Raspodela profita i prihoda telekom operatera

Na prvi pogled svaki biznis, čak i najmanji, ima svoju osnovnu delatnost koja donosi onaj pravi – elementarni profit potreban za funkcionisanje i razvijanje. Jedan od ciljeva koje svaka kompanija ima pred sobom (i preduzetnik) je da iskoristi profit kako bi stvorila druge izvore prihoda koji mogu zameniti sada-profitabilne-ali-ne-i-kasnije  usluge/proizvode.

Šta se dešava kada nema novih proizvoda bar ne toliko profitabilnih koji mogu zameniti prevaziđene? Nekako mi se čini da kompanije (i ljudi u njima) prestaju da brinu o pomeranju napred i bave se muženjem novca iz dobro stojećeg proizvoda  (eng cash cow). Firme prestaju da brinu i prepuštaju se, eto, životu na osnovu stare slave ne čekajući spremne budućnost. Izražena teritorijalnost koja se javlja kada se ovakvi izvori prihoda počnu osipati je – interesantna.

Nedavno sam pročitao zanimljive podatke o telekomunikacionoj industriji kao i o stepenu uticaja koji imaju – kao i problemima koji počinju da nagrizaju osnovne izvore profita ovih kompanija.

Može se pričati o nespremnosti za evoluciju u razgovorima i slanju poruka i odgovoru na potrebe tržišta – ali ovo nije to mesto.

Mislim da je potrebno samo uzeti malo drugačiji ugao i shvatiti da kad-tad najisplativiji poslovi počinju da bivaju lako dostupni i jeftiniji. Cilj je biti deo rešenja a ne produžavati problem.

Skorašnje direktive Evropske unije o nivelisanju cena korisnika rominga, kao i liberalizacija tržišta dovodi operatere u poziciju prostih posrednika koji daju dodatnu vrednost boljim signalom i brojem kvalitetnih i korisnih usluga (prvenstveno internet).

U cilju optimizacije sopstvenih troškova operateri itekako koriste tehnologije koje im smetaju iz ugla korisnika usluga – ali i ta priča dvostrukih standarda nije bitna. I dalje se svodi na viziju vlasnika ili upravnog odbora – biti rešenje za potrebe svojih korisnika i evoluirati kao i biti predvodnik napredka – a nikako produžetak agonije dok se može cediti suva drenovina.

Ako se uzme u obzir tehnologija tekstualnih poruka i prvenstvena namena – rezultat koji ostvaruju SMS poruke u udelu prodaje i profita je neverovatan. I sve to počinju da nagrizaju iMessage, Skype, Facebook chat, Blackberry Message na smart telefonima. Ne puno ali veoma primetno u mesečnim i kvartalnim izveštajima. Na godišnjem nivou ovi servisi u razvijenim zemljama su smanjili očekivane prihode od poruka i do 10%.

Suština ove priče je da svi shvataju koliko posao operatera zahteva investicija i troškova kao i održavanja. Takođe niko ne bi ulazio u taj biznis ako ne donosi novac i profit. Ali jedna stvar je neminovna – svaka industrija se menja i troškovi se smanjuju. Profit se traži u nekim novim proizvodima i uslugama. Svakodnevne i nekada-užasno-profitabilne-usluge postaju prevaziđene i treba evoluirati.Slični članci

• Kako izgubiti klijenta?
• Neminovnost
• Na današnji dan (28.jul)
• Kako uništiti bilo koju industriju?
• Zbog čega je potrebno poslovati sa profitom?
• Vi niste Mac korisnik!

Apache Trillions Served - Shane Curcuru via Flickr (CC BY-NC 2.0)

Recently on several servers we manage came time to renew SSL certificates. This was the first time and painful time.

SSL certificates were taken via GoDaddy’s service and business is really straight forward. I will not speak about first installation of SSL with Apache. This is the info how to renew.

Basically, it should be really easy. Just download new certificate (certificate + bundle) in ZIP file from GoDaddy and extract at the same locations.

But it is not that easy.

The problem lies in PAM file your created back then when you did first installation. This file stores info on your server’s signature, certificate key from GoDaddy (storing all security info + valid dates etc). This means that part of PAM file is obsolete and must be changed with new key from certificate file.

Just open new certificate and do the copy lines between BEGIN and END and paste into old PAM file.

Restarting Apache is next step and checking if everything is fine.

Explanation on what lies in PAM file can be found here.Slični članci

• Walkthrough – how to be present on the net
• Najviše kopirana modna marka
• Formiranje cene – slučaj konsultanta
• Mira Phytodesign – uspešan preduzetnik/firma (1)
• introvertni vs ekstrovertni preduzetnik
• NDA

Pojeden burger - Robyn Lee via Flickr (CC BY-NC-ND 2.0)

Tokom decenija koje su došle posle II svetskog rata, komunizam/socijalizam je ovoj zemlji (i u okolini) doneo fantastičnu stvar - Topli obrok. Kvazi-kapitalizam je to nazvao pauzom za ručak i politički korektno ga preneo u deo terena gde odgovornost imaju zaposleni a ne poslodavac.

Čitava priča nije u lamentu nad odgovornošću za kvalitet ishrane i ko je u obavezi da pazi na nutritivne vrednosti onoga šta unosimo i koliko. Više se osvrće na činjenicu da veoma veliki procenat ljudi koji počne da radi, prihoduje ok, zadovoljan je svojim poslom – dobije od 5 do 10kg na svoju telesnu težinu pre početka posla.

Neko bi rekao da su u pitanju stresovi, neko sedenje, razmatranje odgovornosti u kvalitetu hrane i ko se brine o njoj (poslodavac vs radnik) i koliko utiče na kilažu – i svi imaju smisla.

Ali bih postavio drugu teoriju.

Osnova teorije

Veliki broj ljudi nije odraslo na srebrnoj kašiki i jednostavno imamo roditelje koji su pripadali/pripadaju onoj većini srednjeg i malo ispod srednjeg sloja društva. Ne zamerite – viša srednja klasa odavno ne postoji.

Većina je odrasla sigurno tokom 90-tih hvatajući malo i “krilne godine” gde su postojali džepovi blagostanja ali je uglavnom to bilo vreme stezanja kaiša i obraćanja pažnje šta se i kako i kada kupuje. Da se ne lažemo, bilo je i oskudica.

The point

U trenutku kada imate zaposlenje, mir, stabilnost, platu – gorepomenuti topli-obrok-koji-je-posle-2000-dobio-ime-pauza-za-ručak dobija dimenziju normalnosti i stvari koja omogućava ljudima da se osete bolje, sitije i zadovoljnije. Ostvarivanje osnovne stavke u Maslovljevoj lestvici – fiziološke potrebe. Ali i one skrivenije – potrebe za uvažavanjem.

Potrebe za uvažavanjem od strane roditelja i okoline. Hrana i mogućnost tog toplog obroka znači povezivanje sa nekim dobrim-starim-vremenima i vraćanje vere roditeljima da i nama može biti isto ako ne i bolje.

Na drugu stranu sitost koju hrana stvara. I obično to radimo tj jedemo i više nego što nam je potrebno. Imamo mogućnost da priuštimo sebi sve ono što nismo mogli ili nisu mogli da nam priušte. I često u tome preterujemo.

Lično sam u jednom trenutku stavio na sebe preko 20kg. I uspeo sam deo da skinem – samo disciplinom i planom.Slični članci

• O lošim ljudima – lekcija van poslovne škole (23)
• $trategija razvoja povećanja posete našoj zemlji
• Uzorkovanje – iz života – razgovori uz večeru (5)
• Preduzetnik #103 – Monopol
• Kako izgleda evolucija klijenta u online marketingu?
• Poslovni model države

Organizatori FONklama  su me zamolili da preskočim priču o internet marketingu i da se pozabavim običnim marketingom.  Izgleda da je tog interneta bilo dosta.

Mogu vam reći da sam kao inženjer prvi put imao dodir sa marketingom na svom prvom poslu kao stalno zaposleno lice. Morao sam da prodam šta to ja zaista radim u kompaniji koja će za 3 godine da naraste na 50 zaposlenih. Svaki dan, nedelja, mesec, godina su bili neprestani koraci ka dokazivanju svoje svrsishodnosti. U kompaniji koja je imala skromne budžete za IT, svaka kreativnost sa postojećim resursima i 0 novca koji donose rezultate su predstavljali uspeh. Prvo lični a zatim i kompanijski.

I uvek – dokazivanje svrsishodnosti i lični marketing. Sam lični marketing se ne razlikuje mnogo od klasičnog – sem u širini publike koju treba da zainteresujete i aktivirate. Naravno sve zavisi šta je svrha tog marketinga.

Moji ciljevi su jednostavni – radi, naplati, edukuj i stvaraj nove stvari.

Odustao sam od svetske popularnosti, ego tripova, uticajima i sl. Po meni to je lični izbor koji zahteva puno angažovanje i previše ličnih odricanja. Prvo porodica i stari prijatelji, ljudi sa kojima radim i ok se osećam a onda sve ostalo.

Ako i imam fanova – nisam ih svestan. Bitno je Ili ste dobar čovek ili ne. Blogove koje možda čitate ili ne, tvitove, predavanja, snimke i sl – tu su iz čiste želje da podelim svoja i iskustva moje ekipe sa vama.

Da se vratimo marketingu. Sve gorepomenuto jeste marketing. I ne dolazi preko noći. Ne invazivni – već onaj spori koji vam se uvlači u pore. Džef Bezos (CEO jedne kompanije za koju ste verovatno čuli – Amazon) je to lepo opisao – “Kada imate planove na 3-4 godine onda imate mnogo sličnih konkurenata. Kada su vaši planovi duži npr na 7-10 godina onda imate veoma malo konkurencije.” Moj lični i planovi ljudi sa kojima radim je na duge staze sa jasnim ciljem.  Po meni to je pravi marketing – opisivanje onoga šta drugi mogu da očekuju. (Wired – Džef Bezos)

Marketing i sve aktivnosti koje imamo su sa tim dugoročnim ciljem u glavi.

Ali realnost nije ovakva. Mnogi klijenti koje ćete sresti na putu marketinga (ako odlučite da krenete istim) imaju u perspektivi sledeći mesec, kvartal ili tekuću i eventualno sledeću godinu i to sa ciljevima koji su direktno povezani sa prodajom.

Kako živimo u društvu koje nema mnogo kompanija koje imaju ciljeve koji nisu direktno vezani za prodaju – kategorija kompanija koje imaju kratkoročne prodajne ciljeve će vam biti primarni klijent.

Kako (pre)živeti marketing?

Moj inženjerski savet svima koji žele da uđu u marketing je sledeći:

Pravite svoj tim kao da pravite kola sa očekivanjima da neki delovi neće prvi put biti savršeni. Proces jednostavno traje i  pun je raznih neočekivanih prepreka. I suludih dobavljača i kupaca.

Ako želite da shvatite da vaši problemi nisu samo vaši već da se dešavaju i ljudima na drugim meridijanima čitajte sajt Clients From Hell.

Klijenti koji kasne sa plaćanjem, suludi dizajneri, čudni prodavci koje zapošljavate, menadžment koji neminovno morate da stvorite da biste ostali normalni… ili menadžement koji ćete postati na putu ka svojoj kompaniji… sve su to neminovnosti koje morate da prođete.

Ako bih vam rekao da će biti lako… biće pakleno.

Želim vam strane klijente koji će vam pokazati koliko su domaći jednostavni. Dobićete zahteve koji vas teraju da dižete kvalitet i da se ozbiljno takmičite. Koji će vam pokazati da na kraju dana kada sednete sa istim ljudima sa kojima ste se klali do pre sat vremena sasvim normalni ljudi koji izvlače najbolje od svog dobavljača usluga.

Shvatićete da su najbolji klijenti oni koji vas izazivaju da se optimizujete i uradite najbolje stvari za najkraće vreme. Najbolje rešenje uz najefikasnije korišćenje vremena.

Oni standardni su tu da budu odličan trening onda kada stvari postanu ozbiljne sa nadrealnim klijentima.

Shvatite da na kraju dana nije bitno da li je kampanja od 1000 ili 100.000 eura – stvar je efikasne implementacije.

Da li ste spremni da se nosite sa svim stvarima koje donosi život u marketingu?

