Posebno interesantan momenat u pomenutoj rubrici jeste učestvovanje (koje se inače honoriše) određenog bloja poznatih blogera sa temama iz oblasti online medija (i novinarstva):

Istok Pavlović: “Čitalački promiskuitet i mediji u Srbiji na Internetu”

[...] “Tako nas vaspitavaju od malena. Uđete u kafić, poručite piće, i onda ne ustajete dok ne popijete celo piće, čak i ako žurite na važan sastanak. Ono što si platio, moraš da konzumiraš do kraja. A kako se ljudi ponašaju na koktelima i prijemima, gde je piće besplatno? Uzimaju, jedno, drugo, treće piće, nijedno ne popiju do kraja… srknu gutljaj pa ostave čašu na šanku… bacaju opušak u čašu punu pića jer ih mrzi da traže pikslu… znate i sami.

Da biste uspešno vodili medij na Internetu, potrebno je pre svega da prihvatite ovo osnovno ljudsko ponašanje. „Stari mediji“ uporno pokušavaju da se bore protiv ljudi i da ih zadrže samo za sebe. Tu je osnovna greška.

S obzirom da smo profesionalci za Internet marketing, od prvog dana smo znali da treba da radimo kao što rade uspešni mediji na zapadu: Umesto da se trudimo da zadržimo ljude na sajtu, mi radimo suprotno – pomažemo im da sa njega odu. Ovo je jedan princip koji „stari novinari“ nikako ne mogu da shvate i verovatno nikada i neće, jer se kosi sa njihovim osnovnim vrednostima.” [...]

Goran Aničić: “Društvene mreže kao izvorište informacija i evolucija novinarstva”

[...] “Širenjem i procvatom Internet društvenih mreža, postalo je mnogo lakše deliti informativne sadržaje, a samim novinarima kojih u agenciji ima oko 3.000 širom sveta mnogo je lakše da dođu u interakciju sa akterima i krajnjim konzumentima. Prema rečima same menadžerke Lauren McCullough, već sada društveni web mediji imaju centralnu ulogu u njihovom prikupljanju informacija. AP-ovi novinari su aktivni na stranicama društvenih mreža i prate trendove.

Takođe, AP ne samo da koristi medije da prikuplja vesti, već sopstvene izvore vesti prilagođava društvenim medijima, omogućavajući lakše involviranje krajnjih konzumenata, te kaskadno širenje informacija, a kao primer prilagođenog izvora navodi se lokacija wintergames.ap.org koja je bila njihov izvor vesti tokom održavanja Zimske olimpijade u Vankuveru s početka godine. Ova web lokacija bila je prilagođena društvenoj interakciji i nudila je widget aplikacije koje se mogu koristiti za povezivanje sa drugim društvenim medijima.” [...]

Stevan Majstorović: “Era novih medijskih paradigmi”

[...] “Oni koji pišu o promenama u vrevi neprekidnog prenosa poruka putem medija, u startu moraju pristati na kompromise. Ukoliko se odluče da pišu iz ugla svoje profesije, prikaz će pomalo biti autističan, prepun profesionalnih „fetiša“, često čak i grubo odvojen od „slike“ koju opisuju. Sa druge strane, ukoliko pokušaju da ove promene sagledaju višeugaono, preti im da stvore uopštenu i dosadnu priču.

Neromantično zvuči, ali iza svih tih promena stoji novac, interesi i potrebe. Kada o medijiskim promenama priča novinar, to je često koketiranje sa gotovo sindikalnom pričom, jer zaista, klasični novinari jesu ekonomski najugroženiji ovim promenama. Tehnološki neomanijaci, će vas ubeđivati da je sve što je novo ujedno i dobro. Da je tako, retro stilovi ne bi ponovo bili u modi. Ti gikovi (geeks) sa druge strane profitiraju na ovim promenama.” [...]

Pored pomenutih blogera tekstove na ove teme npr. imaju i Vitomir Ognjanović, su-organizator Konferencije BizBuzz, i moja malenkost…

Pored predstavljenih autora pomenuo bih Danijela Bukumirovića, glavnog i odgovornog urednika portala Mondo, kao i predavača na predmetu “Online novinarstvo” privatnog Fakulteta za medije i komunikacije. G. Bukumirović u svom tekstu u MC Newsletter-u pominje važnost i preporučuje društvene medije novinarima.

Moje je mišljenje da osobe koje rade na edukaciji iz oblasti online medija i novinarstva (ali i u svim ostalim online segmentima vezanim za poslovanje) moraju da imaju ozbiljnije lično iskustvo u konverzaciji putem savremenih online medija (koje obavezno uključuje i vođenje sopstvenog bloga). Konverzacija putem društvenih medija se isključivo uči ličnim iskustvom, i što je to iskustvo ozbiljnije (čitati – više konverzacije putem online medija), stečeno iskustvo se može sistemski preneti studentima/učenicima, ako postoji i adekvatno sistemsko znanje predavača iza svega toga. Aktivnost pojedinca na Internetu je veoma vidljiva i ne može se sakriti.

Kada već pominjem ovu tematiku (online mediji i novinarstvo), po mom mišljenju mogu slobodno/odgovorno da tvrdim da su u Srbiji za sada po mojim saznanjima samo dva ovdašnja novinara ozbiljno poznaju online novinarstvo u svim potrebnim segmentima – Angelina Radulović i Dragan Radović.

