gledanosti, udelu investicije naspram prodaje i sve u to u neprekidnom toku podataka.

Jednorozi postoje u svetu gde se tehnologija koristi sa ciljem pružanja relevatne i efikasne marketing usluge.

Lenati-ChiefMartec Marketing Technology as a Strategic Asset Marketing Unicorn

„Ali mi živimo u ________ (Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Azerbejdžanu, Papua Novoj Gvineji, Novom Zelandu) i nama ne treba marketing jednorog. Nismo na tom nivou. Naši klijenti to ne traže.“

Naravno da vam ne treba, ali ga i dalje tražite. Tražite ljude sa takvom kombinacijom sposobnosti, da bi vam Lijam Neson, iz filma Taken, pozavideo, ako ih nađete.

Stvar je u tome što se svet oko nas menja i vi to znate. Potrebe kompanija ili klijenata u Americi ili Engleskoj počinju da liče na lokalne potrebe. Svi znaju da mogu da imaju (skoro) sve tehnologije i marketing uslove kao i neka od kompanija iz G7 zemlje.

Kako izgleda i na kom izvoru (vodu znanja) pije marketing jednorog?

Realno je da jednorog ima minimum 33-34 godine. Ne zato što je to vreme zrelosti jednoroga, već tada iskustvo koje se sakupljalo i taložilo tokom godina može da dođe do izražaja. U slučaju da je bio eksponiran marketingom i tehnologijama, novinarstvom (ili spisateljstvom) i bavio se kupoprodajom oglasnog prostora tokom svojih 8 do 10 godina radnog staža – postoji šansa da ste dobili mladog jednoroga koji ima potencijala.

Kako se mami jednorog?

Da ne bismo izmišljali toplu vodu, pogledajte grafik  Fredrika Herzberga na temu higijene i faktora motivisanja. Dobra higijena i puno motivacije. 

Harvard poslovna revija (Harward Business Review) Herzberg F. One more time: How do you motivate people? September – October 1987

Izvor

Ovo je link ukoliko želite da ostavite lične informacije i dobijate materijale koje verovatno nikada nećete pročitati, a verovatno će vam biti potrebni ako želite da se bavite digitalnim marketingom.

Da se razumemo – čovek/osoba/jednorog = muškarac ili žena. Ako bismo bili rodno ravnopravni i politički korektni, rečenice bi bile preduge.

The post Moderan marketing jednorog appeared first on Dan u životu kompanije.

Kako se prodaje GTM?

Ne bih pričao o tome ako ne znate čemu služi, kako radi i šta vam je neophodno od resursa da bi sve zaista funkcionisalo. Tako da ćemo o tome drugom prilikom.

Kako radi Google Tag menadžer?

Ovaj alat olakšava rad sa veb-sajtovima i aplikacijama klijenta (ili vašim) u cilju boljeg upravljanja analitikom i raznim tagovima (markerima) koje želite da koristite (Gemius, AdWords, LinkedIn, CrazyEgg). Nekada biste morali da čekate programere (developere) veb-sajtova ili aplikacija kako biste mogli da počnete da radite na marketingu. Istina je da i sada morate da čekate, ali daleko kraće.

Dok objasnite programeru šta i kako radi, proći će neko vreme tokom kojeg ćete izgubiti entuzijazam. Pred vama je tehničko objašnjenje kako radi Google Tag menadžer. Ovaj članak možete slobodno podeliti sa tehničkom osobom kako bi razumela šta se tamo dešava, podigla palac i rekla „let’s do it“.

Kako funkcioniše Google Tag menadžer

Kako zaista to radi?

U jednom od prošlih članaka smo pisali o dataLayer-u: zašto je bitan i šta je dođavola to čudo?

