Dan u životu kompanije

Kako nastaju stvari…

Ivan Rečević — Mon, 06 Sep 2010 04:14:53 +0000

Novi roman Vilijema Gibsona nosi naziv “Zero History“.

Još uvek nije dostupan. Ali slušajući razne priče koje kolaju, kao i gosn Gibsonu koji svesrdno priča o raznim aspektima svog rada i novog romana, jedna stvar je iskočila iz šume informacija.

Postoji kompletno alternativna istorija stvari koje uzimamo zdravo za gotovo, kao i način njihovog nastanka. Uzmimo na primer odeću vojnih pilota u Britanskoj vojsci…

Britanci su tokom početka rata dobijali pomoć od Amerikanaca i Rusa. Najveći problem je bio zaštititi konvoje sa sirovinama preko Arktičkog mora. Čerčil je smislio korišćenje jeftinih aviona koji bi obezbeđivali brodove tokom putovanja koji bi se po gubljenju goriva bacali u more. Problem je bio u pilotima koji ne bi preživeli ni par minuta instant mokri u hladnoj vodi.

Kako zaštititi pilote od pogubne temperature? Naučnici su smislili posebnu vrstu tkanja sa resursima koje su imali na raspolaganju (visoko kvalitetan pamuk) – i nazvali je Ventile.

Tkanina je tako tkana da ne dozvoljava prodiranje vode (neko vreme – u slučaju pilota u severnom moru cca 20minuta), veoma je laka i dozvoljava telu da “diše” (naravno na otvorenom).

I dan danas se koristi u Britanskoj avijaciji i NATO-u, kabanice u Beloj kući su napravljene od istog materijala, vatrogasci koriste isti materijal za creva, itd…

Šta je potrebno da bi se stvorilo nešto novo i zaista potrebno?

U slučaju Ventile tkanine, rat i manjak resursa.

Izvori: Ventile, io9 i William Gibson sajtSlični članci

Podeli i uživaj:

Web programer od 1000 EUR

Ivan Rečević — Thu, 19 Aug 2010 05:00:49 +0000

Posle više članaka koji su se pojavili i diskusija o platama web programera, razmislio sam o tome šta programer mora da zna kako bi mogao da traži i dobije platu od 1000 eura.

Plata od 1000 eur podrazumeva i ostale stvari kao i poreze i doprinose, socijalno i penziono kao i ostale beneficije koje dolaze sa stalnim radnim mestom. Kompletan paket cene programera tada skače na 1750 eur. Na godišnjem nivou stiže se do cifre od 21.000 eur. Realno programer svojim radom treba da donese i profit firmi za koju radi tako da bruto iznos projekata koje programer radi bi morao da ide oko 40.000 eur. Ne zaboravite, čovek u firmi ne predstavlja samo trošak već koristi i druge resurse koji ulaze u račun. Čist profit na godišnjem nivou po čoveku može biti tek 3-4.000 eur.

Naravno, kako bi se stiglo do ove cifre, programer mora biti brz, efikasan, snalažljiv, jer je u poslu koji je veoma merljiv i bez velikih nedoumica i razmišljanja, meri se rezultat.

Za sve gore navedeno, web programer bi morao imati sledeće sposobnosti.

Osnove

par godina rada u OOP programskom jeziku (preporučljivo C, C++)
HTML4
CSS (efikasno korišćenje)
PHP
formulari i komunikacija sa serverom
shvatanje arhitekture web aplikacija
znanje nekog CMSa (Drupal, Magento, Joomla…) i kreiranje modula

Ne-programerska znanja

korišćenje komandne linije u DOS-u i Unixu
izmene konfiguracije Apache web servera, MySQL baze podataka i PHP promenjivih
instalacija paketa za podršku specifičnom projektu pod nekom varijantom Linuxa
korišćenje SVN-a ili GIT-a
dokumentovanje rada
slušanje autoriteta
učenje novih stvari
korišćenje Google pretrage
brzo čitanje dokumentacije
efikasno formulisanje pitanja/nedoumica

Povratna kompatibilnost

HTML
osnove SEO optimizacije
XML/RSS razumevanje i korišćenje
Google Analytics

Novo i hit

JQuery – korišćenje modula i izmena fukcionalnosti
HTML5 – poznavanje standarda i upotrebljivo znanje
poznavanje specifičnosti različitih platformi (Mobile Safari (iPhone, iPad), Android)

Izlazna produktivnost

kodiranje na osnovu pripremljenih wireframe-ova i dizajna u predviđenom roku, sa minimumom 10% rezervisanog za eventualne izmene
pravljanje gotovog proizvoda

Za sve ovo potrebno je i malo mašte, kako bi se pronašlo pravo rešenje uz minimum potrošenog vremena.

Takvih programera u regionu ima malo i uglavnom ne rade za firme već se bave programiranjem kao slobodnjaci (eng. freelancer).Slični članci

Podeli i uživaj:

Veličina tržišta – lekcija van poslovne škole (20)

Ivan Rečević — Wed, 18 Aug 2010 05:00:38 +0000

Arhimedes - dajte mi oslonac

Dajte mi oslonac i pomeriću Zemlju – Arhimedes

Sagledavanjem poslovanja u Srbiji može se reći samo jedno:

Dajte mi dovoljno veliko tržište da bih zaradio.

Više nije bitno šta prodaješ već kako ga plasiraš i koliko je dobar proizvod kao i tržište na kom ćeš ga plasirati.

Skorašnji tekstovi u Hrvatskoj, Srbiji kao i originalni (Economist, 2009 – uz opis ako nemate pristup).

Veliki poslovni sistemi kao i kompanije su uglavnom tu radi slikanja, pravljenja vesti i generalno dičenja na časovima društva i geografije. Male firme koje zaista rade posao i pokreću ekonomiju svojim efikasnim poslovanjem žude za širenjem tržišta.

U slučaju da ste vlasnik male kompanije koja želi da se širi postoje generalno dve opcije. Ili će se širiti u regionu kako je jezik sličan i prilagođavanje je neosetno ili će se širiti van granica zemlje. Pitanje je da li je proizvod ili usluga konkurentna na zaista stranom tržištu. Mada, gledano sa globalnog nivoa, kako je tržište čitav svet, mesta ima za svakoga.

Zašto u Srbiji nema malih kompanija koje imaju više od 10-15 zaposlenih? Operacije na lokalnom tržištu u određenoj niši ne iziskuju više ljudi. Samo širenjem tržišta se stiže do operativnije firme i stvarnog ekonomskog pomaka.Slični članci

Podeli i uživaj:

Do kraja sveta – Graeme Revell

Ivan Rečević — Tue, 17 Aug 2010 05:00:06 +0000

Poster za film "Do kraja sveta"

Kao film “Do kraja sveta” nije bio veliki bioskopski hit, muzika iz filma jeste. Naprosto je postala nezaobilazna stanica u muzici 90-tih. Pored pesama vrhunskih muzičara (Talking Heads, REM, Neneh Cherry, Lou Reed, Elvis Costello, Nick Cave, Depeche Mode, Peter Gabriel…) istakao se i Graeme Revell, muzičar, dirigent i kompozitor čudne biografije.

