Politika – “Mardok protiv ‘Gugla’”: “Medijski mogul najavio blokiranje tekstova i materijala svoje ‘Njuz korporacije’ sa poznatog internet pretraživača kako bi podstakao ljude na plaćanje pretplate”

Mardok svojim poslednjim potezima kojima pokušava da “upregne” Internet u svoju korist – objavljivanje naplate SVIH svojih online izdanja i poslednje pretnje tužbom Google-u za prenošenje sadržaja, samo pokazuje koliko ne sluša svoje savetnike za oblast online medija.

Već se zna da će na svetskom nivou eksperiment sa naplatom dnevnih izdanja vsti gotovo sigurno propasti, jer je suviše velika konkurencija onih dnevnih medija koji će ostati u domenu plasiranja besplatnih vesti. Sasvim su druga priča specijalizovana izdanja kao što je WSJ, koji sve vreme naplaćuje određenu količinu specijalizovanih sadržaja (tzv. premium content).

Posebna glupost (koju čujem i ovde, s vremena na vreme) je odluka blokiranja sadržaja koji se prenose preko agregatora vesti, kao što je News.google.com (nedavno je ovaj sajt počeo da agregira vesti i na srpskom jeziku):

• Agregatori vesti prikupljaju informacije iz medija putem RSS tehnologije. Vlasnik online medija može da kontroliše količinu informacija u RSS-u, i svrha ove tehnologije sa aspekta medija jeste promocija celokupnog članka koji se n mora nalaziti u RSS-u.
• Na engleskom govornom području najposećeniji agregatori donose stotine hiljada, ili milione posetilaca mesečno sajtu koji ima dobro osmišljene RSS izvore.
• Deljenje sadržaja putem RSS-a (syndication) je najozbiljnija tehnika promocije online medija.

Informacije o svojim aktivnostima koje poslednjih meseci šalje Mardok su veoma opasne za većinu klasičnih medija, jer vlasnici i urednici ovih medija (naročito u našim krajevima) još manje poznaju prirodu Interneta od “svemogućeg” Mardoka, a možda e početi ozbiljno da uzimaju u obzir njegove priče, što će ima samo štetiti u budućem periodu.

Sa aspekta samih agregatora vesti, u svetu povlačenje News Corp. medija sa agregatora neće predstavljati neki gubitak za agregatore, samo će ostali online mediji dobiti na većoj posećenosti.

U Srbiji, povlačenjeg jednog (većeg) broja značajnih online medija može u početku oslabiti pozicije agregatora vesti, ali na duži rok dobiće svi ostali online mediji.

U Srbiji, kada se ne računa News.google.com (koji je tek počeo sa radom u ovim krajevima), agregatori vesti donose novinskim sajtovima sa većom produkcijom vesti na dnevnom nivou (preko 50 vesti dnevno) i nekoliko hiljada posetilaca na dnevnom nivou! U narednih nekoliko godina, posećenost preko RSS-a za sajtove online medija ići će i na nekoliko desetina hiljada posetilaca dnevno (sem ako Google ne uradi nešto drastično po pitanju RSS agregatora)!

Znači, Rupert Mardok ne sluša nikoga i pravi gluposti za sebe i svoju firmu. Oni koji ga budu pratili – neće najbolje proći u online svetu…

P.S. Hvala @milosdjajic za skretanje pažnje na ovu temu

Svet se dramatično promenio u poslednje četiri godine! Koliko dugo znate za Youtube, Facebook i Twitter?

Monopol nad informisanjem u prvom Ratu u Iraku je imao CNN početkom devedesetih (tada je CNN i postao globalni fenomen). U Drugom ratu u Iranu sredinom ovog veka monopol nad informisanjem je imala TV Al Jazeera. Ove godine, za vreme Izbora u Iranu, monopol na informisanje je preuzeo “neki” Twitter! “Twitter revolucija” je zvanično počela kada je US State Department zamolio vlasnike Twitter-a da odlože redavno održavanje ovog sajta da ne bi prekidali tok informacija koje su pristizale iz Irana za vreme izborne krize.

Pored toga što praktično u svim sferama poslovanja nagli razvoj primena Interneta iziskuje menjanje dugogodišnjih radnih procedura i znanja, većina ljudske populacije još ne može da prihvati tolike promene u demokratizaciji informisanosti, ali i menjanje društvenih šablona ponašanja.

Svet se menja i u Srbiji!

Tek pre tri godine (2006.) stručnjaci za pitanja Weba ustanovili su da već godinama greše u postavci da populacija koja koristi Internet ima dva paralelna života online i offline život. Primer društvene mreže MySpace je konačno dokazao da nove generacije (i svi oni koji se “osećaju mladi”) jednostavno prihvataju Internet kao deo života, a ne kao neku “posebnu stvar”!

Drugim rečima, koliko je asocijalno ponašanje bilo pre 10 ili 20 godina da tinejdžer priča satima telefonom nakon 15 min. od momenta kada je stigao/la kući, sada je taj telefon zamenio mobilni i Internet. Isti šabloni ponašanja, ali su kanali komunikacije raznovrsniji!

Prethodno napisano potvrđuje se u Srbiji npr. posmatrajući nedavne rezultate istraživanja magazina Domino:

• 54 procenta mladih do 27 godina dnevno provodi više od dva sata surfujući.
• 53 procenta korisnika bi izašli na sastanak sa nekim (koga su upoznali online) ukoliko su sigurni da je upravo onakav kakvim se predstavlja.
• 42 procenta svih ispitanih je nekada izašlo sa nekim koga su upoznali online.
• 51 procenat ispitanih kaže da bi radije živeo bez televizije.
• Većina ispitanih smatra da Internet pomaže da se ljudi približe, a 51 posto korisnika Interneta u Srbiji steklo je ovim putem nova prijateljstva.