U pitanju je sistem koji omogućava da uz pomoć pravila (eng. Triggers) određeni markeri (tagovi) budu „ispaljeni“ u browser-u korisnika (ili kroz aplikaciju nekom sistemu). Tokom boravka osobe na veb-sajtu ili aplikaciji, sam veb-sajt ili aplikacija imaju određene vrednosti (promenjive) koje se pojavljuju i koje Google Tag menadžer može da „pokupi“ i prosledi tagovima ili pravila mogu da iskoriste kao uslove za pokretanje ili okidanje.

I to je to.

Podaci se ili smeštaju u dataLayer (da bi bili dostupni kao JavaScript objekat) ili su promenjive dostupne kroz GTM.

Ništa komplikovano.

Da bi sve funkcionisalo kako treba neophodno je da osoba koja se bavi upravljanjem Google Tag menadžerom poznaje specifičnosti web browser-a ili aplikacija (tj. jezika u kojem je aplikacija pisana) kako bi mogla da upozna programere šta je još neophodno obezbediti zarad boljeg i efikasnijeg merenja.

The post Kako radi Google Tag menadžer? appeared first on Dan u životu kompanije.

Bart Simpson – Neću nuditi besplatan konsalting

Nikada ne nudite besplatan konsalting!

Zašto? Odgovor na ovo pitanje zasniva se na iskustvima sakupljenim tokom godina bavljenja ovim poslom. Sledeći komentari i uputstva nisu rezervisani samo za konsalting. Mogu se primeniti u širokom opsegu industrije usluga.

Prodaja konsaltinga nije stvar davanja besplatnih usluga, već razmena vrednosti za novac.

Nemojte prihvatati rad na besplatnim analizama/primerima.

Floskula “Probaj pre nego što kupiš” ne funkcioniše u konsultantskom poslu. Takvi zahvati stvaraju situacije u kojima povećavate rizik jer radite sa nedovoljno informacija. Zamislite da ste nekome obećali analizu gledajući, recimo vebsajt, a ne ulazeći u pozadinu prodajnog procesa i merenja. Isključićete merenje uspešnosti online procesa ako pozadinski proces nije kako treba i ne meri se.

Primer

U uvodnim razgovorima ili razgovoru, svi konsultanti su tu da bi rešili problem klijenta. To je neminovno i mnogi su tu baš zbog toga. Na početku sasvim je normalno saslušati i dati svoje viđenje, ali ne preko određene granice. Stariji igrači u poslu kažu da je neophodno napraviti okvir razgovora (eng. frame) sa kojim bi se radilo. Svaki ulazak u detalje predstavlja momenat kada počinjete da dajete besplatan konsalting. Pretpostavimo sledeću rečenicu:

Ja želim da radim sa vama na ovom problemu/zadatku i imam ideje kako možemo da nastavimo,  ali ne znam dovoljno da bih vam dao odgovore kojima bi i vi i ja bili zadovoljni.

Lepota je u tome što je prethodna rečenica tačna i iskrena.

Svaki put kada ste u situaciji da prodajete, napravite okvir besplatno, a konsalting prodajte.

Nuđenje garancija

Klijenti će vam verovatno tražiti nešto slično. Ako se desi, izbegnite iskušenje. A iskušenje je veliko. Vi imate iskustva i znate skoro sve situacije i načine kako stvari mogu da se reše (zbog toga ste konsultant). Jednostavno, NEMOJTE DAVATI GARANCIJE. I tačka.

Ako klijent (ili potencijalni klijent) traži garancije – ne možete mu ih dati. Može da kupi toster (Klint Istvud). Jedna funkcija, potenciometar, čišćenje i to je to. Jednostavan proces nad kojim postoji kontrola.

Kakvu garanciju možete da date ako jedan deo procesa koji npr. unapređujete nije u skladu sa pozadinom, recimo telefonskom prodajom? Bavite se unapređenjem broja upita i sjajno je, a klijent traži da mu garantujete da će posao da „procveta“. Veliko NE.