Kao deo SPK, benda koji je nastao iz susreta dva radnika u psihijatrijskoj bolnici, nakon čitanja manifesta radikalne nemačke Marksističke grupe Sozialistisches Patientenkollektiv, Graeme Revell je kreirao muziku za film Dead Calm koja mu donosi nagradu Australijske filmske industrije. Posle ovog događaja, Graeme prelazi da radi u filmskoj industriji gde ostaje do dan danas. Gde ste sve čuli njegovu muziku?

Dolazimo do zaista bitnog dela, koji je ravan dobrom trileru.

Tokom filma “Do kraja sveta”, postoji toliko instrumentanlih delova koji vode gledaoca kroz putovanje glavnih junaka, da bi mogli zasebno da stoje kao muzičko delo. Na raznim mrežama za razmenu datoteka (eng. files) ponekad bi se pojavili zapisi koji bi upućivali na muzika Revella iz gorepomenutog filma. Ali, kako to obično biva sa unikatnim stvarima, veoma brzo bi nestali zbog same prirode mreža za razmenu (mali broj, tačnije jedan jedini delilac sadržaja).

Pretragom baza podataka, zainteresovani su došli do toga da takav sadržaj ne postoji nigde tj da nigde nije registrovan kao muzičko delo.

Nakon više meseci čekanja, delilac se pojavio i u kratkoj razmeni poruka muzika je ugledala svetlost dana.

Više o kompletnoj priči i samim snimcima Graeme Revella na sledećoj vezi.Slični članci

Podeli i uživaj:

Nebo nad New York-om

Ivan Rečević — Sat, 14 Aug 2010 06:11:33 +0000

Jedan od legendarnih filmova Nebo nad Berlinom Vima Vendersa bavi se anđelima i njihovim željama posle vekova provedenih pored ljudi.

Susreti dva anđela i prepričavanje događaja i citata koje su videli ili čuli podseća na beskrajno divne kratke priče.

Pre par dana naišao sam na site Overheard in New York, koji me je podsetio na fenomenalne stvari koje ljudi stvore i koje nestanu u trenutku, a prolaznici ih uhvate i zabeleže, a nisu anđeli.Slični članci

Podeli i uživaj:

Fosberi flop

Ivan Rečević — Mon, 26 Jul 2010 05:00:34 +0000

Sport evoluira onda kada se ubiju svete krave
- Tim Ferris – autor 4-ro časovna radna nedelja

Na Olimpijskim igrama u Meksiko Sitiju 1968.godine u disciplini skok u vis pobedio je Richard Dick Fosbury sa revolucionarnom tehnikom skoka – nazvanom Fosberi flop.

Primer stredl tehnike

Kako je u vreme svoje druge godine srednje škole shvatio da je dominantna tehnika stredl u to vreme, prekomplikovana za njega odlučio je da sebi olakša život. Iako su mnogi u to vreme probali da preskaču letvicu na sličan način, niko do kraja nije razradio koncept.

Sticajem okolnosti, do 1960.godine podnožje za doskok je pravljeno uglavnom od piljevine ili peska, što je predstavljalo rizik za novi metod skakanja. Od 1960-te podnožje za doskok se promenilo i veliki broj škola je počeo da stavlja gumena ili sunđerasta doskočišta. Ova promena je omogućila drugačije razmišljanje o skoku u vis.

Takođe, pravila za atletska takmičenja nisu zabranjivala ovakav način preskoka letvice. Bitno je preskočiti letvicu kako znaš i umeš. (Pravila za atletska takmičenja član 182.)

Posle mature, Dik se upisao na državni fakultet Oregona 1965.godine i u sledeće 3 godine usavršio tehniku nakon što je pokazao svojim trenerima, visine koje je uspeo da preskoči. Na nacionalnom prvenstu 1968.godine pobedio je kao i na kvalifikacijama za Olimpijske igre.

Fosberi flop tehnika

Sama tehnika nije bila tajna do 1968.godine, kako mnogi misle, već je postala poznata širom sveta potpomognuta uspehom Ričarda “Dika” Fosberija na OI. Novinari su već 1964.godine izvestili o novom načinu skakanja ali više u šali, opisujući Dika kao “najvećeg lenjivca među skakačima”.

Tehnika Fosberi flop je postala dominanta tehnika zbog svoje jednostavnosti učenja i visina koje se mogu doseći.

Nikada ne odustaj. Nikada ne objašnjavaj. Završi posao i pusti ih da kukaju >>
- Benjamin Jowett, britanski teolog

Svrha ovog članka je pokazati šta je potrebno za uspeh.

Reagovati u pravo vreme, koristeći raspoloživa sredstva u skladu sa zakonom. Disciplina, verovanje u sebe, strpljenje i fokus na jednostavnost.Slični članci

Podeli i uživaj:

Umetnost zamajavanja

Ivan Rečević — Tue, 06 Jul 2010 07:00:35 +0000

Mestimično nepromenjeno oblačno

Bilo je to… 2002.godina.

Tada sam imao 26. godina, diplomu, 5 godina rada i ni dana radnog staža.

Dve godine ranije, nakon tzv revolucije stigao je optimizan – da će se stvari promeniti i biti bolje – i radio sam na tome da mi zaista bude bolje. Te iste 2002-ge uspeo da se zaposlim na osnovu škole i iskustva. I takve stvari umeju da ti stvore sjajne amortizere realnosti.

Da se razumemo, nisam negativan, samo mi je pun kufer zamajavanja koje trpim kao i vi, koje ne možemo da prekinemo ili promenimo. Jedino rešenje je da živimo i radimo na nekom drugom mestu gde se nećemo zamajavati glupostima i gde nam neće plasirati koske svakog drugog dana oko kojih ćemo gubiti vreme.

Zašto je mala zainteresovanost mlađih ljudi za politikom, izborima i svim onim sa čim nas novine i televizija zamajavaju, u Evropi? Ljudi žele da se bave sobom i biraju neke druge vrste uzora i izazova.

Odlaskom domaćih generacija kojima je politika bitna, prestaće uticaj političara na dnevne događaje i narod koji živi. Ili će se jednostavno kult politike dići ponovo, i onda možemo samo reći – ćao.

Ali da se vratim umetnosti zavaravanja. Sa amortizerima realnosti zamajavao sam sam sebe rečima “eto bolje je i to je dobra osnova za život ovde”. Dopuštao sam raznim medijima da me uljujkuju u stanje blage euforije promenama koje dolaze. I dolaze… i dolaze. I nikako da dođu. Naravno, sam sam kriv.