Upravo je preplitanje online i offline sveta velika nepoznanica za veliki broj osoba, i odatle toliko negativnih komentara na temu asocijalnosti osoba koje koriste Internet veći broj sati.

Ljudi preteruju u svačemu, pa i u korišćenju Interneta, ali se ne kaže za svakoga ko pije alkohol da je alkoholičar…

Da li vi sebe doživljavate kao Internet zavisnika, kako to u klasičnim medijima često možete da vidite iz priloga o Internetu (mogli bi češće neke druge teme da pominju), kada koristite internet veći broj sati dnevno?

Povod za ovaj tekst je objavljeni članak Ane Mitić i PressMagazinu (dodatak štampanog izdanja novina Press nedeljom), kojoj se ovom prilikom zahvaljujem što me je kontaktirala u vezi sa temom blogovanja u Srbiji i regionu.

U datom tekstu se pominje teza kako su (neki) blogovi u sklopu klasičnih medija najposećeniji blogovi, što se u osnovi može smatrati tačnim na nivou celokupne posete blogovina na jednom sajtu klasičnog medija. Kada se ta posećenost razloži po pojedinačnim blogovima, može se videti da je ta posećenost manja od posećenosti najposećenijih klasičnih blogova (kao što su Tračara.com - preko 7.000 posetilaca dnevno, Auto.blog.rs, Svakodnevnica, itd.).

Mnogo bitniji faktor u oceni blogova jeste podatak koliko drugi blogovi i ostali online mediji (uključujući i linkove sa Twitter-a) linkuju pojedinačne postove sa blogova klasičnih medija. Na ovaj način se meri uticaj online medija, uključujući i blogove (to je i najbitniji parametar kako Google dovodi neki sajt na prvo mesto rezultata pretraživanja za neku ključnu reč).

Posećenost blogova na medijskim sajtovima uglavnom generisana posećenošću samog posmatranog sajta, jer praktično svi medijski blogovi (kao što su blogovi na sajtovima Press-a, B92, RTS-a, Blic-a…) nemaju sve komponente koje čine blog da bi bili dovoljno uticajni kao klasični blogovi.

Te komponente su upravo vezane za oblast koju novinari ne poznaju, a koja ima naziv “žurnalističko linkovanje” (linking journalism – istražiti preko Google-a). To je razlog zašto se ni na jednoj relevantnoj listi uticajnih blogera iz regije ne nalazi ni jedan blog sa nakog klasičnog medija u Srbiji i Hrvatskoj – pogledati npr. listu Blogostaj.com.

Kada sa druge strane pogledate blogove na svetski najbitnijim medijima (kao što su BBC, NYTimes, Guardian…), videćete sasvim drugačiju situaciju – to su veoma uticajni blogovi, u pravom smislu te reči.

Zašto klasični mediji u regionu ne razumeju linkovanje?

U osnovi, Web jeste najobuhvatniji deo Internet sevisa upravo iz razloga jednostavnog povezivanja (linkovanja) različitih dostupnih sadržaja, i mogućnosti dodavanja audio i vizuelnih (slike, video) komponenti u neki tekst.

Urednici medija i novinari nemaju u svojoj osnovi zanata kreiranja sadržaja za neki (klasični) medijum, saznanje da istraživanje koje prethodi objavljivanju nekog članka/priloga može veoma lepo da obogati sam online tekst – linkovanjem relevantnih izvora na kojima sa dodatno mogu pronaći tekstovi koji dodaju vrednost originalnom tekstu.

Ako već postoji preovlađujuće (pogrešno) mišljenje da ne treba linkovati neki sajt u online tekstu klasičnog medija, jer na taj način vlasnik sajta dobija besplatnu reklamu, to pravilo bi trebalo da ne postoji na blogovima klasičnih medija, ako bi se koristili kako bi inače blog trebalo da se koristi.

Razlozi zašto se blogovima klasičnih medija smanjuje online uticaj koji bi inače mogli da imaju (za objašnjenja termina pročitati knjigu “Blog osnove“):

1. Tehnički posmatrano, često se dešava da pojedinačni blogovi klasičnih medija nemaju sopstveni RSS (neki ga imaju). Na ovaj način se dobija dodatna posećenost sa velikog broja (blog) agregatora koji postoje kod nas i u regionu.
2. Praktično skoro na svim blogovima klasičnih medija nije moguće ostaviti link do Web stranice/bloga osobe koja komentariše. Ovaj parametar značajno umanjuje broj relevantnijih osoba koje bi inače češće komentarisale na ovakvim blogovima, ali nije opredeljujući faktor nedostatka uticaja blogova klasičnih medija.
3. Tehnički posmatrano, blogovi kompanijskih medija skoro nikada nemaju mogućnost da se kao komentar pojavi link sa tekstom koji se direktno poziva na određeni online članak – tzv. trackback (pogledati objašnjenje u pomenutoj knjizi). Ova tehnika dosta utiče na linkovanost određenog Web sajta, jer njom veoma često svi dobijaju – vlasnik bloga veću linkovanost (samim tim, i širenje uticaja bloga), a osoba koja linkuje članak sa ovakvog bloga dobija dodatnu posećenost. Ni ova opcija ne opredeljuje suštinski slabiji uticaj blogova klasičnih medija, ali može da poveća taj uticaj.
4. Najbitniji aspekt nedostatka uticaja blogova klasičnih medija je hronični nedostatak linkova u tekstovima na blogovima medija, najviše iz razloga što niko nije posebno naglasio važnost ovog linkovanja (pozivanje na izvore u tekstu i upućivanje na dalje čitanje) ni urednicima, ni novinarima klasičnih medija! Oni jednostavno ne znaju značaj linkovanja za sebe (postaju relevantniji blogovi) i za svoj medijum (medijum postaje relevantniji na Internetu).

