Avionom u zgradu

Ovde je sve jednostavno. Naravno dok ne stigne vreme poreza. Onda ljudi krenu da rade svakakve stvari. Rentiranje kola je jednostavno, kupovina je jednostavna skoro impulsivna.

Autoputevi su veliki, i uvek možeš da se vratiš nazad. Postoji toliko puteva kao alternativa da je uvek moguće izbeći gužvu. Bitno je samo razmišljati van okvira.

Život samaca može da bude interesantan kao i ako imate saputnika/cimera. Kada pređete u kategoriju bračnog para sa decom stvari postanu komplikovanije. Obdanište, bejbisiteri, osiguranja (život, zdravstveno, stomatološko, kola, druga kola, stan/kuća…) se polako kaleme na osnovne troškove tako da ubrzo shvatite koliko zaista košta život.

Naravno, možete izabrati da ne plaćate razna osiguranja i da rizikujete. Onda kada se nešto desi očekujte debelu cenu. Pri rentiranju kola imate 3 različite vrste osiguranja i kombinacije istih. Tako da jeftina cena rentiranja naraste znatno nakon osiguranja.

Osiguranje je tako dobro izračunato. Primer: žene od 20-40 godina starosti imaju veću stopu osiguranja zbog velike verovatnoće da će zatrudeti u tom periodu.

Kada čujete komentar “Ne mogu to priuštiti” verujte da ljudi to i misle.

U Americi se sve plaća. Čak i napojnica (eng. tip).

Kada date napojnicu manju od 10% iznosa računa, očekujte da vas pitaju “da li je nešto bilo loše sa uslugom?”. Ako je pritom osoba polu besan Koreanac ispravićete grešku.

Amerika ili ne? Hej, to je zemlja mogućnosti i opcija. Ako želite da uspete i prođete kroz čitav ciklus od početka posla do prodaje i živite od toga u realnim vremenskim okvirima, onda da. Ako želite da živite duže (do kraja) savet je – ne. Postoje lepša mesta sa pristojnom klimom i dobrim zdravstvenim po pristupačnim cenama.Slični članci

• U tem Teksasu… (1)
• Formiranje cene – slučaj konsultanta
• Awesome – U tem Teksasu… (3)
• Konstantnost učenja
• Nikada se neću predati – trenutak istorije (6)
• ljudski resursi i kako ih zadržati

Kuda sada?

Teorija koja se polako uobličava u glavi se tiče prevelike količine informacija iliti overload-a.

Svakog dana, ako dopustiš ili si u takvoj poziciji da moraš, bombardovan si sa tolikom količinom informacija da neke stvari jednostavno moraš da radiš mehanički i da slušaš šta da radiš.

Sve ono što ste videli u američkim filmovima je tačno. Zapitao sam se da li su filmovi neka vrsta treninga u tome kako se ponašati u Americi? Naravno da jesu. Kada vas zaustavi policija na putu, obavezno ruke na volan i slušaj šta ti govore da radiš.

Lanac sendvičara (koje izgledaju nekako bolje tj furaju taj fazon) Subway ima skoro savršenu pokretnu traku gde traku predstavljaju kupci. Postoji jedan put kojim se ide i na svakom koraku se nešto novo ubacuje u sendvič. Počinjemo od hleba, zatim vrste mesa ili povrća, onda sir, dodatno povrće i na kraju zagrevanje ili ne. U svakom koraku je jedna osoba koja radi tačno jednu stvar u procesu.

Takav posao zahteva minimum obrazovanja i može ga svako raditi. Teško da nećete moći da ostanete gladni u Americi.

Ili si mnogo učio i prodaješ svoje znanje za mnogo love ili si mnogo godina radio kao majstor i zanatlija si par ekselans i prodaješ znanje za mnogo love. Sve ostalo se radi za minimalnu platu.

Postoji  i treći put a to je da uspeš i da iskočiš iz proseka ili specijaliste ili zamenjivog minimalca, a to je da budeš na Vrhu.

Taj osećaj je sveobuhvatan u svakom aspektu američkog života.

Činjenica američkog stila života

Na avionskim letovima uvek možeš da pokušaš da platiš i dobiješ bolje mesto, bliže pilotu ili vratima. U klubovima sve se svodi da si na vrhu piramide/kluba iznad svih, imaš najveća i najvišlja kola, najbolje mesto u restoranu (ok najgore je pored toaleta), najbolje parking mesto…

Kada imaš takve ciljeve skoro da ti i ne trebaju lični ciljevi. Jednostavno želiš zamišljene vrednosti.

Biti na Vrhu, znači da imaš dovoljno novca da ne moraš da radiš od ujutru do uveče i da može da imaš svakave statusne simbole ili samo da imaš love.

Ili ćeš dobiti odštetu za bol/povredu, napraviti nešto i patentirati ga, napraviti biznis i prodati ga, kreirati nešto što se zove umetnost i reciklirati je dok ne postane pop art… Drugim rečima uraditi ne svakidašnje stvari i dobro ih unovčiti. Može se reći, postati prepoznatljiva individua koja se izdvaja iz proseka.

Naravno, ovo je samo lično mišljenje. Ne vidim ništa loše u čitavom konceptu, jer je doveo do pomeranja stvari u tehnologiji i nauci.

Tomos (Puch) banda

A ljudi su uvek intersantni i pokušavaju da se organizuju kako bi pripadali nekoj grupi. U roku od pola sata sreli smo nešto kao bande koje ne prave štetu već se okupljaju u usko profilisanu grupu koja pokazuje svoje atribute (u pitanju su bile bande Segway vozača i Puch motociklista (Puch je isto što i Tomos)).Slični članci

• Politička korektnost (2)
• U tem Teksasu… (1)
• Zašto morate puno zarađivati kako biste imali kola? (1)
• Rob plate
• Socijalizam ergo Kapitalizam- Trenutak istorije (10)
• 5 razloga zašto ne dajete otkaz!