Niko se ne bi setio dobrog Samarićanina da je imao samo dobru volju, čovek je imao i para. – Margaret Tačer (bivša premijerka Velike Britanije – razbijač monopola)

Nisu potrebni milioni ili milijarde da bi se čovek osećao OK, već sasvim dovoljno. Da se ne lažemo, nismo spremni za bolju situaciju. Nemamo ljude koji mogu da izdrže i održe, potreban nivo i kvalitet javnih radnika.

Gore spomenuta “Gvozdena Ledi”, kako su je nazvali Rusi, je bila tema jednog zaista dobrog starog članka pisanog u vreme “blage euforije preduzetnika u bolju budućnost”. I dalje stojim iza njega, sa malo više razumevanja šta je zaista bitno kod “javnih radnika” koji zaista prave razliku između komunizma i kapitalizma.

Zar vama nije dosta zamajavanja svakog dana i odlaganju uvek nepopularnih koraka koji se moraju desiti?

Moje smernice se ne baziraju na nekoj ekonomskoj teoriji, već na stvarima sa kojima smo odrasli: poštena naknada (nadnica) za pošten rad; živeti unutar svojih mogućnosti (koliko ti je guber dugačak); prištedeti za crne dane; platiti račune na vreme; pomoći policiji… - Margaret Tačer.

Mislim da mnogi nisu nikada prošli kroz takvo detinjstvo i građenje sistema vrednosti koji su potrebni za takvu postavku stvari u glavi. Takvi, nažalost nisu među živima.

Izvin’te, molim vas dozvolite mi da radim i borim se fer.

Ova prethodna rečenica je zamajavanje. Želiš da te neko zaista čuje i reaguje, kao da je tako blizu i ima želju da pomogne? Da se ne lažemo. Izabrani ne žele da vrate nazad ono što smo im predali na čuvanje/održavanje/unapređenje.

Želim nam da uživamo u blagodetima koje civilizacija nudi. Kada smo zadovoljni moći ćemo da se posvetimo i ostalima, društvu i ciljevima. Prvo moramo sami biti sređeni. Dosta zamajavanja i hvatanja svake koske koju mediji i političari bacaju.

Strpljenju dolazi kraj.

…i na kraju…

“Kletva je skinuta” – naslov dnevnih novina nakon pobede Srbije nad Nemačkom na Svetskom prvenstvu u fudbalu 2010.godine. Bilo je tu još nekih slika, čudno spojenih, koje su trebale da asociraju na svakakve čudne događaje u lokalnoj istoriji gde smo ispali grbavi – verovatno “tuđom” krivicom.

Naslov i slike su prekrile stranicu tako da je naslov o krizi i svakodnevnim problemima umanjen do ne raznatljivosti.

Toliko o zamajavanju.Slični članci

Podeli i uživaj:

U zdravom telu zdrav duh – lekcije van poslovne škole (18)

Ivan Rečević — Sun, 04 Jul 2010 07:16:32 +0000

Dešava mi se da me ljudi često pitaju zašto ustajem oko 5 sati ujutru.

Ima veze sa mirom, tišinom i vremenom koje može da se posveti vežbanju. A i poslu. Ali pre svega vežbanju.

Nisu bez veze govorili “u zdravom telu zdrav duh”.

Čovek koji ustane u 5 ne liči na čoveka. Ma koliko rano legao, 5 ujutru je rano za svakoga. Prvih 10 do 20 minuta se dešavaju razne pripremne radnje kako bi postao normalan.

Zatim kreće vežbanje. Osnova mog vežbanja je istezanje (eng. stretching) radi postizanja gipkosti i istegnutosti uz maksimalno efikasne vežbe snage sa sopstvenom težinom. Vežbe snage su uvedene kako bi se učvrstili mišići i dobilo na ekspozivnosti u svakodnevnom pokretu.

Ove vežbe ne podižu izdržljivost i nije im to cilj. Izdržljivost se u mom slučaju formira trčanjem.

Vežbe koje ćete videti ne moraju da budu i vaše vežbe. Ove kombinacije prijaju meni i mojim ciljevima. Kako nemam potrebu za kreiranjem velikih mišića i hiljadama-i-hiljadama sklekova, lista vežbi snage je dosta kratka.

Pre svega – istezanje. Uvek se istežite i nemojte praviti nagle pokrete tokom istezanja. Nakon istezanja kreću vežbe:

Dizanje nogu ležeći na leđima do 45 stepeni (40 ponavljanja)
Dizanje postrance svake noge do 45 stepeni (50 ponavljanja puta po nozi)
polu sklopka (dizanje nogu u kolenima i gornjeg dela torza do pola pokreta) – (40 ponavljanja)
trbušnjaci sa podignutim kolenima na stolici (70)

Vežbanje i vežbe zavisi od cilja koji imate. Da li želite da dobijete mišićnu masu, smanjite kilograme, dobijete energiju… cilj upućuje na vrstu vežbanja.

Isto tako i u poslu. Sa pravim ciljem znaćete kojim putem ići.

Neki izvori koje možete koristiti u planiranju svog vežbanja i istezanju.

http://www.google.com/search?sourceid=chrome&ie=UTF-8&q=static+workouts

http://www.google.com/images?q=isometric+workouts&um=1&hl=en&safe=off&tbs=isch:1&sa=N&start=20&ndsp=20

http://www.isometricexercisesite.com/

http://www.exercisegoals.com/isometric-exercises.html

http://ezinearticles.com/?Static-Strength-Workouts-For-Amazing-Results&id=2763865

http://www.sport-fitness-advisor.com/isometric-exercises.htmlSlični članci

Podeli i uživaj:

Kako da vam dozvole da zaradite – lekcije iz poslovne škole (19)

Ivan Rečević — Fri, 02 Jul 2010 06:21:44 +0000

Štandovi za poklone posle kupovine i trošenja para

Mnogi se iznenade kada se prikaže cena usluga, pogotovu kada izgledate mlađe i, nekako, neiskusno.

Nekako izgledaju uvređeno zato što im se traži da plate uslugu. Često izgleda da ni cifra nije toliko bitna koliko ideja da neko “njima” ispostavlja račun za usluge.

Kako objasniti nekome da zaista treba da dozvoli drugome da zaradi? Ovo su neki primeri nekih rečenica.

kako Vi zarađujete tako i ja moram da zarađujem i plaćam svoje račune
ja poštujem svoj rad kao i svaki zanatlija i radim za novac
da vam ne trebaju moje usluge i znanje verovatno biste sami mogli da uradite posao

ako se nekome vaš posao učini jednostavnim i pokuša da umanji važnost i kompleksnost:

nadam se da put na koji želite da idete u smislu smanjenja cene ne ide na uštrb kvaliteta jer u tom slučaju moraćete da pronađete manje kvalitetnog
ako je moje obrazovanje na zadatu temu trajalo, želim da ga cenim kao i cenu mojih usluga

Besmisleno je ulaziti u rasprave ili polemike, jer ćete tako uvek izgubiti. Isto važi i ako vas isprovociraju, jer je cilj da se osetite loše, kada takođe gubite. Hladna glava i fokus na cilj, a to je naplata i plaćanje računa. I naravno, zarada. Da se ne lažemo, od nečega mora da se živi.