Ako prihvatite, stvorićete očekivanja sa druge strane koje niste u stanju da ispunite. Čitav koncept vas pomera iz ugla nekoga kome se veruje i ko savetuje u ulogu svemogućeg prodavca.

Šta možete garantovati?

Svakako vašu isporuku usluge (ili proizvoda) tj kvalitet je nešto šta možete da garantujete. Nemojte se plašiti da garantujete sopstveni kvalitet i da odbijate zahteve za garancijom tuđeg kvaliteta.

„Podmazivanje“ ponude

Iako smatrate da je neophodno da u definisanu cenu ubacite „još nešto malo“ kako bi ponuda bila primamljivija i dodala na vrednosti, NEMOJTE. Takav pristup predstavlja presedan i u stvari umanjuje vrednost onoga što prodajete.

Konsultant ste zato što znate svoju cenu i poziciju na tržištu. Znate kako da radite i šta ne želite da radite. Podmazivanje ponude je lak način da pobedite, ali jednostavno nemojte to da radite.

Na kraju…

Na kraju možete pročitati i usvojiti listu mogućih odgovora koje možete ponuditi u razgovoru sa potencijalnim klijentima.

The post Besplatan konsalting ili kako umanjiti svoju vrednost appeared first on Dan u životu kompanije.

Prvi put sam se susreo sa dataLayer objektom čitajući rešenje Sima Ahave koristeći Google Tag menadžer.

Sva dokumentacija o tag menadžeru je počinjala i završavala sa dataLayer-om. Ekrani kojima se pokazivalo menjanje sadržaja i funkcionalnosti na samoj stranici web sajta su bili šuma informacija koje početniku ne znači ništa. Ali osećaj da tu nešto bitno i veliko postoji je bio itekako prisutan.

Google Tag menadžer

Google Tag menadžer je kao što ime kaže – upravljač tagovima (markerima) čiji je proizvođač Google. Na tržištu postoji nekoliko rešenja – kao što je Adobe, Tealium… Svi u suštini rade istu stvar i najbolje se integrišu sa ostalim alatima specifičnog proizvođača. Neke razlike možete pročitati ovde.

Sve se svodi na marketing (kako često spominjemo na treninzima) koji želi da ubaci određene stvari na web sajt (ili aplikaciju) i ima problema da to iskomunicira sa programerima. Tag menadžer ne isključuje programere (česta zabluda) već pomaže da marketing lakše komunicira sa programerima i daje im smislen posao. Sve ono šta krajnji korisnik (marketing) može da uradi, uradiće kroz Tag menadžer.

dataLayer

dataLayer je JavaScript objekat (šta je to JS objekat?) putem kojeg GTM (Google Tag Menadžer) komunicira sa informacijama koje šalju i primaju tagovi (markeri) na web sajtu (i aplikacije). Taj objekat može da ima i neko drugo ime, i najčešće se koristi u kompleksnim instalacijama GTMa. Držimo se osnova ili Back to Basics (referenca na Britni Spirs).

Tagovi (markeri) su parčići (ili samostojeći) HTML ili JavaScript koda koji imaju određenu funkciju na web sajtu.

Tag ili marker

Kada smo već počeli o tagovima ovo je lista tagova koji postoje predefinisani unutar GTMa.

Tagovi (markeri) unutar Google Tag menadžera

Verovatno ste prepoznali tagove za Google Analytics, AdWords, LinkedIn… ali to nije sve. Na primer ukoliko imate mogućnost da se oglašavate na Facebooku ili Twitteru, dobićete tzv programski kod koji je potrebno da postavite na websajt. Kao na primer ovako…

Facebook tag (marker) za sakupljanje podataka koji se šalju Facebooku

Ovakvim markerom (tag) šaljemo informacije Facebooku. Pre toga moramo i dati pravilo kada će ovaj tag da se „ispali“ (fire tag on…) i najčešća opcija je „All Pages“. Nema čekanja na programere kako je neophodno staviti GTM kod na web sajt i kroz interfejs GTMa bismo slali sve te tagove i upravljali istima.