Definisanje online budžeta

U Srbiji i dalje ogromna većina budžeta za online oglašavanje ne prelazi 2.000 EUR na mesečnom nivou, a u zavisnosti od percepcije kompanija kolike im efekte može doneti “online avantura”, formirani budžeti za online oglašavanje se kreću u vrednosti od 200 do 2.000 EUR mesečno (sa najvećim procentom od 200 do 500 EUR). Ovo ne znači da određeni broj kompanija ne daje i manje za oglašavanje – ali to onda ni ne može da se nazove “kreiranje kampanje”.  Za kreiranje online reklamne kampanje u našim uslovima trebalo bi da postoji za budžet najmanje 500 EUR za korišćenje različitih tipova online oglašavanja.

U okruženju ovakvih budžeta nije baš jednostavno raspodeliti pare “pametno”, a da se od toga ima evidentne koristi kroz različite sisteme online oglašavanja.

Što efekti od online nastupa budu veći, biće više i para za online promociju.

Prvi problem – Suočavanje brend oglašavanja i efekata

Većina firmi i u svetu i kod nas su orijentisane prema efektima u odnosu na sredstva koja su dale za oglašavanje. Kod ovakvog tipa kompanija, bez obzira što je svima poznato da treba koristiti brend tipove oglašavanja (oglašavanje putem banera – display advertising) za kreiranje prepoznatljivosti firme kod određenih ciljnih grupa, efekti ovakvog oglašavanja nisu direktno uporedivi po efektima (cena po kliku – CPC – cost per click) sa kontekstualnim oglašavanjem, koje već godinama daje mnogo efikasnije (merljive) rezultate u odnosu na reklamiranje banerima.

Veoma je dobro kada u kompanijama postoji razumevanje da brend oglašavanje ima drugačiji tip efekata u odnosu na PPC (kontekstualno) oglašavanje, a da bi se to i “dokumentovalo” na određeni način, potrebno je istraživati i konstantno pronalaziti one Web sajtove koji donose najbolje efekte za optimalnu količinusredstava.

Dugoročna saradnja sa pojedinačnim Web sajtovima

Proces kreiranja online reklamne kampanje obično počinje (ili bi trebalo da počne) pronalaženjem pojedinačnih Web sajtova na kojima bi se kompanija mogla oglašavati, po mogućnosti dugoročnije.

Na žalost, u našim uslovima nije u svim oblastima (privrednim granama) jednostavno pronaći raznorodne Web lokacije iz kojih se mogu birati “pretendenti” za online oglašavanje. Još je veći problem činjenica da dugotrajno oglašavanje na jednom Web sajtu ne donosi željene efekte, sem ako se konstantno ne radi na tome da se sadržaj oglašavanja često menja sa akcentom na odgovoaranje na potrebe potencijalnih klijenata.

Praksa pokazuje da se dobri efekti promocije po pojedinačnoj Web lokaciji najjednostavnije održavaju na taj način da oglašivač pored zakupljene reklame  praktično priprema zanimljive vesti koje se odnose na kompaniju i njen posao, i da se na odabranim Web lokacijama “prate” aktivnosti oglašivača (kako to često kompanije rade i sa klasičnim medijima).

Oglašavanje na pretraživačima i kontekstualno targetiranje

Veoma je velika greška da se pod PPC (Pay Per Click) tip oglašavanja izjednačavaju efekti prikaza reklama na pretraživačima (kontekstualno oglašavanje u odnosu na zadate ključne reči od strane korisnika pretraživanja) i reklamiranje u mreži Web sajtova – kontekstualno targetiranje (kontekstualno oglašavanje u odnosu na ključne reči koje se dominantno pojavljuju kao sadržaj Web stranice).

Najefikasniji tip online oglašavanja jeste reklamiranje na pretraživačima (Paid Search), dok je kontektualno targetiranje tek sedma ili osma tehnika oglašavanja u odnosu na efekte koje daje.

Praktično posmatrano, oglašavanje na pretraživačima daje veoma precizne efekte – na žalost sa većim poznavanjem ove oblasti oglašavanja, dok je evidentna praktična svrha kontekstualnog targetiranja – jeftinije oglašavanje na sajtovima sa inače veoma skupim oglasima (obzirom da se reklama plaća po kliku). Ovo ne znači da kontekstualno targetiranje na Web sajtovima nema konkretne direktne efekte, ali su oni daleko manji od efekata plaćanja reklamiranja na pretraživačima.

Email oglašavanje

Na žalost, kod nas segment klasičnog email oglašavanja na većim mailing listama praktično NIKADA nije zaživeo (sporadični slučajevi sporadičnih lista se ne mogu računati u tip oglašavanja).

Ipak, najefikasnija tehnika promocije (u svetu i kod nas) i danas je korišćenje sopstvenih lista (house email) koje su kreirane na sopstvenom Web sajtu, gde su korisnici sajta EKSPLICITNO iskazali želju da prate informacije o vašoj kompaniji.

Najveća tajna uspeha svih kompanija koje ozbiljno koriste Internet jeste upravo intenzivno korišćenje sopstvenih mailing lista.

Korišćenje advertajzing mreža – da ili ne?