Za sopstveni uspeh ili neuspeh smo, uvek, i isključivo, sami krivi.

Udarni tekstovi iz prošlosti koji nisu imali pravu publiku

Poslovanje sa profitom – Zašto? i još jedan na istu temu.

Slični članci

Podeli i uživaj:

Neprocenjivo (1)

Ivan Rečević — Wed, 16 Jun 2010 19:30:51 +0000

Suspendovan konto

Definitivno rečenica koja me je nasmejala i sažela problematiku poslovanja u svakoj zemlji.

Meni ne treba računovođa koji radi po zakonu, takvih je pun svet.

Meni treba neko ko je radio na ivici.

Mnoge stvari se rade iz zemalja u kojima su neke stvari legalne ili koje omogućavaju kreativne načine oporezivanja.Slični članci

Podeli i uživaj:

Krvožednost grabljivice

Ivan Rečević — Mon, 24 May 2010 05:50:39 +0000

Posle par meseci čekanja Malkom Gladvel je postavio članak koji sam nazreo kroz komentare čitaoca New Yorkera a tiče se preduzetništva.

Kao potvrda članka, komentar se ticao iskustva čitaoca koji je ujedno i računovođa.

Iz prve ruke mogu da potvrdim da su preduzetnici čudna sorta i da uvek znaju šta rade. Ako i neki njihov korak, ponekad izgleda kao ne promišljen, budite sigurni da itekako znaju šta rade.

Prema članku, preduzetnici su grabljivci, koji čekaju pravu priliku sa minimalnim rizikom. Sada bi mogli da se uspijamo i nećkamo i pravimo nevešti ali je…

U stvari, naravno da je sve tačno. Glavna fora je u tome videti ono što drugi ne vide, bar neko vreme i akumulirati početni kapital.

Ingvar Kamprad (= Ikea) je svoju proizvodnju početkom 60-tih prebacio u Poljsku, kada je shvatio da komunizam ima svoju cenu i radna snaga Švedske kao i proizvođači nameštaja ne žele njegov sistem rada. Spuštajući cenu troškova proizvodnje i guranje sklapanja nameštaja kupcima, eliminišući razmišljanje na proizvodnoj liniji, omogućio je ljudima opremanje stana za par mesečnih plata.

Marcel Dassault, je sticajem okolnosti, tokom prvog svetskog rata završio u laboratoriji ispitujući propeler za avione. Shvatio je da to može i bolje, napravio je novi i testirao ga. Kada je eksperimentalna serija uspešno testirana, otišao je do Henry Poteza i dogovorio kreiranje kompanije koja bi proizvodila propelere. Jednostavno je video da će propelere itekako koristiti za avione. I sve je naplaćivao avansno.

Postoje i lokalni primeri u slučaju da postoji nedoumica oko principa generisanja kapitala fokusom grabljivice. Fokus se svodi na sigurnu investiciju u pravom trenutku dok drugi ne gledaju i akumuliranju kapitala.

Ali da se vratimo na preduzetnike…

Bogoljub Karić – prva privatna firma na prostoru Jugoslavije kojoj je dozvoljeno širenje bez ograničenja i koja je iskoristila početak 90-tih za ekspanziju ka Rusiji. Nevesele epizode i brzopletost u kreiranju kompanija i papirologiji su učinili svoje.

Filip Cepter – preprodaja super luksuznih šerpi i lonaca po principu od vrata do vrata bez fiskalnih kasa i prijave prometa krajem 80-tih i pomeranje ka tržištu Rusije i istočne Evrope (koristeći isproban recept) koje je gladno “luksuza” sa početkom 90-tih i problematičnih prilika u Jugoslaviji.

Miroslav Mišković – ugovor sa Nike-om o ekskluzivnoj prodaji u Rusiji početkom 90-tih i franšiza Intersporta na istom tržištu.

Ako su gore navedene ličnosti i njihove kompanije imale “sive” poslove u svojim kasnijim godinama poslovanja, to i dalje ne utiče na sam početak i generisanje preko potrebnog kapitala.

Tražeći profile ljudi koji su mi prvi pali na pamet shvatio sam da su unosi u Wikipediji više nalik promo nego enciklopedijskim tekstovima.

Ono što je posebno interesantno je Rusko tržište, jedino sposobno da absorbuje toliku količinu proizvoda i ideja. Očigledno, lokalno tržište (Srbija ili Jugoslavija) nije bilo dovoljno za ekspanziju i akumulaciju.

Geo-politički položaj Jugoslavije u to vreme je bio idealan za plasiranje bilo čega u tu veliku zemlju. I dan danas su na snazi sporazumi koji omogućavaju izvoz u Rusiju sa bitnim carinskih olakšicama.Slični članci

Podeli i uživaj:

Najbolje od najboljeg :)

Ivan Rečević — Fri, 07 May 2010 12:57:15 +0000

Mnogi tekstovi su napisani u poslednje 3 godine. I mnogima nije bilo vreme.

Tako da sada posle malo kopanja po starim člancima imate pred sobom mali sažetak dobrih tekstova o konsaltingu…

Zbog čega su strani konsultanti potrebni Srbiji

Iluzije kapitalizma

Pošto si?

Preporuke za rad na projektima

Zaboravite Betmena učite od Džokera

Zašto smatraju konsalting legalnim miitom?

Kakve veze ima konsalting sa brzom hranom?

Smeli pogled na budućnost konsaltinga u Srbiji… koji se nije desio

i to je to … Prijatno čitanjeSlični članci

Podeli i uživaj:

Kada se slegne prašina…

Ivan Rečević — Sat, 01 May 2010 05:10:19 +0000

…ljudi se osokole i počnu da lete. Kako to izgleda iz neke druge perspektive?

Airspace Rebooted od ItoWorld-a na servisu Vimeo.Slični članci

Podeli i uživaj:

Pravila oporezivanja

Ivan Rečević — Tue, 27 Apr 2010 13:00:08 +0000

Pre nekoliko dana sam se pozabavio pitanjem koji je poslovni model države. U smislu te priče privukao mi je i tekst u Politici koji se bavi porezima/zaradama i PDV-om. Kao što sam napomenuo, PDV se plaća državi ili mesečno ili kvartalno i to na fakturisan promet.

Informacija koja mi je privukla pažnju je komentar Nikole Altipamarkova novinaru Politike Aleksandru Mikavici. Kako do dana današnjeg nije stigla potvrda dnevnog lista Politika za navođenjem dela teksta tako da ću se koristiti prepričavanjem:

Kao što sam navodio ranije, privrednicima ne odogovara plaćanje PDV-a na način kakav je sada. bilo bi idealno kada bismo plaćali naplaćen promet jer su kašnjenja velika i protok novca slab.