Izlasci do kasno, pokušaji da se odobrovolji klijent ručkom ili večerom na fensi mestu, žrtvovanje privatnog života zarad posla? Sve su ovo legitimne stvari koje su stvar izbora i nekada su možda potrebne. I dalje nemam jasan stav da li se može bez njih. Mislim da bez njih mi, kao ljudi iz marketinga edukujemo klijente nekom drugom vrstom odnosa.  Da li će vas više ceniti ako se pajdate van posla? mmmm, nisam siguran. Ili imam pogrešne sisteme vrednosti.

I klijent je uvek u pravu. Za sebe. Iako imamo bolja rešenja, koja rade posao i prave prodaju – klijent zna bolje. Naravno da zna. Naš zadatak je da uradimo posao najbolje što možemo.

Neće pomoći 1001 mejl kojim smo objašnjavali da odabrano rešenje neće završiti posao. Neće nas zaštititi ništa. Kada ***** krenu da padaju idu ka sledećem u nizu (onom ispod) a opravdanja ne idu dalje od onog sa kim komuniciramo.

Klijentovom direktoru glavni krivac je agencija iako smo se ogradili sa 1001 mejlom. Klijent je i dalje čovek koji greši i koji ne želi da stoji iza svojih odluka i traži krivca.

I uvek će biti klijenata koji će vas oduševiti – jer imaju stav i prihvataju svoje greške i javno ih pokazuju. Retki su ali postoje.

Marketing je dosta takmičarski orijentisana grana industrije. Prelasci su česti iz tabora u tabor. Da li ćete biti deo neke grupacije, klana ili kružoka – vaša je odluka. I dalje se postavlja pitanje – šta želite da radite i koji vam je plan? Ako želite samo da budete u marketingu – i to je moguće. Veoma je lako da ćete se smoriti i promeniti posao.

Ukoliko imate cilj i plan – družićete se sa ekipom koja svakim danom radi nešto novo i drugačije. Koja zna da naplati i ide dalje.

U mnogim trenucima – posao je jednoličan. Zato je bitno uraditi ga što je pre moguće sa najmanje filozofije. Neminovan je i treba trošiti minimum vremema.

Vreme se troši na stvarno bitne stvari.

Suština marketinga….

Ljudska priroda se ne menja. Ljudi žele da kupuju i troše novac i vreme.

Marketing je skup metoda da pažnja ljudi padne na proizvod/uslugu/događaj na koji će ljudi potrošiti  novac i/ili vreme.

Kao i u svakoj industriji – što efikasnije i brže se stvar završi i napravi – svi dobijaju.

Što je rešenje kompllikovanije, šarenije, puno vatrometa – to je skuplje i manje isplativo – na kraju je tako. Jednostavno puno novca i vremena ode na šminku a premalo na suštinu.

Svi mi imamo potrebu da preteramo sa idejama i rešenjima. Mi se fokusiramo na rešenja koja imaju smisla i sveobuhvatna.

I kao u svakom poslu – nedostajaće vam finalno brušenje, poliranje i profi šminka.

Inženjerski deo mene nikada neće ići ka rešenjima koja zadovoljavaju samo estetke zahteve klijenata. Bitna je i  funkcionalnost i svrsishodnost. Po meni glavni primer su Google i Apple.

Ako ste čuli za kompanije koje naplaćuju iznose veličine deficita neke zemlje zapadne Afrike za kampanje – nemojte se plašiti. Nije samo do toga što postoje decenijama i imaju 100 zaposlenih. Cene su tu iz jednostavnog razloga… Zato što vas na osnovu toga plaćaju!

Imajte cenovnik i temeljnicu/sastavnicu/plan rada…

Sami možete da dizajnirate, producirate, grafički pripremite, kopirajtujete, sastavite,  muzički aranžirate i sl. I za to će vam trebati par dana. U slučaju agencije – svaki element radi zasebna osoba, malo duže. Svako radi isključivo svoj posao. I kada se sastave radni sati svih ljudi i pomnože svojim stavkama iz cenovnika koji imaju uključen i profit agencije cifra je povelika.

Onog trenutka kada budete napravili cenovnik ljudi koji rade za vas – znajte da ste na pravom putu da postanete veliki. To znači da mislite na sebe, svoju kompaniju i ljude koji rade za vas. I ne obično tim redom.

Kako živeti marketing?

Sa mnogo čitanja, učenja, vežbe, scenskog nastupa, pomalo glamura, dosta inženjerije i traženja dobrih ljudi.

Integritet i vreme dobijate sa dobrom cenom i  realnim vrednovanjem sebe. Zašto bih platio xxx za vašu uslugu? Pokaži šta znaš! Nateraj me da ti verujem.

Sve ovo važi sa obe strane motke. Jer kažu da štap uvek ima dva kraja.Slični članci

• Istrajnost – komentari na preduzetništvo
• Razgovori uz večeru (1)
• Napravi ga
• Strpljenje i kada ga nemati – lekcije iz života (26)
• Dan u životu (srpske) kompanije (1)
• Posao u kome svi dobijaju

• Šta radiš kada ne radiš?
• Veoma, veoma, veoma… interesantna godina – konsalting (10)
• Zbog čega uopšte ovaj blog postoji
• ekonomija vs sve ostalo – konsalting (4)
• Mladi i šta ih je strefilo
• kako raditi u surovom svetu?

ideje, problemi, rešenja - will schrimshaw via Flickr (CC BY-NC-SA 2.0)

Sada se traže ljudi koji mogu da naprave jednu a ne koji imaju 1000 ideja.

Ko se nije namučio praveći nešto ne zna šta je muka. I 1000 ideja koje prođu kroz glavu prođu i kroz filter realnosti i mogućnosti. Tek kada prođu mnogo slojeva izvodljivosti stanu na papir – kada kreće proces dizajna, razmišljanja, problema i na kraju kako uraditi. Iz ličnog iskustva mogu da kažem da neke ideje imaju put od više godina – i da im nekada nije vreme, nema tehnologija, infrastrukture, pravog tržišta ili jednostavno mogućih ljudi.

U poslednje vreme srećem toliko ljudi sa idejama koje su samo to – ideje bez realnih osnova.

A traže se ljudi koji mogu da naprave – makar i prototip ideje. Oni koji slobodno vreme utroše na proizvodnju. I znaju da neke stvari neće da uspeju iz prvog ili drugog ali iz trećeg, posle puno ciklusa probanja – hoće.

Sve ljude iz svog okruženja koji imaju toliko ideja – naterajte da probaju makar jednu da realizuju. Da naprave promašaje u realizaciji i da se vrate unazad tražeći bolji način. Da razumeju sa čim će se profesionalac susresti i kako će objasniti problem svoje revolucionarne ideje. Moć ubeđivanja je sjajna stvar ali teško u ovo vreme kada i investitori ne padaju na slatkorečivost već pitaju smislena pitanja.

Bogatiji više cene svoj novac i teže se odvajaju od istog. Bolje bi vam bio da budete spremni i potkovani.Slični članci

• Smrt dugoročnih planova
• Kako izgleda prvi startap (ili kako ne treba da izgleda)?
• Noć misterije – na putu Engleska (1)
• Kako sam se vratio kući
• Metamorfoza potrošača u proizvođača – morf consumer into producer
• Pravi problem – u danu kompanije u Srbiji (9)

Tajni život tendera i suda javnosti - Autorstvo 3.0 Unported (CC BY 3.0)

Prateći izvore novosti kako u zemlji tako i u regionu, ali i Evropskoj uniji, shvatiš da sve velike priče o tenderima, “eto bilo je nižih ponuda”, “sve ostale su nerealno skupe”, “prema našem načinu ocenjivanja pobedio je…” – velika šarena laža. Tj u sektoru koji ima najviše vidljivo raspoloživog novca – državi.

Tenderi kod preduzetnika su tu da maksimalno iskoriste dobavljača proizvoda i usluga. Isti slučaj bi trebao da bude i u javnom sektoru.

U svakom slučaju ako neko želi da namesti tender onda bi morao ozbiljno da izigra kvalitet finalnog  proizvoda i isporuči nešto stvarno jeftino kako bi u strukturi svoje ponude imao dovoljno prostora za sredstva kojima se mažu oči (mito).

Struktura cene koju običan privrednik/preduzetnik ima, sadrži veći broj slojeva u kom svaki ima smisao i realne postavke. Cilj je smanjiti troškove i imati profit i obezbediti svaki deo poslovanja.

U suprotnom slučaju ekipa koja namešta ili želi da dobije po svaku cenu mnoge elemente minimizuje kako bi napravila maksimalan profit i masu za mito/korupciju i zadovoljila minimalne uslove tendera.

U stvari bitno ga je dobiti i kasnije menjati uslove.

Sam proces pripreme dokumentacije za tender, sakupljanje dokumentacije, apliciranje, komisije koja vrednije/boduje – jednostavno traje. Ulazak u tender predstavlja dugotrajan i mukotrpan posao kojeg se retki late. Tj oni koji imaju interes. Tako da je nekada interes komercijalne a nekada potrage za lakim novcem.

Jednostavno gledanje na tender kroz prizmu finalne cene nije merodavan kako javnost ne zna šta je realna vrednost celokupnog posla i šta se sve nalazi u strukturi poslova.Slični članci

• Kako se spremiti za tender?
• rabati, popusti, diskontne cene… – lekcija iz poslovne škole (4)
• O mitu i korupciji – u životu srpske kompanije (8)
• Čime smo zaslužili ITIL?
• Razvoj strpljenja u mladim naraštajima
• Daljinski rad

Asus Zenbook vs MacBook Air

UX31 ili Zenbook je strava.

U stvari da MacBook Air ne postoji prva stvar za koju bih se uhvatio bio bi Zenbook. Na mreži kažu da ima i lakših računara ali je ovaj baš lagan. Ko pomisli da Zenbook kopira najnoviji MacBook Air, u pravu je. Jedina razlika koju sam primetio su oštrije ivice i nekoliko dodataka koja kod Apple-a morate da kupujete: mrežni adapter, priključak za eksterni monitor i torbica za računar. Ovo su bitne stvari ako kasnije shvatite da ipak negde imate priključak na žičnu mrežu ili dodatni monitor.

Kako sam prestao da pratim računare i tehniku (procesori i sl), ono što mi je kao poslovnom korisniku bitno je – brzina, dosta memorije i baterija koja dugo traje i da radi.

Na predlog ekipe iz Telenora da probam Zenbook – ideja je došla više kako izazov. Decenijsko bavljenje Apple-om je pomerilo granice realne percepcije korišćenja računara kao i Windowsa i šta se zaista tamo negde dešava. Imao bih prilike da priđem računarima prijatelja i poznanika kao i zaposlenih – nikada nije bio problem da ih koristim… na kratko.

Stim da Zenbook ima sve ono što klasični prenosni računari nemaju – kvalitet izrade i performanse.

Izjava: Telenor me ni na koji način nije platio niti u novcu niti u uslugama da napišem lepe reči o ovoj mašini. Pogotovu kao Apple korisniku. 

Tananost

Sve tehničke stvari, možete da pogledate na mreži. Dalje vam neću pričati opšte marketing priče već veoma subjektivno ili objektivno mišljenje u zavisnosti od toga kako gledate na mišljenje.

Zenbook je sjajna sprava i u odnosu na sve skorašnje PC (non Apple) prenosne računare, sve radi kako treba (ponekad funkcija multi gestures ne radi kako bih želeo ali hej – u pitanju je Windows – kada se digne virutelni Apple OS X trackpad radi savršeno).

Kako ne gledam cene, komentar da je ova mašina jeftinija od MacBook Aira znači dosta. Kao što sam ranije rekao, poslovnog korisnika zanima da ima brzu, efikasnu i mašinu koja ima odziv. Poslovni korisnik neće da radi u CAD programima na prenosnom računaru. Za te potrebe postoje radne stanice.

Faktor veličine

SSD disk daje tu brzinu kao i 4 procesora koji teraju mašinu prema lepim ocenama indeksa performansi. SSD diskovi su daleko brži od svih dosadašnjih pokretnih skalamerija koje su se koristile, tako da je težina mašine sasvim ok. Nema otpadanja ramena niti problema sa kičmom posle nošenja u torbi.