Kada ovo pitanje postavite pedstavnicima neke advertajzing mreže, odgovor koji možete očekivati je sličan kada prodavca voća na pijaci pitate da li je njegovo voće  sveže. Mislite li da će vam odgovoriti da mu voće nije sveže?

Ako vam advertajzing mreža omogućuje da za opredeljeni budžet možete (vidljivo, evidentno) jeftinije da dobijete oglašavanje na željenim Web sajtovima, u odnosu na to da sami kontaktirate iste Web sajtove – onda koristite advertajzing mreže koje vam to omogućuju!

Da li koristiti advertajzing agencije da umesto vas vode online advertajzing kampanje?

Veliki broj kompanija nema resurse (zaposlene) koji imaju adekvatna znanja da bi mogli da se ozbiljnije uhvate u koštac sa online oglašavanjem. Sa druge strane, veće kompanije često imaju čudan običaj da bez obzira na zaposlene koji rade u marketing sektoru i koji bi mogli da u sklopu svojih aktivnosti rade i poslove planiranja i sprovođenja kampanja, da se poslovi oko kreiranja i sprovođenja kampanja ipak dodeljuju advertajzing agencijama (i advertajzing mrežama).

Moja je preporuka da se za poslove kreiranja i sprovođenja online kampanja, ako se to već ne radi in-house, angažuju specijalizovane agencije za online advertajzing (ima ih nekoliko u Srbiji, i sasvim su OK), sve dok se samostalno ne uverite da “DIGITAL” odeljenja klasičnih advertajzing agencija imaju stvarno znanje o tome kako se rade online kampanje.

Preporuka je da sigurno koristite (online) advertajzing gencije koje u konačnom proračunu daju veće efekte za date troškove oglašavanja od onih koje bi ste vi napravili ako biste samostalno radili ovaj posao.

Jednostavna preporuka za kreiranje online reklamnih kampanja

U našim uslovima, kako nema ogromnog broja Web sajtova od kojih bi trebalo izabrati one na kojima ćete se oglašavati, možete iskoristiti za proučavanje opcija sajtove kao što je Alexa-rs.com, gde imate spisak naših 1.000 sajtova, i gde bi trebalo da se nalaze svi oni sajtovi koji nude neku varijantu oglašavanja. Dodatno, od besplatnih alata možete koristiti Google Adplanner.

Preporuka je da primarno izaberete Web sajtove koji se direktno obrađaju vašoj ciljnoj grupi, a ne da krenete od oglašavanja na generalnim sajtovima (koji se bave raznorodnim tematikama). Drugim rečima, pri odabiru sajtova na kojima ćete se oglašavati, prvo uvrstite Web sajtove sa tematikom koja je u vezi sa vašim ciljnim grupama korisnika.

Krenite sami u proučavanje PPC oglašavanja (imate uputstva na srpskom jeziku za sve aktuelne tipove ove vrste oglašavanja), i kako vam raste znanje iz ove oblasti – povećavajte budžete. Znanje bi trebalo da raste u skladu sa porastom znanja upotrebe softvera za Web analitiku, kao što je Google Analytics.

Koristite mreže kontekstualnog oglašavanja na Web sajtovima primarno za brand oglašavanja – jer se isplati!

Omogućite posetiocima vašeg sajta da se prijave za primanje novosti putem email-a, i iskoristite maksimalno ovaj vid promocije kreiranjem korisnih tekstova i tekstova koji omogućuju povećanje prodaje onoga što prodajete.

Uopšte nije problem da isprobate različite varijante alokacije (usmeravanja) budžeta – na različite sajtove, različite odnose po tipovima oglašavanja i sl., jer sve možete pratiti preko alata za Web analitiku, kao i putem anketa korisnika Web sajta, pa te podatke posle iskoristite u biranju online medija i raspodele načina oglašavanja.

I ovom prilikom predstavljam blogove polaznika ovog kursa, s tim da bih izdvojio blogove Nenada Gačevića (Beba – pomoć za sveže roditelje) i Darka Mandića (Svadba, svadba) obzirom da su oba bloga na dobar način namenjena veoma definisanim ciljnim grupama (može se uvek pisati na svakakve teme, ali fokusiranje tema dovodi fokusirane posetioce). U nastavku slede blogovi ostalih polaznika:

• Marina Dajić
• Lidija Anđelković
• Nataša Radman
• Slađana Milačić
• Goran Mitričević
• Gordana Gačić
• Nebojša Komnenić
• Miša Ambrusov
• Radmila Pršić
• Isidora Sekulić-Novaković
• Smiljana Mihajlović
• Dominić Lidija
• Draženka Brkić
• Sabina Grubač
• Jelena Štakić
• Marijana Novaković
• Govedarica Dejana
• Darko Smiljanić

Polaznicima kursa blog se predstavlja kao platforma u kojoj mogu da prikažu svoja znanja za sticanje potencijalnog posla, kao i platformu za eventualno testiranje varijante samo-zapošljavanja u oblasti koja bi ih eventualno interesovala za rad.

Nekoliko polaznika/ca kursa je napravilo više od jednog bloga, a jedan blog post sa bloga http://bubbledouble.wordpress.com/ je čak našao mesto u čuvenom nedeljnom prikazu blog postova Džepne Venere.