Altipamarkov tvrdi da primedbe ne stoje. Srpski PDV sistem prati evropsku praksu i direktive Evropske unije koji definišu nastanak PDV obaveze na osnovu fakturisanog, a ne naplaćenog prometa. Takav sistem naplate PDV-a se godinama primenjuje u evropskim zemljama…

Hajde da proverimo… Internet je čudo.

HMRC je skraćeno od Her Majesty Revenue & Customs (po naški Porezi i Carine Njenog Visočanstva-veoma lično ime državne institucije jer se ljudi bave Njenim porezima i carinama).

Pozdravna poruka glasi:

Naša svrha je da obezbedimo novac kako bi finansirali javne servise Velike Britanije. Takođe pomažemo porodice i individue sa ciljanom finansijskom podrškom…

(eng. Our purpose is to make sure that the money is available to fund the UK’s public services. We also help families and individuals with targeted financial support…)

Da li je ovo samo PR? Možda. Ali je definitivno opis poslovnog modela poreznika.

Kako je HMRC veoma stara institucija, i postoji more podataka informacija o porezima i načinima nije bila najlakša za pronalaženje. Tako da je u pomoć uskočio BusinessLink. Šta je to?

Businesslink.gov.uk pomaže u čuvanju vremena i novca vašeg poslovanja dajući vam brz pristup čistim, jasnim i tačnim informacijama.

Kreiran je uz pomoć državnim eksperata i relevantnih organizacija koje pomažu biznis kako bi vaše poslovanje bilo u skladu sa pravilima i kako bi poboljšali svoje performanse.

Da li započinjete, već vodite posao ili tražite način da rastete i razvijate se, mi vam možemo pomoći.

Samo malo. Ljudi/eksperti/organizacije se trude da pomognu privrednicima? OK.

Ali da se vratimo PDV-u i priči o oporezivanju. Veoma jasno objašnjenje se nalazi ovde. I poklapa se sa tvrdnjama gosp. Altipamarkova. Ono što predstavlja otkrovljenje je pristup naplati PDV-a. (Da, to je ono kada zaista platite državi.)

Obaveza za PDV prema državi zaista nastaje onda kada se napravi/kreira račun sa obe strane (izdavaoc i primaoc fakture/računa). Ono što je država NJKV prepoznala ali i biznis forumi je da nisu svi jednaki u plaćanju poreza. Neki imaju velike izlazne račune koji se odmah plaćaju i ulazne račune koji se skupljaju. Neki jednostavno proizvode i kreiraju račune koji se baš i ne plaćaju na vreme. Ali nikome ne pada na pamet da ograničava rast i razvoj bilo kog biznisa (osim ako ne proizvodite lekove/oružje/gorivo/duvan).

Postoji 6 (šest) različitih metoda plaćanja PDV-a kao i vođenja knjiga. Postoje razna pravila koja se odnose na ukupan obrt do kog može da se koriste razne metode plaćanja PDV-a ali sve u svemu veoma se izlazi u susret privrednicima/kompanijama u cilju kvalitetne naplate PDV-a.

Da nije sve tako šareno, postoje i kaznene odredbe ukoliko ne platite.

Ako imate problema da platite PDV, ipak biste morali da pošaljete prijavu PDV-a na vreme a zatim kontaktirate HMRC u vezi problema koje imate sa plaćanjem.

Javite se? Da razgovaramo? Kao da idem kod analitičara.

Švedska ima manje metoda plaćanja ali je prihvatljiva za poslovanje. U Nemačkoj ako ste malo ili srednje preduzeće platiti možete po Istbesteuerung principu.

Novo pridošle članice Evropske unije nemaju tako razvijene metode plaćanja PDV-a. Problem o kome ovde govorim se pojavio još davno i države rade aktivno na tom problemu.

Sa kim pričati i objasniti problem? Da li neko ima ime ili instituciju?Slični članci

Podeli i uživaj:

Nekako će da se reši… šta…!

Ivan Rečević — Fri, 23 Apr 2010 09:25:25 +0000

Posle predavanja Dejana Nikolića na Etrgovini 22.aprila (E-commerce u Srbiji: Od raja do pakla i nazad) poželeo sam da komentarišem ali je koncept Etrgovine takav, da vremena za to nema.

Izgledalo je šaljivo, cinično na sopstveni račun ali ukus u ustima je sada ok gorak posle drugog slušanja.

Prezentacija

Adria Media je velika izdavačka kuća koju percipiraju kao bitnog igrača u štampanim medijima i reči koje izgovore imaju težinu. Kada tako renomirana organizacija prikaže studiju slučaja o pokušaju online prodaje proizvoda (dizajnirani elementi koji se prodaju uz časopis) i planu prodaje (koji kao da ne postoji) izgovori sledeću rečenicu o momentu kada ne kontrolišu situaciju sa prodajom:

Nekako će da se reši

to šalje pogrešnu poruku svima onima koji i razmišljaju o online biznisu da moraju da se pripreme na svaki mogući način za svaku situaciju. Jer i najgori plan je i dalje plan na osnovu kog može da se radi.

Komentar kolege posle predavanja je bio

ne počinješ pametno i završiš glupo

Update: nakon malo više komunikacije sa Dejanom Nikolićem koja nam se nije dala na Paliću, shvatio sam da pripadam manjini koja je pogrešno shvatila kompletnu prezentaciju.

Sigurno sam očekivao “oštriju” priču i drugačiji ton zbog same teme.

Hvala Dejanu na ukazanom vremenu i komentarima. Jer

nema o’ruk sistema i oslanjanja na sreću

E-commerce u Srbiji: Od raja do pakla i nazad

Pogledaj više prezentacija sa IT Događaja.

Slični članci

Podeli i uživaj:

Problem percepcije web preduzetnika

Ivan Rečević — Fri, 23 Apr 2010 08:08:57 +0000

izrada web site-a

Pošto vebsajt?

Zavisi koga pitate i za šta vam treba.

Ako ste samostalni i imate iskustva i treba vam jednostavna stranica… verovatno možete i sami da završite posao. I to je sasvim ok. Sa skoro 0 (nula) budžetom možete da završite puno koristeći društvene mreže, besplatne verzije servisa, jednostavni hosting.

Ako želite bilo šta ozbiljnije čeka vas ozbiljno stavljanje prsta na čelo i stara dobra olovka i papir, ili bar neki program za tabelarne kalkulacije.

Gledajući predavanje g. Živaljevića na Etrgovini je pokazalo (više puta poslednjih godina) da shvatanje produkcije web site-a zahteva vreme, ljude (veći broj) i novac. Slajd broj 39 (u prezentaciji dole) prikazuje presek troškova ODRŽAVANJA sajta u privatnoj režiji.

Takođe većina stvari može da se i outsource-uje i onda bavljenje autorskim timom košta manje ali i dalje košta. Da li ste ikada stavili na papir koliko to na kraju košta za godinu dana?