Ako ste biznis korisnik – ova mašina završava sve što je potrebno za svakodnevan i mobilan rad.

Malo više video materijala može da se nađe na YouTube-u.Slični članci

• Vi niste Mac korisnik!
• Fenomen mobilnih telefona
• Metamorfoza… iz PC-a u Mac
• Nikada se neću predati – istina
• Kraj zatvorenosti i početak rešavanja problema
• Legalizacija programa

Kada članak započneš naslovom koji ima “mladi” u sebi – klasifikuješ se odmah među stare. Ovde je to itekako slučaj.
Tokom 2011. godine sam imao priliku da nasumično razgovaram sa studentima raznih fakulteta na raznoraznim konferencijama, seminarima, radionicama i okupljanjima, a koji su došli da slušaju razgovore o biznisu i uspehu kao i o nekim problemima koje mogu susresti preduzetnike u Internet dobu. To su bile priče iz regiona (bliske) i sveta (ne toliko bliske).

Ono što me je zbunilo tokom razgovora sa tim mladim ljudima je stepen sitosti koji su pokazali tokom svih tih okupljanja.

Da obrazložim:

• nekako, ti studenti kao da su već čuli svaku priču koju su uspešni ljudi imali da kažu i ništa im nije bilo interesantno,
• svaka uspešna priča je imala ciničan komentar od više ljudi kako je to lako negde daleko gde ima daleko više novca,
• nema svrhe raditi kada će ti neko uzeti projekat za sitne novce,
• nisu postavljali pitanja iz straha da ne ispadnu glupi u društvu i
• od stotine sevanja bliceva iz studentskih redova nisam video te sadržaje (fotografije) na društvenim mrežama.

U prvi mah čovek bi pomislio da su ti mladi ljudi siti svega i da znaju sve. Da ono što su konzumirali tokom tih okupljanja nije toliko bitno i da oni to već sve znaju. Sadržaji koje su slikali, pročitali, prodiskutovali međusobno, nemaju nameru da dele.

I sve ovo što ste prethodno čuli je apsolutna glupost i neka vrsta blic suda o mnogo mladih ljudi koja nema puno uporišta u realnosti. Veoma je lako suditi o nekome a ne razmisliti o okruženju u kom žive, odrastanju i mogućnostima koje imaju ispred sebe u post-nastavnom životu u bilo kojoj zemlji okruženja.

Ne postoji idealno mesto za život i svaki raj ima svoj pakao. Bio on u porezima, mnogim pravilima ili političkoj korektnosti koja te tera da se smeškaš i najgorima.

Mesto u kom živite i okruženje u kom postajete članovi društva ne smeju da budu ograničavajući faktor vašeg daljeg razvoja i života. U ovo doba digitalizacije sveta, pred vašim očima i ušima su milioni informacija i iskustava koje možete iskoristiti da naučite, usvojite i nastavite dalje. Sve ono što su nekada bile priče iz treće ruke možete proveriti, testirati i reći – istina je ili laž.

Možete pronaći svoj put kojim želite da idete i otići bez velikih problema. Svet vam je sve bliži, a izgledate kao da je svetlosnu godinu daleko.

Ono što je možda problem je baš ta dostupnost informacija. I izgleda tako ne-vredno cimanja i pomeranja zadnjeg dela leđa.

Izađite iz zone komfora i pomerite se. Radite preko leta posao, bez stalno uključenog telefona i uživajte u čistom fizičkom radu. Možete naučiti da cenite manuelne radove i shvatite koliko imate sreće da možete čitati i učiti na modernim sredstvima. I znam koliko je teško izaći iz komfora najboljeg hotela na svetu u kome je većina nas živela (i ja i mnogi).

Ali isto tako znam koliko imate šansi u svom životu iz trenutne pozicije u kojoj se nalazite.

Budite gladni znanja i rada. Shvatite kapitalizam samo kao alat za realizaciju sledećeg koraka u životu. Kada vam okruženje kaže da nešto nije vredno ljudi govore iz svoje perspektive. 100 eur nekome izgleda malo, ali vama znači puno. Gradite svoje sisteme vrednosti. U ovom svetu kvalitetan život imaju originali a ne kopije. I izgradite svoje vrednosti na vrlinama. Jer vi ste naša budućnost.Slični članci

• šta želiš da budeš kad porasteš?
• Strpljenje i kada ga nemati – lekcije iz života (26)
• Nikada se neću predati – trenutak istorije (6)
• 5 (ili više) stvari koje ćete naučiti u korporaciji i morati brzo da zaboravite kao preduzetnik
• Izlazak iz svog sela – dan u kompaniji (10)
• Kako je to raditi na Web Festu? I šta je Web Fest?

Programer sam tim se dičim - Stephen Mitchell via Flickr (CC BY-NC-ND 2.0)

Svašta se desilo u poslednjih milion godina Internet poslovanja. Nekadašnji članak o programeru od 1000 evra je nekako… prošao i upotrebljiv je donekle.

Sve što stoji o znanjima, sposobnostima i glavi i dalje stoji. Ono što razlikuje sada već standardne programere i super starove je

• rešavanje problema onda kada se pojavi (budi prisutan)
• novac nije problem – problem je stav prema poslu u ovom ludom svetu
• razvijena digitalna kultura – čišćenje iza sebe u svakom digitalnom smislu
• završi posao pre vremena i makni bonus
• možeš iskoristiti svoj kod ponovo

Paženje/maženje/HR ping pong i sl ostale stvari možete da dobijete u nekoj finoj organizaciji koja ima resurse za bavljenje vama. Uglavnom najbolji programeri su oni koji završe posao i rade sami na sebi. Ostali… hej – pričamo o trenutno freelance-erima .Slični članci

• Web programer od 1000 EUR
• O lošim ljudima – lekcija van poslovne škole (23)
• onda kada mešate babe i žabe…
• Kako sam se vratio kući
• Jugaad – brzo i jeftino
• Timski rad (cross-post)

Entoni Burden - Poverljivo iz kuhinje

Jednom prilikom uhvatio sam TV seriju (pre 3-4 godine) – Poverljivo iz kuhinje – navodno zasnovanu na istinitoj priči. Zabavna i ponekad nadrealna, nije preživela prvu sezonu. Saznao sam da je pisana po knjizi nekog Entoni Burdena.

Zatim se taj Entoni pojavio u serijalu No reservations na Travel kanalu. I dalje nisam obraćao pažnju.

Na kraju sam uhvation The Layover – priču o tome šta raditi po raznim gradovima sveta kada čekate sledeći let. I shvatio da je Entoni prilično ok lik.

A onda sam pročitao knjigu “Poverljivo iz kuhinje“.

I shvatio, da pored sjajne priče o restoranima, kuvarima, drogi, seksu i svim porocima koje možete da vežete za ljudska bića – ova knjiga jeste priča o preduzetnicima.

Možda više o preduzetnicima koji nemaju vremena da se bave finim društveno korisnim aktivnostima, menadžmentom, maženjem i paženjem zaposlenih. Najviše o mikrokosmosima restorana – gde se budućnost i održivost rešava u jednom danu, gde se zaboravlja gde je počeo i završio dan, koliko zaposlenih je prošlo kroz kuhinju u toku par sati…

Iskreno, sjajno štivo.

P.S. Kako je Entoni, mnogo godina proveo kušajući svakave supstance i radio svakakve lude stvari – sada se skrasio. Tako da su mu producenti organizovali mali događaj tokom snimanja serijala “No reservations”. Uživajte.
Slični članci

• Uradi ponovo – vreme čitanja (1)
• Kako nastaju preduzetnici?
• Inženjerska kuhinja ili kako praviti hranu?
• Kako da drugi rade za Vas?
• Istrajnost – komentari na preduzetništvo
• Govornici

Uspeh - vaXzine via Flickr (Autorstvo-Nekomercijalno-Bez prerada 2.0 Generička licenca (CC BY-NC-ND 2.0))

Zašto su ljudi veoma nestrpljivi i sa kratkim živcima? Pretežno u velikim gradovima?

Želja za uspehom, napretkom, boljim životom, mesto u kome imaš šansu i moraš da je iskoristiš tu i tada.

Optimizovani procesi, poznat način rada, nepotrebna filozofija, jasna procedura… Sve što je nestandardno oduzima vreme i ekstra se plaća.Slični članci

• Kako sam se vratio kući
• Kako napraviti bolju firmu? (upgrade)
• SEKS (Svetska Ekonomska Kriza u Srbiji)
• Da se mi razumemo…
• šta možete saznati iz telefonskih anketa o firmama koje ih prave i rade a niste smeli da pitate – konsalting (9)
• Preduzetnik #103 – Monopol

Patagonia

kada porastem želim da napravim/stvorim kompaniju koja prodaje više tako što će forsirati kupce da manje kupuju.

Zvuči nemoguće? Itekako je moguće.

Kada zakucate ovakvu politiku kvaliteta i ne odustajete i pritom forsirate novo korišćenje starih stvari zato što su kvalitetne i nisu za bacanje – shvatite da sumnjiv kvalitet, niske cene i mediokritetna super proizvodnja – možda pokriju svet ali ne ostavljaju upečatljiv trag na ovoj planeti.Slični članci

• kvalitet i cena – lekcija iz poslovne škole (3)
• objašnjenje konsaltinga (4) (5)
• Hleb i kifle – revisited
• Kako se formira kompanija (2. deo)
• Deset pravila za uspešan start-up
• Odnos cena-kvalitet ili kako se ne plašiti naplatiti skuplje?

Najopasnija vrsta vlasnika je prava napast i za sebe i za druge – a to je onaj koji ulazi u posao iz ljubavi. - Entoni Burden – Poverljivo iz kuhinje

Knjiga koja je se tek skoro našla u prodaji u Srbiji (najverovatnije tako što je neko ustanovio da su emisije na kablovskim kanalima veoma popularne) mi je izmamila puno osmeha. Ne toliko o čarima restoranskog biznisa već o raznim stvarima koje mogu da se podvedu po sindrome koji postoje u svakom društvu u svakom vremenu – a to je preduzetništvo. Entoni priča o restoranskom dok ovde imate prilike da čujete o preduzetničkom sindromu.

Kopanje ličnog spa centra - Vera & Jean-Christophe via Flickt koristeći Autorstvo-Deliti pod istim uslovima 2.0 Generička licenca

Mnoge stvari pokreću ljude, a kao što kažu stari grci - Ljudsko ponašanje određuju phobos, kerdos i doxa (strah, lični interes i slava).

U mnogim slučajevima preduzetništvo pokreću sve tri stvari istovremeno. U manjem broju slučajeva taj ludi korak određuje jasan put u glavi i rešenost da se napravi miran i efikasan biznis koji stvara normalan život.

Mnogo sam jak menadžer

Nakon godina širenja perja u korporativnoj strukturi i vodeći armiju dronova koji su pokušavali da vas skinu sa pijadestala za koji ste se borili svim snagama – strah počinje da vas hvata kako ne postoji način da odete dalje u strukturi. Osećate se dovoljno moćno da krenete samostalno jel, jelte svašta ste preživeli, vodili ste malu Kinu i spremni ste da se uhvatite u koštac sa svetom. Stare kolege mogu samo da vam zavide na budućem uspehu i eventualnoj pobedi. Jedno je kada pružate uslugu i stvarate odnos sa klijentima a drugo kada vodite armiju ljudi koji moraju da vas slušaju.

Veoma sam sposoban student

Uspešni studenti – tj svi oni koji su savlađivali prepreke učenja sa takvom lakoćom i kojima je naizgled sve išlo od ruke sa malo rada.Strah da će ih rad za kompaniju ukalupiti ili promeniti, nemogućnost iskazivanja svoje prave ličnosti radom za nekog i eksponiranje u slučaju uspeha. Veoma je malo samo učenih ljudi koji su započeli svoje poslove i napravili čudo ili održiv posao.

Nekako više uspeha imaju oni studenti koju su odustali i shvatili u čemu nisu dobri i realno sagledali stvari ili oni obični.