Ukratko, urednicima i novinarima klasičnih medija nedostaje edukacija iz oblasti ozbiljne primene Interneta  njihovom poslu!

Oticaju blogova se pisalo dosta u poslednje vreme, a skrećem vam pažnju na tekstove Bluesman-a i Mahlat, ako ih još niste pročitali.

Ovaj članak nije u vezi sa tematikom kontekstualnog oglašavanja. Obzirom na vreme koje imam na raspolaganju za ozbiljne tekstove ovog tipa, neću biti u mogućnosti da linkujem sve bitne navode (ali većinu hoću).

Pre skoro godinu dana pročitao sam veoma važan tekst na temu sledeće faze razvoja Weba – Kontekstualni Web (na žalost, obaveze su čudo, i zato nisam objavio tekst na ovu temu ranije). Pročitani (veoma dugačak) intervju sa Clay Shirky-jem me je definitivno opredelio da treba objaviti priču o vremenu u kojem već živimo, i koje će biti dominantno u narednoj dekadi ovog veka (jednom prilikom ću napisati poseban tekst o mojim impresijama nakon letos pročitane njegove knjige “Here Comes Everybody“)!

Kvalitetno filtriranje informacija stvara “pobednike”!

Kontekstualni Web ima za osnovu predlaganje sadžaja koji su u vezi (u kontekstu) sa sadržajima koje korisnik posmatra na Webu. Ili, kako to neki kažu – “kako napraviti malo reda u haosu informacija kojima smo bombardovani”.

Već duže vremena sa manje ili više uspeha pojavljuju se različiti online servisi za preporuke (recommendation engines), kao što je npr. StumbleUpon, koji imaju za cilj filtriranje informacija koje bi trebalo da su u vezi sa nekom aktivnošću ili željama korisnika pri korišćenju Interneta.

Napredniji korisnici Interneta već duže vreme filtriraju različite online informacije putem RSS tehnologije, mnogi su u poslednje vreme odustali od praćenja stotine RSS izvora u korist Twitter-a, pa je onda i Twitter postao “preširok”, i pojavio se servis kao što je TwitterTimes (ili grupe na TweetDeck-u, ili liste na Twitter-u).

U čemu je kvaka (22)?

Prevelika količina informacija na Internetu nije problem, ako znate kako da filtrirate informacije koje vas interesuju (“There’s no such thing as information overload, there’s only filter failure.”)! Problem je u tome što trenutno relativno mali broj osoba to stvarno zna da radi (u praksi postoji stotine načina kako uspešno filtrirati online informacije), a nastupa vreme u kojem će dalji razvoj tehnologija omogućiti da sve veći broj osoba filtrira informacije po svom nahođenju bez većih problema!

Ako prethodno pokušate da zamislite poređenjem kako je došlo do toga da sve češće čujem ovakvu rečenicu: “Ne znam ja taj kompjuter i taj Internet, ali koristim Facebook!”, shvatićete veoma brzo da se praktično radi o razvoju Internet tehnologija sa aspekta njihove upotrebljivosti, koje su omogućile postojanje tako jednostavnih servisa za korišćenje – kao što je pomenuti FB. Isto to će se u narednih 3-5 godina desiti u domenu upotrebljivosti filtriranja online informacija.

Faze razvoja kontekstualnog Weba

Aktuelna faza razvoja Weba “stidljivo” je krenula 2008. g., i odmah je pokrenula pitanje cikličnosti velikih promena Internet okruženja, obzirom da se za početak pojave Web 2.0 vremena obično proglašava 1998. g. u kojoj je kreiran prvi RSS i pojavili su se prvi blogovi (pod tim nazivom).

Pored “sveprisutnih” online aplikacija koje na različite načine omogućuju filtriranje podataka prema željama korisnika, izdvajaju se tri dominantna trenda koji će obeležiti narednih nekoliko godina:

1. Unapređenja softverskih dodataka (add-ons, plug-ins) za Web čitače (browser-i, kao što je FF, MSIE, Chrome…) – Browser-based Contextual Web (više o ovome u pomenutom članku o kontekstualnom Webu sa RWW lokacije)
   
2. Posebne online softverske aplikacije koje se pokreću na kompjuterima ili mobilnim telefonima – Browserless Web (Web van Web čitača)
   
3. Kontekstualni Web u sklopu operativnog sistema

U slučaju pojave tehnologija (Web 2.0) koje su zaslužne za vreme u kojem i sada živimo, nije se radilo jednoj pojedinačnoj “stvari”, već o čitavom korpusu “novih razmišljanja” koja su dovela do “izbijanja” društvenih medija u “mainstream” 2005. g. Slično ovoj pojavi, već nekoliko godina traje razvoj različitih tipova aplikacija, poslovne logike i načina razmišljanja koja se od 2008. g. već mogu videti na Webu kao novi trend.