Kao i uvek, zamolio bih vas da pomognete novim blogerima sa vašim konstruktivnim komentarima.

U nastavku su prikazani rezultati različitih istraživanja, a većina prikaza pripada veoma detaljnom istraživanju kompanije Morgan Stanley na temu trendova mobilnog Interneta.

Ko dobija, a ko već gubi na tržištu mobilnog Interneta?

Ispostavilo se da istorija razvoja ICT-a (informaciono komunikacionih tehnologija) pokazuje da se veliki skokovi u razvoju dešavaju na svakih deset godina. Najbolje je iz distance gledati ko će pobediti u ovoj aktuelnoj trci za primat na mobilnom tržištu, iako se neki dobitnici već znaju.

Kao što se sa prethodne slike može videti, novija tehnologija je donela veći broj korisnika i veće prihode. Pretpostavlja se (na osnovu ovog istraživanja) da će mobilni Internet “pobednicima” doneti desetostruko veće prihode nego što je to bilo za slučaj desktop/Internet tržišta!

Ono što direktno utiče na ekspanzivan rast prihoda od mobilnih telefona jeste sve intenzivnija upotreba smart (pametnih) telefona! Smart telefoni su više zasnovani na korišćenju Interneta.

Ipak, iPhone korisnici prednjače u upotrebi Interneta u odnosu na ostale korisnike smart telefona.

Različite države imaju različite udele prodaje klasičnih i smart telefona, ali je indikativno posmatrati rast udela korišćenja Interneta na tržištu operativnih sistema koje koriste smart telefoni.

Ipak, kada se poredi tržište prodaje mobilnih telefona, uočava veoma ubrzani trend zamene za novije mobilne telefone, gde bitku dobija iPhone zbog jednostavnog načina prodaje ograničenog broja varijacija proizvoda (istraživanje AdMob, februar 2010.).

Mobilna trgovina/prodaja je hit!

Ono što će definitivno opredeliti veoma brz prelazak najagilnijih komapnija u svet mobilnog biznisa jeste prodaja!

Veoma napredni sistemi prodaje već dobro “rade” preko mobilnih telefona:

• GPS bazirni servisi prodaje omogućuju kvalitetno spajanje fizičkih prodavnica i mobilnih telefona.
• Lokalne varijante poređenja cena uvode potpuno nova pravila u lokalnim prodavnicama.
• Dalji razvoj grupne prodaje i kupovine omogućiće rast onim kompanijama koje imaju kapacitet ka omogućavanju velikih popusta.
• Mobilna trgovina ima posebnu prednost da na jednostavan način čini odmah dostupni prodat (nematerijalan) proizvod.

Kada se uporedi sistem prodaje putem klasičnog Interneta i mobilnog Interneta vidi se prednost u efektima mobilnog Interneta.

Najbitnije jeste uočiti koje su prednosti jednog i drugog sistema poslovanja (desktop Internet i mobilni Internet) i iskoristiti oba sistema.

Najveće prednosti mobilnih sistema prodaje jesu u sigurnijem okruženju naplate, malim cenama onoga što se prodaje (po jedinici proizvoda), i jednostavnijim načinima personalizacije doživljaja korišćenja mobilnih aplikacija.

Kao rezultat ovako naglog pozitivnog razvoja upotrebe mobilnih telefona, do 2013. 35 odsto svetske radne snage obljaće posao u pokretu (IDC mobile, 2010.).

Do 2013. g. mobilni telefoni će postati dominantni način primarnog korišćenja Interneta u odnosu na PC računare.

Rapidni rast upotrebe mobilnih telefona u svim segmentima zabave i poslovanja je vidljiv i u našim uslovima, obzirom na sveprisutni pad cena pristupa mobilnom Internetu, kao i ostalim sistemima pristupa Internetu (WiMax, Wireless…)

Pitanje je kada ćemo porast poslovnih mogućnosti korišćenjem mobilnih telefona videti i u ovdašnjim uslvima. Nadajmo se da će to biti brzo.

Tzv. screencast servisi omogućuju istovremeno snimanje aktivnosti koje se dešavaju na kompjuteru, u sinhronizaciji sa glasom koj se snima u vreme dok se nešto radi na kompjuteru.

Juče su korisnici Facebook-a i Twittera koji prate moje aktivnosti mogle da vide prikaz mogućnosti servisa Screenr.com, koji besplatno omogućuje pravljenje jednostavnih tutorijala.

U sklopu primera opiasao sam moje jednostavno iskustvo sa ovim servisom, kao i mogućnost jednostavnog automatskog dodavanja snimka na vaš YouTube nalog.

Uspeo sam takođe i da skinem snimljeni fajl u .mp4 formatu, i kao što sami možete videti snimak je sasvim OK.

Trebalo mi je ukupno 5 minuta da uradim snimak i da ga objavim.

Više ovakvih alata možete pronaći preko ovog linka.

Nedavni Okrugli stolo je takođe pokrenuo pitanje “Šta je uopšte uticaj”, odnosno šire posmatrano, šta bi trebalo posmatrati da bi se video neki uticaj ili neke uticajne osobe u ovdašnjoj blogosferi, ili ostalim društvenim medijima.