Bio sam sjajan direktor

Radili ste uspešno i vodili tuđu kompaniju (privatnu ili društvenu) i mnogi su vam pričali kako prepoznaju vaše sposobnosti. Onog momenta kada počnete da verujete u tu glupost i započnete preduzetnički posao – ste pukli. Do tada ste imali mnogo podređenih koju radili na 226 različitih sitnih poslova koji čine sveobuhvatni posao kompanije. Probaćete da sve organizujete i nećete uspeti – ili zato što ne znate sve procese koje želite, ili nemate kvalitetnu radnu snagu, ili premalo novca da kreirate organizaciju kakvu želite.

Plašite se da priznate prijateljima da ne možete izvesti čitav posao, verujete u sebe i svoj bullshit i čeznete za novim priznanjem.

Ekipa koja zarađuje i živi život

Imate znanja, sposobnosti, ego, poznanstva i neki novac. Ne verujete u bullshit i tapšanja po ramenu ljudi sa strane jer znate da ima toliko stvari koji ljudi koji nisu baš bliski vama – znaju. Ne plašite se svakodnevice – plašite se glupih ljudi koji mogu da ugroze vašu egzistenciju. Lični interes je prisutan u meri da vam je fokus građenje relevantnog posla koji donosi hranu na sto vama i zaposlenima. Slava vam nije bitna kako može samo da vas odvuče od fokusa.

Politika i estrada ima potrebu da skreće teme sa sebe na neke primere koji nisu svojstveni. Vas kao internet preduzetnike koji prave inovativne stvari – želeće da vodaju kao mečke. Da li želite da im dozvolite? Eksponiranje je sjajno i širi ego više nego bilo šta. Ali odvlači pažnju i fokus.

Zašto niko od ljudi koji vas vodaju ne poradi na tome da vas zaštiti od starih ali i dalje aktuelnih zakona ili krene u sređivanje administracije koja će vam omogućiti brže delovanje i razvijanje posla. Zato što za to treba da se radi i zasuču rukavi a niko od njih ima jaku bazu u rečima koje nemaju efekta. Vi ste taj koji kopa.

Zaključak

Zapitajte se zašto želite da budete preduzetnik i šta vam je cilj? Gorespomenuti primeri su neke potke na koje sam nailazio u svom poslovnom životu. Ima svetlih primera menadžera/direktora koji su ušli u preduzetništvo sa jasnim ciljem i jasnom računicom i malo suvišnog prtljaga u glavi.Slični članci

• Konstantnost učenja
• Novi početak
• Preduzetnik #102 – Višeslojni kolač
• Gadljivost i politička korektnost – lekcija (38)
• Istina o preduzetnišvu, projektima i stanju zajednice
• 5 (ili više) stvari koje ćete naučiti u korporaciji i morati brzo da zaboravite kao preduzetnik

Sušenje bakalara na severu - Joachim Probst via Flickr

Priča o intelektualnim avanturama, molekuralnoj kuhinji i Nejtanu Mirvaldu je ispričana.

Suština priče o tome kako kuvati i šta se sve dešava u tim tiganjima, šerpama, pod tom vatrom nalazi se u knjigama skoro 20kg teškim. A prava suština je u tome što kuhinja više nije samo rezervisana sa vudu magiju šefova kuhinje školovanih u prepotentnim učionicama  i ego-trip-reality  emisijama.

Onda kada priču o hrani i tome šta se zaista dešava dovedete na nivo koji je razumljiv i običnom čoveku (npr inženjeru) koji razume principe ali ne i uzvišenu filozofiju pravljenja hrane, onda imate dobitnu kombinaciju.

Filozofirati o pripremi je sjajno ako imate vremena i mistifikacija vam je primarna delatnost (svaka identifikacija sa političarima je slučajna).

Na kraju dana sjajna hrana dolazi od detalja i strpljenja (i malo prečica).

Modernist Cuisine Trailer from Modernist Cuisine on Vimeo.

Šta je bakalar?

Bakalar je riba iz severih mora koja se koristi od pamtiveka (čitaj Vikinzi) i duže vreme je korišćen kao sredstvo razmene/trgovine. U ovom članku baviću se suvim bakalarom. Veoma je zdrav, sa malo masnoća i jakim mesom.

Suvi bakalar

Kako je suvi bakalar zaista suv (čitaj – kao kamen) potrebno ga je otkraviti tj omekšati. Oko 24 sata potapanja čitavog bakalara u vodu će završiti posao ukoliko imate dovoljno veliku posudu. U protivnom, bonsek iliti pila i isecite ga na 2 ili više delova kako bi ušao u posudu i bio prekriven vodom.

Lepota recepta

Recept je idealno jednostavan i sjajan primer razumevanja šta se tu dešava.

Jedan bakalar od 750gr (cena po kilogramu pred kraj 2011-te je bila 3.500 RSD cca 35eur) može biti podloga za prehranu između 12 i 15 ljudi.

Kada se “napije” vode – bakalar se kuva nekih sat-sat i po tj dok meso ne počne da se odvaja od kostiju. Koža/krljušt/peraja i iznutrice se bacaju, kosti (ima ih par) koje su ostale čitave se takođe bacaju, male koščice koje su preostale su dovoljno meke da mogu da se pojedu. Preporuka za odvajanje komada mesa – odvajajte komadiće od delova koje ste isekli ranije a ostatak držite u vodi u kojoj se kuvalo. Izvađeni komadi se brzo hlade i  tako hladni se teže odvajaju.

CIlj je imati male i meke komade bakalara koji se u nekom od aparata za seckanje usitne ali ne i pretvore u prah. Krajnji cilj je imati gomilu bakalara koji je mek i u malim komadićima. Majstori odvajaju rukama meso i prave gomilu. Osim ako niste super brzi i ne plašite se opečenih prstiju koristite neki secko.

Gomila skuvanog bakalara je, kao što sam spomenuo, dovoljna za mnogo ljudi. Preporuka je odvojiti u paketiće od po 100gr i staviti u zamzivač.

Ostali elementi recepta

Krompir, beli luk, peršun i maslinovo ulje. Krompir treba da ima ukus, drugim rečima izbegavajte sterilne komade koji su poluzeleni iznutra. Beli luk nikako u prahu već u pitanju trebaju da budu čenovi. Peršun takođe – što svežiji. Maslinovo ulje – domaće po mogućstvu.

• Krompir – kuva se sa sve ljuskom između 30 i 45 minuta. Količina je u odnosu 1:5 (100gr bakalara jednako 500gr krompira). Kada se skuva, skine se kora i iseče na kolutiće i stavi u veliku zdelu.
• Beli luk – sitno iseckati jednu glavicu belog luka za gore pomenutu količinu.
• Peršun – sitno seckati jednu vezu za gore pomenutu količinu.
• Maslinovo ulje – oko 200-300ml na količinu.

Skrivene opasnosti

Dok se sprema bakalar miriše. Ne kažem smrdi, ali bi neko mogao da komentariše taj miris na taj način. U svakom slučaju, idealno se sprema pored otvorenog prozora ili uz industrijski aspirator.

Suština

Kao i za svaki posao potrebno je znati šta treba uraditi i zbog čega se nešto dešava. To je suština inženjerstva. Oduvek su me nervirali suvoparni recepti koji podrazumevaju da ste u kuhinji boravili pola svog života i znate hemijske reakcije.Slični članci

• Intelektualna avantura
• Poverljivo iz kuhinje – vreme čitanja (3)
• Kako izgleda prvi startap (ili kako ne treba da izgleda)?
• Timski rad (cross-post)
• Trenutak istorije br. 3
• Uzorkovanje – iz života – razgovori uz večeru (5)

• klijent vs. potrošač
• Ko je sponzor?
• Odgovornost o kojoj sanjamo – lekcija iz poslovne škole (25)
• $trategija razvoja povećanja posete našoj zemlji
• stanje nacije – lekcija iz poslovne škole (11)
• Politički problem

Vojnici za igru - Nicole Lee via Flickr

Kako sam imao korporativnih iskustava mislim da je vreme (prošlo je dosta godina) otkrijem male tajne koje će vas zadesiti i neke stvari koje morate isključiti iz svog poslovnog života ukoliko želite da se bavite preduzetništvom.

Sve dole navedeno nije loše – samo predstavlja listu stvari koje neminovno dolaze kada ulazite u sistem koji ima mnogo ljudi. Da bi svi funkcionisali koliko toliko na standardan način ljudi moraju biti u nekoj vrsti kalupa/okvira.

Stvar je u tome što kada prestane taj korporativni život (posle otkaza, odlaska kući posle posla) sve te stvari bi trebale da prestanu. Jer ipak korporativni život je ipak funkcionisanje u nekom paralelnom univerzumu gde pravila svakodnevnog života baš i ne funkcionišu. Shvatanje korporativne stvarnosti i neminovnosti sistema koja se trudi da bude uvek samoodrživ ne treba da bude prioritet – jednostavno je takav.

Mozak na pašu i radi posao. Ili delegiraj.

1. Jedine pozicije osim GM-a (General manager-a iliti Generalnog direktora) koja ima iole slobodu je u prvoj liniji menadžementa. U ostalima imate veoma malo dozvole da se eksponirate i imate mišljenje. Što pre izabere put kojim ćete ići unutar firme budite spremni da smanjujete sopstvene sposobnosti suprotstavljanja diktatima centrale. Kao preduzetnik imate odgovornost prema sebi i ljudima koji rade za vas.
2. Prezentacije koje pravite moraju biti po PeEsu inače će oni iznad tebe da te hejtuju zbog pokazivanja kreativnosti koja im je zabranjena. Kao preduzetnik eksperimentišite i pronađite pravi način prezentacije onoga što radite.Vi ipak prodajete svoje usluge.
3. Kvazi englesko-<lokalni jezik> koji se koristi unutar firme je potrebno usvojiti kako ne biste odudarali od ostale ekipe. Kao preduzetnik koristite jezik koji je za tu priliku. Ili ste sa englezima ili sunarodnicima.Niste više ili manje cool ako miksujete čudne kovanice koje sami vi mislite da su jasne.
4. Obično iz firme lete oni koji se ne uklapaju tj ne prihvate vrednost/aktivnosti a mogu da budu super operativni radnici. Ako ste osoba koja lako priča, komunicira, delegira, deli komplimente i veoma malo sama radi – možete ostati do penzije ukoliko nemate sreće da budete u sektoru koji se gasi. A i tada mogu da vas pomere u manje pogođeniji sektor u kome možete da nastavite da radite tj ne radite, zato što se nekome sviđa da ste dobar dron. Kao preduzetnik imate svoje vrednosti i jedina stvar koja može da vam pomogne da uspete je da imate ideja od svojih ljudi i radnu snagu da se realizuju onda kada vi to ne možete sami – ne trebaju vam slatkorečivci koji delegiraju vama posao.
5. Menadžeri tj oni koji rukovode imaju potrebu da se okružuju sa što više ljudi misleći da im to daje na značaju. Oni koji znaju kako se kvalitetno upravlja ljudima znaju koliko je to teško i odgovorno. Ostali misle da masa (roblje) podiže bitnost. Kao preduzetnik jedini način da uspete je da imate dovoljno kvalitetnih ljudi koji znaju da rade.
6. Kada krene rezanje troškova prvo se zakida na vodi/sokovima/hemiji za održavanje a na kraju na platama i sl.Kao preduzetnik reže se sve – odmah.

Iskoristiću komentar bivše koleginice – biraj da li ćeš da budeš vojnik ili general.Slični članci

• ljudski resursi i kako ih zadržati
• Politička korektnost (2)
• Efikasnost i Efektivnost – primeri iz života
• (tajna) Zašto su izumrli dobri prodavci?
• Kako sam se vratio kući
• Nikada se neću predati – trenutak istorije (6)

Krv, suze i znoj - Jakob Esben H. via Flickr

Razni članci koji za temu imaju kritiku , kukanje, lamentiranje i sl (preduzetništvo i biznis) su uglavnom tu da ukažu na probleme. Razna kvazi rešenja ili ona koja stignu u trenutku kreativnosti internet preduzetnika komentarišući navedeno lamentiranje imaju neku težinu.