Otud ono „upravljanje“ tagovima. Google Tag menadžer upravlja tagovima, kada će se ispaliti i kakve informacije će biti poslate tagovima.

Triggers – okidači

Štaaaa? Kakvi crni okidači? U pitanju je deo Google Tag menadžera kojim se upravlja pravilima kako će se tagovi „ispaljivati“. Osnovni okidač koji ćete imati je „All pages“, drugim rečima ispali tag na svakoj stranici koja se učita u browser.

Postoje i druge vrste okidača, kao na primer…

Google Tag menadžer okidači

Više o tome kako se okidači kreiraju i pravilno definišu prevazilazi ovaj već predug članak koji za temu ima dataLayer. Nekom drugom prilikom.

Ali ipak još nešto – tajmeri, klikovi, slanje formulara, promena informacija na stranici i famozni događaji (events) su okidači koje možete da konfigurišete i koristite po volji. Zaustavljam se ovde – imamo još interesantnijih stvari.

Varijable ili promenjive

Da bi tagovi koje imamo unutar Google Tag menadžera mogli da šalju vrednosti (koje zavise od toga šta tagovi primaju od informacija) moramo da koristimo varijable ili promenjive vrednosti. Sam GTM po sebi hvata određene vrednosti na svakoj stranici koje su vam na raspolaganju u svakom trenutku na stranici.

Primer

Google Tag menadžer varijable

Da li ste primetili da Tag menadžer detektuje na šta je ko kliknuo, elemente, klase, ID-jeve!? Drugim rečima možete da hvatate informacije iz određenih polja i elemenata web stranice.

dataLayer – drugi put

Ovo je dataLayer

Kako izgleda dataLayer

Stani, stani… šta si sada uradio?

Otišao sam na stranicu jednog web sajta i pogledao sam jedan članak. Zatim sam unutar Chrome browsera aktivirao developer konzolu (Alt-J ili control-apple-J na meku). Slično postoji i u svim ostalim browserima. Zatim sam u konzolu otkucao dataLayer i pritisnuo Enter. I voila. Tu su informacije o dataLayer objektu, trenucima kada je šta poslato tom objektu i šta je sadržaj objekta (šta se nalazi).

Primetićete da su unutar tog objekta informacije o članku, meta tagovima, kategoriji članka, kakva je vrsta sadržaja, kakvo je vreme kod onog ko čita sadržaj (ove informacije automatski kreira plug-in WordPress-a – preporučujem Duracell Tomija).

Uz pomoć ovog plugina dataLayer objekat je popunjen informacijama koje bih inače morali da izvlačimo na neki drugi način (npr tzv scraping). Onda kada se informacije nalaze u dataLayer-u dostupne su Google Tag menadžeru da ih koristi kako god vi to želite.

Unutar dataLayer objekta možete da smestite i određene događaje na osnovu kojih želite da se nešto desi, kako Tag menadžer konstantno osluškuje šta se dešava u tom objektu. Ako vaš formular pošalje događaj „uspesno-poslat-email“ na osnovu toga možete da pošaljete informaciju Google Analitici da se desila npr poseta thankyou stranici za koju pratite konverzije. Voila.

Za sada toliko.

Pretplatite se na ekranu koji će izaći – da ne biste propustili nove informacije o tome kako da olakšate život sebi ako ste u marketing industriji (digitalnoj jelte).

Sumiranje svega napisanog

Posao marketara ili digitalnog specijaliste je previše kratak da bi trošio vreme na ping-pong sa programerima. Počnite da koristite Tag menadžer. U narednom periodu će biti još tekstova koji se tiču pojašnjenju osnovnih stvari koje treba da vam pomognu da počnete da koristite ovu sjajnu mašineriju.

The post Sve tajne dataLayer objekta – Google Tag menadžer appeared first on Dan u životu kompanije.