Popularnost i uticaj nisu iste stvari

U poslednje vreme kako sve veći broj osoba koristi Facebook, Twitter, pravi blogove i sl. pojavljuje se sve više kompanija pokušava nekako da iskoristi ovaj “prvi veći talas” primenjujući klasične “reach” advertajzing sisteme – ako taj ima puno FB prijatelja ili Twt pratilaca, taj je “popularan, tj. uticajan, odnosno možemo da imamo koristi od toga”.

Interesantno je da je pre nedelju dana i čuveni Brian Solis imao dosta opširan tekst na temu da popularnost i uticaj nisu iste stvari.

Isti Brian Solis napominje da čuveni zahtevi kompanija tipa: “Daj mi što više lajkova na mojoj fan stranici, i  želim što više prijatelja na mojem kompanijskom profilu…”, kao i konstatacije tipa: “Uuuuuuu, on je strašno jak, ima fan pejdž sa 200.000 članova i preko 2.000 prijatelja na svom profilu (twitter da ne spominjemo – bruka)…”, nemaju nikakve veze sa uticajem, već sa popularnošću.

U kontekstu priče o uticaju često se pominju različite alatke koje mere uticaj na društvenim medijima i blogovima, što su iskoristili Fast Company za svoj “Influence Project” (povod za tekst Briana Solisa), pa to iskopirale naše komšije za konferenciju Webit. U ova skorašnja dva slučaja radi se o čistom iskorišćavanju ega “naivnih” korisnika društvenih mreža da će se broj poseta koje oni naprave na sajt konferencije meriti kao njihov uticaj – što više dovedu posetilaca na sajt konferencije, to su uticajniji korisnici društvenih mreža!

Neki drugi se bune što se uopšte pominju liste uticajnih blogova u ovim krajevima, kao što su Blogodak i Blogostaj, ali ima i realno indikativnih alatki kao što su Twitter Grader, Klout, Tweetlevel,  Peerindex…

Ono što je takođe indikativno za praktično bilo koje liste uticajnih online medija (uključujući Blogostaj i Blogodak) koje se generišu preko internacionlanih nezavisnih servisa (nezavisni od ovog regiona), jeste da se određeni broj pojedinaca i Web lokacija često nalaze na vrhu tih lista, što verovatno nije slučajno.

Piramida uticaja

Bez obzira što je i na ovom mestu pisano o tome kako se gradi poverenje na Inernetu (poverenje je preduslov stvaranju uticaja), hteo bih posebno da skrenem pažnju na metodologiju stvaranja uticaja:

Interesantan primer na prethodnoj slici opisuje “piramidu uticaja” (link do teksta je na slici), koji ima u sebi važne činioce, ali na nesreću pogrešno poređane! Sledeće definicije su napisane na osnovu pretraživanja Google Define funkcije:

Prisustvo (Presence) – Da bi ste negde mogli nešto da vidite, čujete, uradite (…), morate da budete prisutni, i da uopšte imate svest o tome da bi trebalo da budete prisutni (da li ovo liči na početak poslovnog korišćenja društvenih medija od strane kompanija?)

Identitet (Identity) – Individualne karakteristike na osnovu kojih se određuje osoba,  kompanija, brend…

Reputacija (Reputation) – Generalno mišljenje javnosti o osobi, kompaniji, brendu…

Kredibilitet (Credibility) – Kvalitet poverenja (verovanja) u organizaciju ili pojedinca…

Autoritet (Authority) – Osoba sa ekspertskim znanjem čija se mišljenja uzimaju kao relevantna (ispravna).

Uticaj (Influence) – Moć da se (svesno ili nesvesno) ostvari efekat na nekoga ili nešto, bez prisile ili bilo kakve vrste naređivanja.

Drugim rečima, izgradnja poverenja pojedinca ili organizacije dovodi do kredibiliteta, a kredibilitet do uticaja.

Brian Solis u pomenutom članku definiše svesni uticaj kao mogućnost da se izazovu merljive akcije i predviđeni ishodi tih akcija.

Da li blogerima treba verovati ili ne?

Ovo pitanje takođe nije aktuelno samo kod nas, pa postoji istraživanje Forrester-a iz 2008. g. prema kojem se u odnosu na ostale načine komunikacije sa pojedincima koji su navedeni u istraživanju prikaz nekog blogera najmanje vrednuje.

Istraživanje Emarketera od pre nekoliko dana na temu poverenja na društvenim medijima daje potpuno drugačije rezultate:

Najbolje je ocenjeno poverenje u osobu koju poznajete (znate). Koliko ima soba za koje možete da kažete da ste ih upoznali (da ih znate) preko Weba i da im verujete? Sigurno sasvim dovoljno…

Ovo istraživanje potvrđuje poznatu tvrdnju da dijalog (dvosmerna komunikacija) na nivou pozitivnih i negativnih komentara (ko je rekao da se “na muci poznaju junaci”?) najefikasnije i najbrže dovodi do izgradnje poverenja.

Ovdašnji uticaj – da, ne, malo, puno?

Da li kod nas ima online uticaja ili ne i šta znači manji ili veći uticaj, mogu bez puno komentarisanja poslužiti nedavni ovdašnji primeri posta na Blogu Dragane Đermanović, ili ove simpatične konverzacije na Facebook-u.