Većinu problema koju veliki broj internet preduzetnika vidi nastaju iz više razloga. Najveći broj je u tome što se ne razume ili se namerno izbegava poznavanje svrhe poreza i poreskog sistema. Negira obaveze koje postavlja država u kojoj se kreira posao. Nepriznavanje pravila igre je glupo i nepotrebno. Kao pravno lice koje nije DOO (preduzetnik – PR ili obrt) nalazite se u povlašćenom položaju i imate pravo da pitate za svaku sitnicu svog poreznika, pravnu službu opštine. Kada pređete ili uđete u priču oko ozbiljnijeg pravnog lica (doo) – sami ste na svome. Sve pravne usluge su vaš problem jer ste sada društvo sa ograničenom odgovornošću i odgovarate svojim kapitalom. Jednostavno, kao PR ste zaštićen i imate daleko veća prava i mogu da vas šikaniraju kako žele i razrezuju porez dok sa DOO su mnoge stvari jasne i potrebno je samo pratiti proceduru.

Mala digresija o pravnim oblicima društva – blog Srđana Rajčevića (o tome kako se ukida odgovornost članova društva u slučaju zloupotreba).

Zakon o privrednim društvima poznaje četiri organizacione forme koje posjeduju pravni subjektivitet: u društva lica spadaju ortačko i komanditno društvo, dok su društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo društva kapitala…

Ono što bitno razlikuje trgovačke ortakluke (društva lica) od društava kapitala je odgovornost osnivača i kasnijih vlasnika za njihovo poslovanje. Naime, kod društava lica, osnivači odgovaraju cjelokupnom svojom imovinom (izuzev komanditora kod komanditnog društva), po pravilu solidarno, dok se kod društava kapitala odgovornost osnivača svodi na visinu osnivačkog uloga.

Zakoni i pravila

Država ima zakone i pravila. Kao i svaki sistem, država je inertna i traži zamah. Skoro je iracionalno očekivati da će se neke stvari menjati planski kada se političari menjaju često i imaju ograničeni rok trajanja. Kako  preduzetnici sa osvrtom na ove “nove” mogu da se nadaju da pristignu konkurenciju iz inostranstva? Jedini način je da brzina poslovanja bude minimalno ograničena državnim aparatom, koji pomaže razvijanju kompanija a ne sputavanju i kočenju.

Kakvo sputavanje i kočenje?

Čitajući zakone i pravilnike (kada ste preduzetnik za ove stvari pitajte advokate, ili u slučaju da nemate novca ili iskusne pravnike oko sebe, sedite i čitajte – ponekad ćete vi biti više u materiji nego stručnjaci u oblasti) stiče se utisak da je poreski sistem, sistem uvoza/izvoza, operativni pravilnici (o radu/prostorijama za rad/uslovima za rad/…), monetarni sistem (sada se ponašam kao jedan od 3.000.000 selektora fudbalske rezprezentacije ove zemlje) kreiran za zemlju koja ima kompanije koje:

• imaju preko 100 zaposlenih po jednoj lokaciji i imaju više lokacija
• imaju nekretnine u vrednosti preko 100.000 EUR
• su toliko velike da imaju prostorije za sindikat i članstvo
• za svaki propis o bezbednosti i radu postoji zadužena osoba koja je konstantno tu
• imaju proizvodnju koja je uvek od državnog interesa i element socijalnog mira
• su osnovane od strane državae i na kojima država forsira primenu direktiva Evropske komisije kako bi skinula još jednu stavku sa liste

Šta ne valja na ovoj slici?

Zakoni su pravljeni za neke druge kompanije, za neko drugo vreme i neke druge poslušnike kao i za neki drugi novac koji se okretao u zemlji u ulazio i izlazio iz nje.

Da li su novi preduzetnici koji razvijaju novi posao (onaj za koji država ni ne zna da postoji) sposobni da razviju kompaniju do neke veličine? Da – što se tiče ideja, planova i entuzijazma. Ne – što se tiče okoline, okolnosti, zakona, pravila igre. Možda – ukoliko se ukalkuliše sav rad, potrošnja živaca, obuke menadžment kadra koji ne postoji, nerava, ponuda za mito (od strane organa), leranja papirologije – između 50 i 100% više vremena uz veliko stajanje na staklenim nogama.

Kako država može da pomogne?

Verovali ili ne – razmišljao sam o tome kako tako glomazan i inertan sistem kao što je država mogao da pomogne razvoju malo internet biznisa. Uzimajući u obzir sve elemente poslovanja, državnih siledžija, monetarne politike i sl – mislim da imam rešenje. I na kraju ne moraju toliko da se menjaju zakoni koliko je potrebna dobra volja tj onaj vetar u leđa i adaptiranje postojećih pravilnika. I sve je legalno.

5 elemenata pokretanja internet “proizvodnje”

Lokalne samouprave (grad ili opština) smanjuje troškove gradskog građevinskog zemljišta i firmarine za kompanije koje se bave Internetom, programiranjem, analitikom tj svim onim aktivnostima koji u mnogome koriste Internet infrastrukturu. Svrha aktivnosti koje za osnovu imaju Internet je manja cena tj trošak. Ako jedini adekvatan prostor (veličina i infrastruktura), po ok ceni može da se naše u centru grada (ma koliko paradoksalno zvučalo), koji je idealan za sve zaposlene koji dolaze sa raznih opština onda smanjite globu. Budite otvoreni prema malom biznisu koji treba da obezbedi hranu porodicama i poveća prihode kroz plate i sl.

Poreska uprava – idealno bi bilo kada bi postojalo telo unutar poreske uprave koje bi se bavilo Internet preduzetnicima. Ne mislim “bavilo” već stvarno bavilo u saradnji sa nekom vrstom ombudsmana. Takođe bilo bi idealno kada bi Poreska uprava oformila novu jedinicu uprave (kao što je npr Novi Beograd, Zemun, …) koja bi se zvala Poreska Uprava za Internet i ne bi imala previše zaposlenih. Zašto? Firmi ima toliko koje obavljaju elektronsku komunikaciju, da bi poreski inspektor i ostali zaposleni koji obično rade u poreskoj upravi imali skoro sve na svojim ekranima. Imali bi uvid u poslovanja i pratili usklađenost sa propisima. Internet preduzetnicima treba brza i efikasna Poreska uprava koja odgovara na pitanja brzo i reaguje u skladu sa poslom. Ne treba preduzetniku Poreska uprava koja čeka nečiju grešku ili nedefinisani slučaj za koji će da utera pola miliona dinara kazne na ime kreativnog “tumačenja zakona” – potrebna mu je Poreska uprava sa kojom može da funkcioniše svakog dana. Analiza drugih poreskih uprava se nalazi u tekstovima.

Ombudsman je tu da bude zaštitinik preduzetnika. Svakakva šikaniranja (iz perspektive preduzetnika) su doživljavana nepotrebno. Cilj i poreske uprave i države je da porez od svega što je preduzetnik uradio stigne u potrebnoj meri i na vreme. Poreski inspektor bi trebao da bude i neka vrsta poreskog savetnika (znam, znam – mnogo maštaš Ivane i ne, ne pišem tekst za Njuz.net).

Narodna banka – svi Internet preduzetnici (preovladavajuća delatnost ima veze sa digitalom) svoje transakcije mogu obrazlagati elektronski. Shvatamo da inspekcije jure sitnice na osnovu kojih pišu kazne i popunjavaju budžet, ali hej ekipo – razmišljajte o pokretanju ekonomije a ne o kaznama koje propisujete u slučaju nepoštovanja pravila koja postoje od pre 30 godina. Ja nemam dovoljno ljudi koji će pratiti svu papirologiju kojom trebam da opravdam veoma transparentan posao.

Carine – sa postojećim pravilima stvari izgledaju prilično jednostavno, uz troškove koji ne stimulišu masovni izvoz tj komadno prodavanje i isporuku. Kao Internet preduzetnici koji se oslanjaju na obim prodaje i isporuka, procedura kojom se ubrzava proces i smanjuju troškovi. Trenutnim pravilnicima i zakonom, preduzetnicima se najviše isplati da urade izvoz šlepera do distributivnog centra u inostranstvu odakle će se vršiti isporuka/pakovanje. Sa sadašnjom ekipom to čak ne bi bilo ni moguće uraditi (cariniti izvoz). Zamislite Amazonov distributivni centar u Srbiji. Da – celokupna carina bi izgorela zbog samo jedne kompanije. Kreiranje posebnih stopa za “Internet izvoz” i dokazivanje ove prodaje bi rešilo stvar.

Radnici – normiranje rada za Internet preduzetnike i kompanije mogu se umnogome pojednostaviti stvari i rešiti porezi/doprinosi. Neki su jednaki a neki jednakiji. Zapošljavaju se visoko kvalitetni kadrovi na kratke periode onda kada se rešavaju problemi. Uvek postoje oni zaposleni koji su tu i rade non stop ali je angažovanje po projektu – zmajeva Interneta prosto preskupo – i vremenski i proceduralno i novčano. Primer mogu biti sportisti ili umetnici.

Sumiranje ideje

Svi ostali (preduzetnici) će mrzeti ove “sa Internjeta”. Imaće povlastice. A država, koliko vidimo ne voli da se povlastice vide javno. U čemu je problem? Svi moramo da budemo jednaki, tj zakon mora da bude jednak za sve. Yeah right. Ima nas jednakih i jednakijih. Kao što država stimuliše razvoj/subvencioniše proizvodnju poljoprivrednih proizvoda – ovde samo treba da pruži ruku i omogući “fast track” procesiranje mnogih obaveza koje postoje i mogu ih ispuniti velike kompanije koje uzgredbudirečeno više ni ne postoje.

Ako država i lokalne samouprave omoguće sve ideje, na preduzetnicima je da odluče da li žele da igraju po boljim pravilima igre. Ako uđu u kolo, onda idu do kraja i koncipiraju tako svoj posao.

Zaključak?

Pokretanje promene zakona, pravila i sl mogu da rade samo velike kompanije od kojih država koliko toliko zavisi i koje imaju bitan momenat socijalnog mira u svojim rukama. Da li je to pravedno? Nije – a i ko vas pita. Mi – obični preduzetnici možemo samo da se nadamo da ćemo uticati na nekog iznad nas ko može da kaže bitnu stvar.

Da li sve gore navedeno može da pokrene stvari? Verujem da može. Radili smo do sada sa svim nametima i problemima. Uključivanjem elemenata možemo samo dobiti vetar u leđa. Većina poslova koja se vode putem Interneta je jednostavna i transparentna.Slični članci

• Plaćate li porez? – poslovni rečnik (3)
• Vremenski tok
• Uređeno tržište ili život u poslovnoj džungli – lekcije van poslovne škole (15)
• Želeo bih da se zahvalim…
• Zakon o fotokopiranju
• Kako nastaju preduzetnici?

Kultura ovog grada je zasnovana na toleranciji i manjku ocenjivanja ljudi. Možeš da radiš sve što je dozvoljeno do god negativno ne utiče na ljude oko tebe. Ovo je generalno grad optimizma u kome možeš da iskoristiš priliku. – šef kuhinje u The Layover-u o San Francisku.

Golden Gejt most u San Francisku - Alain Picard via Flickr

Dobre stvari se dešavaju (lakše) na dobrim mestima sa dobrim ljudima.

Pored San Franciska se nalazi Silicijumska dolina (a ne Silikonska dolina – deo Dorćola, Beograd) u kojoj živi oko 2.000.000 ljudi i ima BDP veličine Čilea (cca 281.368 milijardi dolara – 140miliona po čoveku) i mesto je gde se u većoj meri pomeraju granice tehnologija poslednjih pola veka.

Naravno, proboji u razvoju, novim idejama i tehnologijama se dešavaju i na drugim mestima ove planete ali je neosporno da se veliki broj stvari dešava zato što postoji dobra klima.

Da se vratim samom naslovu – mesta na kojima postoji optimizam i korišćenje prilika za posao ili razvoj su mesta na kojima pametni I sposobni sa znanjem mogu da pronađu svoju budućnost.

Ponekad je put do takvog mesta nemoguć i treba ga stvoriti u svom dvorištu. U ovom trenutku svi mi sa ovih prostora se borimo za kako-takvo okruženje u kom možemo da razvijamo svoje prve ili druge ili možda treće kompanije koje mogu promeniti stvari u društvu u kome živimo.

Niko od nas ne želi i nema potreba da traži načine kako da u zemlji u kojoj živimo radi mimo zakona – već da radi na stvaranju egzistencije za sebe i ljude sa kojima radimo.

Sve nas guraju neke više stvari koje nemaju veze sa kopanjem i teškim fizičkim radom (jednostavno imamo neka druga znanja koja želimo da iskoristimo – mada mnogi od nas mogu i fizički da urade nešto) a doprinose boljem životu.

Zašto ne možemo dobiti malo optimizma i mogućnosti (prilike) da zamahnemo i pokrenemo društvo oko nas? Uglavnom radimo kao treća ruka zapadnih kompanija kako bismo imali egzistenciju i ulažemo profit u sopstvene projekte koje bismo prodavali napolju. Ovo nije pitanje za državu u kojoj živim – ovo je konstatacija za sve ljude koji mogu da pročitaju ovaj tekst i da ga razumeju ma gde živeli i u kojoj god državi plaćali porez.

Svet neće čekati da preležimo dečje bolesti preduzetništva. Neke stvari se već podrazumevaju i ova industrija (tehnologije/IT…) neumitno ide dalje.

Potpisivanj NDA ugovora, kol centar, podrška korisnicima, procesiranje kartica, virtuelni magacini … su svar liste za implementaciju za iole ozbiljniji projekat, akciju, proizvod. Ovde se ljudi bave proizvodnjom web sajtova ili u najboljem slučaju servisa. Gde je korak dalje?

Korak dalje zahteva dosta pravnih saveta i resursa, razumevanja veće slike, menadžment kadra koji može da uđe u kompaniju i pomogne sa svojim znanjima koja nemaju veze sa IT industrijom, ljudskih resursa u običnim poslovima… Ovakvih resursa ima veoma malo i skoro ih je nemoguće okupiti.

Ponekad – je dovoljno u svojoj glavi napraviti mesto optimizma i prilika. I širiti oko sebe i ljudima sa kojima je prijatno raditi ili naći pravi interes.Slični članci

• Vera u ljude – lekcija (22)
• Umetnost zamajavanja
• Posao u kome svi dobijaju
• Strpljenje i kada ga nemati – lekcije iz života (26)
• Etika – lekcije van poslovne škole (14)
• Pravi problem – u danu kompanije u Srbiji (9)

Istina o web produkciji

Nakon divnog razgovora sa dragim prijateljem koji se bavi web produkcijom (i može se aplicirati na skoro svaku industriju koliko god bila regulisana ili neregulisana) osetio sam potrebu da razbijem iluzije i objasnim ponekad zablude a ponekad i samo obmanjujuća uverenja sebe i onih koji okružuju.

Osnova problema

Mnogo ljudi zna da radi posao.

Malo manje ljudi zna da radi kvalitetan posao.

Određeni (i manji skup) ima širinu i mogućnost da sagleda i brzo implementira rešenje.

Malo ljudi uz ručno biranje saradnika iz struke ali i dodatnih delatnosti, može da se uhvati u koštac sa obimom problema koje kompleksni projekti donose.

Tek poneka firma ili pojedinac može kvalitetno da isporuči vanserijsku uslugu, razvijanu na velikim projektima – više puta. Ovo podrazumeva vođenje armije ljudi koja generalno zna kuda ide ali je bez vođstva kao obezglavljena živina.

Konsekvence problema

Kao i uvek – to je novac.

Pristup pravom novcu i pravoj igri o kojoj možete da čitate u novinama ili biznis časopisima dolazi onda kada imate sposobnosti da se upustite i isporučite projekat od početka do kraja sa konstantnim održavanjem – tokom više meseci ako ne i godina uz armiju dodatnog osoblja koje nema veze sa osnovnom delatnošću.

Naravno da izgleda kao naučna fantastika. I to samo zato što nikada nismo probali ili se postaviti tako tj vežbali za taj momenat.

I gde smo mi?

Većina ljudi/kompanija u industriji je na nivou malo organizovane grupe koja ima pristup novim tehnologijama. Ne organizovani pojedinci ili kompanije rade kao podizvođači velikih projekata koji nas mimoilaze. Mimoilaze nas, po mom ličnom mišljenju, iz straha od neizvesnosti/odgovornosti/rada od 15 sati i još mnogo drugih (irelevantnih) stvari.

Poneki pojedinac ili agencija preskoči na sledeći nivo i organizuje projekat sa klijentom, koji ne sluteći šta ga čeka, nekako završava projekat. I svi se opeku i ne idu dalje. Ne rade na daljem razvoju posla. Jednostavno, ne žele sebi tu muku.

Prelazak na sledeći nivo

Bez daljnjeg, na kraju dana je preduzetnički duh u pitanju i put kojim se ide. Da li ste spremni da pređete na sledeći nivo?

Mi (kao zajednica) smo  u većini slučajeva na drugom nivou. Postoje firme koje pređu na neke sledeće nivoe i drago mi je da zajednički radimo i intenzivno gazimo ka sledećem nivou. Jer suština preduzetništva je baš taj prelazak nivoa i investiranja i pravljenja nečeg novog i boljeg.

I većina ekipe se bavi preživljavanjem.

Zašto se ne ide na sledeći nivo?

Da li želite da podignete svoje osnovne troškove na n-ti nivo, stvorite posao koji zahteva menadžment a ne vas kao bogomdanog vlasnika tj gazde? Da li želite da provodite vreme sa advokatima i računovođama a manje sa onima koji rade posao? Sve su ovo realne situacije koje vas čekaju na sledećem nivou.

Ako se brinete o tome da li će ideali biti zaboravljeni/prodati zbog kojih ste  počeli da radite… Prokleto će biti zaboravljeni i prodati jer preduzetnik radi da bi stvorio za sebe i druge i nahranio ego razvijanjem posla. Evoluiraj ili popravljaj matične ploče. Zaboravi razmišljanje o tome šta će ko reći! Jer da li će ti neko pomoći ako ne možeš da platiš stan/hranu i da li će ga interesovati da li može da ti pomogne.

P.S.

Ivan Minić je napisao svoj stav o preduzetništvu inspirisan tekstom Mađarskog preduzetnika. Hvala mu na tome.Slični članci

• Istrajnost – komentari na preduzetništvo
• Gospodar žongliranja – dan u kompaniji (11)
• Kako sam se vratio kući
• Uređeno tržište ili život u poslovnoj džungli – lekcije van poslovne škole (15)
• Krava koja prosipa mleko – lekcija (28)
• Konstantnost učenja

Odricanje od prava: Sledeći članak nije sponzorisao niti jedan proizvođač ili prodavac goriva na teritoriji Srbije, Grčke ili Mađarske. Takođe, sve se zasniva na subjektivnom mišljenju kako mi na raspolaganju nisu laboratorije koje mogu utvrditi kvalitet goriva.

Pumpa za gorivo - OZinOH via Flickr

Priča započinje pre nekoliko meseci tokom BizBuzza. Kako su bliski rođaci pored Niša i žarko sam želeo da ih vidim, propustio sam sve lepe trenutke kafanskog života BizBuzza. Pri povratku iz sela sipao sam gorivo na pumpi (strani lanac). Napomena: Godinu dana unazad koristim euro dizel i punim rezervoar na svakih nedelju do dve.

Polaskom iz Niša, krenuli smo autoputem. Odgovor kola na gas je bio fenomenalan, ubrzanje nesmetano i kompletan osećaj vožnje fantastičan. Moji saputnici su tokom vožnje do Beograda izneli svoje doživljaje o kolima i kvalitetu goriva.

Priča o novim kolima

Ganc nova Seat Ibica 1.4, “ispod čekića” 2007. godine, dolazi do ponosnog vlasnika. Sve miriše na novo. Pažljiva vožnja i stizanje na pumpu. Sipanje goriva i odlazak na kraći put – tek toliko da se “mašina ugreje”. Na sav užas ponosnog vlasnika novih kola, vozilo počinje da ispušta čudne zvuke.

Brzim odlaskom u servis, komentar servisera je bio “loše gorivo”.

Prijatelj je nakon ovog incidenta počeo da kupuje gorivo na drugim – navodno boljim pumpama. Odlaskom tog leta u inostranstvo, nepažnjom je stao na pumpu velikog lanca i sipao verziju bezolovnog V-Power  goriva. Sipanjem punog rezervoara vožnja je trajala i trajala i trajala uz odlične performanse. Skoro kao reklama za Duracell baterije.

Priča o starim kolima

Stara kola imaju svoje probleme ali i jednu konstantu – performanse opadaju vremenom. Čistim slučajem na nekih 1400km puta od pre par dana imao sam prilike da do kraja praznim rezervoar i da promenim tri pumpe trošeći euro dizel kao i V-Power verziju dizela. Sa svakom pumpom i novim rezervoarom kola su išla dalje i bolje prkoseći logici.

Kako se oseća vlasnik tj onaj koji troši novac?

Zamislite kako se oseća vlasnik kola koji je platio više i vozio duže uz uživanje?

A zamislite kako se posle doživljenog oseća kada sipa gorivo na domaćoj pumpi?

Štap uvek ima dva kraja

Nije stvar samo u gorivu. Stvar je i u čitavom lancu proizvodnje, punjenja, distribucije, isporuke, pretakanja i punjenja u rezervoare kola i vozila. Tako da konstantno ulaganje u kompletan proces kako proizvodnje tako i distribucije i kontrole kvaliteta krajnji korisnik može da oseti razliku i da prihvati cenu po kojoj se prodaju stvari.

I nije naravno stvar samo u gorivu. Stvar je u svakom održivom poslu i operacijama. Dovedi proizvod do kraja, optimizuj ga tokom eksploatacije, pojeftini ga i povećaj profit i ulaži u održavanje i promociju kako bi povećao obim.Slični članci

• šta želiš da budeš kad porasteš?
• Hleb i kifle – revisited
• U tem Teksasu… (1)
• Kako nastaju stvari…
• Programer od milion €
• Gospodar žongliranja – dan u kompaniji (11)

Pre nekoliko dana sam bio u Budimpešti po apsolutno privatnim stvarima. Kako je dan bio dug i poseta Mađarskoj usmerena na jednu stvar – odlučili smo da posetimo i sam grad kako bismo osetili i videli kako izgleda pred Božić.

“Say no more” – kažu u Letećem cirkusu Montija Pajtona – kriza kao i nedostatak novca se oseća u vazduhu čim se uđe u Budimpeštu. Skoro nepostojeći ukrasi koji podsećaju na vesele praznike jasan su znak da država/grad shvataju ozbiljnost situacije i da ne žele novac uludo.

Ali nazad na događaj.

Događaj

Mađarski hleb/pizza/???

Neke stvari se jednostavno dese, i nama se zalomilo da parkiramo kola u skoro-samom-centru i maloj sporednoj ulici blizu jednog Paba (Madách Imre út). Na prvi pogled sa nekih 20m učinilo nam se da, mnoštvo ljudi, loži badnjak. Kako nam je za Budimpeštu u 7 sati popodne to izgledalo kao jedino živo mesto (skoro nikoga nismo videli na ulici) svratili smo da vidimo šta se dešava.

Ispostavilo se da je u toku bila priprema velikog mađarskog hleba??? ili pice za Ginisa.

U svakom slučaju – testo+mnogo sitne slaninice+beli luk+pavlaka i eto zabave. Prva tura od nekih 6-7m dugog hleba je isparila u roku od 5 minuta. Drugu su napravili za 15. I tako čitave večeri.

Nismo uspeli da uživamo u potpunosti kako nas je čekao put nazad i pijenje sjajnog piva uz ovu užasno brzu hranu bi bio rizik epskih razmera.

Šta je tu posebno?

Za početak – ljudi koji su konzumirali ovaj besplatan proizvod. Da, dobro ste čuli – besplatan. I da, dobro ste čuli – ljudi. Bilo je tu skitnica, biznismena, napirlitanih metroseksualaca i devojčica, studenata, poštene inteligencije, komunista, anarhista i drvoseča. I svi su čekali svoj red i lepo se zahvalili momcima sa noževima koji su sekli i pravili ovu hranu.

Nije bilo loma, skakanja preko nečije glave, slomljenih ruku/nogu i sl. Sećajući se sadnica i lomljenja česnice – ovaj piknik je izgledao kao koncert klasične muzike. Dostojanstveno i kulturno.

Paralela

Pre nekoliko nedelja Antoni Burden (Anthony Bourdain) je započeo interesantnu emisiju na Travel kanalu The Layover. Treća epizoda je bila posvećena Rimu. Svrha emisije je da pokaže kako izgleda između 24 i 48 sati neki grad u svetu kada imate presedanja i čekanja na sledeći let. Malo turizma i mnogo hrane koje ne smete da propustite. I puno korisnih saveta.

Jedna od rečenica koja mi je ostala u sećanju je objašnjenje o mesu koje se koristi u jednom simpatičnom restoranu Sora Lella.

Svo kvalitetno i čisto meso je išao preko reke (u Vatikan), dok su za narod ostajale iznutrice. Sa njima smo naučili da pravimo najbolju moguću hranu.

Suština priče o hrani i klasama

Hrana je elementarna ljudska potreba i mora biti zadovoljena. U svakom sistemu svi moraju biti zadovoljeni, i oni gore kao i oni dole (neminovno). Oni gore moraju misliti o onima dole kao o ekipi zbog koje su tu gde jesu dok oni dole rade na tome da žive i rade sa željama o normalnom životu.

Stvari su veoma jednostavne… Onda kada razmišljate o svojim ljudima, narodu ili bilo kom ko je ispod (ili radi za) vas, i oni će misliti o vama. I odlično će se osećati i organizovati. Kultura i strpljenje će postojati, kao i dostojanstvo.

Onda kada nemate osećaj da neko brine o vama na bilo koji način – dolazi do gubitka elementarnih ljudskih osobina i vraćamo se u doba jure.

Nekada je pesnik Ivan Gundulić pisao u pesmi “Osman”

… Kolo od sreće uokoli vrteći se ne pristaje: tko bi gori, eto je doli, a tko doli gori ustaje…

Slični članci

• U tem Teksasu… (1)
• foto finiš, sport, rezultati, olimpijada, zavera… (samo da bi ste pročitali i edukovali se )
• Tajming – razgovori uz večeru (6)
• Problem percepcije web preduzetnika
• Razgovori uz večeru (1)
• Topli obrok

Čovek u poslu - Artisan Shooting via Flickr

Poslednjih nekoliko dana praćenje društvenih kanala je postala noćna mora.

Da skratimo priču.

Mora da se radi!

Prosto je divno kada ima toliko posla koji ispunjava i manjak vremena za praćenje sveta. Ne toliko da ne mogu da se isprate neke bitne stvari ali gomila sitnih dešavanja, provociranja, okidača, deljenih slika/videa i komentara, jednostavno oduzimaju vreme i pažnju zaposlenog čoveka.

Optimizacija

Uz razne Sumifaje, google ridere, agregatore, strimove posao bi trebao da bude jednostavniji, zar ne? Pa ne … I dalje postoji mnogo šuma. Email sumifikatori sadržaja koji se podeli kroz mreže i dalje ne rade baš najbolje kako je dosta (za mene) sadržaja propušteno od bitnih ljudi ili kompanija. Tako da tražim bolji alat. Ili se skidam sa istih.

Vreme

Najbitniji element svega. Svako čitanje, svaka distrakcija – oduzima vreme. A toliko je stvari koje treba pogledati, ispratiti i analizirati.

Inspiracija (ili povratak realnosti)

Pre par nedelja se desio LeWeb i domaći blogeri (i komšije iz Hrvatske i Makedonije) su bili tamo. Lično, mislim da je prvo predavanje ili razgovor bio najbitniji za sve nas koji jesmo i sve one koji prilaze neiscrpnom izvoru informacija kao što je Internet.

U pitanju je priča sa Karl Lagerfeldom i o tome kako on koristi tehnologije.

Po meni najzanimljivija rečenica pored opšte priče o korišćenju tehnologije je došla posle pitanja koliko se bavi ostalim sadržajima na Internetu, mejlom i sl. Skraćena verzija je između 24:50 i 25:32 u snimku.

“Ti ne ideš na Internet. Uglavnom čitaš stvari na papiru?

Ljudi oko mene čitaju i prate Internet. Ja nemam toliko vremena jer moram da dizajniram kolekcije. To su trenuci kada moram da budem isključen od sveta. Ako želite da budete u vezi sa ostatkom sveta, poenta nije da budete hiperpovezani, već dobro povezani (ljudi koji su bitni prim.aut.).“

I šta matori modni kreator kaže? Radite rođaci i isporučite, efektivno – nemojte da pratite hiljadu i jedan kanal. Izgubićete vreme. Bavite se onim šta je bitno!

A da li znate šta je bitno?

Slični članci

• Preduzetnik #102 – Višeslojni kolač
• Gadljivost i politička korektnost – lekcija (38)
• introvertni vs ekstrovertni preduzetnik
• Formiranje cene: dodaci za razmišljanje
• Profit je na mreži (članak iz Novosti)
• UX31 Zenbook – pristojna ponuda

Politički korektna pljeska - Carsten Lorentzen via Flicks

Da li ste gadljivi na

• novac
• uspeh
• dobre ocene
• privrženost drage osobe?

A da li se plašite javnog pokazivanja istinskog radovanja gorenavedenom? Ako ste imali problema da javno pokažete svoje “demone” nećete daleko dogurati. Zašto se ljudi plaše da pokažu šta misle? Možda zato što se plaše reakcije javnosti. Da ne ulazimo u devijantne (klinički definisane) forme ponašanja, stavovi koje imate obično se mogu drugačije tumačiti.

Sigurno je bitno svoje stavove isključiti ako ste menadžer u nekoj multinacionalnoj kompaniji i sama pozicija traži da budete neka vrsta vojnika – što standardizovaniji. U slučaju preduzetnika ili vlasnika – ne želite da budete tako jednostavni.

Zašto je bitno isključiti političku korektnost?

Morate prestati da budete politički korektni i pazite da li će nekome možda-ikada-nekako-smetati vaše javno pokazivanje želje/volje/strasti.

Svrha političke korektnosti je uprosečavanje ljudi i stvaranje nasilne gadljivosti prema ljudskim osobinama koje pokreću stvari – strast, ljubav, znanje. Naravno, ako pokazivanje preraste u bahatost, prevaziđe granice dobrog ukusa, spusti komunikaciju na nivo koga bi se postidele i životinje – osobu ne možemo opisati kao “živopisnu” već kao budalu.

Vi niste budala

Vi ste preduzetnik koji želi da stvori održiv posao i da živite od toga.

Mogu vas prepoznati kao dobrog preduzetnika i nekoga ko pruža usluge i proizvode, a mogu vas prepoznati pre svega kao – živopisnog lika koji ima stavove i koga možete pitati za sve i svašta. Morate biti estrovertni ili se bar truditi da budete ekstrovertni (lečite se javnim nastupima).

Lični marketing onoga šta radite

Pokazivanje svojih stavova i smisleni rad na ekstrovertnosti su najbitnija stvar koju možete da uradite za sebe i svoj biznis. U velikoj meri to će značiti da morate biti apsolutno politički nekorektni.

Nemajte straha. Jer vi niste još jedan radnik i ne tražite još jednog radnika.

Najbolje kompanije imaju živopisne likove koji rade posao. Budite vođa takve ekipe (ne tima).Slični članci

• 5 (ili više) stvari koje ćete naučiti u korporaciji i morati brzo da zaboravite kao preduzetnik
• O lošim ljudima – lekcija van poslovne škole (23)
• Politička korektnost (2)
• avans – lekcija (27)
• Strpljenje i kada ga nemati – lekcije iz života (26)
• Završnica preduzetničkog sata

Radnici protestvuju protiv izrabljivanja - Kheel Centar Univerziteta Kornel

Problem naše okoline nije u tome što nema novca kojim bi se platile usluge i proizvodi koje prodajemo.

Nama nedostaje cenjenje (vrednovanje) tuđeg rada. Pre nekoliko dana sam pročitao da je odgovor jednog političara koliko će koštati podrška izbornoj kampanji “pa ništa, to će sve raditi naši aktivisti”. Shvatio sam da je odgovor krajnje bandoglav i glup i izrečen bez razmišljanja, što je osnova razmišljanja većine ljudi koji imaju mogućnost da angažuju nekoga za posao tj imaju pristup novcu.

Da li je bolje reći “realno, rad naših aktivista je neprocenjiv i biće utrošeno x radnih sati koji su aktivisti spremni da ulože zarad kampanje” umesto “ne košta ništa, jer to rade aktivisti“?

Na prvi način daješ vrednost tuđem radu i pokazuješ da ga ceniš i definišeš veličinu koju ne iskazuješ u novcu već u radnom vremenu. Na drugi pokazuješ koliko ti je ekipa koja želi da pomogne nebitna ili možda ne veruješ da utiče na izborne rezultate. U svakom slučaju si ih stavio u kategoriju sirove radne snage koja se oseća dobro zato što pomaže, u koju ne veruješ i smatraš ih viškom koji eto mora da postoji a realno nema uticaja i ne vidiš efekat.

Ceniti tuđ rad je teško i uvek će neko biti povređen u manjoj ili većoj meri. Ono što mora da postoji je bilo kakva ideja o tuđem radu. Ako samo ceniš svoj rad a tuđ ne – empatija prema drugom ljudskom biću i društvu uopšte, ti je na niskom nivou. Spoznati tuđ rad i ceniti i vrednovati ga – je najbitnije za zdravo preduzetništvo.Slični članci

• Strpljenje i kada ga nemati – lekcije iz života (26)
• Mitovi i legende blogovanja – Novac (1)
• Formiranje cene – slučaj konsultanta
• Politički problem
• U tem Teksasu… (1)
• Gospodar žongliranja – dan u kompaniji (11)

–

Ovo je nastavak ili pojašnjenje priče o potrazi za timom koji će napraviti svoj prvi projekat.

Nemojte preterivati

U sakupljanju tima ne možete (malo je verovatno) da pronađete sve članove tima tj da popunite sve uloge. Možda nemate iOS programera ili Web programera – to su sve stvari koje se nauče usput ako imate prave mentore i tutore. Kako će takvih biti – just do it i prijavite se. Ako mislite da vam treba više menadžera well – onda vam treba više menadžera. Na vama je odluka – a ovo je preporuka.

Nemojte trošiti previše vremena

Sat otkucava i vi trošite vreme na šta? Sakupljanje savrđene ekipe. Može da vam se desi da tokom projekta promenite 20-40% svog tima samom činjenicom  da neko ne može da izdrži tempo, ima obaveze na fakultetu ili jednostavno ne zna ono što je tvrdio da zna. Skratite gluposti.

Nemojte čekati da sve bude savršeno

Da li ćete čekati da Apple izbaci novu verziju XCode-a ili Eclipse verziju koja olakšava programiranje? Svet nije savršen, prezentacija tima koju radite neće biti savršena. Prezentaciju ili dokument ili CV (kako god da se predstavite biće OK) će se čitati i nećete imati prilike da prezentujete. Snaga i energija mogu da se “pročitaju” – tako da je najbitnije da imate te pokretače.

Budite jednostavni

Sva rešenja su na kraju jednostavna. Postoje i komplikovana u domenu mašina – ali sve ostalo je i dalje jednostavno.

Dobra (ili loša) vest

Još uvek se niko nije prijavio. Da li ne mogu da se sastave i okupe timovi ili ne postoji kadar koji može da odgovori na postavljene parametre?

Update: nakon razgovora sa zainteresovanim vođom tima (koji nije uspeo da oformi ekipu) postavio je jednostavno pitanje

Kako se deli profit? App Store deli prodaju u određenom procentu? U kojem vi učestvujete?

U tom trenutku vidiš da priča o podeli profita umnogome ukazuje na to kako će se postaviti članovi ekipe i kakvi programeri se pojavljuju. Prodaje se celokupni projekat a ne aplikacija na App Store-u. Tako da ne pričamo o hiljadama ili stotinama sitnih prodaja i nekim sitnicama. Pričamo o kompletno preduzetničkoj priči.Slični članci

• Traži se preduzetnički tim (cross-post)
• onda kada mešate babe i žabe…
• Gospodar žongliranja – dan u kompaniji (11)
• Web programer od 1000 EUR
• Strpljenje i kada ga nemati – lekcije iz života (26)
• Gadljivost i politička korektnost – lekcija (38)

“Designers become machine nerds. Machines define what you can do. That and finding the right operators for them.” / Dizajneri postaju zaluđenici za mašinama. Mašina definiše ono šta možete da uradite. To i pronalaženje pravih rukovaoca za njih. – Vilijam Gibson, Nulta tačka istorije (Zero History)
‘Men have become tools of their tools./Ljudi su postali alati svojih alatki.’ ~Henry David Thoreau

Mašine za šivenje - Timm Suess via Flickr

Svi mogući horori sveprisutnog-velikibrat-društva oko nas su tu. Samo ih još nismo svesni kako nisu povezani mrežom.

Ovaj članak je pisan više puta – ne zbog toga što nisam znao šta da napišem već kako nisam znao kako da opišem.

Rad

Ne znam za vas. Ja stvarno volim da radim. Kada se odmaram ja radim (pišem, crtam, stvaram). Mogu da lenčarim na plaži i (navodno) ne radim ništa. Ako je nerad čitanje knjige onda umem da ne radim.

Rad je najlepši onda kada vidite svrhu u njemu i kada vam ispuni vreme tako da, nakon završenog posla odete kući zadovoljni. Ko god se vraća namrgođen i nezadovoljan – taj nije za posao koji radi. Kada volite da radite onda vam je 24 časa malo tokom dana i žalite zašto ne možete manje da spavate.

Antropija rada

Poslednjih 10 godina rad počinje da izgleda tako razvodnjeno. Da budem jasniji, ljudi počinju svesno da rasplinjavaju i otežavaju sopstveni rad kako bi opravdali svoje postojanje tj radno mesto. Regulatori, razne komisije, agencije i unije propisuju svakakve propise, standarde i uputstva kojih moramo da se držimo kako bismo bili “u vinkli”.

Ono što se tiče bezbednosti kako proizvođača i korisnika proizvoda ili usluga je sasvim na mestu. Problem koji vidim je u tržištima u koja želiš da uđeš i koja su već toliko regulisana da ne možeš ući tek tako.

Problem sa mnogo babica oko isporuke jednog proizvoda je u tome što više ne možete da budete preduzetnik već morate da imate iza sebe armiju ljudi i procedura kako biste bili podobni za prodaju. Stvar sa armijom ljudi nije loša ali je nemoguće nasad stvoriti armiju koja će isporučiti proizvod. Želim da kažem da se proizvodnjom robe široke potrošnje mogu baviti oni sa bitnim kapitalom u džepu. Nama ostalima, preostaje da se bavimo malim stvarima koje mogu da promene svet. I da budemo u industriji koja nije toliko regulisana.

Regulacija i zakoni

Kada pređete neku magičnu cifru od npr 10 zaposlenih, poslovanje poprima druge razmere. Svi pravilnici koje ste bili u obavezi da uvedete, sada imaju smisla (bezbednost, protivpožarno, pušenje) i zahtevaju da imate ljude koji se time bave. Počinjete da primećujete stvari kao što su protivpožarni izlazi, obeležja po kancelarijama, aparati za gašenje požara…

Kada se razvijate, neminovno je da se pravi rad smanjuje ili da raste broj ne-proizvodnog osoblja. To nisu ljudi koji smetaju, već ljudi koji se bave svim onim stvarima koje ne donose direktno novac ili profit, već drže kompaniju unutar regulative i strukture. Ili počinju da rade i ne produktivne stvari a koje moraju da se urade.

Zakoni i regulativa su pravljeni tako da se odnose na firme sa armijom ljudi, a ne sa mišlju kako da se preduzetnik razvije u firmu sa malom Kinom.

Kako se boriti?

Ne postoji pobeda nad kupcima – nepoznati autor

Adaptiranje poslovanja u sledeći nivo operacija mora ići uz potpunu podršku menadžmenta (ukoliko postoji ili vlasnika). I ne postoji borba ili konsekvence ukoliko zaposleni počnu da postavljaju pitanja.

I prestati sa kuknjavom. Niko vam neće pomoći. Jedan od puteva je zaposliti ljude sa više staža, koji su prošli ili su bili na takvim pozicijama koje su neminovnost i propisane zakonima. Samo rešite taj problem i nastavite da se bavite poslom.

Reciklaža

Ovo doba nam omogućava da mnoge stvari jednostavno ponovo iskoristimo ili emuliramo (sjajan izraz) od nekih drugih kompanija. Za mnoge stvari nema izmišljanja tople vode, osim ako stvarno nemate udarac genijalne zamisli koja će revolucionarno promeniti proizvodni proces ili na elegantan način izvrnuti pravila, već brutalna implementacija.

Većina kompanija je copy-paste po strukturi i zaduženjima i malo je onog pravog mesa ili duše koja ostaje i koja čini kompaniju onom posebnom jedinkom u moru kompanija.

Koliko procenata DNK se razlikuje od osobe do osobe? Takve su razlike i u suštini kompanija koje ih čine jedinstvenim.Slični članci

• Uređeno tržište ili život u poslovnoj džungli – lekcije van poslovne škole (15)
• Da se mi razumemo…
• svet posmatrača
• Kako se formira kompanija (1 deo)
• Na vreme i preko klijentovih očekivanja
• Kada je vreme za spremanje?

Jedenje - David DeHetre via Flickr

Sjajan komentar koji se tiče odnosa prema aktivnosti od koje vam zavisi budućnost: Ako ste u vezi dok spremate USMLE a dečko/devojka se ne žali kako vas ne viđa dovoljno i kako samo o testu pričate, onda nešto nije u redu, ili sa vezom ili sa spremanjem.

Ali nazad na cilj priče o pragmatizmu.

U jednom od svojih remek dela – Restoran na kraju Vaseljene, Daglas Adams, je objasnio pragmatizam.

Scena

Nakon mnogo peripetija i događaja ekipa sastavljena od dva (za nas) vanzemaljca i dvoje zemljana (Trilian MekMilan i Artur Dent) seda za sto u Restoranu na kraju Vaseljene poznatijem kao Milivejs.

Najbitnija činjenica u ovom trenutku je da to da su užasno gladni.

Stolu prilazi krava (kao ova na slici) i započinje razgovor.

Priča krave

Naučnici su shvatili da mnogi imaju otpor prema tome da ubiju životinju i da se nahrane njenim mesom, ili samo da se hrane mesom. Zašto ne stvoriti životinju koja zna svoju svrhu i ne libi se da kaže šta misli i šta želi. Pa prema tome – šta biste želeli za večeru? Sjajno sam sam se pazila tako da je svaki deo baš lep. Mogu li preporučiti majmunolikom posetiocu biftek?

Reakcije za stolom

Vanzemaljci su se svojski potrudili da ispipaju kravu i izaberu nešto sočno. Trilijan je bila užasnuta par sekundi ali je slegla ramenima i naručila porciju, dok je Artut bio zbunjen, izbegavao je pogled krave i pokušao da je odgovori od plana. I na kraju je dobio salatu.

Svrha priče

Zabavite se. Pročitajte knjige Daglasa Adamsa. Sjajna kratika i satira današnjeg društva i onoga što nas čeka.

Svrha priče je u tome da ljudi preteruju i ograđuju se svakakvim glupostima ne bi li život učinili komplikovanim i “ozbiljnim”. Stvari su uglavnom jednostavne i treba se truditi odbaciti predrasude i slojeve nametnute “bitnosti”.

U poslu, onda kada smatrate da ste mnogo veliki baja i počnete da verujete da predstavljate sledeću inkarnaciju Džobsa, već ste na putu propadanja. Tj firma oko vas počinje da propada.Slični članci

• svet posmatrača
• Poverljivo iz kuhinje – vreme čitanja (3)
• Razgovori uz večeru (1)
• iluzije kapitalizma – lekcija iz poslovne škole (9)
• Reči mudrosti – lekcija (33)
• V-Snaga ili priča o gorivu – na putu Mađarska (2)

Vodič za PDV - izvor PORESKA UPRAVA

Poslednjih nedelja (da ne kažem meseci), naslušao sam se svakakvih razloga zašto biti ili ne biti u sistemu PDVa, imati radnju ili doo i tako dalje i tako dalje… i sisteme naplate i zašto kreditirati kupce i plaćati PDV za njih.

I svi su tačni i svi imaju smisla. Ono što nema smisla je percepcija ko tu šta plaća.

• PDV (porez na dodatu vrednost) plaća onaj ko kupuje tj plaća prodavcu.
• Prodavac taj PDV prosleđuje (uglavnom) državi.
• Ukoliko prodavac kupuje nešto od kompanija koje su u sistemu PDVa – pošto je u tom slučaju kupac – PDV plaća nekom drugom.
• Stoga umanjuje svoju obavezu prema državi (platio je PDV na nekom drugom mestu)

Prosto kao pasulj.

U idealnom svetu – kompanije bi trebale da budu u sistemu PDVa i da svi plaćaju svoje račune u roku od 14 dana.

Kako ne živimo na idealnom mestu i vremenu – svaki izbor (u sistemu ili van sistema PDVa) zavisi od toga šta želite da radite i gde želite da stignete. Sve ovo se odnosi na situacije da ste niste uvoznik… Tada se stvari menjaju ali ne preterano.

Po ličnom mišljenju, nema mesta štekanju i obavezi koja se pojavljuje u trenutku kada treba preći u sistem i papirologiji koja ima da se obavi. U tom trenutku nećete imati vremena da se bavite time već poslom. Blagom kalkulacijom, granica za ulazak u PDV sistem je takva da morate imati promet koji zadovoljava malu kancelariju i 1.5 čoveka koji rade sa platom iznad proseka tj mala lepa kompanija. Zašto sebi stavljati am na vrat u najavi? Postavite sve na dobre noge i krenite u preduzetništvo.Slični članci

• klijent vs. potrošač
• Novi početak
• Pravi problem – u danu kompanije u Srbiji (9)
• Strpljenje i kada ga nemati – lekcije iz života (26)
• Amerika – zemlja opcija… U tem Teksasu (4)
• O mitu i korupciji – u životu srpske kompanije (8)

Dušan Milovanović

Najbitniji element odrastanja pored ulice je i formalno obrazovanje. Ne samo znanje koje se usvoji već i odrasli ljudi kojima se približavamo (po godina) koji mogu biti uzori, antagonisti (setite se nekog paklenog profesora) ili jednostavno prolazni statisti.

Ali ono što nas na kraju učini spremnim za sledeći korak u odrastanju i školovanju dolazi od prvog u liniji odbrane između stvarnog i surovog sveta i učenika srednje škole – razredni starešina.

Moj (naš) razredni starešina je prešao veliki put od naše generacije do danas. I svi imaju tu reč za njega – naš razredni. I svi želimo da budemo baš ta, posebna generacija koju je vodio do kraja puta srednjeg obrazovanja. Danas je direktor škole ali ga energija i entuzijazam ne napuštaju. I to se prenosi na učenike (bar deo njih).

U nastavku je par njegovih statusa sa Fejsbuka. On komunicira i bavi se svojim učenicima i pronalazi načine kako da svoju drugu kuću/porodicu pazi i neguje.

Naš štand je bio, po opštoj oceni, najkonkretniji, najzabavniji i sa najviše pozitivne energije. Šta više očekivati?

Danas se završava Sajam obrazovanja ZVONCE. Ponovo sam na štandu naše škole.
Reakcija svih koji zastanu pored naših “proizvoda” je slična : neverica da su to učenici radili , pohvale i sve čestitke za postavku, način prezentacije i otvorenost i šarm učenika (učili od direktora !). Svi su sjajni, ali Ivan Matić deluje tako da bi za pet minuta prodao ceo štand sa svim eksponatima, profesorima i direktorom !

Dušan Milovanović, direktor Politehnike

Pitanje ostaje: zašto i dalje želimo da pomažemo školi iz koje smo izašli pre 15 godina? Zbog jednog velikog čoveka i pedagoga. Da li i vi imate posebnog razrednog starešinu?Slični članci

• Početak problema
• Slobodan dan Ferisa Bjulera
• Hakuj svoje telo – vreme čitanja (2)
• šta želiš da budeš kad porasteš?
• (tajna) Zašto su izumrli dobri prodavci?
• trenutak netolerantnosti