Upravo prethodna podela kontekstualnog Weba predstavlja jedan od najvažnijih odgovora na pitnje – “Zašto je Google krenuo u Chrome i Android, i zašto Google ima skoro sve bitne varijante aplikacija u online okruženju”. Sa duge strane, ako malo pažljivije pogledate koje sve mogućnosti nudi MS Windows 7, pored kontekstualnih dodataka u MSIE 8, videćete različite korisne online aplikacije u sklopu samog Desktop okruženja (widget-i, gadget-i), ali i ozbiljno inkorporirane funkcije korišćenja Interneta i u sklopu samog operativnog sistema (npr. interesantno korišćenje tzv. “Open Search” tehnologije u sklopu rada sa folderima).

“Kuda ide ovaj voz?”

Već se sada zna da da je kontekstualni Web faza razvoja Interneta koja ima za cilj jednostavnije korišćenje resursa koji se mogu pronaći na Internetu, i koja će imati za posledicu slabljenje značaja pretraživanja kakvog danas poznajemo (verovali vi ili ne!). To će se značajno osetiti sredinom sledeće dekade (kvalitet filtriranja informacija prevazićiće resurse klasične pretrage Weba), a njenim krajem otpočeće sledeća faza u razvoju Interneta – Dolazak do potrebnih informacija u odnosu na njihovo značenje: Semantički Web.

Veliki broj kompanija pokušava sve brže da dođe do kvalitetnih i veoma upotrebljivih semantičkih aplikacija, i na tom planu opet Google najdalje ide – u “bitnim” rezultatima pretraživanja već se mogu videti naznake oblasti “Semantic Search“, koja u sebi sadrži i učenje softverskog sistema, uz pomoć živih osoba (tzv. Google Quality Rating). O ovoj oblasti napisaću uskoro poseban tekst…

Btw. Da li možete zamisliti šta se dešava “ispod haube” razvoja Weba (Google, MS, Amazon…), kada ja već skoro godinu dana znam šta će se dešavati sa Webom u narednih 15 godina?

Ove godine po treći put predstavljam blogove nove generacije studenata smera za E-poslovanje na Visokoj školi elektrotehnike i računarstva u Beogradu.

Izdvojio bih blogove:

- Muškarci tasha14.blog.rs (Nije kao Nikibgd, ali obećava ako je podržite) i
- Informacione tehnologije systemdoom.re.rs (već se na njemu nalaze komentari nekih poznatijih blogera)

Ostali blogovi:

• Sreca    marijatrebjesanin.mojblog.rs
• HTC   colevich.blog.rs
• Upoznajte Italiju    italija.blog.rs
• Kompjuter se kupuje    dr1ver.blog.rs
• Život je lep    tianaepo6806.blog.rs
• Tojota    tojota.blog.rs
• Ljubavne poruke    ivanaepo1908.blog.rs
• Italija   jovanadjordjevic.mojblog.rs
• Magik book    felix.blog.rs
• Security in network     redbaron.blog.rs
• FIFA pravila igre    baja89.blog.rs
• Evropska takmičenja u ….    slobba.blog.rs
• Kontra nebuloza    sopran87.blog.rs
• Alfa romeo    paki147.blog.rs
• Svinjski grip    svinjskigrip.mojblog.rs
• Muzika    ivon2808.blog.rs
• Nerazrešene misterije sveta    sanja2106.blog.rs
• Gitara    vladabg.blog.rs
• Osnove fudbala    mrkglisovic.blog.rs
• Snovi     ivana88.blog.rs
• Nokia    nokiaphones.blog.rs
• Prodaja nameštaja    milosepo4208.blog.rs
• Video igre    nemanjaepo4408.blog.rs
• Gde u provod    vladimirbg.blog.rs
• Režiser    brankoepo5008.blog.rs
• Vaypon    petarepo.blog.rs
• Mercedes benz    mickozis.blog.rs
• Studenski informator    nancy15.blog.rs
• Parfemi i sapuni    doberman.blog.rs
• Nezaposlenost    fireman.blog.rs
• Phishing    djolehotsauce.blog.rs
• Moj ljubimac    mojljubimac.blog.rs
• Slušalice    deedrah.blog.rs
• Dijamanti     gordanaepo1108.blog.rs
• Zlostavljanje u porodici    cage.blog.rs
• EXIT festival    robinjo.blog.rs
• Auto-moto sport    alexandar89.blog.rs
• FK Crvena zvezda   aleksandar1309.blog.rs
• Kvin    cile.blog.rs
• FK Partizan    tomica2908.blog.rs
• Juventus    probniblogepo.blog.rs
• Biciklizam     marko5608.blog.rs
• Zastava 750    markodr.blog.rs
• Liverpul    sevke87.blog.rs
• Religija – hrišćanstvo    deksa.blog.rs
• Ribolov    stanojevicm.blog.rs
• O Google-u malivlak.mojblog.rs
• Horor filmovi marijaa.blog.rs
• Filmovi lazic5808.blog.rs
• Avalski toranj cedo7408.blog.rs
• Prograssive House phykas.blog.rs
• Iphone strigoi7904.blog.rs

Kao što se vidi, teme su veoma različite i opet dominiraju određeni tipovi interesovanja kao i prethodnih godina. Praksa je pokazala da većina studenata ne nastavi kasnije sa vođenjem bloga, a samo su obično ostajali “u blogu” oni najbolji. Videćemo šta će biti u ovoj generaciji studenata…

Molim vas da pomognete sa vašim komentarima onim studentima za koje mislite da imaju talenta i da se iz pisanja vidi da žele da bloguju kako bi to i trebalo da se radi…

Povod za pisanje ovog članka je aktuelna konferencija o e-poslovanju BizzBuzz, i predavanje Istoka Pavlovića i Dragane Vukajlović na temu viralnog marketinga.

Linkbaiting predstavlja jedan od najkvalitetnijih tipova generisanja linkova sa drugih sajtova do posmatranog sajta, sa ciljem poboljšanja rejtinga Web sajta (pojedinačne Web stranice) na pretraživačima (optimizacija za pretraživače). Suština ove tehnike povećanja broja linkova do posmatranog Web sajta svodi se na “kreiranje interesantnog sadržaja (mamac – bait) koji će privući dovoljnu pažnju” (Matt Cutts) online medija (novinara, blogera), da će oni linkovati na svojim medijima taj posmatrani sadržaj. Ova tehnika je bliska tehnici promocije pod nazivom viralni marketing.

Postoji pet osnovnih tipova linkbaiting strategije:

• Objavljivanje neke novosti koja realno interesuje veliki broj osoba, kao što je npr. vest o besplatnom navigacionom sistemu koji je napravio Google.
• Objavljivanje utemeljenog stava koji se suprotstavlja većinski uspostavljenom stavu o nečemu (tzv. “kontriranje”). Primer ovoga smo imali nedavno na Literalog-u nakon održanog BlogOpen-a.
• “Napadanje” neke (obično) poznate ličnosti na osnovu utemeljenih razloga - Imamo dobar primer Web sajta urađenog besplatnim softverom koji je Veselin Jevrosimović procenio na 30.000 EUR.
• “Udica” po principima veoma informativnog sadržaja. To može biti bilo koji sadržaj koji detaljnije objašnjava manje ili više nepoznatu tematiku, uz navođenje određenog broja veoma korisnih linkova. Određeni broj tekstova na ovom blogu, uključujući i ovaj tekst, su sadržaji informativnog tipa (koji produkuju manje ili veće interesovanje). 
• Humoristički sadržaji – Ljudi ipak od svega najviše vole da se zabavljaju i da se smeju, i ovakvi sadržaji skoro sigurno uvek “pale”.

 Linkbaiting je praktično sasvim legalna strategija povećanja linkova, jer je inače silj svakog Web sajta da privuče pažnju na neki način, jedino se postavlja pitanje da li su sva sredstva za to dozvoljena:

• U poslednje vreme sve češće se objavljuju lažne vesti koje privlače ogromnu pažnju, kao što je npr. veći broj pokušaja da se “proturi” vest da je Barack Obama ubijen. Google je povodom toga objavio da će izbrisati sajtove iz svoje baze koji budu objavljivali lažne vesti.
• Objavljivanje sadržaja koji sigurno privlače pažnju, bez obzira što nemaju nikakve veze sa sadržajima koji se inače objavljuju na posmatranom sajtu. Ovakvi sadržaji možda donesu linkove, ali odnose reputaciju ostalih sadržaja. Klasična priča o privlačenju pažnje na sebe po svaku cenu.

Jedan od interesantnih aktuelnih primera strategije kreiranja “mamca” za linkovanje sa ovih prostora jesu redovni izveštaji blogera sa postojećih skupova (kao što je pomenuti BizBuzz), gde oni blogeri koji među prvima objave izveštaj sa skupa, ostali blogeri obično linkuju sve ostale koji su do tada objavili neki izveštaj o događaju (neki blogeri i naknadno dodaju ostale linkove do tekstova koji opisuju događaj).

U ovom tekstu možete naći još neke interesantne predloge koji upućuju na uspeh linkbaiting kmpanja.

U prvom delu teksta koji obrađuje temu uvođenja zainteresovane osobe u proces prodaje (Sales Lead), akcenat je bio na osnovama klasičnih sistema dolaženja do kvalifikovanih kontakata (Lead Generation). U ovom tekstu obrađuje se tema Interneta kao osnovnog kanala za generisanje kvalifikovanih kontakata.

Sam proces dolaženja do kvalifikovanih kontakata putem Interneta sastoji se iz tri celine:

1. Dovođenje korisnika na Web sajt
2. Usmeravanje korisnika na “željenu akciju” (Desired Action, Conversion Action) – Optimizacija Web stranice u kontekstu ostvarivanja većeg broja željenih akcija korisnika (konverzija).
3. Optimizacija procesa online prodaje (Sales Funneling).

Indikativni pokazatelji

Kompanija Econsultancy u poslednje tri godine kreira izveštaj “Online Lead Generation Report” u kojem se nalaze podaci na osnovu istraživanja različitih tipova kompanija o njihovoj percepciji dolaženja do kvalifikovanih kontakta putem Interneta, i poređenjem ovih aktivnosti sa klasičnim pred-prodajnim aktivnostima.

Kao što se može videti, slanje saopštenja za medije je ubedljivo najčešći klasičan način dolaženja do kvalifikovanih kontakta za kompanije, i to je više od dva puta efikasnije od oglašavanja na televiziji. U poređenju sa podacima iz 2007. g., slanje prodajnih pisama koje generišu kvalifikovane kontakte klasičnom poštom je opalo 13 procenata, dok je slanje saopštenja klasičnim medijima opalo za 7 odsto. Dvadeset odsto ispitanih ne koristi klasične metode dolaženja do kvalifikovanih kontakata!

Kada se prethodni podaci uporede sa podacima iz marketinških agencija o njihovim klijentima, redosled najčešće upotrebe klasičnih načina dolaženja do lead-ova je isti, jedino su svi procenti veći! Čak 20 odsto više klijenata advertajzing/PR agencija koristi klasičnu poštu, a 13 odsto više klijenata agencija koristi TV.

Kada se pregledaju najčešći korišćeni sistemi dolazaka do kvalifikovanih kontakata putem Interneta, može se videti da su na vrhu liste upravo najefikasniji sistemi oglašavanja (objašnjeno nešto kasnije). Pored društvenih medija (Social Media), od ove godine na spisku upotrebljavanih načina dolaženja do kvalifikovanih kontakata mnogo značajnije se pojavljuje i distribucija sadržaja (uglavnom putem RSS tehnologije), što se poklapa sa sve aktuelnijim trendom Content Marketing (termin izmišljen od strane tzv. marketara, iako se u osnovi radi o PR aktivnostima kreiranja adekvatnih sadržaja).

Najveća “tajna” kvalitetnog nastupa organizacije na Internetu i njenih uspešnih online rezultata, leži u ozbiljno osmišljenom sistemu kreiranja i slanja e-mail poruka na liste postojećih posetilaca Web sajta, koji su svojevoljno ostavili e-mail adrese (house e-mail). Znači, ne radi se o slanju e-mail-ova putem nečijih drugih mailing lista (rented e-mail lists), ili još gore – slanje SPAM poruka (nedozvoljena e-pošta).

Interesantno je da kada se postojeći podaci porede sa podacima iz 2007. g. SEO (Optimizacija za pretraživače) aktivnosti su opale za dva odsto, a PPC aktivnosti (kontekstualno oglašavanje) su opale za šesnaest procenata. Sa jedne strane ovakvi podaci se objašnjavaju postojećim generalnim padom budžeta za oglašavanje (iako preko 50 odsto ispitanika tvrdi da je povećao online budžete za oglašavanje!), a sa druge strane prisutnim rastom sistema distribucije sadržaja (jedino ovaj segment online aktivnosti beleži značajan porast od osam odsto).

Kada se pogledaju podaci po efikasnosti tehnika dolaženja do kvalifikovanih kontakata putem Interneta, situacija postaje mnogo jasnija:

• Optimizacija za pretraživače predstavlja definitivno najvažniji način dolaska do kvalifikovanih kontakata.
• Kontekstualno oglašavanje je veoma efikasno (malo kasnije detaljnije obrazloženo).
• Tehnike koje nisu veoma efikasne (kao što su npr. društveni mediji i RSS) najviše veoma zavise od poznavanja kvalitetnih načina njihovog korišćenja u svrhu dolaženja do kvalifikovanih kontakata, a sa druge strane više različitih istraživanja upućuju na to da veliki broj kompanija i dalje testira efikasnost ovakvih načina promocije.

Kada se ovi podaci uporede sa prethodnim podacima na sličnu temu od strane servisa MarketingSherpa, može se doći do sledećih zaključaka:

• Kada se posmatra poređenje promotivnih efekata za slučaj prodaje proizvoda (usluga) u odnosu na efekte kada je cilj promocije dolaženje do kvalifikovanih kontakata (product vs. lead generation), na dijagramu se veoma lepo vidi da je za različite ciljeve promocije potrebno koristiti različite tehnike promocije.
• Za prikazane sisteme offline i online promocije trend najefikasnijih trendova prati rezultate prethodno pomenutog istraživanja (Econsultancy).

Prikazani dijagram sa jedne strane prikazuje stepen korišćenja određene tehnike promocije (y-osa – Usage), u poređenju sa efektima promocije (x-osa – ROI), gde veličina kruga prikazuje stepen uloženih sredstava u određenu aktivnost. Zaključci koji se mogu izvesti na osnovu prikazanih podataka (januar 2009. g.):

• Sistem kontekstualnog oglašavanja i njegovi efekti se veoma ozbiljno razlikuju kada se posebno posmatra oglašavanje u kontekstu upotrebljenih ključnih reči na pretraživačima (Paid Search – npr. reklame na Google pretraživaču), u odnosu na oglašavanje u kontekstu sadržaja Web stranice (Contextual Targeting – npr. reklame “Google oglasi” koje se mogu pronaći na različitim Web sajtovima).
• SEO aktivnosti su posebno prikazane u odnosu na tekstualne reklame (Text link ads), a tekstualne reklame u prikazanom obliku se dominantno kupuju zbog strategije linkovanja, koja predstavlja deo SEO aktivnosti (ako Google pokušava da sankcioniše one Web sajtove koji prodaju, ali i kupuju linkove zbog poboljšanja rejtinga na pretraživačima).
• Iz oba istraživanja je očigledno koja je razlika u obimu oglašavanja putem klasičnih tipova online oglašavanja (klasični i reach media baneri), u odnosu na efekte ovakvog oglašavanja za potrebe generisanja kvalifikovanih kontakata.

U sledećem nastavku ovog serijala tekstova biće detaljnije objašnjeni pojedinačno bitni načini generisanja kvalifikovanih kontakata.

Tipovi generisanja kvalifikovanih kontakata

Referentna organizacija IAB na svom engleskom edukativnom sajtu IABUK.net predložila je sistem osnovne raspodele dolaska do kvalifikovanih kontakata:

1. Premium Lead Generation

Ovaj sistem generisanja kvalifikovanih kontakata uključuje “čisto” interesovanje online korisnika za određenu akciju koja predstavlja predmet generisanja kvalifikovanih kontakata, odnosno organizacija koja je došla do posmatranog kontakta nije upotrebila neki “podsticaj” (incentive – npr. ponuda nečeg besplatnog u zamenu za e-mail adresu korisnika).

2. Incentive-based Lead Generation

Sistem generisanja kvalifikovanih kontakata na osnovu nekog podsticaja.

3. Co-registration

Sistem generisanja kvalifikovanih kontakata koji predstavlja kombinaciju promotivnih aktivnosti koje uglavnom potiču od nekog podstivaja – korisnik se npr. zamoli da ako je izvršio određenu željenu akciju (desired action) na nekoj Web stranici, on/ona može izabrati neke dodatne informacije (željene akcije) o srodnim proizvodima/uslugama iste ili različite organizacije (npr. korisnik se registrovao za jedan servis, i na stranici gde stoji zahvalnost za prijavljivanje (tzv. Thank-You Page), pojavljuje se dodatna mogućnost prijavljivanja na srodne servise).

Stanje u Srbiji

• Predstavljena istraživanja se odnose većinski na tržište SAD, Engleske i pojedinih ekonomski razvijenih zemalja. U našim uslovima, kompanije koje koriste Internet za unapređenje poslovanja uglavnom su u manjem procentu tek počele da otkrivaju mogućnosti dolaska do kvalifikovanih kontakata putem Interneta (većina još to nije shvatila).
• Najčešći načini dolaska do kvalifikovanih kontakata korišćenjem Interneta u Srbiji su putem sopstvenih mailing lista (ako one postoje u kompaniji), putem klasičnog reklamiranja banerima i putem kontekstualnog oglašavanja.
• Veoma je korisno za firme koje su počele sa ozbiljnijom upotrebom Interneta u svrhu dolaska do kvalifikovanih kontakata, da shvate kolika je potencijalno velika prednost u odnosu na konkurenciju, koja se realno može postići ovim aktivnostima.
• Generisanje kvalifikovanih kontakata je mnogo jednostavnije postići od prodaje putem Interneta, a u mnogim oblastima to je upravo i najvažniji poslovni cilj koji se može postići putem Interneta.

Zaključak

• Veliki procenat direktnih tipova online oglašavanja u vezi su sa generisanjem kvalifikovanih kontakata.
• Skoro pedeset odsto ispitanih kompanija (Econsultancy) koristi online generisanje kvalifikovanih kontakata za generisanje offline prodaje.
• Kompanije u većini koriste i online i offline metode dolaska do kvalifikovanih kontakata.
• Postoje značajne razlike u promociji koja ima za cilj prodaju, u odnosu kada je cilj generisanje kvalifikovanih kontakata.
• Potrebno je doći do značajnijih iskustava u online generisanju kvalifikovanih kontakata da bi se tačno znalo koji su tipovi promocije najefikasniji.

Kao priprema za Master rad studenata u sklopu predmeta E-poslovanje, Departmana za Industrijsko inženjerstvo i menadžment Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, studenti Nikolić Dragana, Jovanović Marija i Radivojević Dragan su napravili analizu i predlog varijantnog rešenja upotrebe društvenih medija za potrebe promocije Cisco instituta za preduzetništvo u Novom Sadu.

Studentski rad pod nazivom “Kreiranje naloga Cisco instituta na socijalnim mrežama: Facebook, Linkedin, Twitter“, pod vođstvom Mr Bojana Lalića, je bio veoma  uspešno predstavljen pred Tijanom Marijanović iz kompanije Cisco, koja je na funkciji Marketing Communications Manager-a za područje Srbije i Crne Gore.

Cisco institut za preduzetništvo će u celosti iskoristiti preporuke studenata!

Ovaj rad, između ostalog, na osnovu analize upotrebe društvenih medija odgovara na jedno od veoma čestih pitanja koja dobijam poslednjih meseci: “Da li da za našu firmu otvorimo nalog, grupu ili fun page na Facebook-u?”.

Inače, predstavljeni studenti su prošle godine u sklopu predmeta E-poslovanje na Master studijama na vežbama pravili blogove, i nadam se da je i taj deo njihove edukacije imao uticaja na izbor predmeta za master rad.

Nadam se da vam postavljena prezentacija rada studenata može pomoći u odabiru adekvatnog načina predstavljanja na analiziranim društvenim medijima.

Dragan Radović je pokrenuo u komentaru na post Blogovskog interesantno pitanje na temu razlike između novinarskog i blog izveštavanja. Zatim je Deda proširio raspravu na pitanje razlika između blogera i novinara.

Na skupu BlogOpen 2007 u Novom Sadu bila je interesantna panel-diskusija na temu odnosa novinara i blogera, gde su osnovna pitanja bila:

1. Da li blogove treba posmatrati kao “istinske medije”?
2. Da li se blogovima može verovati?

Klasični mediji Vs. blogovi

Kada se informisanje javnosti postavi kao cilj posmatranja načina pisanja novinara ili blogera, trebalo bi da postane jasnije da uopšte ne bi trebalo postavljati pitanje – novinari ili blogeri (ovde se posmatraju relevantni novinari/mediji i relevantni blogovi/blogeri – oni koji utiču na mišljenja javnosti kojima se obraćaju).

U osnovi blogeri mogu biti novinari, i obrnuto, a radi se o tome da načini pisanja mogu biti u slučaju blogera manje ili više subjektivni. Sa aspekta informisanja, i subjektivni utisak je značajan, naročito kada se uporedo posmatra i sa nekim manje subjektivnim prikazom iste tematike.

Višegodišnja istraživanja novinara u razvijenim zemljama i njihove percepcije blogova, pokazala je da se u ogromnom procentu sadržaji sa blogova koriste najviše kao IDEJA za neki tekst, a mnogo ređe će se neki novinar pozvati u svojim tvrdnjama na sadržaj sa nekog bloga. Sasvim je druga priča učestala krađa tekstova ovdašnjih klasičnih novinara sa blogova, što bi se moglo posmatrati (delovati) i sa aspekta krivičnog prava (povreda autorskih prava)

Najveći problem blogova sa aspekta posmatranja  klasičnih medija je nedostatak “trećeg mišljenja”, odnosno urednika koji može da “saseče” tekst novinaru. Što su blogovi relevantniji, u njima ima manje “paušalnih ocena”, odnosno tvrdnji u tekstu koje su utemeljene na RELEVANTNIM LINKOVIMA (Linking Journalism) koji potvrđuju izrečeno.

Veoma često sam imao prilike da čujem od strane relevantnih urednika i novinara kako postoji ogroman broj loših i besmislenih blogova, i da je to osnovni razlog zašto blogovi nisu interesantni novinarima… Na to obično postavim sledeće pitanje: “Koliko, po vašem mišljenju, ima kvalitetnih klasičnih medija (radio, TV, štampa…)?” odgovor ovakvih osoba se u našim uslovima obično kreće u domenu ispod 1 odsto. E, pa toliko je i kvalitetnih blogova! Ali obzirom da je broj blogova značajnije veći od broja klasičnih medija, onda su i cifre beznačajnih medija (klasičnih medija i blogova) drugačije.

Suština kvalitetnog korišćenja Interneta svodi se na pronalaženje i korišćenje relevantnih online lokacija, a ne “lamentiranje” nad lošim, besmislenim i sl. lokacijama na Webu.

Moja preporuka novinarima je da prouče Web sajt Organizacije studenata žurnalistike “Žurnalist“, da predstavnici online medija prouče pravila korišćenja sa pomenutog sajta, a blogeri da prouče Blog Disclaimer na ovom sajtu.

U petak sam ceo dan proveo na Prvoj međunarodnoj konferenciji o odnosima s javnošću, na temu “Kreiranje imidža i upravljanje reputacijom” (#PRSrbija). Konferenciju organizuje Društvo Srbije za odnose s javnošću (DSOJ), i odmah bih čestitao g. Milošu Đajiću, Predsedniku DSOJ, na hrabrosti i istrajnosti koja je dovela do toga da se ova konferencija i desi.

U sklopu mog predavanja na temu “Upravljanje reputacijom na Web-u” (evo objavljenih slika sa predavanja, postaviću naknadno slajdove), upravo sam iskoristio primer online nastupa Miloša Đajića, da bih predočio prisutnima njegov dobar PRistup kako bi trebalo PR-ovi (bar da počnu) da aktivno koriste Internet okruženje u službi svojih poslova iz oblasti odnosa s javnošću.

Kratak “pogled” na drugi dan Konferencije – Oficijelan deo

Ovaj put sam slušao skoro sva predavanja, i to ne iz razloga što su mi baš sva predavanja bila naročito zanimljiva, već zbog uslova u kojima su blogeri bili “getoizirani” na ovoj konferenciji:

Stvarno je bilo veoma interesantno i veoma pregledno

Sem predavanja koje je održao Dr Božo Skoko i komercijalne prezentacije Superdot-a koju je vodio Uglješa Vrcelj, nije mi baš bilo naročito interesantno (Okrugli sto na temu reputacije Srbije je veoma dugo trajao, i bio je naporan) da slušam 3 stvarno bazična predavanja.

Uglješa Vrcelj je uradio nešto što do sada nisam video: Jedna potpuno propala komercijalna prezentacija softvera za vođenje događaja, koja je bila toliko zabavna da se publika neprestano smejala. Baš me interesuje da li je u sali bilo i pet osoba koje su shvatile šta je taj čovek pričao, ali svojom pojavom i mimikom je dobio simpatije publike – ne za proizvod koji je predstavljao, već za svoj nastup!

Networking

Zna se da na ovakvim događajima najvažnije stvari se događaju “na marginama” konferencije, što se u mom slučaju i desilo. Bilo je puno lepih i korisnih upoznavanja, razgovora i dogovora, ali ovom prilikom bih izdvojio vreme provedeno sa g. Dennisom L. Wilcoxom (predavanje):

Imao sam prilike u četvrtak da slušam u Novom Sadu njegovo predavanje na temu online PR-a, i u jednoj reči bih opisao ovo predavanje: Fantastično!

G. Wicox, bez obzira na svoje godine, je POTPUNO upućen u tematiku svih najvažnijih elemenata savremenog online PR-a, veoma je interesantna ličnost a aspekta načina na koji prezentira svoje profesionalne stavove, potpuni profesionalac u svojim predavanjima, sa morem zanimljivih primera iz bilo koje oblasti PR-a.

Imao sam sreću da ukupno nekoliko sati provedem u razgovoru sa ovim čovekom, i puno sam naučio!

Online okruženje i PR konferencija

Po mom mišljenju, najvažniji aspekt ove konferencije (koja je sasvim pristojno organizovana za prvi put) jeste važnost koja je data temi Internet PR-a, kao i “asimilacija” Blogera i twittera u samu konferenciju.

Informativnost Twitter prenosa može se videti u prikazu događaja od strane Maje Vasić, a činjenica da su Dragana Đermanović, Peđa Pušelja i Miloje Sekulić konstantno bili aktivni u izveštavanju sa konferencije, definitivno je ostavila snažan utisak na prisutne osobe iz oblasti odnosa s javnošću.

Nadam se daćemo nakon ove konferencije videti sve veći broj PR-ova koji će aktivnije početi da koriste online okruženje…