Sve mora da ode... čak i strana kola

Čini se da je Amerika ili bar delovi, jedan veliki eksperiment urbanog planiranja. Koncept predgrađa i kreiranja velikih tržnih centara radi nedeljnog snabdevanja je imao svoj životni vek i iz njega su proizašle dobre stvari. Fine kuće sa okućnicom i prostorom za decu su ideal koji mnogi ciljaju. Naravno, ovakav stil donosi i određene rizike npr. divljih životinja.

Kuće su u 99% slučajeva napravljene od drveta i veoma se brzo grade. Sa druge strane podložne su svim godišnjim dobima i temperaturnim promenama, što znači da je automatska i centralna klima prioritet, jer vas npr danju hladi a uveče greje.

Interesantna stvar koju sam čuo se tiče školovanja. Prva 2 razreda osnovne su zajednička a posle kao da ne postoji koncept odeljenja kao takvog, već klinci već sa tih 9 godina biraju šta će slušati od predmeta. Naravno potrebno je ispuniti određene zahteve koje propisuje država ali ne postoji mogućnost stvaranja prijateljstava na koja smo navikli.

Kako izgleda američka kuća

Sa druge strane, takvo ustrojavanje forsira ljude da prijateljstva i prijatelje biraju na daleko brži i  možda iracionalniji način.

Potrebno je ući bar jednom u super market makar i tematski (elektronika/hrana/odeća) i pokušati obići i pogledati šta se sve nudi. Od takve količine raznovrsnosti jedini način je impulsivna kupovina. Ili će biti dizajn proizvoda ili prethodna analiza koja je ostala u memoriji. Mnoge stvari su približno iste sa cenom tako da implusno reagovanje ide ka stvarima koje privlače pažnju. Dobro dizajnirana stvar košta u svakoj kombinaciji.Slični članci

• Gazda i gazdino – lekcija iz poslovne škole (2)
• Uređeno tržište ili život u poslovnoj džungli – lekcije van poslovne škole (15)
• Kako izgubiti klijenta?
• Amerika – zemlja opcija… U tem Teksasu (4)
• Konstantnost učenja
• Hleb i kifle – revisited

• Marketing (nekada)
• pre SEKe, beše animacija
• trenutak netolerantnosti
• Iron Maiden (Lady) – Trenutak istorije (7)
• štednja / kasica prasica – online oglašavanje (1)
• evolucija…. (x)

Opušteno letenje preduzetničkim vodama

…članovima akademije…

Tako počinje zahvalnica filmskih stvaraoca kada dobiju Oskara.

Ja bih želeo da se zahvalim SRP-u, poreskoj upravi, velikim poreskim obveznicima, malim poreskim obveznicima kao i zrncu, ne… iskrici razuma “nekoga” u birokratiji Republike Srbije, pošto su mi napravili posao.

Posao u pozitivnom smislu.

Dokumentacija o radnicima (prihodi i sl) poznati kao MUN obrazac se mogu dostaviti i elektronski. Kako postoji infrastruktura za elektronsku dostavu materijala, ali samo za velike poreske obveznike, SRP je predložio korišćenje ovih mogućnosti i ostalima.

Posao se svodi na kreiranje tekstualnih fajlova koje Poreska uprava uvozi u svoj informacioni sistem. Uputstvo koje je dostavljeno obveznicima nije savršeno ali posle 2 iteracije se sve ispeglalo.

Još jednom se zahvaljujem Poreskoj upravi i SRP-u. U bliskoj budućnosti očekuju se mnoga lepa poboljšanja.

Korisni linkovi – elektronska prijava poreza, ostale preporuke SRP-a o poreskom postupku, ostale preporuke.

UPDATE: PKS je u saradnji sa Poreskom upravom pokrenuo elektronsku prijavu PDV-a. Do 2011.godine sva komunikacija će biti elektronska. Jeee!Slični članci

• Vremenski tok
• Vi niste Mac korisnik!
• cirkulacija i regrutacija
• Pusti majstora – konsalting (12)
• Daljinski rad
• O mitu i korupciji – u životu srpske kompanije (8)

Ford model B

Keruak je napisao “On the Road” (iliti “Na putu”) i započeo istoriju. Ja je neću pisati, već navesti šta sve čovek može da shvati ili nauči u Americi.

Austin ili Ostin je glavni grad američke države Teksas. Imao je neverovatan rast tokom “.com” (dot kom) ere koji se nastavio i posle kraha tog modela poslovanja. Kako je veliki broj visoko tehnoloških kompanija odlučio da se stacionira ili napravi pogone postoji ogromna baza obrazovanih ljudi (Dell, 3M, IBM, HP, Cisco, Intel, Samsung). Neki kažu i da je sve to zbog gosp. Buša koji je tokom svog mandata stvorio mnogo olakšica ovim kompanijama.

Isto tako Univerzitet Teksasa je veoma jak i obrazovanje je na ceni. Mogu se slučajno pronaći i neke firme koje su zaboravljene (Borland).

Nema žurbe niti nervoze. Jednostavno, prostora ima za sve i nema uskih puteva niti nekih zakrčenja. Bitna stvar koju treba znati kada se vozite putevima u Teksasu (i još nekih državama, ali ne u svim) je da bukvalno pratite znake ili oznake na putu. Šta to znači? Ako negde piše “SKRENI” onda skrećeš. Sa uglavnom svakog isključenja postoji mogućnost da se čovek vrati nazad. Kada negde piše STOP onda staješ ili te očekuje kazna ukoliko ima policije. Kada negde stoji STOP i ALL WAYS onda sa linije zaustavljanja kreće prvi onaj koji je prvi stigao na liniju. Uvek poštujte ograničenja. Mada iskreno rečeno, putevi su nekako tako napravljeni da čovek koji vozi ima osećaj koliko može brzo da ide. Kada se put skupi na 2 trake ne osećaš se baš najprijatnije kada juriš 120. Ah, da. Sve se računa u miljama.

I uvek koristite GPS.

Billy the Pljuc - Bane Kerac - U tem Teksasu...