Kako vreme prolazi, uticaj koji se produkuje na Internetu će biti sve veći i kod nas, a to što nekima smeta brzina porasta ovakvog uticaja… To je njihov problem.

- Novac od marketinga se nalazi svuda i ima vaše ime na sebi – pomerite zadnji deo tela da ga uzmete.

Po mom mišljenju, drugi bitan zaključak sa ovog skupa su potvrdili nekoliko studenata koji su bili tamo prisutni:

- Preko 95 odsto studenata neće i ne želi da radi ništa dodatno na svojoj edukaciji za vreme studiranja.

Prethodna konstatacija data je u kontekstu činjenice da na Webu čak i u Srbiji ima dosta posla (na skupu je čak i javno data ponuda za jedan ozbiljan posao), ali nema ko da ga radi. Mladi koji se specifično spremaju za poslove u vezi sa Internetom jednostavno u dramatičnoj većini NE ŽELE da za vreme studiranja rade ništa drugo, već da završe ispitne obaveze da bi na kraju dobili DIPLOMU, za koju većina i dalje misli da je dovoljna stvar da bi se dobio posao.

Strategija za mlade:
Studenti bi trebalo da se bore za kvalitetnu edukaciju, primerenu primenljivim znanjima i veštinama za postojeće tražene poslove!

U kontekstu prethodnog pasusa, u današnjim novinama Blic nalaze se tri članka na temu studiranja i mladih (nisu na Webu), od kojih su dva članka na temu aktuelnih svetskih tema iz oblasti edukacije, uključujući ovde već obraćenu temu budućnosti u online edukaciji (još dva teksta koje vredi pročitati), kao članak na temu precenjenih (elitnih) studija u odnosu na stvarne kompetencije onih koji su završili veoma cenjene fakultete (uključujući i popularne MBA studije). Treći tekst je na temu donošenja strategije za mlade u okviru ovih dana veoma popularne teme “Godina mladih“.

Mediji već mesecima izveštavaju o neadekvatnim (neprimeljivim) studijskim programima, i o tome kako fakulteti pripremaju i dalje profesionalne profile za koje već godinama nema posla u privredi.  

U trenutnom obrazovnom sistemu Srbije najaktuelnija su dva problema sa aspekta velike nezaposlenosti mladih:

1. Na fakultetima se ne izučavaju veštine potrebne za rad na poslovima za koje postoji potreba na tržištu rada.
2. Čak je i statistički dokazano da veliki broj studenata ne studira da bi naučio da radi određene poslove, već da dođe do diplome na osnovu koje će “naći neki (plaćeni) posao“.

Kao što sam ovde već pisao, po sopstvenom iskustvu sam video kako izgleda kada preko 90 odsto studenata u jednoj generaciji nije zainteresovano nizašta, veliki broj njih studira da bi odložilo fakultet, ili “još bolje” da bi izbegli da se zaposle posle srednje škole (roditelji hoće da ih zaposle, ali se oni “naprasno” zainteresovali za studiranje).

Kao što iskustva iz mnogo razvijenije Amerike pokazuju, najveći problem sa zapošljavanjem mladih jeste nedostatak potrebnih veština za konkretne poslove za koje se mladi školuju. Ako se te veštine ne mogu dobiti u školama i fakultetima (formalno obrazovanje), treba doći do njih ili samostalno (Internet), ili preko različitih relevantnih stručnih sertifikata i obuka (neformalno obrazovanje).

Posebna priča je samo predstavljanje veština koje nezaposleni poseduje, a Internet (blogovi) za to mogu veoma ozbiljno da pomognu (demonstrirajte na blogu šta znate da radite i kako biste to radili). U pomenutom članku na temu neadekvatnih veština bivših studenata u SAD, pominje se da je veoma često u potrazi za poslom u poslednje vreme bitno imati dobar Facebook i Linkedin profil, u kojem se nalaze linkovi do interaktivnog predstavljanja veština kandidata za posao.

Moj je stav inače da ako ne možeš da pronađeš posao, kreni sam da radiš ono što misliš da možeš i želiš. Blog u tom kontektu može veoma dobro da posluži kao okruženje u kojem se može testirai potreba za takvim poslom.

Kvalitetnom ishranom do željene linije bez osećaja gladi!

Sam autor bloga kaže:

Debeljuca je sajt, blog, koji govori o iskustvima čoveka koji je rešio da promeni svoj život i unapredi svoje zdravlje menjajući sistem ishrane.

Ideja je jednostavna. U neku ruku dobro je imati dnevnik za ovakve poduhvate a sa druge strane iskustva u ovom poduhvatu mogu pomoći drugim ljudima da promene svoj život na isti način.

Blog startuje tekstom Počinje put kojim se ređe ide… i preporučujem da počnete sa čitanjem ovog bloga od prvog blog teksta.

Reakcije na ovaj blog i samu tematiku uspešnog vođenja dijete možete npr.  pročitati na ovom i ovom forumu, na FB stranici bloga Debeljuca.com, kao i u komentarima na samom blogu.

Izvodi

U nastavku slede neki od citata sa ovog bloga koji su mi se naročito dopali:

Zašto je blog važan? Zašto su čitaoci važni? Pa zato što je to jako dobar mehanizam motivacije. Prošle nedelje nisam oslabio ni kilograma. Jednostavno je kilaža odlučila da ostane na istom nivou, čak sam i dobio nešto malo. Onda smo imali opet jednu sesiju polu šok terapije, pa sam sada na staroj težini. I zašto su čitaoci važni? Pa zato što ste vi moja publika i jako je glupo da ja sada odustanem. To više nije: žena, roditelji, deo rodbine i svakodnevnih prijatelja, kolega. Vi ste sada već grupa ljudi koji prati ova iskustva, a ja ne želim da vam uzvratim odustajanjem ili posustajanjem, kakogod. Kako ću ja da pokrenem vas na akciju, ako sam odustanem?

[...]

Citat iz Rokija koji mnogo volim je: Nije bitno koliko jako možeš da udariš, već koliko jak udarac možeš da primiš i da ostaneš na nogama.

[...]

Kada se žalimo nesvesno zarobljavamo sebe unutar paralelne stvarnosti koja nam stalno pruža razloge da se sve više i više žalimo. Naš život nije bajka. Naša sreća je ispod proseka. Mi se nikada ne odmaramo, jer smo uvek pod pritiskom problema. Nesretne okolnosti, naizgled van naše kontrole, se konstatno dešavaju. Čini se potpuno nepravedno, ali nije. Konstantnim žaljenjem na ovo ili ono samo smo praktično svedoci ispunjenja svojih zahteva. Svaka misao je deo svesti, a u svesti dok se žališ na nešto, su sve stvari koje ne želiš. Tako je savršeno normalno da počinješ da živiš u stvarnosti koja je okružena negativnim mislima, okružena svim onim što ne voliš. Možeš reći da te tvoja stvarnost izaziva da se žališ na razne stvari, ali je preciznije reći da je tvoja stvarnost ogledalo tvojih pritužbi.

[...]

Prokrastinacija je najkraće rečeno oklevanje ili odlaganje.  Odnosi se na kontraproduktivno odlaganje akcija ili zadataka za kasnije. Sve što možeš danas, ostavi za sutra. Psiholozi često objašnjavaju ovo ponašanje kao mehanizam borbe protiv straha od započinjanja ili završetka bilo kojeg zadatka, posla, obaveze. Postoji tri kriterijuma za ponašanje koje se klasifikuje kao Prokrastinacija: kontraproduktivno + nepotrebno + odlaganje.

Prokrastinacija može proizvesti stres, osećaj krivice i krize ličnosti i jako težak gubitak lične produktivnosti. Nije retka ni društvena ili kolegijalna osuda osoba koje ne ispunjavaju odgovornosti ili obaveze. Ovi osećaji, kombinovani, proizvode lančanu reakciju koja za rezultat ima samo dalje odugovlačenje, još veću, multiplikovanu Prokrastinaciju. Iako se smatra normalnim za ljude da odugovlače svoje obaveze do neke mere, to postaje problem kada počne da onemogućava normalno funkcionisanje. Hronična Prokrastinacija može biti znak da je u osnovi psihološki poremećaj. Treba znati da ljudi koji pate od Prokrastinacije su često plodno tle za Internet zavisnost. Vi ovo čitate zar ne? Znam da se sad smejete sami sebi.

[...]

Lako je reći šta ne valja u životu, i kakva je ishrana ispravna. Ali je jako teško to i postići, jako je lako nekome reći da nešto radi pogrešno, ali je jako teško naučiti ga da nešto radi drugačije, ako je čitavog života navikao na jedan, određeni način.

Motivacija

Kao što je neko na FB-u napomenuo, ovo je jedan veoma pismen blog, i preporučio bih autoru da razmisli o tome da pored knjige sa receptima za kvalitetnu ishranu, objavi i tekstove sa ovog bloga kao knjigu.

Po mom mišljenju, ovo je jedan od najkvalitetnijih blogova koje sam ikada imao  prilike da čitam na ovdašnjim jezicima. Dovoljno je da napomenem da je ovo jedini blog koji sam kompletno pročitao do sada, a da ima više od deset blog postova!

Razlog zašto mi se ovaj blog dopada nije zbog toga što imam veze sa nekom kilažom (pogledati ovde, ili preko Google-a), već što je ceo ovaj blog posvećen pozitivnoj MOTIVACIJI. Smatram da vreme i mesto u kojem živimo, sa svim tim enormnim negativnostima, traži od osoba koje to mogu – da motivišu druge. To i sam radim na mojim predavanjima, i često je to jedino što radim na predavanjima – pokušavam da motivišem osobe da krenu sa Webom na pravi način, jer je veoma teško promeniti bilo šta u životu, pa i sam sistem razmišljanja koji je potreban za savremene sisteme komunikacije.

Bilo bi mi drago da ovaj blog postoji još dugo vremena.

Bounce Rate se može prevesti kao stepen otkaza poseta na nekom Web sajtu. Bounce Rate predstavlja jedan od osnovnih parametara Web analitike koji govori o tome koliki je procenat posetilaca došao na Web sajt i odmah zatim otišao sa njega.

Što je ovaj procenat veći (približava se cifri od 100%) to znači da veliki procenat posetilaca sajta odlazi sa istog (treba nešto menjati u sadržaju). Što je ovaj procenat manji, to znači da se posetioci sajta više zadržavaju na njemu (što se dodatno može proveriti na osnovu prosečnog vremena zadržavanja posetilaca na sajtu). Smatra se da je za Web sajt dobar stepen otkaza poseta kada je njegova vrednost ispod 30%.