Slična iskustva ima i g. Malik iz eZadra (izvori – Live-e.tv i Miloš blog), na seminaru o Internet oglašavanju, koji je objasnio kako funkcioniše život portala kao i troškovi koji postoje uz naravno i profit (gde leže).

Ono što je samo blago napomenuto je koliko košta izrada Web site-a (ipak u daljem tekstu vebsajt). Kao odgovor na pitanje, g. Malik je rekao – dosta. Ali nije rekao mnogo jer je prošao kroz stavke dole navedene i razumeo o čemu se ovde priča.

Za kvalitetnu distribuciju sadržaja, kreiranje sadržaja, SEO i oglašavanje potreban je kostur koji vlasnik ili uređivački tim “pune”. Takav sistem košta.

proizvodnja vebsajta
- informaciona arhitektura – IA ()
- doživljaj korisnika – UX (da li je sve logično na vašem sajtu/portalu)
- dizajn – UI (ipak komunicirate sa publikom kojoj treba da prija vizuelni doživljaj)
- programiranje (uvek postoji neki specijalni zahtev koji ne postoji u osnovnoj verziji bilo kog okruženja)
- testiranje (ne izbežna stavka koju svi preskaču ne bi li umanjili cenu… na kraju čovek plati kroz loš PR)
- komunikacija (ne želite da pričate sa svakim članom razvojnog tima već sa osobom za kontakt)
- …
infrastruktura
- zakup prostora (ozbiljan sadržaj ozbiljno zauzima prostor)
- bandwidth (ako imate ozbiljan broj posetilaca i saobraćaj ne možete imati hosting od 2.000 dinara)
- mađioničar (u stvari sistem administrator koji sklapa kockice sistema da on bude brz i efikasan – jer niko na internetu ne želi da čeka)
održavanje vebsajta a ne “punjenje”
- nove funkcije i mogućnosti programer(i)
- skaliranje infrastrukture prema poseti – sistem inženjer koji se bavi serverima/ bazama/ keširanjem
- novi baner / logo – dizajner na poziv

Sve je u redu kada pravite u kućnoj radinosti projekat i finansirate ga svojim vremenom, sposobnostima i uz pomoć prijatelja. Ako želite da pređete na sledeći nivo, stvari počinju da koštaju.

Sve gore nabrojano ne sme da napusti papir a da nije uvršteno u biznis plan ili bar plan troškova.

Ispustite neki od elemenata i imate problem u najavi. Svi gore pomenuti ljudi koštaju iako nisu na vašem platnom spisku (pored onih koji jesu i kreiraju sadržaj). I njih neko mora da plati, i oni su nečiji.

Kada postavite pitanje “pošto vebsajt” budite spremni da odgovorite i na ostala pitanja:

za šta sajt služi
koji je biznis model
koliko imate novca

Poslednje pitanje je uvek škakljivo ali ako realno date informaciju dobićete realan odgovor šta je za te novce realno dobiti. Bilo koja firma koja drži do sebe i kvalitetnog poslovanja neće preuzeti uzaludan projekat koji nema budućnosti i koji ne može staviti u svoj portofolio.

Koliko košta imati koristi od web sajtaPogledaj još neku prezentaciju od IT Događaja.

Slični članci

Podeli i uživaj:

Đavo je u detaljima

Ivan Rečević — Thu, 22 Apr 2010 10:21:01 +0000

Kažu da je đavo u detaljima. Ja tvrdim da ne postoji izgovor za ne trošenje vremena u proveri svih detalja bilo kakvog posla ili akcije. Kroz mnogobrojne projekte jedna stvar se nameće a to je organizacija posla, delegiranje akcija i kontrola do iznemoglosti. I u velikom broju slučajeva koristi se samo glava tj pamćenje. Da li treba spomenuti da to nije dobro?

Ma koliko se borili protiv toga, jedan dan moraš sesti i napisati ono što znaš, sve ono čime podsvesno sebe šibaš kroz svaki projekat, sve ono što čini kvalitetan posao naplativim i isplativim.

Na kraju se svede na listu koja stane na par A4 strana.

Svaka vrsta projekta jednostavno ima zakonitosti i opcije koje mogu ali i ne moraju da se dese.

Šta se može izmeriti time se može i rukovoditi (eng. What gets measured, gets managed).

Svakako se dodaju nove mogućnosti, opcije, testiranja a sve u cilju boljeg kvaliteta koji se na kraju dana naplaćuje.

Naravno, definisanje koraka i neke vrste spiska (eng. checklist ili playlist) povećava redundantnost. Zamislite novog zaposlenog i kako da ga uvedete u posao od starta? Playlista je jedini način da krenu od starta sa 100%.Slični članci

Podeli i uživaj:

Poslovni model države

Ivan Rečević — Tue, 20 Apr 2010 14:54:12 +0000

McDonalds je u poslu sa nekretninama.

Amazon se bavi fizičkim magacinima i skladištima podataka.

Parking servis je u poslu naplate kazni.

Već duže vreme razmišljam o tome šta predstavlja porez, zbog čega postoji i za šta se koristi. Sve je to zbog situacije u kojoj se pronađe preduzetnik/privatnik (ovo ponekad zvuči negativno kao da smo zlikovci) kada ozbiljan posao i protok novca (eng. cash flow) ugrozi egzistenciju firme.

Kako to?

Kao firma, za svaki račun koji izdam moram odmah platiti (ili na kraju obračunskog perioda) PDV koji sam iskazao. To znači da ne mogu da čekam naplatu novca i time platim PDV već se forsirano bavim jurenjem klijenata koji treba da plate.

Svako izdavanje računa je gledanje u zvezde sa pitanjem: da li će mi platiti na vreme?

Kada su u pitanju veliki maloprodajni lanci, situacija je drastično drugačija. Kupci daju direktno gotovinu koja se automatski prosleđuje gde treba. Dobavljači ispostavljaju račune koje zatim lanci koriste za odbitak PDV-a.

Realno, ako prodaješ intelektualni rad, imaš problem. Ako si posrednik ili krajnji prodavac u daleko si boljoj poziciji jer jednostavno igraš se ulaznih i izlaznih računa.

Ispada da je poreska politika zasnovana na podsticanju velikih obveznika i trgovina.

Ali šta se dešava sa malim kompanijama koje proizvode ili prodaju intelektualne usluge?

Imam osećaj da me država direktno koči da poslujem sa punim plućima jer moram da se pazim da ne rastem koliko to zahteva tržište.

Razumevajući potrebe državanog aparata da održava samog sebe da li može da mi pomogne da održim i ja sebe? Kazne za kašnjenje u plaćanju PDV-a kreću od 100.000 dinara po poslednjoj informaciji. A taj novac negde mora da se naplati.

I da se vratimo priči o poslovnom modelu. U kom poslu je država?

Da li je država u poslu naplate kazni?

Slični članci

Podeli i uživaj:

Zaboravite dobre momke…

Ivan Rečević — Wed, 14 Apr 2010 11:15:31 +0000

Pod utiskom čitanja (u stvari slušanja – koristite vreme u prevozu slušajući) dobre knjige (Soon I Will Be Invincible) mogu samo da kažem jednu stvar.