Uglavnom se voze kola sa automatskim menjačem. Mislio sam da je takav način vožnje za curice i sada povlačim reč. Ko je to smislio treba da dobije medalju.

Nema kauboja i kaubojki, već mnogo visoko kvalifikovane radne snage. Kauboji se mogu naći u Dalasu.

Sve radnje, prodavnice, restorani imaju maksimalno predusetljive radnike. Ako neko kaže da je to sve isforsirano, mogu da mu kažem “hej, tako je u svakom poslu. ako ti nije dan to ne mora da bude i loš dan kupca”. Na kraju dana taj kupac stavlja hleb na prodavčev sto.Slični članci

• iluzije kapitalizma – lekcija iz poslovne škole (9)
• ljudski resursi i kako ih zadržati
• Dan u životu (srpske) kompanije (1)
• Uzorkovanje – iz života – razgovori uz večeru (5)
• Odnos cena-kvalitet ili kako se ne plašiti naplatiti skuplje?
• Slučaj konsultanta… revisited

Neke stvari treba da naučimo od druga starog

Vlasnik firme preuzima rizik poslovanja, pronalaženja posla, isplate plata, paženje i maženje zaposlenih kako bi se posao završio.

Zaposleni u firmi imaju obavezu da završe posao u predviđeno vreme bez preterivanja sa resursima.

I sve ovo pod premisom da se posao radi u normalnim uslovima (bez mobinga, igranja sa sindikalnim aktivnostima, pauzama od nekoliko sati, trošenja resursa kompanije za lične poslove).

Ako se sve uzme u obzir, zaposleni treba da ubire plodove svog rada i zarađuje ekstra za odlične rezultate. Vlasnik/vlasnici preuzimaju rizik mnogih stvari i očekuju da ubiru plodove svog uspeha koji se meri vrednošću firme i eventualnom prodajom.

Da, zaposleni jesu uticali na to da firma vredi, ali je rizik sav na vlasniku ili vlasnicima. Privatna firma nije OOUR (Osnovna jedinica udruženog rada) ili SOUR (Složena jedinica udruženog rada) gde je navodno vlasnik firme svaki zaposleni.

Uvek postoji ugovor između firme i zaposlenih prema kojem se definišu uslovi rada između dve strane. Kada se ne poštuje ugovor svaka strana može da bude nezadovoljna i traži rešenje.

Korporativno roblje, kako definišu one koji rade za firme bilo koje vrste, je nepotrebno kvalifikovanje, kako ne mogu svi biti preduzetnici. Postoji veći broj ljudi koji želi da radi bez rizika tj ličnog rizika ili dodatnog angažovanja. To je normalno i ljudski. Ali nema potrebe tražiti hleba preko pogače.Slični članci

• Kako da drugi rade za Vas?
• IT konsultant (opis) – konsalting (11)
• ljudski resursi i kako ih zadržati
• najbolja stvar koja mi se ikada desila… – trenutak istorije (11)
• Etika – lekcije van poslovne škole (14)
• Formiranje cene – slučaj konsultanta

Dugi niz godina sam voleo da se mučim sa ne-Apple hardverom. Voleo sam da menjam sve, od podešavanja sistemskog fonta do ponašanja virtuelne memorije. Poznavao sam opskurne komande i posedovao antikvitetne programe usput prenoseći alate sa Unixa na Windows. Na poslu sam uveo CygWin ne bi li imao RSync u cilju pravog bekapa podataka.

I non stop sam imao osećaj da jednostavno gubim previše vremena administrirajući računar i rešavajući besmislene probleme. Pritom sam godinama unazad svakih 10-15 dana imao situaciju da koristim Apple hardware i OS X (ranije Mac OS) na po par sati.

Onog trenutka kada je projekat GAIA CONSULTING izgledao sve realniji odlučio sam da ne želim te peripetije.

Slučajno sam pogledao video snimak predavanja momaka iz Google-a koji su predstavljali u to vreme arhitekturu Bloger servisa i ostao sam zapanjen. Video sam prezentaciju koja je izgledala tako jednostavno a tako efektno sa nikada viđenim efektima. Posle malo dužeg istraživanja shvation sam da je računar sa koga je prezentacija puštana Apple PowerBook a program Keynote. Malo kasnije video sam kako izgledaju i dokumenti koji se pišu, i ne zaostaju za kvalitetom Keynote-a.

Za OS X sam znao da ima Unix osnovu i da sve ono što nemam pod “mišom”, mogu da rešim ako zatreba kroz terminal tj kucanjem komandi. Posle 3 godine intenzivnog korišćenja mogu da kažem da sam terminal dotakao, a da se sećam, jedno 10-tak puta.

Od tada sam promenio 3 Apple računara. Ne zato što su se kvarili već zato što sam shvatao da mi treba manji, lakši i efikasniji. Sve te stare mašine se i dalje koriste za veoma intenzivne poslove.

U kancelariji čak imamo jedan desktop Mac iz 2001.godine koji besprekorno radi.

Zbog čega priča o metamorfozi iz PC-a u Mac?

Situacija od pre nekoliko dana sa jednim drugim proizvodom Apple-a. U pitanju je Nike+ dodatak koji se stavlja na patike i koristi u kombinaciji sa iPod uređajima. Nike+ sakuplja podatke o trčanju ili hodanju a zatim te podatke koristi za vašu ličnu bazu treninga. Problem je nastao kada je kupio uređaj i duži period (>1dan) pokušavao da pronađe način kako da poveže sve što treba. Tražio je software, veze, bilo šta, samo da bi naterao uređaj da radi. Sve ovo se dešavalo zato što je uslovljen da stvari moraju da bole kako bi se rešile, i da je potreban iskusni indijanski vodič koji bi proveo korisnika kroz pakao biblioteka, instalacija i sl.

Bilo je potrebno priključiti Nike+ u iPod, a iPod u računar. I to je bilo to. Program za muziku, pomoću kog se kontroliše iPod je završio svoj deo posla i postao trening centrala.

Lični stav

Ono što shvatam je da sam daleko produktivniji nego što sam ikada bio. Možda je to zbog Apple računara i koncepta a možda samo iz činjenice da sam preduzetnik/privatnik koji mora non stop da pliva i rešava probleme i nemam vremena da trošim na detaljisanje. Želim sirovu snagu i automatizaciju jednostavnih procesa.

Lična primedba je da ovakav koncept ne ohrabruje korisnike da programiraju. Znam, znam… Možeš instalirati alate za razvoj i zabaviti se pravljenjem programa. Instalirao sam i video i bilo je neuspešno. Neko drugi bi se snašao sa više programerskog iskustva.
Sa druge strane korisnici treba da koriste opremu u cilju olakšavanja života. Ako je potrebno nešto novo ili srediti postojeće, uvek postoje specijalisti koji će rešiti problem i naplatiti.

Slični članci

• Vi niste Mac korisnik!
• …a moja Barbika će imati iPhone… – veče u životu srpske kompanije (7)
• Legalizacija programa
• Evolucija konsaltinga (13)
• IT konsultant (opis) – konsalting (11)
• Leopard u petak

Ozbiljna tehnologija

Jugaad – u Hindi slengu znači “brzo i jeftino”. To me uvek podseti na poslednje sate ili dane nekog projekta kada su rešenja problema, hmmm recimo, diskutabilna po pitanju kvaliteta i održivosti. U Indiji je to nauka i nazivaju je inovativnost. BusinessWeek je čak napisao i članak.

Naravno, problemi koje zakrpimo krpom posle par dana sredimo kako treba, kako su rokovi bitni. Obično se prečice prave za manje bitne delove projekta.

U svakom slučaju, Jugaad izgleda da je ozbiljan princip koji se čak predaje u školama i postoji opasnost da uđe u udžbenike menadžmenta i stane rame uz rame sa razvijenim metodama menadžementa i upravljanja projektima.

Osnova Jugaada mi izgleda fokusirana na izvlačenju karte inovativnosti na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Inovativnost u poslednjem trenutku kako bi se posao samo završio, ukazuje na lošu pripremu i ne usmeravanje inovativnosti u pravom smeru.

Kada sve završiš ili si pri kraju, znaš tačno gde možeš u slučaju da postoje problemi napraviš prečicu. Sve ostalo je budženje (hindi: jugaad).Slični članci

• onda kada mešate babe i žabe…
• kultura prihvatanja grešaka u IT projektima
• Metamorfoza… iz PC-a u Mac
• Formiranje cene – slučaj konsultanta
• KPI – Lekcija iz poslovne škole (1)
• Politička korektnost (2)

Mladen Malik - ezadar.hr. Izvor: www.itdogadjaji.rs

Recept za dobar početak posla … primer sa ABC Srbija seminara i primera eZadar.hr portala.

Investiraj, bavi se do kraja idejom koja te pokreće, kucaj od vrata do vrata, posluj sa poznatima (prijateljima/rođacima/ne tako bliskim ljudima) a sve u cilju stvaranja bitne baze klijenata.

Kada nema posla (čitaj finansija) izađi na ulicu i juri manje oglase.

Većina ljudi ili wannabe preduzetnika bi želela da izbegne poslednji korak u procesu a to je kucanje od vrata do vrata u cilju nuđenja usluga. Sve ideje fankibiznis/radisamo4satanedeljno gurua jesu tačne, stim da period mukotrpnog rada bi trebao da prođe i preduzetnik oseti na svojoj koži kako izgleda taj bolni deo posla.

Ono što me najviše zainteresovalo kod priče g.Malika je činjenica da je nakon smišljanja ideje o portalu koji se bavi Zadrom i zadarskom županijom (srpski: region), definisanjem biznis plana i, ako sam dobro shvatio, ne do u sitne detalje razvijenog plana finansiranja, otišao u agenciju koja je napravila portal za ozbiljne novce.

Čest slučaj je da klijent pri ulasku u agenciju čitav plan zasnuje na jednoj rečenici tipa “želim nešto kao youtjub”. Tada shvatite da nema budućnosti u razvijanju poslovne saradnje. Ali kada vam potencijalni klijent dođe sa razvijenim konceptom ili biznis idejom koja zvuči i ima težinu (meri se u gramaži i težini od 80 do 300gr – čitaj više papira), agencija je spremna da radi sa zadovoljstvom.

Web burzu smo sreli u Beogradu na Webfestu 2009 i srećni smo što postoje. Oni su omogućili eZadru da postoji kao realizotori ideje.Slični članci

• novegodine.com – projekat (1)
• ljudi u crnom – konsalting (3)
• Dan u životu (srpske) kompanije (1)
• Emulacija ideja
• Daljinski rad
• akcioni plan – lekcije iz poslovne škole (13)

K. Yoshigasaki Sensei - Aikido

Klinci sa faksa skaču u menadžerske stolice, napujdani iskompleksiranim profesorima i ekonomijom (kapitalizmom), odrasli kroz ničim kontrolisane i pune bezakonja 90-te. Da li ste videli ili možda čuli za ovakvu situaciju?

Kao da je neko puštao beskonačno “Wall street” majkama na porodiljskom i pustio evoliciji da učini svoje.

Sve je više gladnih lovca/slave/dominacije i svake godine ih je sve više i sve su više nezadovoljniji zato što dovoljno brzo ne napreduju. Kako umiriti i objasniti da razvojni put ne počinje od direktora?

Stariji ljudi (preko 40) koje srećem spominju relativno mlađe ljude koji uskaču na menadžerske pozicije ili bez ikakvog iskustva ili bez obuke i pripreme praveći greške koji su se mogle izbeći sa malo iskustva.

Jednostavno, mladim lavovima se ne dozvoljava da nauče koliku i kakvu odgovornost donosi menadžerska pozicija ili pozicija majstora. Bez mentora/senseia teško da se može doseći kvalitet.

Onda kada nestane (zar već nije) institucija mentora koji jedan period vremena obučava mladunca detaljima posla i/ili menadžementa, imaćemo situaciju kolapsa institucija.

Kroz korporaciju sam imao svog sponzora koji me je vodio i objasnio kako stvari funkcionišu. Šta se radi a šta ne i na koji način. Saznao sam kako pitam za mišljenje kolegu i podređenog. Kako da ljudi rade ono šta želim a ne ono što bi oni voleli da rade. Isto tako kako da rukovodim svojim šefom kako bih sebi olakšao život.

Tako da znam da sam na neki način više odrastao i postao bolji vođa.

Hvala još jednom svim majstorima.Slični članci

• mali posao velika briga
• Eksportovanje ljudi – na putu Sofija, Bugarska (1)
• Posao u kome svi dobijaju
• Razgovori uz večeru (3)
• Na putu – Belgija (2)
• Rad u multikulturnim ili novim sredinama

Kvalitet i cena

Pod pretpostavkom da živite zdrav život i vežbate, pozitivno razmišljate, čitate knjige o zdravlju, verovatno se trudite i da se hranite zdravo.

Ako ste se godinama trudili da kupujete npr. hleb i peciva od “integralnog” brašna, klica i sl, verovatno ste u 99% slučajeva kupovali (ne znajući) obojeno pecivo sa sporadičnim nedefinisanim zrnevljem.

Profesionalni pekar je u privatnom razgovoru prokomentarisao moje oduševljenje kada sam probao i hvalio “zdravo” pecivo iz sada već zaboravljene pekara na Đermu.

Vidi, nemoj da se ložiš. Pravo brašno koje se koristi za npr pravi ražani hleb ne možeš da kupiš u zemlji. U stvari čak i ako ga pronađeš u nekom opskurnom mlinu cena bi bila toliko velika da ne bi bilo isplativo praviti hleb. A i na kraju kada ga napraviš, kora bi bila toliko tvrda da niko ne bi jeo takav hleb.

U stvari, ljudi se zadovoljavaju tekstom na polici koji opiše hleb kao ražani. Ubacuje se boja i poneko zrnevlje i to je to. Niko neće da se bavi takvim hlebom.

Pre godinu dana su mi austrijski poznanici spomenuli da njihovi prijatelji planiraju da otvore pekaru i bave se proizvodnjom crnog/ražanog hleba, interesantnog peciva i još ponečeg. Tada sam bio veoma skeptičan. I onda sam u jednom trenutku video na uglu Svetozara Markovića i Krunske Roggenart.

Sve ono što nikada niste probali na pravi način ćete naći tamo.

Nikada se ne plašite da tražite više za kvalitet.

Prava tema ovog članka je: Da li zaista verujete u sebe i šta mislite da uradite povodom toga?

Kako je primarna tema ovog bloga poslovanje i motivacija preduzetništva, prava stvar proistekla iz primera Roggenarta je ta da i pored nabavne cene sirovina, prostora u ozbiljnijem centru grada, svim onim problematičnim detaljima preduzetničkog posla i maloprodajnog objekta u slučaju da niste korporacija, možete da prodate kvalitet.

Novi objekti se otvaraju, poseta raste, priča se širi. Šta više preduzetnik može da očekuje? Više poštovaoca kvalitetne ishrane – povećanje ciljne grupe.

Hleb koji košta 3 puta više od klasične vekne jeste skup ali je pitanje kako ga jedete i kako shvatate tu vrstu hrane. Ako znate da jedete kvalitetno i da ćete ga jesti 3-4 dana ako ne i duže, taj hleb itekako vredi.

Kada znate šta radite, i verujete u svoj proizvod možete ga ceniti koliko želite i prodati ga.

Više informacija o Roggenartu na ekapiji, slike koje naše Google, kratki pregled u Caffe&Baru i poneki komentar Internet zajednice.Slični članci

• Hleb i kifle – revisited
• Na putu – Belgija (2)
• objašnjenje konsaltinga (4) (5)
• U tem Teksasu… (1)
• Razgovori uz večeru (3)
• introvertni vs ekstrovertni preduzetnik

neke stvari morate probati

Pre 2 godine napisao sam tekst koji se tiče formiranja cena u slučaju da se bavite specifičnom vrstom usluga. U pitanju su konsultantske usluge za većinu stvari koje postoje u IT-u.

Posle 2 godine rada kao konsultant, moj tekst je iskopan i publikovan na Facebooku. Jedan od komentara se odnosio na pitanje šta bih mogao da kažem u 2010.godini kao preduzetnik.

Iskreno…

Da bi uspeli potrebno je imati

• dosta akumuliranog znanja
• mnogo kontakata kojima ste ostali u lepom sećanju
• dosta vremena za komunikaciju i samo promociju
• stomak za bespoštedno samoreklamiranje
• njuh za širenje delatnosti (čitaj manje rada više profita u novim poslovnim modelima)

Da biste propali

• budite neažurni sa dokumentacijom (računi, predračuni, avansi…)
• raditi previše pro-bono
• prihvatite niže standarde poslovanja i ophođenja sa klijentima
• prihvatajte mito

A sada iskreno, konsultanti u ovoj zemlji mogu da žive od svog rada ako ih ima više i rade na klijentima. Posao može da se deli, nadogradnja delova sistema i dublja analiza su kvalitetnije, itd.

Način kalkulacije cene radnog sata i dalje stoji i nemam šta dodati sem možda male sitnice koja se tiče rezervi. Dodajte uvek 5-10% koje ćete fanatično da uključujete u kalkulacije i smeštate na odvojeni račun kompanije za ne daj bože. Postavite čak i trajni nalog za sve prihode koji stižu, da 5-10% odlazi na zasebni račun.

Nikada ne radite ispod cene. Uvek dajte popuste ali iskažite pravu cenu.

S obzirom da imate pro-bono poslove koji vam ne plaćaju račune, vaš radni sat ili projekat mora koštati dosta. Ne puno, ali dosta.

Kako ste gun-for-hire (plaćeni revolveraš) vi ste tu da završite posao i odete. Po definiciji plaćeni revolveraši su skupi. Jeftini su jednostavno statisti i ne rade pametan posao.

Srećna nova 2010.godina!Slični članci

• Zašto konsalting košta koliko košta? (prim. aut. mnogo)
• Naučite da kažete NE!
• Rob plate
• Formiranje cene – slučaj konsultanta
• Kada postanete predvidivi…
• Dan u životu (srpske) kompanije (2)

Nauk za svakoga je

Svaki biznis model se menja sa vremenom.

Nekada je period bio par godina ili decenija, a sada se biznis modeli menjaju u skladu sa tehnologijama koje dopuštaju donedavno nezamislive stvari. Povezivanjem kupaca i dobavljača i plaćanje kroz banku elektronskim putem a za obične smrtnike koji nemaju ERP sisteme SAP veličine, postalo je svakodnevno. Programeri koji to mogu da izvedu se iznajmljuju po potrebi i nije potrebno zapošljavati armije ljudi.

Danas sam u poziciji da razmišljam kako da napravim biznis koji može da opstane i da se menja sledećih par godina. I nemam iluziju da će trajati doveka.

Nazad na evoluciju poslovanja.

Primer su prodavci kola u Americi. Posle krize i turbulencija ekonomije ostaje priča insajdera iz branše prodavaca kola kao i update-a za 2009.godinu.

http://www.edmunds.com/advice/buying/articles/42962/page001.html

http://www.edmunds.com/advice/buying/articles/146686/article.html

Dok mnogi dileri kola pokušavaju da igraju staru igru prodavanja kola, kupci ih teraju da se promene. Javnost traži bolji doživljaj kupovine. Može se čak reći da  je sam proces prodaje kola “pokvaren” model poslovanja koji je preživeo zbog političke moći dilera da sačuvaju zakone franšiza koji usmeravaju kupce ka dilerima.

Mnogi su se pitali zašto se kola ne mogu kupiti u prodavnici ili supermarketu? Samo zato što supermarketi imaju politiku da prave veliki obrt sa malom maržom. Na taj način klasične prodavnice bi ubile finalnu cenu kola.

Anyway, mislim da je potrebno zaboraviti priču o građenju imperije na jednom mestu (radnja, SZR, STR…) i da to traje predugo. Budite spremni da menjate ili morfujete biznis na svakih 9-12 meseci.Slični članci

• The Great online battle
• Evolucija konsaltinga (13)
• Veoma, veoma, veoma… interesantna godina – konsalting (10)
• takmičarski duh i surova realnost – šta uraditi pre 30-te
• Client “Budget”
• komunikacija sa klijentima (knjiga utisaka)

nismo dužni da obaveštavamo korisnike o izmirenju duga

da li se treba osećati kao poslednji gubitnik i izrađeni korisnik, i istog trenutka promeniti operatera?

Da li uzimati u obzir vrstu pretplate kod mobilnog operatera, period koliko već dugo traje pretplatnički odnos, novci koju su razmenjeni za usluge?

Ova tema mi se mota po glavi već dosta dugo a najviše je usmerena ka velikim magovima marketinga i prodaje mobilnih operatera…

Zašto imate toliki deo kolača tržišta koji imate?

Iskreno mislim da je to samo zbog toga što  ljudi koji imaju broj jednog operatera nisu menjali broj nekog drugog operatera samo zato što broj koji koriste postoji već godinama i da ne bi želeli da ga menjaju.

Samo zbog toga.

U trenutku kada menjanje operatera bez promene brojeva postane dostupno, desiće se mešanje karata. A do tada veliki magovi marketing i prodaje mogu da porazmisle kako da zadovolje postojeće korisnike i da utiču na zadržavanje korisnika.Slični članci

• Vi niste Mac korisnik!
• Kako izgleda evolucija klijenta u online marketingu?
• Nedoumica preduzetnika
• novegodine.com – projekat (1)
• O mitu i korupciji – u životu srpske kompanije (8)
• Jugaad – brzo i jeftino

šta raditi kada radite gvožđe

Na uglu Kursuline i Njegoševe u Beogradu gazda gvožđare je u jeku snežnih dogodovština koje su iznenadile putare, shvatio da klinci nemaju sanke i da bi ih imali moraju da plaćaju suviše novca za neke svemirske konstrukcije.

Jednostavna reklama, jednostavan proizvod, plati i nosi.

Čista konverzija, sezonski proizvod, mali troškovi, proizvodnja po potražnji.

Rešenja su ponekad tako jednostavna.Slični članci

• Formiranje cene – slučaj konsultanta
• štednja / kasica prasica – online oglašavanje (1)
• Kako izgleda Google server?
• Dileme Outsourcing-a
• rabati, popusti, diskontne cene… – lekcija iz poslovne škole (4)
• zašto smo prebogat narod?

Long time no see

Stari drugar radi dobre stvari sa svojom kompanijom Marakana – Open Source treninzima. Jedno od poslednjih javnih predavanja tiče se agilnog projektovanja softwarea koristeći Scrum.
Slični članci

• Godina u životu (srpske) kompanije (4)
• Lorenc Lesig – autorska prava u doba zaštite
• Legalizacija programa
• OpenID (2)
• politička korektnost
• Dan slobode dokumenata 2009

osveta je kao čorba. najbolja je kada se ohladi.

Džejms Kameron je uspeo. Pripremao je dan kada će se pojaviti više od 10 godina.

Krajnji cilj je pravljenje filma po ideji koja se pojavila pre više od 3 decenije.

Da bi film gledali kako treba potreban je dovoljan broj filmskih sala za 3D projekcije kao i dovoljan broj filmova.

Da bi film snimili potreno je imati 3D kamere koje ne zahtevaju omanji kamion koji ide iza snimatelja.

Da bi kreirali virtualni 3D svet i u dovoljno dobroj meri uhvatili pokrete i mimiku glumaca potrebno je imati dovoljno računarske snage kao i alate.

Sve ovo zahteva opasno planiranje. Više o čitavoj ideji i putešestviju čike koji nam je doneo Terminatora, Tuđine kao i Ambis (Istinite laži takođe) može se pročitati u Wiredu.
Slični članci

• Godina u životu (srpske) kompanije (4)
• Metamorfoza… iz PC-a u Mac
• IT konsultant (opis) – konsalting (11)
• Posle Holivuda
• Dan slobode dokumenata 2009
• Kako izgubiti klijenta?

Slični članci

• …a moja Barbika će imati iPhone… – veče u životu srpske kompanije (7)
• Evolucija konsaltinga (13)
• Nova oprema
• Razgovori uz večeru (1)
• IMT – poslovni rečnik (1)
• kako uništiti industriju – online oglašavanje (3)

Kako Miki Maus utiče na zakon o autorskim pravima

Lessiga možete pratiti i na Twitteru ili blogu. Više o tome kako izgleda produžavanje autoskih prava Mikija Mausa.

Kako stoje stvari u Srbiji? Na sva pitanja o autorskim pravima možete se obratiti Zavodu za intelektualnu svojinu .

Koliko traju autorska prava u Srbiji? Život+70 godina. Zakon

Kada zakon ne pomogne, onda se obratite direktno javnosti – KradiMamu!

Na nedavno završenom Web Festu, prvi dan radionica je bio rezervisan za advokate (Stojković-Prekajski) i njihove aktivnosti u kiber prostoru.

Prvi deo radionice (odmah posle prezentacije Telekoma – oko 13-tog minuta)

Drugi deo radioniceSlični članci

• Dan slobode dokumenata 2009
• evolucija…. (x)
• duvan
• Kako se formira kompanija (2. deo)
• Predavanje na radionici Web Festa
• Legalizacija programa

U rano jutro ispred Paula

Na moju veliku žalost najposećeniji članak na ovom blogu je onaj posvećen Hlebu i kiflama kao uspešnom primeru preduzetnika. Ne zato što je loš već zato što smatram da postoji daleko više boljih tekstova.

U svakom slučaju nastavak priče o lancu pekara “Hleb i kifle”.

Pre par meseci sam bio u Americi, tačnije na Floridi. Na veliko iznenađenje, već prvog jutra u Majami Biču, na Linkolnu (kao Knez Mihajlova) pronašli smo “Paul“.

Našoj sreći nikada kraja. U vizuelnom identitetu razlika između dva bredna prestaje baš tu. Sve što vidite od: logoa, kombinacije boja, plastičnog escajga, pločica unutar objekta, odeće osoblja, dizajna menija i robe veoma podseća na “Hleb i kifle”.

Ono što je velika razlika je ono što se jede i pije. Hrana u Paulu je slatka. Skoro da nisam probao slanu stvar. Ne zato što je nema, već taj ukus ne dominira u ni jednom jelu.

Hranu vam uglavnom spremaju u slučaju da su sendviči, dok su gotove stvari na nivou ograničenog broja varijacija na temu kroasana.

Linkoln Road, Miami Beach, USA

Sve naravno zavisi i od senzibiliteta i cene. Kvalitetna hrana na Floridi (Majami Bič) prema ceni i nije vrhunac kvaliteta koji bismo cenili dolazeći iz Evrope.

Cene su iznenađujuće slične kao i u Beogradu. Usluga je nešto što je drastično drugačije.

Tako da je ovaj članak mali osvrt na pekare, cene i kvaliteta, tamo i ovde.

Naravno ovaj članak je i testiranje podizanja rejtinga ključnih reči .

[ad#ad-1]Slični članci

• Hleb i kifle – uspešan preduzetnik/firma (2)
• Odnos cena-kvalitet ili kako se ne plašiti naplatiti skuplje?
• Razgovori uz večeru (1)
• Uzorkovanje – iz života – razgovori uz večeru (5)
• šta možete saznati iz telefonskih anketa o firmama koje ih prave i rade a niste smeli da pitate – konsalting (9)
• formiranje cene – lekcija iz poslovne škole (6)

Koliko ste optimizovani? Koliko često proveravate email?

Iskustvo iz trans-globalne korporacije koja ima osnove u severnoj Americi pokazuje da je email neverovatno sredstvo komunikacije na osnovu koga se može pratiti nečije fiziološke potrebe ili bioritam.

Može vam se lako desiti da u slučaju da ste malo duže u kompaniji (> 4 meseca) zbog intenzivne komunikacije, osoba sa druge strane email-a pita u pauzi koju ste napravili za fiziološke potrebe postavi pitanje…

Da li si bio/bila u WCu?

Naravno, sve zavisi od korporativne kulture, ophođenja sa klijentima, kolegama, akcijama koje imate, intenzitetu poruka koje šaljete, želji da rešavate stvari i generalno način na koji radite posao.

Želim svima ne predvidivost u komunikaciji i manje korišćenje emaila.
[ad#ad-1]

Slični članci

• Komunikacija između različitih kultura – lekcije iz poslovne škole (12)
• Slučaj konsultanta… revisited
• šta možete saznati iz telefonskih anketa o firmama koje ih prave i rade a niste smeli da pitate – konsalting (9)
• Zbog čega je potrebno poslovati sa profitom?
• Situacija sa taocima
• cirkulacija i regrutacija

Posle Holivuda i svakakvih filmova i serija,  polu gledljivih ili na nivou vređanja stiže ideja ne toliko sveža koliko je izvođenje drugačije.

Okeanovih 11, u svingerskim 60-tim (2263), u dubokom svemiru, u formi serije…

Interesantno je prisustvo originalnih engleskih serija ali i glumaca u novoj američkoj produkciji. Da li ne postoji dovoljno dobrih ili svežih i upečatljivih likova?

Dosta pitanja, uživajte!