U praksi se često govori o tome da zbog specifičnosti blogova (tehnička izvedba – hijerarhija u odnosu na vreme, kao i činjenica da se radi o blogu a ne o klasičnom Web sajtu), njihov normalan Bounce Rate je oko 75%. Ovaj parametar se uglavnom očitava iz programa Google Analytics (GA), i do nedavno se nije ulazilo u to da li je ovaj parametar uopšte realno meren ili ne.

Asinhroni kod Google Analytics-a

Google je pre izvesnog vremena omogućio noviju verziju koda za GA koja koristi mogućnosti asinhronog Java Script jezika (AJAX), i koja za posledicu ima brže učitavanje koda i mogućnost da se kod za GA postavi bilo gde u (HTML) stranici.

Ispostavilo se da GA tretira drugačije šta znači Bounce Rate od toga da bi to trebalo da bude zadržavanje korisnika koje je manje od 10 sekundi.

Nova verzija GA koda omogućuje dodavanje komande koja rešava problem realnijeg praćenja parametra Bounce Rate, bez ikakvog negativnog uticaja na ostale parametre:

var _gaq = _gaq || [];
_gaq.push(['_setAccount', 'UA-XXXXX-X']);
_gaq.push(['_trackPageview']);
setTimeout(‘pageTracker._trackEvent(\’NoBounce\’, \’NoBounce\’, \’Over 10 seconds\’)',10000);

(function() {
var ga = document.createElement(‘script’); ga.type = ‘text/javascript’; ga.async = true;
ga.src = (‘https:’ == document.location.protocol ? ‘https://ssl’ : ‘http://www’) + ‘.google-analytics.com/ga.js’;
var s = document.getElementsByTagName(‘script’)[0]; s.parentNode.insertBefore(ga, s);
})();

Prethodno prikazani kod treba postaviti umesto postojećeg  GA koda (u sklopu Java Script deklaracije), i da bi novi kod proradio, potrebno je zameniti ‘UA-XXXXX-X’ sa vašim brojem koji postoji u prethodnom GA kodu. Zadebljana linija koda omogućuje realnije praćenje stepena otkaza poseta.

Kao što se iz slike može videti, danas sam postavio pre podne ovaj novi kod, i već se pokazuje značajna razlika u odnosu stepena otkaza poseta prema prethodnim vrednostima (ove vrednosti su veoma slične mesecima).

Ako vas detaljnije interesuju veoma napredne mogućnosti dodavanja specijalih komandi u sam GA kod, koje poboljšavaju rezultate GA i dodatno proširuju mogućnosti inače ovog već veoma moćnog alata, pošaljite vašem programeru (ili prooučite, ako ste programer) ovo uputstvo.

[...]

“2008. Godine ste mi predavali predmet Internet marketing na VISER-u. Svim studentma ste zadali temu da naprave svoj blog. Došao sam na ideju da napravim blog koji se bavi noćnim životom http://zurke.mojblog.rs/ koji je, kao što vidite radio na free blog serveru mojblog.rs. Izrada bloga je pokazala  veliko interesovanje ljudi, tada studenata iz naše škole. To me je postaklo da nastavim sa radom.

2009. godine nastaje novi projekat http://topzurke.rs/ sa istom idejom, koji je radio na WordPress platformi. Već je tada poprimio strukturu web sajta, tačnije bio je nešto između bloga i klasičnog web sajta. Imao je dobar odziv i pozitivne komentare posetioca. Posete su varirale između 100 i 250 posetilaca na dnevnom niviou. Blog krajem 2009. Godine, na moju žalost prestaje sa radom (iz nekih privatnih razloga).

Sredinom 2010. godine vraćamo sajt u život. Ovog puta sajt radi na joomlinoj platformi. Ovog puta sve snage usmeravamo na oglašavane. Za početak je to bilo reklamiranje na najvećoj socialnoj mreži Facebook-u, kao i na Tweeteru. Odziv je mnogo bolji nego ranije, a ciljna grupa naših posetioca je oduševeljena idejom i izgledom samog, sada već web sajta sa nekim kategorijama koje imaju strukturu informativnog bloga. Posete variraju između 500 – 1200 poseta dnevno, a velikom brzinom rastu.

Sajt je osnovno optimizovan za pretraživače, ali planiramo ozbiljno da poradimo na tome, radi povećanja poseta. Za period oko Nove Godine oćekujemo preko 2500 poseta dnevno, a nadamo se i mnogo više.

Ceo ovaj mail je znak zahvalnosti što ste me postakli da dođem na ovu ideju, počevši od bloga pa do sada već recimo poluprofesionalnog sajta naravno na kom ima još mnogo da se radi i ulaže, a usput i uči. Težimo , a na dobrom smo putu, da Topžurke budu vodeća Web lokacija u Srbiji i šire, koja se bavi tematikom noćnog života.

Veliki pozdrav,
Stefan Radivojević, administrator sajta http://topzurke.rs/”

Komentar: Ovo je sasvim realan primer kako možete pomoći sebi kada želite da nađete sebi posao, ili da dodatne zaradite poslovnim korišćenjem Interneta u Srbiji.