Navodno dobri momci uzimaju sve zdravo za gotovo i žive na lovorikama.

Oni loši se uvek cimaju i kreiraju nešto novo, nešto što pomera granice.

Zašto smo loši momci u agencijskom poslovanju?

govorimo klijentima stvari koje agencije ne žele da im kažemo
pravimo projekte koje pomeraju standarde i koje svi moraju da prate
pomažemo svim agencijama koji traže pomoć (imaju želju ali ne smeju da pokažu slabost)
web developeri nas ne vole jer dajemo SEO savete njihovim klijentima
maksimalno koristimo budžete i ne ophodimo se bahato prema klijentovom novcu

Verovatno niko ne voli loše momke.Slični članci

Podeli i uživaj:

šta se dešava kada ste zaista dobri – lekcije van poslovne škole (16)

Ivan Rečević — Tue, 13 Apr 2010 12:00:42 +0000

Godinama unazad kada se dešava neko atletsko takmičenje u regionu, po završetku se šalju informacije (rezultati) na nekoliko email adresa. Uglavnom je to evropska federacija, delegati i Mirko Jalava. I ja se uvek pitam, kako bre Mirko da se nikada nismo upoznali? Verovatno si naš sudeći po imenu.

U svakom slučaju, Mirko je statističar i dosta organizovan čovek. Živi i radi u Finskoj i bavi se prikupljanjem podataka iz atletike dugi niz godina. Sve ovo je počeo iz hobija. Tokom godina je postao de facto standard u tom poslu. Sada svi šalju čoveku podatke i on ih sumira i smešta u svoje baze.

I ima interesantan web site i Evropska atletska federacija koristi usluge istog čoveka.

Samom sajtu se može zameriti mnogo, ali je bitan sadržaj i relevantnost koja se dobija i koja se plaća.

Postoji jedan (1) jedini proizvod i dve cene. Proizvod je statistička infomacija potrebna komentatorima na međunarodnim takmičenjima (susreti, reginalna, kontinentalna, svetska) koji žele (moraju) da budu relevantni. Cene se odnose na to koliko traje samo takmičenje a samim tim i broj učesnika takmičenja koji se moraju pronaći i spojiti u celinu. I to je to.

Do samog takmičenja moguće su korekcije, tako da postoje 3 osveženja sadržaja za potrebe komentatora.

Savršen proizvod i niša. Da li neko ima bolji primer?Slični članci

Podeli i uživaj:

NDA

Ivan Rečević — Wed, 31 Mar 2010 08:08:50 +0000

Ugovor

Kratko rečeno Non Disclosure Agreement ili kako englezi vole da kažu Confidentiality Agreement.

U poslednjih par meseci sam potpisao toliki broj NDA dokumenata da više ne znam o čemu smem, o čemu ne smem i o čemu ograničeno smem da pričam. Nekada su dugi 2 stranice a nekada narastu na 10-tak.

U stvari sve je to u redu kada ste radna snaga u najam, jer je svrha da je posao završen i naplaćen. Ko će dobiti hvalospeve, PR vrednost, centralno mesto u medijima vas se ne tiče.

Uvek je prijatno videti projekat koji je nastao od vašeg ili znoja vaše ekipe, kako raste i evoluira, pojavljuje se na naslovnim stranama i televizijskim ekranima. Najveći problem je što ne možete da se hvalite .

U stvari, ne možete da reklamirate svoj rad.

Smešna situacija se svodi na ovo. Dođete kući i kažete, potpisao sam odličan ugovor sa odličnim uslovima, a kada vas pitaju ko je klijent i šta se radi, odgovor je ne mogu da kažem.

Sa pravne strane odgovornost za čuvanje poverljivih informacija se ne završava na vama već na sve učesnike u projektu, kako zaposlene tako i podizvođače, sa kojima morate imate slične ugovore.Slični članci

Podeli i uživaj:

Metamorfoza potrošača u proizvođača – morf consumer into producer

Ivan Rečević — Thu, 25 Mar 2010 07:25:55 +0000

Slučajna fotografija

Da li vam je dosta da samo gledate i “kozumirate” sadržaje koje pronalazite na netu? Oslobodite se i počnite da kreirate nešto novo. Makar to bilo miksovanje postojećeg.

Došli smo u stanje kada potrošači više ne konzumiraju proizvode već su u stanju da kreiraju sadržaje i remiksuju postojeće, u cilju prikazivanja/dokazivanja.

Kako barijera distribucije više ne postoji i svet pun niša je otvoren, ljudi slobodno mogu da se iskažu.

Sa druge strane iz razgovora pre par dana shvatio sam da ljudi generalno imaju problem da izraze svoje mišljenje.

Svrha korporacija više nije samo da reklamira i proda, već pod uticajem društvenog pokreta, država, ne vladinih organizacija, korporacije moraju da vrate novac na neki način “narodu”.

Iz takvih forsiranja nastaju projekti kao Pepsi Refresh i mnogi drugi.

Slični članci

Podeli i uživaj:

Biti lak ili težak? Imati cojones ili ne?

Ivan Rečević — Wed, 24 Mar 2010 07:46:11 +0000

YBOR CITY STREET WALKER

U modernom poslovanju kao da postoji razlika između kompanija koje bi uradile sve (čak i besmislene stvari) samo da bi pridobile ili zadržale klijente i onih koji nude realne uslove, ponekad ekstra stvari ali u normalnim okvirima.

To me podseća srednjoškolsko zabavljanje.

Nekako, devojke sa stavom, ili “teške” devojke su uvek dobijale poštovanje.

Preporuka za sve privatnike:

Budite dovoljno teški i pružajte najbolju uslugu. Imaćete posla kao i poštovanje klijenta.

Slični članci

Podeli i uživaj:

Kada je vreme za spremanje?

Ivan Rečević — Tue, 23 Mar 2010 07:04:26 +0000

Neki ljudi imaju potrebu da spremaju šifonjer svakih mesec dana. Neki pri prvom stabilnijem suncu shvate da je stiglo proleće i to im je znak da treba spakovati zimsku garderobu. U pitanju je veliko spremanje.

I uvek se postavlja pitanje: kada je vreme za to veliko spremanje?

Mislim da se to dešava kada shvatiš da ne možeš da zatvoriš plakar ili prođeš od stvari po kući.

A šta se dešava kada je u pitanju web site? Mislim da je to onda kada se broj korisnika koji primete probleme poveća preko 2.

Možemo da pričamo o subjektivnom osećaju i mnogim stvarima koji nemaju veze sa merenjem, ali kada ti ljudi koji koriste sadržaj kažu da nemaju strpljenja da čekaju onda problem nije u reklamama već u doživljaju.