SLINGERS od Mike Sizemorea na servisu Vimeo.
[ad#ad-2]Slični članci

• Piraterija ili pomoć javnom servisu?
• pre SEKe, beše animacija
• Kligonska poslovica
• kako izbeći “uobičajne” metode poslovanja… – lekcija iz života a ne poslovne škole (8)
• da li ste materijal za IT menadžera?
• Dan u životu (srpske) kompanije (1)

Navodno, visoki telefonski računi su u vezi sa IQ testom (http://rs.test-iq.com/) i testiranjem koje se završava traženjem slanja SMS poruke u cilju dobijanja VAS (eng. value added service) sadržaja.

To nije problem ukoliko vas posle toga ne počaste sa još pokojim sadržajem koji niste tražili.

Sumiranje problema…

http://pedja.supurovic.net/reklamiramo-internet-prevarante-7474-sms-spam-koji-se-naplacuje

Kako odgovoriti na problem?

http://merkat-sa-dorcola.blogspot.com/2009/12/sta-raditi-u-slucaju-da-ste-zrtva-fun.html

Slični članci

• Posao u kome svi dobijaju
• Rob plate
• evolucija…. (x)
• Formiranje cene: dodaci za razmišljanje
• Dan u životu (srpske) kompanije (1)
• Sve što ste želeli da znate o Internetu u Srbiji

Dobro usmerenom kampanjom uvek se može generisati saobraćaj, i sa OK konverzijom postoji zavidna prodaja koja okreće posao. U slučaju da se budžet ne menja tj adaptira prema poslovanju, verovatno ćete ostati zakucani na prvobitnom planu kao i parama.

Situacija koja se desi u tom slučaju izgleda ovako:

1. klijentu posle nedelju dana ništa neće biti jasno i pitaće se da li se nešto uopšte dešava
2. posle 10-tak dana će primetiti rast prodaje i konverzija
3. na kraju meseca kada stignu izveštaji o prodaje biće oduševljen
4. tokom drugog meseca će svakih sat vremena gledati šta se dešava i trljaće ruke sa neverovatnim rastom
5. tokom trećeg meseca staviće prst na čelo i zapitati se kako prodaja i posete nisu više tako velike kao prva 2 meseca

[ad#ad-2]U ovom trenutku potrebno je RAZGOVARATI i predočiti informacije i probati promeniti plan, jer kao i svi planovi, podložni su izmenama u poslovanju u zavisnosti kako posao ide.

Predlog je da taj sastanak bude tokom drugog meseca kako se klijent ne bi iznenadio i pripremio za problem.

Ukoliko je klijent već bio u online oglašavanju onda već zna za caku. Ono što nam se dešavalo je da u roku od dan ili dva preokrenemo situaciju u našu korist.

Pobediti ne srazmerne budžete i cene ključnih reči

Zašto klijenti menjaju rukovodioce kampanja (eng. campaign managers)?

Pravilo konkurencije. Kada postoji konkurencija onda se borimo za kvalitet usluge. Klijenti to žele, jer žele veći profit i efikasnost.

Do sada je svaki klijent imao predimenzioniranu kampanju tj novci su trošeni besomučno sa neverovatnom cenom klika. Brzom akcijom i ozbiljnijim podešavanjem oglasne mreže veći je broj prikaza, manja cena klika, bolji procenat konverzije i budžet može da se raširi na više strana.
[ad#ad-1]Slični članci

• klijent vs. potrošač
• štednja / kasica prasica – online oglašavanje (1)
• ljudi u crnom – konsalting (3)
• Iron Maiden (Lady) – Trenutak istorije (7)
• Kako da drugi rade za Vas?
• Zašto otkaz nije neuspeh

Da ne dužim… Internet je već na mobilnim uređajima samo je pitanje koliko ga koristite.

I da citiram pisca Vilijema Gibsona

Budućnost je već stigla, samo nije podjednako raspoređena.

Slični članci

• Fenomen mobilnih telefona
• Vi niste Mac korisnik!
• kako uništiti industriju – online oglašavanje (3)
• Lorenc Lesig – autorska prava u doba zaštite
• Sve što ste želeli da znate o Internetu u Srbiji
• čuvanje vremena

Ideja iza projekta Funkshion (http://www.funkshion.com).

Naravno da na kraju to nije izgledalo tako ali mi je interesantan početak i razvitak.

Slični članci

• onda kada mešate babe i žabe…
• o tome kako realno izgleda posao konsultanta – konsalting (7)
• Promene (eng. changes)
• Kako da drugi rade za Vas?
• novegodine.com – projekat (1)
• Napravi svoj biznis (srpski: pos’o)

• gledao utakmicu
• okupio ekipu
• uživo svirao oldies-but-goldies
• pevao užasno (oprošteno zbog dobrih muzičara)
• komentarisao utakmicu (ili je to bila varka)

Sve ovo me je podsećalo na gerilsko blogovanje, kratke crtice twittera, multimedijalnog projekat koji je postojao nekih 45 minuta puta za nas putnike namernike u tom delu Srema.

Hvala za užitak ko god da ste. Pevač može da se slobodno isključi .

Slični članci

• Twitter bitches
• Govori se da me varaš… (trenutak istorije br. 4)
• Mikrotalasna
• Kako da drugi rade za Vas?
• Osiguranje – trenutak istorije (12)
• Čime smo zaslužili ITIL?

Iz ruku Michael Leobewitz-a, osnivača Big Spaceship-a

http://lebowitz.net/advertising-in-2009-via-plnnrz

Slični članci

• The Great online battle
• ili evoluiraš ili okrećeš pljeskavice
• U slučaju da osetite probleme sa mobilnim..
• Sigurica – random komentar (1)
• iluzije kapitalizma – lekcija iz poslovne škole (9)
• evolucija…. (x)

Kreirao: huge media tim

Slični članci

• Piraterija ili pomoć javnom servisu?
• manifest
• Naučite da kažete NE!
• Provera realnosti – razgovori uz piće (7)
• ljudi u crnom – konsalting (3)
• Predavanje na radionici Web Festa