Komentar u članku blogera:

23:19 18.03.2010

…Овај коментар-дупликат је проузрокован мањкавостима блог-платформе, која већ месецима ствара муку и учесницима блога и њиховим читаоцима. …непрофесионалним радом већ месецима смањује посећеност блога и његова корпоративна вредност. … А да не спомињем број оних који су ми се пријавили да одустаје од посете овом месту јер више не могу нормално да му приступе преко интернета.

Kum u neobaveznom razgovoru kaže sledeće:

Ne mogu više da pročitam ništa na sajtu. Imamo 16 megabita sinhronu vezu ali je i dalje sporo. Kao da je poslednju optimizaciju radio neko pre par godina i napustio mesto zločina.

Dragi administratori i rukovodioci sektora, razmislite kako možete da optimizujete servere/platformu. Iz iskustva znam da je bolan proces, ali se od nekuda mora krenuti. U suprotnom portal će raditi po automatizmu uz smanjenje vrednosti za čitaoce i broja kvalitetnih komentara.

Džaba sadržaj ako ne stvara reakciju i mišljenje.Slični članci

Podeli i uživaj:

Kako se završi nezamislivo – lekcija van poslovne škole (17)

Ivan Rečević — Mon, 22 Mar 2010 07:01:21 +0000

Statistička teorema

Jednog dana 1939.godine, Džordž Bernard Dantzig (George Bernard Dantzig) je zakasnio na uvodno predavanje iz statistike na doktorskim studijama Univerziteta Kalifornije u Berkliju. Na tabli su se nalazile 2 formule.

Ne razmišljajući, prepisao ih je misleći da su domaći zadaci. Posle par nedelja svoj domaći, kako je tada mislio, dostavio je profesoru. Posle nekih 6 nedelja, profesor je utrčao u Džordžovu kuću oko 8 ujutru i objasnio da su “domaći” u stvari ne rešene teoreme iz statistike tog doba.

Naravoučenije čitave priče je da mnoge stvari jesu rešive ako čovek nije svestan kompletne problematike i kada se uhvati u koštac sa čistim umom.

Ova misao mi je pala na pamet tokom priprema treninga na temu Digitalnog marketinga. Problematika u organizaciji treninga ili bilo kakvog predavanja nije ono što će se pričati već ono što će pratiti predavanja.

Napisati dokumentaciju uvek predstavlja problem. Zato smo uveli osobu koja nikada to nije radila i krenuli sa pričom. Tako da je naš najveći problem, pisanje dokumentacije, rešen uvođenjem osobe koja nije “zaprljana” težinom problema koji imamo.

Kada mislite da je nešto nemoguće ili preteško, pronađite osobu ili delegirajte posao.

Slični članci

Podeli i uživaj:

Biznis je Dinastija – nasumična misao (2)

Ivan Rečević — Thu, 18 Mar 2010 07:40:41 +0000

Ponekad kompanije podsećaju na Aleksis iz Dinastije. Serijska udavača čiji je cilj da pokupi što više prezimena (novih atributa) kako bi izgledalo da se stvari odvijaju bolje po nju i da se lova okreće.Slični članci

Podeli i uživaj:

Iskreno… o radnicima i menadžerima

Ivan Rečević — Wed, 17 Mar 2010 07:00:04 +0000

Magični radnik košta i zna

Zamislite da novac nije problem. U stvari, u većini slučajeva i nije problem, osim ako vlasnik/gazda nema skupe navike (kola, nakit, žurke, droga…) i nije spreman da okreće novac.

U dobrom spletu stvari, vlasnik/gazda je spreman da potroši znatne količine zelenih novčanica da bi dobio odličnog radnika/menadžera jer zna da će mu zaposleni doneti daleko više. Zašto tako sposobni ne naprave sopstvene firme, biće zauvek sakrivena tajna, ali je tako. O tome ne vredi pričati.

Elem, to znači da radnik/menadžer zna da radi svoj posao, pametno ga obavlja (ne srlja samo da bi ga uradio po svaku cenu) i spreman je da rizikuje kako bi uradio biznis ili rešio problem na svačije zadovoljstvo.

I verovali ili ne, takve zaista ne možete lako da nađete. Ne samo ovde, već svuda.

U stvari, odlični radnici se mogu poistovetiti sa umetnicima i linijom koja ih spaja a to je neko pozitivno ludilo koje jednostavno morate tolerisati.

Kao što prihvatate “jedinstvenost” umetničke duše, tako prihvatite i “specifičnosti” vrhunskih radnika/menadžera.

Na kraju, ti ljudi nisu skupi a znaju puno i rešavaju mnogo.

Potrošite vreme da ih pronađete.Slični članci

Podeli i uživaj:

Jedinstveni momenat – lekcija posle otkaza

Ivan Rečević — Tue, 16 Mar 2010 12:36:57 +0000

Viči da bi te čuli ali ne dramatizuj

Gledajući svakodnevne otkaze, nevericu na licima, kao i reakcije ljudi na situaciju u kojoj su se našli, kao i akcije koje su proistekle nakon nemilog događaja, mogu samo da kažem jednu stvar.

Ljudi su strašno prilagodljiva bića, i tako veliki dramatizatori.

Niti se svet srušio, ni apokalipsa stigla. Ako su postojali krediti, prvo su otišle stvari koje imaju malu vrednost za kvalitet života. Na primer auto.

Stan/kuća/životni prostor će otići na kraju sa takvim prioritetima, tako da se obično ljudi prilagode u plaćanju ovih obaveza, jer ni banke ne žele odmah da se reše takvog balasta. Jer najbolji je dužnik koji plaća – što duže to bolje. Hell yeah.

U svakom slučaju otkazani se mogu nadati višku vremena koje mogu iskoristiti za svoju decu ili bračnog druga. Baviti se strukovnim udruženjima ili dugo željenim hobijem.

I iskreno, mislim da ljudi uspeju da pronađu crtu onoga što im zaista leži i od čega, ma koliko to bilo čudno, može da se živi.

Tako da dobiti otkaz nekada i nije toliko loše.Slični članci

Podeli i uživaj:

Šta je to menadžer?

Ivan Rečević — Mon, 15 Mar 2010 07:07:33 +0000

Serija Band of Brothers je priča o vodu i vojnicima koji napreduju kroz Evropu u borbi protiv nacista.
U jednoj sceni, pri napadu na mali gradić uz Ardnesku šumu, narednik koji vodi napad, se blokira i ne može da komunicira.

Pitanja koja mu postavljaju su sledeća:

Šta treba da radimo?

Šta je sledeći korak?

Kako da se organizujemo?

Ovo su pitanja koja postavljamo onima koji nas vode i kojima smo prepustili odlučivanje kako te osobe imaju širi pogled i uputstva šta činiti. Bila ta osoba narednik ili menadžer, mi verujemo da će osoba dobro odlučiti i uputiti nas.

Onda kada osoba nema odgovor, naše samopouzdanje pada kao i poštovanje prema vođi.

Bez ova dva ključna sastojka svakog posla, nema napretka.Slični članci

Podeli i uživaj: